Beranovac 1978.

Iz Beograda automobilisti su se preselili u Kraljevo gde je vožena sedma trka šampionata Jugoslavije. Automobilistima su se na ovoj trci priključili i motociklisti. 
Po lepom vremenu i pred oko 30.000 gledalaca vozači su konačno došli na pravu stazu, dugačku i široku koja je mnogima išla na ruku.
U klasi juniora neprikosnoveni Predrag Aćimić nastavio je sa pobedama i jurišu ka tituli prvaka države. Ovom pobedom prišao je na 8 poena Slavkoviću koji je vodio u generalnom ali na ovoj trci nije uspeo da pobedi pa se zadovoljio drugim mestom a rešavanje pitanja šampiona ostavio za poslednju trku u požegi. Treći je bio Goran Asanović ispred Jurjevića i Klasnića.

trećeplasirani Goran Asanović

Komnenović je još jednom trijumfovao u seniorima, Žurka nije stigao do bodova ali je već imao dobru bodovnu zalihu da sebi dopusti jedan izostanak iz plasmana. Vodila se tesna borba sa poenima za drugo mesto u generalnom plasmanu, nekoliko takmičara je moglo da ugrozi Komnenovića. Drugi u trci bio je Todorović ispred Leničeka, Jankovića i Rikića.

Lučić, Šikloši i Djordjević bio je poredak prve trojice u klasi "kečeva" odnosno klasi do 1150ccm grupe 1.

Atanacković je ponovio rezultat sa drugog Ušća i glatko trijumfovao u Kraljevu u klasi 1150 grupa 2 ispred Vlaha u fiatu 128, Macukića u abartu, Zorana Dragoja u nsu i Kuvalje i Rudelića u fiatima. Urbančić je zbog problema sa autom stigao tek kao deseti.

Atanacković, nsu tt

Janez Urbančić

Gluhak, Vidmajer, Puh, Dačević, Mitrović i Halik činili su poredak na kraju trke klase do 2000ccm. Bodovna razlika izmedju Gluhaka i Vidmajera je bila samo 4 poena posle ove trke pa je i to pitanje šampionske titule ostavljeno za poslednju trku u sezoni.

Gluhak i Vidmajer na prvim startnim pozicijama

Posle pauze od tri Ušća i Kragujevca vozači formule super fau imali su prilike da po četvrti put u sezoni pokažu svoje umeće. Komnenović je slavio i u ovoj trci ispred Šverka, Holjevca, Trninića, Mičića, Tusa i Lazića. Dobrohotov i Milovanović nisu završili trku.

Komnenović, Šverko i Holjevac

Požega 1. 1980

Četvrta kružna trka za prvenstvo Jugoslavije 1980. godine, vožena je na autodromu Glavica u Slavonskoj Požegi u organizaciji zagrebačkog  "AMK Dinamo". Trka je takodje bodovana i za šampionat republike Hrvatske kojom je iz završeno to prvenstvo.

U najslabijoj kalsi do 785ccm junior startovalo je 24 takmičara, Darko Otenhajmer imao je najbolju startnu poziciju ali već u petom krugu zbog problema sa autom morao je da uspori. Vodeću poziciju je preuzeo Boško Marković iz beogradskog Jugoauta i zadržao je do kraja. Posle trke Tihomir Aćimić je uložio prigovor na nesportsku vožnju Markovića koji je usvojen i Marković biva diskvalifikovan. Konačni poredak u klasi juniora na kraju trke bio je Milošević, Ristić, T.Aćimić, Bojović, Mladenović, Cvetić...

U klasi seniora  pobedio je Predrag Aćimić koji je vodio brobu sa Čedom Klasnićem iz Dinama. Prošlogodišnji šampion Milenković odustao je posle par krugova a posle trke je na merenju diskvalifikovan trećeplasirani Pavlin pa je konačni poredak klase do 785ccm senior bio: P.Aćimić, Klasnić, Miljković, Božić, Bećar, Sekulić...

I u klasi do 11500ccm grupa 1 još jedan od braće Aćimić je bio najuspešniji.
Milovan Aćimić je do samog kraja vodio borbu sa Tihomirom Filipovićem i uspeo da trijumfuje ispred njega za samo 2 desetinke. Treći je bio Aleksandar Šikološi ispred Blanuše, Rankovića, Djelmaša, Dragosavca, itd. svi u vozilima marke zastava 101.

