Požega 1. 1980

Četvrta kružna trka za prvenstvo Jugoslavije 1980. godine, vožena je na autodromu Glavica u Slavonskoj Požegi u organizaciji zagrebačkog  "AMK Dinamo". Trka je takodje bodovana i za šampionat republike Hrvatske kojom je iz završeno to prvenstvo.

U najslabijoj kalsi do 785ccm junior startovalo je 24 takmičara, Darko Otenhajmer imao je najbolju startnu poziciju ali već u petom krugu zbog problema sa autom morao je da uspori. Vodeću poziciju je preuzeo Boško Marković iz beogradskog Jugoauta i zadržao je do kraja. Posle trke Tihomir Aćimić je uložio prigovor na nesportsku vožnju Markovića koji je usvojen i Marković biva diskvalifikovan. Konačni poredak u klasi juniora na kraju trke bio je Milošević, Ristić, T.Aćimić, Bojović, Mladenović, Cvetić...

U klasi seniora  pobedio je Predrag Aćimić koji je vodio brobu sa Čedom Klasnićem iz Dinama. Prošlogodišnji šampion Milenković odustao je posle par krugova a posle trke je na merenju diskvalifikovan trećeplasirani Pavlin pa je konačni poredak klase do 785ccm senior bio: P.Aćimić, Klasnić, Miljković, Božić, Bećar, Sekulić...

I u klasi do 11500ccm grupa 1 još jedan od braće Aćimić je bio najuspešniji.
Milovan Aćimić je do samog kraja vodio borbu sa Tihomirom Filipovićem i uspeo da trijumfuje ispred njega za samo 2 desetinke. Treći je bio Aleksandar Šikološi ispred Blanuše, Rankovića, Djelmaša, Dragosavca, itd. svi u vozilima marke zastava 101.

Posle tri godine pauze Drago Regvart se vratio na staze i nastupio u klasi do 1150ccm grupe 2 sa ford fiestom. Na treningu je bio najbrži Dagmar Šuster u fiat ritmu ali nije uspeo da nastupi na trci zbog problema sa menjačem pa je Regvart poveo od starta trke ispred Kuvalje i Milovanovića u fiatima 128 a tim redosledom su i završili trku. Četvrti je bio Milavec ispred Delmora i Rudelića, svi u fiatima 128.
Nebojša Atanacković nije imao sreće jer je u drugom krugu izleteo sa staze i slupao svog fiata 127.

Nebojša Atanacković

Valentin Hribar je diskvalifikovan posle trke na protest Draga Merlića zbog nesportske vožnje, i Radiša Žurka je uložio protest na člana "Donit Olimpije" Janeza Milaveca ali je protest odbijen kao neosnovan.

U najačoj klasi do 2000ccm grupe 1 nije se pojavio prošlogodišnji šampion i vodeći u ovoj klasi Antun Vidmajer jer je svog eskorta još pre ove trke prodao Ratku Đokiću koji nije mogao bolje od trće pozicije na kraju trke.
Pobednik klase je bio Drago Macukić član Dinama ispred Dačevića iz beogradskog Jugoauta. Iza njih su završili Kadić i Obradović, svi u automobilima ford eskort rs2000.

escort Ratka Djokića

U klasi formula došlo je do zabune pa se čekalo na start trke.
Naime, posle treninga dikvalifikovan je Jože Finžgar, jedan od dvojice braće koji su nastupali u ovoj klasi. Zbog nekog nesporazuma Miroslav Finžgar je mislio da je on taj koji je diskvalifikovan i odmah posle treninga spakovao svoju formulu na prikolicu i sačekao trku u publici. Kada se tek pred sam start trke konačno saznalo da je došlo do greške i da je u stvari Jože taj koji nije imao prava nastupa na trci Miroslav je morao da obuče kombinezon i istovari svoju formulu kako bi se pojavio na startu trke što se i dogodilo ali sa zakašnjenjem od 20ak minuta. Trku je startovalo 5 bolida a najbolji je bio Vladan Slavković iz Jugoauta u loli ispred klupskog kolege Kuvalje u kajmanu. Miroslav Finžgar je bio 3. ispred Franca Jerančića.
Posle trke opet je došlo do nekog nesporazuma jer je Finžgar tražio da se proglasi prvoplasiranim ali je posle totalizacije njegova žalba odbačena kao neosnovana.

