Ušće 1970

Prva trka šampionata Jugolsavije za 1970. godinu održana je na beogradskom ušću pred oko 10.000 gledalaca.
Glavna tema pre trke je bila dvoboj Štroka i Palikovića koji su smatrani glavnim konkurentima i pobednicima najače klase.
Štrok se pojavio u žutoj alpini 2002 ti u klasi preko 1600ccm dok je Paliković nastupao u znatno slabijem renou 8 gordini u klasi do 1300ccm ali i pored razlike u snazi automobila koja je kružila oko cifre od 60ak konja svi su očekivali odličan duel i vožnju ove dvojice asova obzirom da su imali prvo i drugo startno vreme u diviziji.

 Na razočarenje mnogobrojne publike Štrok je vrlo lako uspeo da pobegne Palikoviću tako da su obojica osvojili prvo mesto u svojim klasama ali bez medjusobne borbe kakva se najavljivala i očekivala.
U Štrokovoj klasi vodila se borba za drugo mesto izmedju Todorovića, Širenberga, Jakšića i Dačevića, sva četvorica u bmw-ima 2002.
U klasi do 1300ccm drugo mesto, iza pomenutog Palikovića,  zauzeo je Drago Držanić u mini kuperu dok je treći bio Fadil Čerimagić sa TT-om. Jedan od favorita ove klase, Marjan Kulundžić nije zavrsio trku zbog kvara na svom TT-u.
U klasi do 1600ccm pobeda je pripala Robertu Langu u bmw-u dok su drugo i treće mesto zauzeli arhitekta Bogdan Damjanović u escortu i Djordje Novaković u bmw-u.
U ovoj trci odnosno diviziji pojavio se i Djani Šverko, prvak evrope iz 1969. godine, sa svojim abartom 1000 ali je vozio van konkurencije zbog kašnjenja na trku obzirom da je neposredno pred trku Šverko stigao iz Italije.
U klasi do 1000ccm neprikosnoven je bio iskusni Bošković poznati i kao "leteći novinar" sa TTS-om koji nije imao ozbiljnu konkurenciju i lagano došao do pobede. Iza njega su ostali Fadil Kadić i Miodrag Perović, obojica u vozilima nsu tts.
U klasi do 850ccm  trijumfovao je Drago Matijević posle kvara Jankovićevog abarta 850 tc.
Najslabija klasa fića ostala je upamćena po "otvaranju" motora dvojici prvoplasiranih, Živanovića i Rojtinića ali posle kompletnog pregleda od strane tehničke komisije nisu nadjene nepravilnosti na ovim automobilima.

Matijević, Janković, Bošković i Kadić na startu klasa 850 i 1000ccm

Mario Šegon

Hrvatski automobilista koje je u auto sport ušao davne 1969. godine i od samog starta se opredelio za disciplinu reli.
Prve sezone kao i većina tadašnjih početnika u automobilizmu kreće da nastupa sa zastavom 750, popularnim fićom, da bi već sledeće godine nabavio alfa romeo 1300 i sa suvozačem Mataljem kreće u ozbiljnije pohode.
1971 godine nabavlja novi automobil takodje alfa romeo ali model gtv. Suvozač te godine bio mu je Zvonko Rogulj a sve tri godine nastupa za AMD Rudolf Štiglić i na reliju Sutjeska ostvaruju zapažen rezultat.
Sledeće četiri godine zbog finansijskih razloga pravi pauzu u auto sportu da bi se 1976. vratio na reli sa novim automobilom ali ovoga puta domaće proizvodnje. Reč je o zastavi 101 1300 grupe 2. Pored novog auta imao je i novog suvozača Slavka Peračkovića, sa kojim je u narednim godinama ostvarivao uspešnu saradnju.
Te godine nastupa na YU reliju, aprilskom Beogradskom reliju, Tara i Zastava reliju i kraju prvenstva osvaja 4. mesto u klasi.
1977 godine je formiran INA Team Rijeka a deo tima postaje i Šegon sa suvozacem Vidasom.
Nastupaju sa fiatom 128 grupe 2 sa kojim Mario ostaje sve do 1984 godine i pored relija pojavljuje se i na par kružnih i brdskih trka.