Posle tri godine pauze Drago Regvart se vratio na staze i nastupio u klasi do 1150ccm grupe 2 sa ford fiestom. Na treningu je bio najbrži Dagmar Šuster u fiat ritmu ali nije uspeo da nastupi na trci zbog problema sa menjačem pa je Regvart poveo od starta trke ispred Kuvalje i Milovanovića u fiatima 128 a tim redosledom su i završili trku. Četvrti je bio Milavec ispred Delmora i Rudelića, svi u fiatima 128.
Nebojša Atanacković nije imao sreće jer je u drugom krugu izleteo sa staze i slupao svog fiata 127.

Nebojša Atanacković

Valentin Hribar je diskvalifikovan posle trke na protest Draga Merlića zbog nesportske vožnje, i Radiša Žurka je uložio protest na člana "Donit Olimpije" Janeza Milaveca ali je protest odbijen kao neosnovan.

U najačoj klasi do 2000ccm grupe 1 nije se pojavio prošlogodišnji šampion i vodeći u ovoj klasi Antun Vidmajer jer je svog eskorta još pre ove trke prodao Ratku Đokiću koji nije mogao bolje od trće pozicije na kraju trke.
Pobednik klase je bio Drago Macukić član Dinama ispred Dačevića iz beogradskog Jugoauta. Iza njih su završili Kadić i Obradović, svi u automobilima ford eskort rs2000.

escort Ratka Djokića

U klasi formula došlo je do zabune pa se čekalo na start trke.
Naime, posle treninga dikvalifikovan je Jože Finžgar, jedan od dvojice braće koji su nastupali u ovoj klasi. Zbog nekog nesporazuma Miroslav Finžgar je mislio da je on taj koji je diskvalifikovan i odmah posle treninga spakovao svoju formulu na prikolicu i sačekao trku u publici. Kada se tek pred sam start trke konačno saznalo da je došlo do greške i da je u stvari Jože taj koji nije imao prava nastupa na trci Miroslav je morao da obuče kombinezon i istovari svoju formulu kako bi se pojavio na startu trke što se i dogodilo ali sa zakašnjenjem od 20ak minuta. Trku je startovalo 5 bolida a najbolji je bio Vladan Slavković iz Jugoauta u loli ispred klupskog kolege Kuvalje u kajmanu. Miroslav Finžgar je bio 3. ispred Franca Jerančića.
Posle trke opet je došlo do nekog nesporazuma jer je Finžgar tražio da se proglasi prvoplasiranim ali je posle totalizacije njegova žalba odbačena kao neosnovana.

Grobnik 1980.

"INA 80" bio je naziv trke kojom je otvoren šampionat Jugoslavije na kružnima stazama za 1980. godinu.

Posle otkazivanja trke u Sarajevu, po hladnom i kišovitom vremenu na Grobniku okupilo se oko 8000 gledalaca i 160 takmičara koji su se nadmetali u šest klasa.

U najslabijoj klasi do 785ccm junior najbolji je bio Darko Otenhajmer iz "amtd Beograd" vozeći prosečnom brzinom od 98km/h, drugi je bio Tihomir Aćimić ispred Bojovića, Brentuna, Markovića, Kovačevića i dr.

U klasi fića seniora pobedu je odneo Stojan Vlah vozeci prosečno 105km/h.Iza njega su trku završili Miljković, Milenković, Pavlin i P. Aćimić

Stojan Vlah

U klasi do 1150ccm grupa 1 popularnim kečevima najbolje se snašao Dragan Ivanović iz beogradskog "Jugoauta" medjutim posle protesta koji su uložili Filipović i Blanuša tehnička komisija je Ivanovićev auto proglasila "naispravnim" zbog nedozvoljenih prepravki tako da su njegovi bodovi brisani a konačni plasman u ovoj klasi bio je : Filipović, Djelmaš, Blanuša, Mirić, Ranković i drugi.

 Borivoj Blanuša

Klasom do 1150ccm grupa 2 dominirala su uglavnom vozila marke fiat. Najbolji na treningu je bio Marino Ivančić koji se posle četiri godine pauze i titule postignute za volanom abarta vratio trkama. On se pojavio u fiat ritmu braneći boje "amd Matulj" i posle odličnih kvalifikacija u trci pada na začelje kolone zbog lošeg starta prouzrokovanog neadekvatnim gumama. 