"Letnja Liga 1" 1981.

Prva trka "letnje lige" a treća u šampionatu Jugoslavije vožena je na beogradskom Ušću u organizaciji ask "Jugoauto".
Jaka konkurencija u četiri klase doprinela je dobrim borbama i držala publiku na nogama.
U klasi fića juniora Boško Marković je ponovio uspeh sa prethodne dve trke i na ušću stigao do treće pobede ispred, Kovačevića, Petra Milenkovića, Pešića, Mladenovića i ostalih.

U seniorima slavio je Ljubiša Milenković koji je startovao sa poslednje pozicije zbog problema sa autom na treningu. Iz kruga u krug se probijao napred da bi od polovine trke zauzeo čelnu poziciju koju je održao do kraja trke. Drugi je bio Prokić ispred Čiče, Milićevića, Paulina i Siljevića. Pavle Komnenović nije startovao u ovoj klasi zbog "neispravnog" lekarskog uverenja.

 Dvadeset takmičara startovalo je u klasi do 1150ccm grupa 1 svi u vozilima marke zastava 101 a na cilj je stiglo samo njih sedmorica. Na čelnoj poziciji su se smenjivali Mišković, Djordjević, Kladarin, Šikloši, Dobrohotov i ostali ali je od druge polovine trke broj takmičara počeo naglo da opada što zbog kvarova što zbog izletanja sa staze.
Pobedu je odneo Djordjević ispred klupskog kolege Šiklošija, iza njih su završili Blanuša, Hunar, Dobrohotov, Slavković i Kadić koji su jedva stigli do cilja sa velikim zaostatkom.

Tihomir Filipović je po treći put u sezoni trijumfovao, drugi je bio Milovanović u fiatu 128, zatim su sledili Vlada Ranković - "Tošin Bunar" u vw polu, Šuster i Urbančić u ritmu, Delmoro u 128ici i dr.

Butmir 1973.

Posle trke u Kragujevcu, još jedna od malobrojnih trka ove sezone, bodovanih za šampionat Jugoslavije na krugu, održana je na butmirskom aerodromu kod Sarajeva.

Kao i po običaju najmasovnija i najneizvesnija je bila nacionalna klasa fića do 785ccm.
Pobednik prethodne trke Berić u Sarajevu je zauzeo tek 10. mesto na startu dok je pol poziciju osvojio novajlija Krajin sa vremenom 1:26.628, inače šestoplasirani sa trke u Kragujevcu, dok je iza njega startovao Poljanić koji je odmah i poveo trku.
Iza Poljanića našli su se Komnenović i Hitri koji se već u drugom krugu probija na prvo mesto.
Berić lako stiže do druge pozicije na kojoj se smenjuje sa Krajinom ali se tom "voziću" priključuju Željeznak i Šikloši čime nastavlja se borba i smenjivanje na čelinim pozicijama. Najbolje u svemu se snašao Željko Željeznak koji je trijumfovao ispred Jožefa Šiklošija. Jovo Berić iz zagrebačkog "Dinama" je morao ovog puta da se zadovolji trećom pozicijom što uopste nije bilo loše obzirom na poziciju sa koje je startovao. Iza njega su završili Poljanić, Filipović i Komnenović. Prosečna brzina pobednika na ovoj trci bila je 108km/h što je bilo za 0,5km/h manje od maksimalne brzine koju je tada  postizao serijski fića.

