"Slavonska Požega 1" 1979.

Druga trka prvenstva Jugoslavije na krugu za 1979. godinu održana je na stazi Glavica u Slavonskoj Požegi u organizaciji AMD "Slavko Rončević".
Na trci se pojavilo 144 vozača u 6 klasa, pred oko 15.000 gledalaca.
Prvi na startu su se pojavili vozači formule super fau.
Najbrži na treningu je bio Veco Holjevac a odmah iza njega se plasirao Paja Komnenović, to su ujedno i bili favoriti za pobedu u ovoj trci ali mladi Zlatan Mičić je uspeo da iznenadi konkurenciju i pobedi na trci vozeći prosečnom brzinom od 188.9km/h kojom je napravio i novi rekord staze i dobio posebnu nagradu.

Holjevac i Komnenović

 Klasa do 2000ccm grupa 1 obilovala je vozilima marke ford escort i bmw. Iznenadjenje je priredio beogradjanin Matović koji je još na treningu najavio moguću pobedu. Iza njega trku su završili Vidmajer, Gluhak i Djokić takodje u eskortima, peti je bio Kadić u golfu, pa su zatim sledili Marković i Hitri koji je uložio prigovor na Hora koji je dikvalifikovan zbog nedozvoljenog sisteme ubrizgavanja goriva u svom bmw-u.

U klasi do 1150ccm grupa 2 najbolje pozicije na startu osvojili su Šuster u ritmu i Šverko u abartu ali glavnu borbu u trci vodili su Urbančić u fiatu 128 i Atanacković u tada neprikosnoveno spremljenom nsu tt.
Posle žestoke borbe svih 12 krugova Urbančić je uspeo minimalnom prednošću da trijumfuje ispred Atanackovića dok su za njima ostali Vlah, Kuvalja, Šverko, Šuster i ostali.
Inače na tehničkom pregledu težina Atanackovićevog nsu-a bila je 627kg pa je na protest Dagmara Šustera za trku bila povećana za skoro 100kg ali ni to Atanackoviću nije smetalo da se ravnopravno nosi sa konkurencijom. Da li je i ta povećana težina bila dovoljna ili nije ostalo je da se razmatra posle trke jer tehnička komisija nije imala nijedan zvanični podatak koliko ustvari ta težina treba da iznosi kada je u pitanju nsu tt obzirom da je njegova homologacija istekla i dozvoljeno je da se vozi jos samo te sezone isto kao i abarti.

na startu, Šuster, Šverko, Urbančić, Milavec

Atanacković, Urbančić i Milavec

 Braća Aćimić zabeležila su trostruku pobedu za AMTD Beograd pobedvši u tri klase. Dvojica su nastupali i pobedili u klasama fića, juniori i seniori a treći od braće, Milovan, je vozio u klasi do 1150ccm grupa 1 zastavu 101. Drugi u klasi do 1150ccm bio je Tihomir Filipović ispred Veselinovića, Rankovića, Zormana i dr.

braća Aćimić

 U najslabijoj klasi fića poredak je bio Tihomir Aćimić,  Jovanović, Marković, Kornicer dok je u seniorima trijumfovao Predrag Aćimić ispred Ljubiše Milenkovića, Bidermana, Jankovića i ostalih.

fića Tihomira Aćimića

"Nagrada Kraljeva 73"

Pred oko 40.000 gledalaca održana je 4. trka šampionata Jugoslavije na kružnim trkama na Beranovcu kod Kraljeva. Ovoga puta su nastupili zajedno automobilisti i moticiklisti. Organizator trke bio je beogradski "Akademac" uz pomoć "AMD Kraljevo" i mnogobrojnih sponzora i za ovu organizaciju su se mogle uputiti samo reči hvale.

U nacionalnoj klasi ovoga puta nije bilo toliko naizvesnosti kao na prethodnim trkama. Dvadesetak takmičara se posle par krugova osulo po stazi i svako vozio svoju trku. Za pohvalu je i to da je u ovoj klasi samo jedan automobili bio oštećen što nije bio slučaj na prethodnim trkama gde su vožnje na branik i česta udaranja dovodili do izletanja i havarija.
I na ovoj trci je trijumfovao Berić, to mu je bila treća pobeda u sezoni, iza njega su ostali Željeznak, Krajan, Šikloši i Poljanić.

 Klasa do 850ccm unela je malo promena, na opšte iznenadjenje svih pobedio je Proročić iz Kotora u zastavi 750 P za koju su se mnogi pitali sta je značila ta oznaka P koja je stajala u prijavi. Kasnije se saznao da je to značilo "poboljšana". Proročićev fića je tako dobro išao da je konkurenciju u daleko boljim abartima 850 tc i mini morisima na pravcima ostavljao i po 300m vozeći prosečnom brzinom od 124km/h.
Drugi je bio Vučković u miniju ispred Merlića u abartu i Milovanova u mini kuperu.
Kavčić nije završio trku zbog kvara na svom automobilu.