Marino je krenuo trku na slik gumama iako staza nije bila potpuno suva tako da je u prvim krugovima imao problema da obuzda svoj automobil ali kako je trka odmicala i kako se staza sušila bio je sve brži i tako stigao do vodećeg Urbančića u fiatu 128 sc.

Prošlogodišnji prvak Urbančić je imao problema sa svojim autom pa je vodeću poziciju lako prepustio Ivančiću koji je stigao do cilja i zabeležio pobedu na samom početku sezone.

Iza Ivančića ostali su Rajko Vlah, Mario Delmoro, Jovica Milovanović, Nikola Rudelić, svi u vozilima fiat 128.

Ivančić, Urbančić, Atanacković

Rajko Vlah i Mario Delmoro

U klasi do 2000ccm nije bio puno takmičara a najbolji je bio Ratko Djokić ispred Draga Macukića i Antuna Vidmajera svi u automobilima ford escort. iza njih su trku završili Durlen u bmw-u i Bogdanović u golfu. 

Vidmajer, Macukić i Djokić

U klasi formula slavio je Vladan Slavković vozeći prosečnom brzinom od 138km/h, drugi je bio Tanasije Kuvalja a treći Jože Finžgar ispred Šverka i Jerančića.

Prošlogodišnji šampion Zlatan MIčić nije uspeo da se kvalifikuje za trku.

Krk 1976.

Uprkos kiši i lošem vremenu prvoj trci šampionata Jugoslavije na kružnim stazama prisustvovalo je preko 10.000 gledalaca. Trka je vožena na aerodromu Krk u organizaciji AMD "Dinamo" i AMD " Slovenija Avto" i trka je ušla u anale auto sporta jer su se na njoj po prvi put u Jugoslaviji pojavili bolidi formule vw.
 Iako je godinu dana ranije bilo par propagandnih nastupa, 76. je bila godina kad je i zvanično otvorena klasa pod nazivom  "formula super fau".
Kaiman bolidi sa motorima od 1600 kubika sličnih performansi i svi na istim gumama držali su publiku na nogama iako kiša nije išla u prilog ovim bolidima trka je bila zanjmljiva. 
Na trci se pojavilo 8 takmičara od kojih je 6 završilo trku, treba napomenuti da sem Franca Jerančića većina takmičara nije imala iskustva sa ovim bolidima. 
Aleš Pušnik je imao godinu dana ranije jedan revijalni nastup u Kraljevu a Drago Lazić i Goran Štrok su imali i jedan izlet van Jugoslavije vozeći kup Evrope u Salzburgu, ostali takmičari su se maltene na ovoj trci upoznavali sa svojim bolidima.
Najbolje se snašao Mladen Gluhak dok su Lang i Štrok morali da se zadovolje nižim pozicjama na pobedničkom postolju. Štrok se posle jedne greške svim snagama trudio da stigne Langa i eventualno osvoji drugo mesto ali mu nije pošlo za rukom. 
Iza njih su se borili Jerančić, Šuster i Pušnik, Jerančić je pojačao tempo i počeo da pristiže prvu trojicu ali nije bilo dovoljno vremena pa je trku završio kao četvrti, iza njega su ostali Pušnik i Šuster.
Djani Šverko je takodje nastupio i u ovoj klasi ali nije imao sreće, posle jednog izletanja u publiku dobio je oštećenje na svom kaimanu pa je posle par krugova morao da odustane, na svu sreću posledica po gledaoce nije bilo.
Sreće takodje nije imao ni Drago Lazić čiji je bolid u krugu za zagrevanje ostao bez dovoda goriva pa nije ni startovao trku iako je start bio odložen kako bi mehaničari mogli da srede kvar ali ipak nisu uspeli u tome.

Mladen Gluhak

Pušnik i Šuster

Najača kategorija automobila, klasa do 1300ccm , protekla je u znaku Draga Regvarta i njegovog odlično pripremljenog fiata 128. Regvart je pobedio ispred Atanackovića u nsu tt i Kaučića u zastavi 101, trku su jos završili i Aleksandrović, Rudelić, Mali i drugi ali nisu mogli da pariraju vodećoj dvojici.