U Klasi do 850ccm najviše se očekivalo od prošlogodišnjeg vice šampiona  zagrepčanina Damira Štimaca ali na ovoj trci se pojavljuju Kavčić i Janušić kao ozbiljna konkurencija što se dokazuje odmah na treningu. Obojica su bili brži od Štimca za nesto više od jedne sekunde. Sva trojica vozača nastupali su u abartima 850 tc.
Od starta trka je krenula kao i trening, na vodećoj poziciji smenjivali su se Kavčić i Janušić dok je Štimac sve to mogao samo da posmatra sa treće pozicije. Doduše Štimac je imao problem sa amortizerima na svom abartu pa ga je i to malo omelo da se uključi u borbu za pobedu koju je odneo Marjan Kavčić član tima "Škofja Loka" ispred Janušića iz "Samobora". Četvrti je bio Selim Mujić ispred Duška Vučkovića iz "Crvene Zvezde" koji je nastupao sa mini kuperom.

Štimac i Kavčić

 Klasa do 1000ccm donosi i jedno izenadjenje jer Srdjan Janković uspeva na treningu da se plasira ispred Djanija Šverka sa preko pola sekunde bržim vremenom što niko nije verovao da je moguće.
Janković je i poveo trku ali u jednom krugu se okreće i gubi prvu poziciju od Šverka koji ga je do tada pratio u stopu, pokušavajuči da nadoknadi izgubljenu poziciju Janković forsira do kraja ali motor njegovog abarta nije izdržao i staje na samo 300m metara od cilja kad je već bila zagarantovana druga pozicija. Izašao je iz auta i počeo da ga gura prema cilju ali ga u medjuvremenu stiže Miodrag Perović i preuzima drugu poziciju tako da je Janković morao da se zadovolji trećim mestom što je u neku ruku i dobro obzirom da u Kragujevcu nije završio trku takodje zbog kvara motora što govori o nepouzdanosti ovih mašina. Četvrti je bio Vinko Šogorić takodje u abartu 1000 tcr kao i prva trojica dok su iza ostali Ilić i Radošević u nsu tts.

Klasom do 1300ccm očekivano su dominirali Regvart i Alihodžić u alfama 1300 gtaj.
Trku je poveo Sead Alihodžić dok ga je Regvart pretio u stopu i posle par napada uspeva da pretekne Alihodžića i preuzme vodeću poziciju.
Sead se nije predavao  i vozio je svoju alfu na granici proklizavanja što ga je u jednom momentu možda koštalo i pobede jer se okrenuo u krivini kod boksa i time Regvartu dozvolio da odmakne preko 10 sekundi što je bilo nedostižno do kraja trke tako da je popularni Sejo morao da se zadovolji drugim mestom.
Iza njih završavaju Kulunžić i Vidmajer u dosta slabijim nsu-ima tt dok je peti bio nekadašnji vozač nsu-a, član beogradskog "Akademca" Branislav Bošković u zastavi 101 1300.

Drago Regvart alfa 1300 gtaj

Antun Vidmajer i Marjan Kulundžić

 Za kraj ostaju i najače klase do i preko 1600ccm.
U klasi do 1600ccm trku je poveo Bogdan Damjanović u ford escortu tc ispred Dubravka Smiljanića u bmw alpini ali posle Damjanovićevog zanošenja na jednoj od krivina Smiljanić preuzima prvu poziciju  i uspeva da je održi do kraja i tako zabeleži svoju prvu pobedu u klasi do 1600ccm. Treći je bio Nenad Marković u alfi 1600 gta.
Miroslav Nosse favorit klase preko 1600ccm nije imao sreće na ovoj trci jer je izleteo u krivini kod boksa i ozbiljnije oštetio svoj bmw pa je tako do pobede lako došao Slavko Pisuljak takodje u bmw-u 2002 alpina ispred Pere Kolića iz "Crvene Zvezde"

Miroslav Nosse bmw 2002 alpina

Drago Regvart

 Trkačku karijeru je započeo na dvotočkašima tačnije u moto spidveju 1955. godine i bio reprezentativac Jugoslavije

1971 prelazi na četvorotočkaše i seda za volan alfe 2000 gtam, jednog od najboljih trkačkih automobila tog vremena.
Već prve sezone Regvart beleži tri pobede u klasi preko 1600ccm na trkama u Zagrebu, Kragujevcu i Arandjelovcu.
Glavni konkurenti te godine su mi bili Goran Štrok i Robert Lang u bmw alpinama kao i Sead Alihodžić u alfi 2000 gtam.Takodje se pojavio i na trci u Salzburgringu