U klasi do 1000ccm ponovila se priča sa trke u Titogradu, Šverko je krenuo odlično kao i uvek i napravio veliku prednost koja mu očigledno nije bila dovoljna pa je uspeo opet da pokvari motor na svom abartu 1000 tcr. Jankovićev motor kao i na prethodnim trkama nije izdržao dugo pa je trku završio pre kraja. Holjevac je pritiskao Perovića ali ni njegov abart nije izdržao tako da je Perović ostao sam na kraju trke i trijumfovao ali ovog puta bez guranja automobila kroz cilj i sa sigurnim bodovima u džepu. Iza perovića su završili Ilić i Dobrohotov u nsu-ima tts i Aleksandrić u fiatu 850 kupe.

Trka dana odigrala se u klasi do 1300ccm izmedju Regvarta i Alihodžića u alfama 1300 gtaj, spremljenim kod "auto delte" i "bladucia". Ova staza je konačno išla na ruku alfama i njihovim vozačima pa su mogle da se pokažu u punom sjaju. Po rečima Alihodžića Regvartova alfa je bila oko 10 konja jača ali mu to nije smetalo da se bori do kraja i pruži žestoki otpor.
Smenjivali su se u vodjstvu iz kruga u krug i obarali rekorde staze, ovog puta alfe nisu posustajale. U poslednjim krugovima Alihodžić je uspeo da napravi prednost i stigne do prve pobede u sezoni dok je Regvartu pripao rekord staze. Prosečna brzina ovih automobila iznosila je 142km/h.

Sead Alihodzic alfa 1300 gtam balduzzi

 Ostali takmičari iz ove klase bili su daleko iza vodećih. Kao treći se neko vreme vozio Vidmajer ali je morao da odustane zbog kvara svog tt-a, Kulundžić je napravio veliku razliku iza Branimira Perića kome je cilj bio samo da završi ovu trku u čemu je i uspeo. Božićeva zastava nije uspela da stigne do cilja pa je peto mesto zauzeo Božilović sa nsu-om.

Najače klase ni ovoga puta nisu ništa bitno donele, mali broj učesnika tek toliko da klase mogu da se boduju. U Klasi do 1600ccm od pet takmičara na cilj stižu dvojica, Damjanović u eskortu i Marković u alfi.
U klasi preko 1600ccm opet je pobedio Nosse ali ovoga puta bmw je zamenio alfom 2000 gtam koju je ranije vozio Regvart. Iza njega trku su završili Kolić i Jevtović u bmw-ima 2002

"Tara 79"

Deveti reli za prvenstvo Jugoslavije održan je 1979. godine u organizaciji AMK "Titovo Užice".
Ukupna dužina relija bila je 661km od kojih je 93km bilo predvidjeno za 10 brzinskih ispita.
Od 65 prijavljene posade reli je zavrsila 41 posada posle 12 sati vožnje.
Najjača klasa do 2000ccm je opet imala nedovoljan broj trkmičara za bodovanje, samo 5 posada pojavilo se na startu relija u Perućcu tako da su te posade imale pravo samo na osvajanje bodova u generalnom plasmanu ali ne i klasi.
Glavni favoriti za pobedu na ovom reliju bili su Pušnik u renuo 5, Skurić u kadetu gte kao i Kizmič u bmw-u 2002.
Skurić je neočekivano iznenadio na ovom reliju stekavši prednost od 11 sekundi ispred Pušnika posle 7 brzinskih ispita. Pušnik je u želji da nadoknadi zaostatak na 8. brzincu i pogrešio pa je tako pre vremena završio ovaj reli a pobeda je pripala mladom Borku Skuriću.

posada Skurić-Kujbuš

 U klasi do 1150ccm grupe 2 najbolji je bio Drago Zonta koji je pobedio na 9 od 10 brzinaca i tako lagano stigao do pobede u klasi i 3. mesta u generalnom plasmanu. Dagmar Šuster je bio drugi u ovoj klasi, samo na jednom od brzinaca je uspeo biti bolji od Zonte. Treće mesto u klasi pripalo je Milunu Vesniću ispred Milovanovića, Bećara i Gunića.

Vidic je i pored mnogo problema na svojoj zastavi 101 ipak uspeo da stigne do cilja i pobedi u klasi do 1150ccm grupa 1. Njemu je prvo pukla guma na sredini prvog brzinca na Tari, zatim je otkazao ventilator hladnjaka a ubrzo i pumpa za vodu, otpala cev auspuha a kao vrhunac svega motor je počeo polako da popustaje pred kraj relija zbog oštećenja ležajeva radilice.
I njegov konkurent, užičanin, Krstović imao je problema sa autom pa je ostao na drugoj poziciji ispred Zorca i Črniveca.