Drago regvart fiat 128 sc

Kao i sto je bila praksa zbog manjeg broja takmičara klase do 850 i 1000ccm su bile spojene i vozili su zajedno. Inace ovi automobili su slični po preformansama i većinu je radio abarth tako da nisu previše smetali jedni drugima, čak su pojedini takmičari slabije klase bili na boljim pozicijama od takmičara iz jače klase.
U klasi do 850ccm najbolji su bili Nekić, Lončar i Ivančić, u abartima 850, dok je u klasi do 1000ccm Jovica Milovanović u abartu 1000 tcr trijumfovao ispred Dobrohotova u nsu tt i Bukvića u abartu.
Inače trku je poveo Komnenović kog je pratio Vidmajer koji izbija na čelo pred kraj trke jer Komnenovićev abart počinje da posustaje ali slavlje Vidmajera nije trajalo dugo je ni motor njegovog nsu-a nije duže izdržao.

Milovanović, Komnenović, Herceg

Jovica Milovanović abarth 1000 tcr

U klasi do 1150ccm popularnim kečevima do kraja trke dominirali su domaći tamičari Vidic i Milavec i tim redosledom i završili trku iako je Milavec imao najbolje vreme vozeći prosečnom brzinom od 112,5km/h. Iza njih trku su završili Vučurović, Poberaj, Šuster, Hitri i dr.

U najmasovnijoj ali i najslabijoj klasi do 785ccm od početka do kraja trku je vodio Berić u stopu praćen od strane Basarabe, Šikloši je bio treći a Djaniš četvrti.

Grobnik 1981.

Pod nazivom "INA delta TLX"  na stazi kod Rijeke održana je šesta trka prvenstva Jugoslavije na kružnim stazama.

U klasi fića juniora Boško Marković nije pobedio posle četiri uzastopne pobede ali je osvojio četvrto mesto i time učvrstio lidersku poziciju na tebeli. Pobednik ove klase bio je Vlada Kovačević ispred P. Milenkovića i Pešića.

Jožef Šikloši je bio najblji u seniorima, iza njega su završili Miljković, Bećar i Pavlin.

U klasi do 1150ccm grupa 1 slavio je Paja Komnenović ispred Vesnića, Djokića, Katunarića i Djelmaša.

Katunarić i Šikloši

Filipović nije bio uspešan kao i na prethodnim trkama u klasi do 1150 grupa 2 pa je morao da se zadovolji drugim mestom iza Draga Macukića. Treći je bio Tanasije Kuvalja ispred Urbančića, Šustera i Regvarta.

Na ovoj trci su nastupile i formule, pored naših takmičara u klasi  "formula fau" održana je i trka formule "Easter" u kojoj su se gosti iz Čehoslovačke predstavili sa 19 bolida opremljenih ladinim motorima a nabolji medju njima je bio Vaclav Lim ispred Moskala i Veselog.

U formuli super fau nije bilo dovoljno trkmičara da bi se trka bodovala ali najbolji je bio Marjan Finžgar ispred Šverka i Vlaha. Šverko je postavio i novi rekord staze, vozeći prosečnom brzinom od 156,9km/h, koji je do tada držao Zlatan Mičić. 

Djani Šverko i Panta Katić formula super fau

Vaclav Lim formula easter

Grobnik 1979.

Osma trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama održana je na stazi Grobnik kod Rijeke u organizaciji "INA-e" iz Rijeke. Ujedno to je bila  i prva automobilistička trka na ovoj stazi obzirom da je ista sagradjena godinu dana ranije.
Pred oko 20.000 gledalaca nastupilo je 124 vozača u šest klasa.
Tihomir Aćimić je po šesti put ove sezone pobedio u najslabijoj klasi fića juniora vozeći najvećom prosečnom brzinom od 102km/h. Drugi je bio Marković iz "zvezde" ispred Miloševića, Jovanovića i Grujičića.

Tihomirov brat Predrag bio je najbolji je u klasi fića seniora i osvojio drugu pobedu za za AMTD "Beograd". Iza njega su ostali Hlača, Žurka i Milenković.

Aćimić i Milenković(3)

U klasi do 1150ccm grupa 1 Milovan Aćimić celu trku je vodio žestoku borbu sa Josipom Lončarom obarajući iz kruga u krug rekord staze da bi dva kruga pre kraja Aćimić ostao bez pneumatika pa je pobedu i najbrži krug trke u ovoj klasi odneo Lončar vozeci najvećom prosečnom brzinom od 118km/h. Drugi je bio Mišković ispred Zormana, Djelmaša i Filipovića.