Sledeće godine nastavlja takmičenje u domaćem šampionatu u istoj klasi sa istim automobilom.
Za pripremu i održavanje alfe bio je zadužen Santino Balduci, italijanski tjuner koji je bio jedan od najpoznatijh tjunera tog vremena kad je ova marka automobila u pitanju.
Regvart beleži samo jednu pobedu te godine na trci u Splitu.

start trke u Splitu 1972.

 Iste godine se pojavio se i na trci Evropskog šampionata u Monci gde je sa italijanom Invernicijem nastupio u takodje Balduzzi alfi ali od 1300ccm, i njihov plasman nije zabeležen na kraju trke.

1973. godine ostaje veran alfi ali prelazi za volan nešto slabijeg modela 1300 gtaj  i sa njim nastupa u klasi do 1300ccm kada je šampionat Jugoslavije u pitanju. Ova sezona je bila dosta uspešna za njega, pobedio je na tri trke i postao šampion Jugoslavije. Glavni rival u ovoj klasi mu je opet bio Sead Alihodžić sa kojim je godinama vodio borbu na stazama širom Jugoslavije.

Što se evropskog šampionata tice i te godine je nastupio na trci 4 sata Monce zajedno sa Robertom Langom za volanom Balduzzi alfe 2000 gtam sa kojom su pobedili u klasi i osvojili sedmo mesto u generalnom poretku. Takodje je nastupio i na trci u Beču gde je pobedio u klasi do 1300ccm.

1974. godine se opet pojavljuje u Monci ali Langa menja Miroslav Nosse i uzimaju 4. mesto u klasi i 9. u generalnom plasmanu kase do 2000ccm. Opet je bila u pitanju alfa 2000 gtam ali rentirana od "Audtodelte". Na Bečkom aerdromu Aspern ponavlja uspeh iz prethodne sezone, ponovo pobeduje u klasi.

Regvart i Nosse u Monci

Na domaćoj sceni odlučuje se za promenu automobila i zadnju vuču zamenjuje prednjom pa seda za volan fiata 128 sport kupe švajcaskog "Valtelina Racing" tima.
Inače fiat je spreman u takodje švajcarskoj ekipi "Scuderia Filipineti" koja se početkom 70ih godina odlično pokazala u pripremi i nastupima sa ovim modelima automobila na evropskoj sceni ali su posle smrti vlasnika tima, 1973. godine, svi automobili pripali pomenutoj "Valtelina" ekipi.
Veoma brz i moderan trkački automobil za to vreme sa kojim Regvart odmah na prvoj trci oko Kalemegdana beleži pobedu i oduševljava publiku svojim novim automobilom.

Te sezone se nije puno navozio u fiatu obzirom da je na drugoj trci u Kragujevcu završio pored staze a posle treće trke vožene na ušću zaradio kaznu od 6 meseci zabrane učestvovanja na trkama zbog incidenta sa Seadom Alihodzićem.
Iste godine od fabrike Alfa Romeo i njenog sportskog odeljenja "Autodelta" dobija "zlatni trofej Alfa Romea" za postignute rezultate sa njihovim automobilima na domaćoj i evropskoj sceni.
Predstavnici alfe su bili iznenadjeni njegovom voznjom u Evropi, osvojio je 4. pobede u klasi a u Monci postigao drugo najbolje vreme odmah iza alfinog fabričkog vozača De Adamiča.
 I posle isteka kazne nastavlja da se vrlo uspešno takmiči u fiatu 128 na
1975. godine uzima pobedu na evropskoj sceni, prvo mesto u klasi do 1300ccm na trci Bosch-Cup na bečkom aerodromu.

 domaćim takmičenjima a posle kraće pauze 1977. godine se opet vraća u Evropski šampionat u kome nastupa do 1979. godine u klasi do 1600ccm sa vw širokom zajedno sa Dagmarom Šusterom i švajcarcem Saigristom.
 Pojavio se i na nekoliko brdskih trka u Evropi.