 1984 godine nabavlja reno 5 grupe A i pored jugoslovenskog prvenstva nasutpa i na Alpe Adria Kupu gde na kraju sezone ostvaruje 3. mesto u klasi 1600A.
1986. ostaje u istim prvenstvima ali menja auto, ovoga puta je to alfa GTV grupe A sa kojom osvaja drugo mesto u grupi A do 2000ccm na Alpe Adria Kupu i 3. mesto u domaćem šampionatu.
Posle jedne sezone u alfi na red dolazi fiat ritmo 130 tc ali posle čestih problema sa autom i finansijskih razloga opet pravi pauzu do 1995 godine. U toj pauzi sa svojim klubom "Fiume Šegon Racing" organizuje nekoliko brdskih trka na Preluku.
1995 godine nastupa i na reliju Monte Carlo za volanom lancia delta integrale grupe N i u konkurenciji Pirelli Winter Kup-a  osvajaju 5. mesto u klasi i 17. u grupi.
Posle toga se povlači iz aktivnog učešća na reliju i trkama uopste kao vozač ali nastavlja sa radom oko auto sporta. 

Damir Vidas

Karijeru započeo kako motociklista 1971. godine da bi kasnije prešao na reli prvo kao suvozač pa i vozač.
 Počeci automobilizma kreću uz saradnju sa Šegonom kome je bio suvozač do 1978. kad sprema svoj auto, zastavu 101 grupe 1, i sa njom kreće da nastupa na reliju i brdu i krugu povremeno.

Posle dobrih nastupa u zastavi na red dolazi novi auto, talbot grupe B sa kojim se nije previše usrećio zbog čestih kvarova na autu i skupog održavanja.
1986 godine nabavlja uno turbo sa kojim uspešno nastupa na relijima Saturnus, Ina Delta, Opatija, reli prijateljstva i mnogim drugim tako da 1987 godine postaje državni šampion u grupi N  sa suvozačem Lucianom Ružićem. Pored suvozača Ružića tokom par sezona Damiru su društvo u autu pravili Branko Bedić kao i Slavko Peračković.

Usled nedostatka finansija i sponzora Vidas nije imao prilike, i pored jake želje i stečenih uslova, da se oproba na Alpe Adria Kupi i drugim medjunarodnim takmičenjima pa je po prekidu reli karijere 1987. godine svoju karijeru usmerio na kartin sport kao mentor mladom Vesligaju.

4 sata Monce

 Jedna od trka voženih za Evropsko prvenstvo 70ih godina na kojoj su se pojavljivali i naši takmičari je trka na čuvenoj stazi u Monci.
Od Jugoslovenskih automobilista nastupali su Goran Štok, Drago Regvart, Sead Alihodžić,  Robert Lang, Miroslav Nosse i Marjan Kulundžić.
Kako je ova trka trajala 4 sata voženo je u tandemu od dva vozača po autu tako da su naši takmičari često delili automobile i sa stranim vozačima pa je tako 1971 godine Goran Štrok nastupao u tandemu sa italijanom Marsilom Pasotijem na bmw-u 2002 i zauzeli 4. mesto u diviziji 2.
Štrok je bio i jedini jugoslovenski takmičar u Monci te godine.
1972 godine ova trka nije bila uspesna za naše takmičare.
Sa Štrokom je ovoga puta vozio Sead Alihodžić,  nastupali su u escortu RS1600 divizija 2 ali ne uspevaju da završe trku.

Prvi put se pojavljuje Drago Regvart koji je sa italijanom Invernicijem nastpao u diviziji 1 sa crveno žutom alfom 1300 GTA junior spremljenom kod italijanskog tjunera Balducia ali takodje ne završavaju trku kao ni Robert Lang u bmw-u 1602.