Najbolje vreme na startu klase do 1150ccm grupe 2 imao je Jovica Milovanović u fiatu 128, on je i poveo trku ispred Atanackovica i Milaveca. Atanacković u 8. krugu prelazi u vodjstvo koje drži do kraja, Milovanović je u 10. krugu morao da odustane pa je drugi završio Milavec ispred Rajka Vlaha, obojica u fiatima 128. Dalje su sledili Zorman, Mihaljević, Šegon, Dragoj, Rudelić i Tomanović.

Milovanović, Atanacković i Milavec

U najačoj klasi automobila do 2000ccm grupa 1 na treningu se pojavilo samo šest vozača a na trci njih četiri što nije ni čudilo obzirom da je cele sezone bio mali broj takmičara u ovoj klasi pa mnoge trke nisu ni bodovane.
Pobedio je Antun Vidmajer u escortu rs 2000 koji je posle odustajanja Gluhaka, Dačevića i Markovića ostao sam na stazi.

Poslednja trka dana bila je rezervisana za bolide formule fau. tu je ubedljivo trijumfovao Zlatan Mičić u bolidu "marč 79 v" , drugi je bio Holjevac koji se žestoko borio sa Komnenovićem koji se morao zadovoljiti 3. mestom, zatim su sledlili Slavković, Fejzić, Lončar i Dobrohotov.
Najbrži krug i rekord staze pripao je pobedniku trke Mičiću koji je vozio prosečnom brzinom od 155km/h.

Slavonska Požega 81.

Na stazi Glavica održana je prva trka šampionata na kružnim stazama za 1981. godinu.
Trka je organizovana zajedničkim snagama klubova "Slavko Rončević" iz Slavonske Požege, "Dinamo" iz Zagreba i "Beograd" iz Beograda.
Trka je na žalost ostala upamćena po jednom tragičnom dogadjaju, pogibiji 26-godišnjeg automobiliste Hrvoja Arčića iz Matulja.
 Hrvoje je nastupao u klasi formula i bio je jedan od najmladjih vozača te klase, u trećem krugu trke nije uspeo da obuzda svoj bolid marke Lola i izleteo je sa staze, od zadobijenih povreda preminuo je kasnije u bolnici.
U istoj trci Djani Šverko je iz kruga u krug obarao rekord staze da bi se na kraju zaustavio na prosečnih 200km/h što je bio izuzetan rekord obzirom na uslove kojima je staza raspolagala.
Iza Šverka trku su završila braća Finžgar ispred Jerančića, Vlaha i Katića.

U klasi automobila do 1150ccm grupa 2 najbolji je bio Filipović u vw polu ispred Kuvalje, Urbančića, Šustera, Rankovića, Delmora i drugih. Regvartova fiesta nije izdržala trku iako je imao drugo startno vreme.

Filipović, Regvart, Rudelić i Šuster

 Četiri vozača klase do 1150ccm grupa 1 imali su primedbu na nesportsku vožnju Aleksandra Šiklošija iz kragujevačke "Zastave". Zanimljivo je da sudije nisu nista od toga primetile.
 Miodrag Djelmaš je izleteo na jednoj od krivina i njegov "kec" je potpuno izgoreo jer vatrogasna ekipa nije pravovremeno reagovala.
Poredak u klasi na kraju trke bio je Dobrohotov, Mrkša, Vesnić, Veselinović, Ivanović, Slavković, Zorman, Katunarić i dr.

U najslabijoj klasi do 785ccm junior najbolji je bio Boško Marković ispred Cvetića, Milenkovića, Mladenovića, Bursaća i ostalih.
U klasi seniora  jedanaestoplasirani Piale uložio je prigovor na sve takmičare ispred sebe ali je prigovor odbijen zbog nejasne formulacije istog. Pobednik ove klase bio je Miljković ispred Kimpanova, Šiklošija, Bertuša, Lj.MIlenkovića i dr.

Butmir 1979.

Na aerodromu Butmir kod Sarajeva održana je treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama.
U klasi do 785cc juniora ubedljivo je trijumfovao Tihomir Aćimić ispred Markovića, Jovanovića, Paunovića i Emrića.