1980. godine u šampionatu Jugoslavije se pojavljuje sa novim automobilom ford fiesta u klasi do 1150ccm grupa 2 i beleži nekoliko pobeda. Nastupa još dve sezone sa tim automobilom da bi se 1983. i 84. vratio volksvagenu i modelu široko. Trkacku karijeru je zavrsio opet u fordu ovoga puta escortu mk3 1986. godine.

Franc Jerančić

Rodjen 1951. godine u Ljubljani. Vozač sa zapaženim rezultatima kako na Jugoslovenskoj tako i Evropskoj sceni i prvi Jugosloven koji je testirao i imao šanse da udje u formulu 1.
Nastupao u raznim automobilima kako turističkim tako i prototipovima ali i formulama kao što su formula 2, formula ford, formula super fau i već pomenuto testoranje formule 1 za "Surtees Ford Cosworth" tim.
Trkačku karijeru kao i većina tadašnjih trkača započeo sa 18. godina odnosno 1969. godine sa zastavom 750 kao član AMD Škofja Loka...

... da bi se 1972. godine prebacio na stayer puch 650 pa na abarta 850 tc.

brdska trka Pohorje 1972

1962. abarth 850 tc 

 1973. godine nastavlja da vozi abarta u šampionatu Jugoslavije ali isto tako i kreće i sa nastupima u Evropi za volanom formule lotus ford koja je bila ulaznica za formulu 2.

1973. abarth 850 tc

 U formuli lotus pokazao je odredjene rezultate i biva zapažen od Džona Sartisa, vozača, inženjera i vlasnika trkačkog tima koji mu omogućava nastupe u formuli 2 koja je bila i jedan stepenik ispred formule 1.
1975. je imao tri nastupa u formuli 2 sa bolidom "surtees ts15" na stazama Zolder, Mizano i Ena Pergusa ali se nije plasirao za učešće na ovom takmičenjima.

Zolder 1975 formula 2

  1977. sa istim bolidom i ekipom je opet pokušao na trkama u Aspernu i Salcburgu gde je završio na 5. poziciji.
1976. je dobio priliku da testira formula 1 bolid "Surtees TS16 Cosworth" i već je bilo sve dogovoreno za njegov nastup u formuli 1 te sezone ali pred samo potpisivanje ugovora sponzori su otkazali i njegovo mesto u tom timu zauzima Alan Džons. Tako je prilika da prvi Jugosolven nastupi u formuli 1 zauvek propala.
Franc je prešao da vozi formulu "super fau" a zatim se prebacio na turističke automobile i prototipove.
Nastupao je za volanom audija 80 kako na domaćim tako i evropskim takmičenjima i 1982. zajedno sa Dagmarom Šusterom postaje šampion Evrope u klasi do 1600ccm.
Posle audija kreće na prototipove grupe C u Loli porše T600.
1985. se sa Dragom Božićem prijavio za trku "24h le mana" ali nisu startovali.
1989. godine posle težeg udesa njegova trkačka karijera se završava, posvećuje se sinu i ćerci i njihovim trkačkim karijerama.