  Naredne godine Seada u Štrokovom escortu menja Kulundžić ali opet nemaju sreće da završe trku.

Drago Regvart ostaje u alfi ali ovoga puta vozi model 2000 GTAm takodje spremljenu kod Balducia a društvo mu pravi Robert Lang, 

Za njih je ova trka bila uspešnija. Od 26 takmičara, zbog problema sa autom na treningu, zauzimaju 20. mesto na startu sa vremenom 1:50.800 ali posle 126 izvezenih krugova trku završavaju na 1. mestu u klasi i 7. u generalnom plasmanu sto je izuzetan uspeh.

1974 godine Regvart u istom autu ponavlja uspeh ali ne kao prethodne godine, on i Miroslav Nosse, koji je zamenio Langa, zauzimaju  4. mesto u klasi i 9. u generalnom poretku što je opet bio zapažen rezultat.

 Sead alihodžić je takodje trebalo da nastupi na ovoj trci ali je alfa italijana Zarpelona "izdala" pre nego što je došao red na Seada kao trećeg vozača u ovoj ekipi.

Šuster i Jerančić, ETCC 1982.

1982. godina u okviru evropskog šampionata turističkih automobila (ETCC) nastupila je i naša posada u sastavu Dagmar Šuster i Franci Jerančić. Nastupali su u grupi A divizija 1 sa automobilom audi 80 gte od 1600ccm vozeci za klub "donit olimpija"
Šampionat se sastojao od 11 trka a naša posada je nastupila na 10.
Trke su bile višečasovne, nisu se vozile na unapred odredjeni broj krugova već su distance bile izražene u kilometrima, najčešće se vozilo 500km i trajale su oko 3-4 sata pa su se vozači smenjivali tokom trke.
Na prvoj trci "500km Monce"  održanoj 21. marta , osvajaju odlično 2. mesto u klasi 16. u generalnom plasmanu od preko 30 automobila.

Druga trka je vožena takodje u Italiji na stazi Valelunga, dve nedelje posle prve trke, i tu odmah beleže pobedu u klasi i 15 mesto u generalnom poretku sa najbržim krugom u trci 2:26.57.

Treću trku u Engleskoj na stazi Donington ne završavaju zbog problema sa autom.

Ponovo se vraćaju u Italiju na stazu Mudjelo i ponavljaju uspeh iz Valelunge.

Na trci u Brnu posle 3,5 sati vožnje i problema sa autom stižu do 8. mesta u klasi.

Očigledno su im trke u Italiji odlično ležale pa aa stazi Ena Pergusa uzimaju 2. mesto u klasi.

Na sledeće četiri trke u Engleskoj(silverstone), Belgiji(spa), Nemačkoj(nirburgring) i Austriji(salzburgring) nisu imali sreće, nijednu od tih trka nisu završili zbog problema sa autom i to ih je koštalo pozicije u generalnom plasmanu.  

Poslednja trka evropskog prvenstva vozena u Zolderu u Belgiji okupila je preko 200 takmičara od kojih je samo 50 posada plasiralo za glavnu trku.
Naša posada se pojavila sa audijem 80 u klasi 1600ccm vozeći za amk "donit olimpija" i na treningu ostvarila 12. vreme.
Jerančić je prvi startovao i ubrzo probio na 8. mesto, posle sat vremena voznje na scenu stupa Šuster koji polako stize do 4. pozicije sa mogućnostima da prestigne trećeplasiranog.
Pola sata pre kraja trke na audiju polako počinju da otkazuju kočnice da bi pred sam kraj trke i potpuno otkazale ali Šuster ipak uspeva da završi trku na 6. mestu  klasi i 14. u generalnom plasmanu sa 82 boda na kraju sezone ali i prvim mestom u klasi sto je  bio veliki uspeh naše posade.