U klasi seniora razlika na treningu izmedju prvog i tridesetog vozača bila je samo 5 sekundi a stotinke su odlučivale ko će se plasirati za nedeljnu trku a ko ne.
Poredak posle nedeljne trke bio je Žurka, Janković, Aleksandar Šikloši, Predrag Aćimić itd.
Aćimić je posle trke uložio protest na Vlaha, Milenkovića i Šiklošija a Miljković na Aćimića, Bidermana, Komnenovića i Georgijevskog.
Nakon detaljnog pregleda od strane tehničke komisija AMSJ-a ustanovljeno je da fiće Vlaha i Georgijevskog nisu bile adekvatne težine koja je propisana u homologaciji već su bili 15kg lakši, kod Bidermana je ustanovljeno da je hod klipa bio veći od dozvoljenog dok su Komnenović i Milenković diskvalifikovani zbog nedozvoljenih prepravki na dinami.

U klasi popularnih kečeva prvih pet krugova "na braniku" su se vozili Milovan Aćimić i Jožef Šikloši ali je Jožef morao da odustane zbog pucanja pneumatika pa je pobedu odneo Aćimić ispred Veselinovića i Zormana. Četvrti je bio Lučić pa za njim Lončar, Filipović i Jereb.

Tanasije Kuvalja je slavio u klasi do 1150ccm grupa 2 ispred Urbančića i Milaveca, sva trojica u vozilima fiat 128, iza njih su završili Dragan Dragoj u abartu, Vlah, Šuster i Merlić.

Klasa do 2000ccm nije obilovala velikim brojem vozila kao prethodne, samo njih 6 se pojavilo na startu a najbolji je bio Antun Vidmajer ispred Matovića, Gluhaka, Djokića i Kadića.
Gluhak je uložio prigovor na Matovićev eskort i ispostavilo se da je bio u pravu sto se tiče nedozvoljenih prepravki na motoru. Tehnička komisija je utvrdila da su na Matovićevom automobilu polirani usisni kanali u glavi motora tako da je konačni poredak u ovoj klasi bio Vidmajer, Gluhak i Djokić.

U klasi formula na startu se našlo četiri bolida a pobedio je Komnenović ispred Mičića i Holjeveca, četvrti je bio Žarko Tus pa za njim Katić, Fejzić, Trninić i ostali.

Žarko Tus

"Slavonska Požega 1" 1979.

Druga trka prvenstva Jugoslavije na krugu za 1979. godinu održana je na stazi Glavica u Slavonskoj Požegi u organizaciji AMD "Slavko Rončević".
Na trci se pojavilo 144 vozača u 6 klasa, pred oko 15.000 gledalaca.
Prvi na startu su se pojavili vozači formule super fau.
Najbrži na treningu je bio Veco Holjevac a odmah iza njega se plasirao Paja Komnenović, to su ujedno i bili favoriti za pobedu u ovoj trci ali mladi Zlatan Mičić je uspeo da iznenadi konkurenciju i pobedi na trci vozeći prosečnom brzinom od 188.9km/h kojom je napravio i novi rekord staze i dobio posebnu nagradu.

Holjevac i Komnenović

 Klasa do 2000ccm grupa 1 obilovala je vozilima marke ford escort i bmw. Iznenadjenje je priredio beogradjanin Matović koji je još na treningu najavio moguću pobedu. Iza njega trku su završili Vidmajer, Gluhak i Djokić takodje u eskortima, peti je bio Kadić u golfu, pa su zatim sledili Marković i Hitri koji je uložio prigovor na Hora koji je dikvalifikovan zbog nedozvoljenog sisteme ubrizgavanja goriva u svom bmw-u.

U klasi do 1150ccm grupa 2 najbolje pozicije na startu osvojili su Šuster u ritmu i Šverko u abartu ali glavnu borbu u trci vodili su Urbančić u fiatu 128 i Atanacković u tada neprikosnoveno spremljenom nsu tt.
Posle žestoke borbe svih 12 krugova Urbančić je uspeo minimalnom prednošću da trijumfuje ispred Atanackovića dok su za njima ostali Vlah, Kuvalja, Šverko, Šuster i ostali.
Inače na tehničkom pregledu težina Atanackovićevog nsu-a bila je 627kg pa je na protest Dagmara Šustera za trku bila povećana za skoro 100kg ali ni to Atanackoviću nije smetalo da se ravnopravno nosi sa konkurencijom. Da li je i ta povećana težina bila dovoljna ili nije ostalo je da se razmatra posle trke jer tehnička komisija nije imala nijedan zvanični podatak koliko ustvari ta težina treba da iznosi kada je u pitanju nsu tt obzirom da je njegova homologacija istekla i dozvoljeno je da se vozi jos samo te sezone isto kao i abarti.