Grobnik 1987 Lola Porše

Naši u ETCC-u 70ih godina

Kao što sam već pominjao ranije u nekim od članaka Jugoslovenski takmičari su pored učešća  u domaćem šampionatu nastupali i na nekim trkama Evropskog prvenstva tokom 70ih i 80ih godina prošlog veka. Na stazama u Italiji, Engleskoj, Austriji, Holandiji, itd. pored svetski poznatih imena na listama prjavljenih učesnika mogla su se videti i naša poput Gorana Štroka, Draga Regvarta, Dagmara Šustera, Djanija Šverka i drugih.
Neki od njih su postizali odlične rezlutate poput Šustera i Regvarta npr. dok su neki imali manje sreće pa često posmatrali trke iz bokseva ili publike zbog kvarova svojih automobila.
1971. godine Štrok i Šverko prvi od naših takmičara uzimaju učešće kad je u pitanju ova dekada prošlog veka, doduše samo na dve od osam trka koliko je te godine voženo u ETCC šampionatu.
Štrok se pojavljuje na trci "4 sata Monce" voženoj marta  71. zajedno sa Marsilom Pasotijem u bmw-u 2002. Posle 124 izvezenih krugova osvojli su 4. mesto u klasi do 2000ccm divizije 2.
Šverko je uspeo da ostvari 5. vreme na treningu ali se nije plasirao za trku jer su samo četvorica najboljih iz njegove klase sticali pravo učešća na trci.
Na sledećoj trci u Salzburgu Šverko uspeva da se kvalifikuje za trku ali prema zvaničnim podacima na kraju trke ga nije bilo u plasmanu, najverovatnije se radilo o kvaru njegovog abarta.

Šverko Salzburgring 1971

 1972. godine ponovo se vozi četvoročasovna trka u Monci i nastupa više naših vozača ali na žalost bez uspeha. Goran Štrok ovog puta nastupa sa ford eskortom 1600 zajedno sa Seadom Alihodžićem ali ne završavaju ovu trku.
Drago Regvart je takodje nastupao na ovoj trci sa italijanom Invernicijem u alfi 1300 GTAj za Balduzzi team ali ni njihov plasman na kraju trke nije zabeležen.
Treći par na ovoj trci su bili Robert Lang i Dagmar Šuster u bmw-u 1602 takodje bez plasmana.
Djani Šverko se  takodje pojavio na ovoj trci ali se nije plasirao na kvalifikacijama tako da nije ni startovao.
 Sledeća runda ove sezone je bila trka u Austriji na stazi u Salzburgu.
Ova trka nije vožena u tandemu već pojedinačno, odnosno jedan vozač po autu i voženo je 50 krugova.
Od naših takmičara učešće uzimaju Drago Regvart , Damir Visner i Robert Lang.
Drago i Visner nastupaju u klasi do 1300 kubika koja je brojala preko 20 takmičara na startu. Regvart je i ovog puta nastupao u alfi 1300 GTAj i osvojio 10. mesto ispred Damira Visnera u fiatu 128 italijanskog tjunera Trivelata.
Robert Lang je bio 9. u klasi do 1600cc vozeci bmw 1602.
Na sledećih sedam trka Evropskog prvenstva nije bilo naših takmičara.

1973. opet samo Monca.
Regvart ovog puta menja automobil, ostaje u alfi ali sada u dosta ozbiljnijoj mašini, modelu 2000 GTAm. Robert Lang mu pravi društvo na ovoj trci i beleže pobedu u klasi i sedmo mesto u generalnom plasmanu.

Regvart i Lang

Pored ove dvojice u Monci se pojavljuju Štrok i Marjan Kulundžić u escortu 1600 ali i ovoga puta bez uspeha.

I 1974. godine Regvart belezi odličan rezultat u Monci. Langa je zamenio Miroslav Nosse i ovoga puta uzimaju 4. mesto u klasi do 2000ccm i 9. u generlanom plasmanu. Njih dvojica su bili i jedini naši takmičari na ovoj trci i celoj sezoni uopšte.

Regvart i Nosse

 Posle pauze od nekoliko sezona 1977. se ponovo moglo čuti naše ime u ovom šampionatu. Naravno opet je to bio Drago Regvart koji je nastupao zajedno sa Dagmarom Šusterom. Ovog puta nije bila u pitanju alfa romeo već vw široko u klasi do 1600 kubika divizija 2.
Ova sezona je bila solidna za njih dvojicu. Od dvanaest trka nastupili su na pet gde su zabeležili i dva podijuma, prvo mesto u Zolderu i drugo u Zandvortu. Od ostalih plasmana tu su 5. mesto u Austriji i 4. u Italiji na stazi u Mudjelu. Drugu trku u Italiji na stazi Ena Pregusa nisu završili.