U najslabijoj klasi do 785ccm najbolji je bio Vićentije Savić, takmičar koji je poznat iz klase 1150 grupa 2 a koji je ponovo za volanom fiće jer je na početku sezone samo to uspeo sebi da obezbedi što se vozila tiče.
Iza njega se plasirao Miodrag Miljković član akademca iz Beograda iza koga su ostali lokalni vozači Jovanović i Dubljanin.

Vićentije Savić

 Generalni plasman na kraju relija bio je sledeći: Skurić, Kizmič, Zonta, Šuster, Vesnić, Vidic, itd. 

Titograd 1973.

Treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama vožena je ulicama Titograda avgusta 1973. godine.
Velike temperature i konfiguracija staze zadavali su probleme automobilima pa je u dosta klasa bilo odustajanja i izletanja pre svega zvog otkazivanja ili popuštanja kočnica kao i pregrevanja motora.

Nacionalna klasa opet držala publiku na nogama svo vreme, bilo je sudaranja, prevrtanja, izletanja ali na svu sreću stradao je samo lim i po koji deo na automobilima.

Najuspešniji u ovoj klasi bili su Željeznak, Krajan i Berić koji su osvojili pehare i dragocene poene.

detalj sa jedne od krivina koje su bile problematične u gužvi

  U klasi do 850ccm najveće šanse za pobedu je imao Mladen Novak u štajer puhu 650 ali zbog otkazivanja motora morao da odustane. Jovica Milovanović je bio jedan od vozača koji je ostao bez kočnica na svom fiatu 850 pa je završio van staze srećom bez ikakvih posledica.

Trijumfovao je Damir Štimac sa abartom 850 tc ispred Kavčića, Proročkog, Mujića i Vučkovića. Publika je najviše bila oduševljena atraktivnom vožnjom Mujića čiji je svaki prolazak kroz krivine pozdravljan jakim aplauzom i ovacijama a ništa manje nisu bili atraktivni ni ostali takmičari klase do 850ccm.

predstart klase 850 i 1000ccm

 U klasi do 1000ccm drama i tokom i posle završetka trke. Šverko, Perović, Janković i Holjevac su trebali da vode glavnu reč u klasi. Šverko je poveo trku ali mu je vrlo brzo otkazao motor na abartu, za njim vrlo brzo odustaje i Janković kome je ovo drugo odustajanje u sezoni.
Perović je prešao u vodjstvo ali posle 20ak krugova počinju da popuštaju kočnice što koristi Veco Holjevac i preuzima prvu poziciju ali ne zadugo jer ostaje bez goriva i biva prinudjen da odustane. Kad su svi mislili da je trka bila rešena u korist Perovića i on se našao u istom problemu kao Holjevac a to je nedostatak goriva.
Perović je bio prinudjen da svog abarta na 34 stepeni celzijusa i po jakom suncu odgura do cilja što uopste nije bilo jednostavno. Uložio je poslednje atome snage i nekako uspeo da prodje kroz cilj i zatim se onesvestio.
Medjutim ni to nije bio kraj drame, posle trke i zasedanja za "zelenim stolom" Peroviću je oduzeta pobeda na komentar jednog od sudija jer navodno nije sam ugurao auto kroz cilj već uz pomoć publike. Tačno je da je publika htela da pomogne premorenom Peroviću ali im on ipak nije dozvoljavao znajući koje ga posledice čekaju ako to učine. Zbog par kapi benzina, izgubljena je značajna pobeda.
Konačni poredak u klasi bio je Fuad Mučić(fiat 850 sport), Tomislav Ilić i Miroslav Tasić u nsu-ima tts.

Staza u Titogradu nije odgovarala težim i jačim automobilima ali je bila idealna za nsu tt kakvog su vozili Kulundžić i Vidmajer u klasi do 1300ccm.
Kulundžić je na treningu imao problema sa korpom kvačila na svom tt-u i morao da završi trening pre kraja. Vidmajer je skinuo korpu sa svog serijskog nsu-a ,sa kojim je inače šlapovao trkački, i pozajmio je Kulundžicu.
Trku je poveo Kulundžić ispred Regvarta i Vidmajera ali mu brzo popuštaju kočnice i bio je prinudjen da smanji tempo, to je iskoristio Regvart i preuzeo prvu poziciju koju je zadržao do kraja trke. Vidmajer je takodje imao problema sa autom pa nije mogao dalje od trećeg mesta.
Još jedan od  vozača koji je imao problema sa autom bio je Branimir Perić sa zastavom 1300 kome je pukla guma i kad se nekako dovukao do boksa mehaničari nisu imali spreman alat, dizalicu i rezervni točak, što ga je koštalo par krugova zaostatka a imao je realne šanse da se domogne visokog plasmana. Takodje je i Slobodan Ćetković imao izvesnih problema kad je sa svojim gordinijem izleteo sa staze i nasukao se na peščani bedem pa je i on sa zaostatkom završio trku.
Konačni poredak na kraju trke u klasi do 1300ccm bio je : Regvart, Kulundžić, Vidmajer, Ćetković i Raičević.