na startu, Šuster, Šverko, Urbančić, Milavec

Atanacković, Urbančić i Milavec

 Braća Aćimić zabeležila su trostruku pobedu za AMTD Beograd pobedvši u tri klase. Dvojica su nastupali i pobedili u klasama fića, juniori i seniori a treći od braće, Milovan, je vozio u klasi do 1150ccm grupa 1 zastavu 101. Drugi u klasi do 1150ccm bio je Tihomir Filipović ispred Veselinovića, Rankovića, Zormana i dr.

braća Aćimić

 U najslabijoj klasi fića poredak je bio Tihomir Aćimić,  Jovanović, Marković, Kornicer dok je u seniorima trijumfovao Predrag Aćimić ispred Ljubiše Milenkovića, Bidermana, Jankovića i ostalih.

fića Tihomira Aćimića

Grobnik 1982

U organizaciji AMD INA iz Rijeke, pod nazivom "INA Delta 5" vožena je 6. i poslednja trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama na Grobniku.
Nastupilo je 83 takmičara u četiri klase.

U najslabijoj klasi do 785ccm borba za naslov prvaka vodjena je izmedju timskih kolega, članova "AMD Zastava" Jožefa Šiklošija, Predraga MIlićevića i Slavka Miljkovića.
Trku je najbolje iskoristio Milićević pobedivši posle ispadanja Miljkovića i Šiklošija i tako postao prvak države za 1982. godinu. Poredak u klasi do 785ccm na kraju trke bio je: Milićević, Stevanović, Lončar, Baračkov...

U klasi do 1150ccm grupa 1 takodje nije bilo rešeno pitanje prvaka.
Nastupilo je 19 zastava 101 a vozači Radiša Žurka i MIlun Vesnić su se borili za osvajanje šampionaske titule.
Žurka  je posle kontakta sa Ljubišom Milenkovićem, timskim kolegom Vesnića, na početku trke morao da odsutane i tako titulu prepusti Milunu Vesniću članu "Jugoauta".
AMD Zastava je u ime Radiše Žurke pisala prigovor na nesportsku vožnju Milenkovića ali je prigovor odbijen tako da je Vesnić postao prvak na kružnim i brdskim trkama.
Poredak u klasi na kraju ove trke bio je: Milenković, Vesnić, Mirić, Djelmaš, Blanuša, Jović...

Tihomir Filipović trijumfovao je u klasi do 1150ccm grupe 2 za volanom vw pola, ali i bez te pobede njegovo pitanje šampionaske titule je već bilo rešeno, ovom pobedom je samo potvrdio dominaciju u klasi.
Iza njega su ostali Rajko Vlah, Drago Regvart, Žarko Bauman i Mario Delmoro.

U klasi "slobodne formule" bilo je samo 7 vozača.
 Trku je poveo Djani Šverko ispred Finžgara i Jerančića. Pred sam kraj trke Jože Finžgar uspeva da pretekne Šverka i pobedi sa 3 sekunde prednosti vozeći prosečnom brzinom od 153km/h. Treći je bio Jerančić ispred Zvonimira Blažuna.

Milivoje Božić

Rodjen 1923 godine, bio član Titove pratnje i prvi Srbin sa Grand Prix licencom za formulu 1.
Karijeru započeo u  bmw-u 328 iz 1938 godine kog je vozio četiri godine dok auto bukvalno nije počeo da se raspada i više nije bio za trke.
Kako nije mogao da ostavi trke posle tog bmw-a Milivoje se oprobao i u motociklizmu. Kupio je neki polovni bmw sa prikolicom i odmah osvojio vicešampionsku titulu 1957 godine.
1958 godine dobija porše 1500 RS ili 550 Spyder kako je još nosio oznaku,  koji je po nekim pričama naknadno i specijelno napravljen za njega obzirom da je cela serija od 30 komada bila unapred rasprodata. Glavni "krivac" za kupovinu tog automobila  bio je prof. Mihajlo Borisavljević (kasnijie profesor na mašinskom fakultetu u Beogradu) koji je studirao u Berlinu zajedno sa Ferdinandom Poršeom i najverovatnije najkvalitetniji i najcenjeniji stručnjak za motore i automobile sa naših prostora.  Njemu je bila poverena misija pregovora oko kupovine tog sportskog poršea za Milivoja Božića. Takodje stoji i priča da je lično Tito kupio i poklonio taj auto Božiću jer mu je ovaj spasao život u jednoj saobraćajnoj situaciji.
Kada je porše stigao bio je čudo od trkačkog auta u to vreme, 1500ccm 135 konja i lagana i aerodinamična karoserija obećavali su rezultate.