Brno 1977

Šuster i Regvart

 1978 nastavljaju u istom tandemu sa istim atomobilom. Ovoga puta se pojavljuju na 8 od 12 trka u sezoni. Tri trke ne završavaju u plasmanu, to su bile trke u Monci, Celtvegu i Zandrvortu. Na trci u Engleskoj na stazi Brends Heč uzimaju 4. mesto u klasi a na ostale četiri trke beleže i podijume. Dva druga mesta u Estorilu i Salzburgu i dva treća u Španiji i Brnu.

Regvart na trci u Harami 1978

Brno 1978

 1979. Šuster se pojavljuje samo na jednoj trci dok je Regvart od ukupno 13. trka uzeo učešće na četiri. Regvart je te sezone nastupao sa švajcarcem Saigristom takodje u vw široku sem trke u Mudjelu gde su vozili audi 80 ali ni na jednoj trci u ovoj sezoni nisu imali razultate.

Brno 1979

 Ovom sezonom je i završena druga dekada pojavljivanja naših u ETCC šampionatu, 80ih godina su nastavljeni odlični razlutati Jugoslovenskih vozača ali o tome ću pisati u nekom od sledećih članaka.

Goran Štrok

Rodjen u Zagrebu 1947 i auto trkama počinje da se bavi sa 18 godina tako što je uspeo da nagovori oca da proda svoj fiat 1300 i kupi mu mini kupera koji mu je bio prvi trkački auto i sa kojim je nastupao na trkama.

Inače vozačku dozvolu je dobio sa 17 godina, 8 meseci pre punoletstva, tako što je falsifikovao datum rodjenja u svojoj ličnoj karti.
1966. upisao pravni fakultet ali je ubrzo shvatio da ga trke mnogo više zanimaju od rimskog prava.
Pošto je sin bivšeg generala JNA svi su mislili da je na konto toga imao protekcije u sportu, više finansija i ostalih pogodnosti ali nije bilo tako. Njegova porodica je živela skromno i sem tog mini kupera od oca više nije imao nikakvu pomoć sto se auto trka tiče.
Posle kupera, 1969. godine prelazi u daleko ozbiljniji trkacki auto, bmw 2002 koji je u početku bio serijski da bi se tokom sezone povezao sa ljudima iz bmw-a u nemačkoj i krenuo sa ozbiljnijim doradama svog auta, kasnije tj bmw dobija kompletan tretman kod alpine. U pocetku je bio bele boje sa crnim prugama po haubama, pa je u alpini dobio mat crnu haubu da bi ga sledeće godine prefarbali u čuvenu alpina žuto-crnu kombinaciju. 1971. Dinamo sve svoje automobile farba u klupsku plavu boju.
Pored trka za Šampionat Jugoslavije nastupao i na trkama za šampionat Evrope krajem 60ih i tokom 70ih godina.

Brno 1969

Vozio je u Zandvortu, Monci, Celtvegu, Brnu i Budimpešti. Najbolji rezlutati su mi bili 4. mesto u Brnu i 5. u Monci.
Na domaćim stazama je bio u samom vrhu i  7 puta osvojio šampionsku titulu.
Nastupao je za Dinamo iz Zagreba i kako kaže često pre trke trenirao sa fudbalerima Dinama kako bi ostao u što boljoj formi. Za sponzore se sam snalazio, jurio na sve strane, jedno vreme je i pisao za list "plavi vjesnik" i tako se snalazio za novac a takodje i dobijao premije za osvojena prva mesta.

1971. godine je bmw zamenio za ford escort rs1600. Prvo se na Ušću pojavio u iznajmljenom belom escortu od ekipe "Broadspeed" jer njegov auto nije stigao da bi kasnije nastavio šampionat sa svojim plavim escortom a bmw je preuzeo njegov mehaničar Hrestak.

Ušće 1971 krivina "kod Save"

Trkačku karijeru završava krajem 70ih kada se sa porodicom seli u Englesku i kreće da se bavi biznisom ali ostaje veran automobilima i brzini samo tu svoju ljubav iskazuje van staze kroz kolekcije skupih i brzih automobila.