 U klasi do 1600ccm izostao je Bogdan Damjanović pa klasa nije mogla da se boduje zbog nedovoljnog broja takmičara.
Za vozače najjače klase preko 1600ccm ova staza je bila mučenje, samo četiri vozača uspela su da stignu do cilja. Pobedio je Pisuljak u bmw-u 2002, drugi je bio Josip Hrestak koji je kao i većina vozača imao problem sa kočnicama, Tomislav Orović je jedva savladavao svoju alfu 2000 ali uspeo da se popne na najniže mesto postolja dok je četvrti završio Miodrag Lučić u bmw-u

XIII YU Reli

I ovaj reli kao i prethodnih godina bodovan je za prvenstvo Evrope, Balkana i Jugoslavije.
Organizator relija bio je beogradski "Akademac" koji je i ovog puta organizovao jedan odličan reli.
Pojavile su se posade iz Nemačke, Austrije, Čehoslovačke, Turske, Ruminije , Italije i dr. zemalja.
Sa starta ispred beogradskog sajma krenula je 101 posada i posle predjenih 1463km na cilj su stigle 43 posade.
Reli je vožen iz dva dela, prvi deo sastojao se od 752km i ukupno 13 sati vožnje a drugi deo je imao 711km i oko 12 sati vožnje. Ukupna dužina brzinskih ispita iznosila je 353km od kojih je po makadamu voženo 40km.

Glavna borba za pobedu u generali vodjena je izmedju čehoslovaka Blahne u škodi 130rs i austrijanca Ruslinga u poršeu 911 koji je već pobedjivao na Yu reliju.
U prvom delu relija voženo je 9 brzinaca, na Avali, Divčibarama, Debelom Brdu, Rogačici i Tari i Blahna je ostvario prednost više od 1 minuta dok je treći bio Havel takodje u škodi sa samo 13 sekundi zaostatka za Ruslingom.
Rusling je kasnije tokom relija uspeo da prepolovi prednost Blahne ali ipak nije uspeo da stigne do pobede za koju mu je trebalo jos 35 sekundi nadoknade tako da je škoda četvrti put za redom osvojila ovaj reli.
Konačni poredak u generalnom plasmanu bio je Blahna(ČSSR), Rusling(AUS), Havel (ČSSR), Čubrikov(BUG), Kizmič(YU), Pušnik(YU), Filipi(ITA), Kolev(BUG)...

Blahna

Klaus Rusling

Što se bodovanja za šampionat Evrope tiče u klasi preko 1300ccm grupe 3 tu je Rusling bio najbolji ispred Palanke i Rajmana takodje u poršeima.

Egon Rajman

 U grupi 2 takodje za šampionat Evrope najbolji je bio bugarin Čubrikov u renou 5 ispred Pjera Filipia u kadetu i Koleva takodje u renou 5.

Klasom preko 1150ccm grupe 1 dominirali su domaći takmičari Kizmič i Pušnik.

posada Kizmič-Ravnikar

 Blahna sem pobede u generalnom plasmanu odnosi i pobedu u klasi do 1300ccm grupa 2 ispred sunarodnika Havela takodje u škodi 130rs i rumuna Oltenaua u dačiji.

 Od domaćih takmičara pored pomenutog Kizmiča i Pušnika takodje treba spomenuti i Andreja Vidica koji je pobedio u klasi do 1150ccm grupe 1 ispred Marega i Sakside, svi u vozilima zastava 101.

Andrej Vidic

Milovanović i Jordan su zauzeli 2. i 3. mesto u klasi do 1150ccm grupa 2 u zastavama 101 dok je pobedu u toj klasi odneo nemac Hartavih na vartburgu 353.

U najslabiim klasama do 850ccm grupe 1 i 2 dominirali su trabanti i zastave 750, u grupi 2 najbolji j bio Maišener u trabantu a u grupi 1 Vićentije Savić u zastavi 750.

sto se tiče prvenstva jugoslavije plasman po klasama je bio sledeći:

Klasa do 2000ccm: Kizmič, Pušnik, Kožar.
Klasa do 1150ccm grupa 2: Milovanović, Jordan, Pirjevec, Šegon.
Klasa do 1150cm grupa 1. Vidic, Marega, Saksida, Krstović, Satler...
Klasa do 785ccm : Savić, Miljković, Djalinac, Cepuder, Hribar...