Milivoje Božić porsche 550 spyder

U početku je bilo problema sa automobilom, na prvoj trci u Opatiji ostao je bez kvačila ali su ubrzo krenuli uspesi. Pobeda na trci u Budimpešti mu je donela posebno priznanje za atraktivnu vožnju.
1959. godine Božić dobija pozive iz inostranstva da nastupa na Evropskim takmičenjima.
Prva trka te godine je bila u Monci. Obzirom da nije imao pomoć Jugoslovenskog auto saveza Božić je za ovu trku morao da se snadje i sam obezebedi gume koje su mu bile neophodne za ovu trku. Iz svog džepa je izdvojio 60.000 lira za nove gume a obzirom da je na trku išao sa suprugom i mehaničarem morali su da se snadju za hranu i spavanje jer više nisu imali novca.
Milivoje je odvezao samo pet krugova na treningu i izašao sa staze kako bi sačuvao gume za trku, mnogima nije bilo jasno kako neko ko vozi porše nema para za gume ali na žalost bilo je tako. Trku je završio na trećem mestu.
Bitna trka te godine je bila u Insbruku na kojoj je Milivoje morao da da sve od sebe kako bi se pokazao u najboljem svetlu i možda tako sebi obezbedi egzistenciju u ovom sportu i bude primećen od strane nekih bitnih ljudi vezanih za auto sport tog vremena.
Njegov porše je bio već dve godine star, motor spreman za reparaciju kao i ostali elementi ali Božić se nije predavao, vozio na granicama izdrzljivosti automobila i po cenu "crkvanja" motora trku završio na drugoj poziciji iza Fogela u tada novijem i jačem poršeu ali i ista takva dva automobila ostavio iza sebe.
 Posle trke šef trkačkog odeljenja poršea mu je prišao i upitao ga šta je od prepravki radio na svom autu kad se tako dobro plasirao na šta je Milivoje odgovorio sa osmehom rekavši da nije ništa radjeno i da su u Jugoslaviji delovi za takav automobili gotovo nemogući za pronaći.
Posle sedam dana je iz poršea stiglo pismo u kome su još jednom pohvalili Božićevu vožnju i ponudili mu da svoj auto dotera kod njih na besplatnu reparaciju.
Sledeće dve godine Božić je nastavio da vozi istim tempom, 1961 godine je morao da odveze pet obaveznih trka kako bi stekao plasman u 10 najboljih u Evropi i tako sebi obezebedio licencu za formulu 1.
Na poslednjoj trci u Salcburgu Božić je na treningu izleteo i slupao svoj porše. Kad se već pomirio sa tim da je sve završeno sto se ove tke i plasmana tiče, od jednog Austrijanca dobija delove koje treba da spakuje na svoj automobil kako bi sutra mogao da učestvuje na trci. Cele noći se radilo na autu i spasavalo sta se spasti moze tako da je sutra ipak uspeo da se pojavi na trci i završi na 5. mestu sto mu je bilo dovoljno za plasmanu u 10 najboljih na kraju sezone.
Tako je i stekao grand prix licencu koja mu je uručena u Cirihu 1961 godine i time postao prvi Jugosloven sa ovom licencom.
Kada se činilo da je njegova Evropska karijera tek počela i da će se tek redjati uspesi Božić je napustio automobilizam bar neko vreme.
 Njegov porše, u prilično lošem stanju posle udesa, auto moto savez je kasnije prodao italijanskom kolekcionaru, tačnije zamenili su ga za neki fiat 850.

Milivoje Božić pored svog poršea, Klagenfurt 1960

Božić i Čarls Vogele, Kalgenfurt 1960

 Božić je 70ih godina opet krenuo u takmičenja ali ovoga puta na domaćoj sceni, prvo sa fićom a zatim i zastavom 101 i nastavio da redja uspehe. Karijeru je završio u jednoj zastavi 101 radjenoj u Nemačkoj kod Hermana za grupu 2 ali ipak taj automobil nije mogao da se nosi sa konkurencijom u klasi i time je trkačka karijera Milivoja Božića definitivno završena.
Milivoje Božić preminuo je 1991 godine.

Milivoje sa osvojenim peharima i priznanjima