Ušće 1977.

U organizaciji "Akademca" i "Crvene Zvezde" održana je poslednja trka prvenstva Jugoslavije za 1977. godinu. Iako su šampioni po klasama već bili poznati takmičare to nije sprečilo da se i na ušću još jednom dokažu i pokažu pred mnogobrojnom publikom. Kao i po običaju najviše je "prštalo" u klasi fića, česta izletanja, okretanja i guranja ni ovoga puta nisu izostala ali to nije smetalo Aćimiću da zabeleži još jednu pobedu, treću u sezoni, i tako osvoji naslov prvaka u klasi do 785 kubika. Drugi na trci je bio Milenković ispred Žurke, Tomića i Jankovića.
Još jedan šampion na ovoj trci samo je dokazao nadmoć u svojoj klasi ubedljivo pobedivši ispred konkurencije pa čak i ispred takmičara iz jače klase. Josip Lončar je i ovoga puta svog abarta 850 doveo do cilja vodeći od starta do kraja trke ostavivši iza sebe Nekića, Vlaha, Arsenijevića, Merlića i druge.

U klasi do 1000ccm najbolji je bio Šverko, auto ga je ovog puta služio kako treba, Šverko nije popuštao ni kad su glavni konkurenti odustajali ali mu to nije bilo dovoljno za naslov prvaka. Titulu je odneo Milovanović iako je ovu trku završio tek na 5. mestu zbog problema sa svojim automobilom ali i uz puno sreće jer je Macukićev abarth posustao na samom kraju trke tako da je bukvalno morao da ga ugura kroz cilj i tako završio na 4. mestu. Macukiću je samo druga pozicija odgovarala i čvrsto ju je držao do kraja trke ali kako je ovaj sport nepredvidiv sve je moguće pa tako i problemi u samoj završnici trke. Drugu poziciju je zauzeo Dragoj ispred Vidmajera, obijica u automobilima marke nsu.

abarth 1000 Jovice Milovanovića

start klase do 850 i
1000ccm, Milovanović i Šverko u prvom redu

Veoma jaka konkurencija bila je i u klasi do 1150ccm grupe 1. Na treningu su najbolji bili Lučić i Dobrohotov koji je i izleteo i prilično oštetio svoju zastavu. U trci Lučić je poveo ali i ubrzo pogrešio i pao na 5. mesto a čelo kolone preuzeo Komnenović ispred Milaveca, Šiklošija i Božića. Tim redosledom su stigli i do cilja. Na ovoj trci se pojavio i Šuster iako je trebao da vozi trku za evropski šampionat ali usled nedostatka finansija ipak je došao na Ušće ali nije imao puno sreće obzirom da se na treningu prevrnuo i oštetio svoj automobil.

Naslov prvaka u ovoj klasi odneo je Šikloši dok je vicešampionsku titulu osvojio Komnenović.

U najačoj klasi do 1300ccm svi su očekivali pobedu Zeljka Hercega koji je zabeležio četiri pobede sa moćnim ford escortom bda ali ovog puta je bolji bio Tanasije Kuvalja u nesto slabijem fiatu 128. Kuvalja je i na treningu bio bolji od Hercega pa je tako i trka krenula dok Herceg nije morao da odustane zbog problema sa automobilom. Kuvalja je trku rutinski priveo kraju vozeći prosečnom brzinom od 99,5km/h ostavivši iza sebe Urbančića, Radomana (nsu tt) i Rudelića (alfa romeo gtaj)

Željko Herceg

Nagrada Kraljeva 1977.

Po lepom i sunčanom vremenu na Baranovcu kod Kraljeva odžana je auto-moto trka za šampionat Jugoslavije. Okupilo se oko 220 takmičara, računajući i motocikliste, i oko 50.000 gledalaca. Medju automobilistima najzanimljivije borbe bile su u klasama do 785 i 1150ccm.
I pored velike propusne moći staze nisu sve prijavljene fiće uspele da se pojave na trci a pobeda je pripala Svenu Hlači koji je tri kruga pre kraja pretekao vodećeg Slavkovića dok je vodeći u generalnom plasmanu Aćimić morao da se zadovolji trećim mestom u trci ali mu to nije remetilo prvo mesto u generalnom plasmanu.
Dobrohotov je zabeležio još jednu pobedu u klasi do 1150ccm ispred Lučića, Šiklošija, Vesnića i drugih.

zastave 101 Dobrohotova i Komnenovića u boksu

Jovica Milovanović slavio je u klasi do 1000ccm, drugi je bio Macukić a treći Vidmajer. Milovanovića i Macukića delio je samo jedan bod u generalnom plasmanu pa je titula ostala da se rešava na poslednjoj trci.
Herceg je i dalje redjao pobede sa escortom u klasi do 1300ccm i ovom pobedom već je osvojo titulu prvaka države trku pre kraja sezone.
Njegov glavni konkurent Atanacković nije imao sreće ovog puta pa je morao svoj nsu tt da gura do cilja.
Alihodžić je na treningu ostetio svoju formulu ali su mehaničari uspeli da je osposobe za trku koju je od starta poveo držeći sigurno prvo mesto i postavljavši rekorde staze. Alihodžić je prvi prošao kroz cilj ali je rekord staze pripao drugoplasiranom Holjevcu za volanom "lole" vozivši prosečnom brzinom od 156 km/h. Komnenović je do samog kraja držao drugo mesto ali ga je Holjevac obišao u zadnjem krugu.

Sead Alihodžić

Pavle Komnenović

Ušće 1980.

Treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama vožena je na beogradskom Ušću pred oko deset hiljada gledalaca po lepom i sunčanom vremenu.
Za vozače fića juniora ova staza je bila dosta lakša od kragujevačke pa je i više takmičara završilo trku, čak 17 njih. Mladi beogradski takmičar Boško Marković zbog smešnog kvara tačnije odvaljernog sedišta na njegovom fići propustio je idealnu priliku da trijumfuje pred svojom publikom. Tu šansu nije propustio njegov klupski kolega Milošević koji je trijumfovao ispred Tihomira Aćimića i tako zabeležio svoju prvu pobedu.

Stariji brat Predrag Aćimić nije dozvolio iznenadjenje u klasi fića seniora pa je pobedio sa desetak sekundi prednosti u odnosu na Slavka Miljkovića iz kragujevačke "Zastave". 
Treći je bio Ljubiša Milenković član "Jugoauta" dok su iza njih ostali Prokić, Milićević, Vujkov, i dr.
Trka u klasama fića kao i uvek obilovala je raznim izletanjima, okretanjima na stazi pa i prevrtanjima ali na svu sreću bez većih posledica.

U klasi do 1150ccm grupa 1 bilo je dosta drame, na čelnim pozicijama smenjivali su se pojedini takmičari i polako odustajali. Prvo je odsutao Milovan Aćimić posle par krugova vodjstva, zatim je na njegovo mesto došao Filipović kome je otkazao menjač pa je morao da uspori, Mišković se zatim prevrnuo zbog ulja na stazi a Peci Dobrohotovu je izgoreo dihtung glave motora tako da je do cilja kao prvi na kraju stigao Vlada Ranković sa malom prednošću u odnosu na Djordjevića. Treći je bio Zorman ispred Petrovića, Arčića, Devića, Filipovića, Djelmaša, Katunarića i ostalih.

Jovica Milovanović bio je junak klase do 1150ccm grupa 2, on je na prethodnim trkama dva puta bio četvrti ali mu se posrećilo na domaćoj stazi pred domaćom publikom. Od starta je poveo ispred Šustera i držao tu poziciju do samog kraja pobedivši sa 17 sekundi razlike ispred drugoplasiranog Dagmara Šustera u fiat ritmu. Treći je bio Milavec ispred Vlaha, Regvarta i Urbančića, svi u automobilima fiat 128

Milovanović i Šuster

Janez Urbančić

Antun Vidmajer je bio superioran u klasi do 2000ccm, Macukić, Djokić, Dačević i Kadić nisu bili na tom nivou vožnje kao Vidmajer pa su morali da se zadovolje pozicijma iza njega.
Da bi se trka bodovala klasu su morale da popune i tri zastave 101 od 1300ccm za čijim su volanima bili Antonić, Mićanović i Ježek ali naravno nisu mogli parirati ford escortima klase do 2000ccm.

Djokić i Vidmajer

Oslobodjenje Zagreba 76.

Preko dvadeset hiljada gledalaca, 83 takmičara, izvanredne mere bezbednosti i izuzetno pripremljena staza dužine 3300m uz aveniju Većeslava Holjevca neke su od karakteristika druge trke šampionata Jugoslavije na kružnim stazama za 1976. godinu održanoj u Zagrebu. Ovo takmičenje je još jednom pokazalo da se trke mogu voziti i po gradskim ulicama a da budu bezbedne, pored obezbedjenja u vidu policije i redara postavljena je i drvena ograda u dužini od 4000m koja je odvajala publiku od staze. 
Bilo je dosta favorita u svim klasama, neki su propustili prvu trku na Krku pa su iskoristili priliku da u Zagrebu prikupe značajne poene za nastavak šampionata.

U klasi do 785cc najbolji je ponovo bio Jovo Berić član "Dinama", drugi je bio njegov klupski kolega Leniček ispred Basarabe, Katunarića, Šiklošija i Djaniša.

Jovo Berić i Vlado Leniček

U klasi do 850ccm ovoga puta najuspešniji je bio Ivančić, posle trećeg mesta na Krku domogao se prve pozicije ispred Mujića, Nekića i Lončara, svi u abartima 850.

Komnenović je slavio u klasi do 1000ccm, posle kvara na njegovom abartu na Krku ovde je pokazao da je jedan od glavnih pretendenata za titulu.
Drugi je bio Vidmajer u nsu tt, zatim je sledio Milovanović u abartu, Dobrohotov u nsu, Bukvić, Miloradović i drugi.

Nacionalna klasa do 1150ccm, je sve zanimljivija, iako su Milavec i Vidic već malo odmakli sa bodovima i pokazali da su oni taj dvojac koji će predvoditi kolonu u sezoni ne treba isključiti iz igre ni odličnog Šustera koji je završio na trećoj poziciji.

U najačoj klasi do 1300ccm najbolji je bio Atanacković, pobednik prošle trke Regvart morao je da se zadovolji trećim mestom iza Kaučića a ispred Rojtinića.

Vozači formula su nastavili da oduševljavaju publiku, treba podsetiti da je ovo bilo drugo pojavljivanje ovih bolida u Jugoslaviji. Na ovoj trci se pojavio i Jovica Paliković a takmičari su se dogovorili sa organizatorom da u slučaju kiše prekinu trku jer nisu svi raspolagali kišnim pneumaticima a takodje i rezervnih delova je bilo malo pa je svako izvadio šta je imao, stavio na jednu gomilu, tako da je svako mogao da uzme sta mu treba, ako zatreba, što je pokazalo jednu slogu medju takmičarima i cilj da trka prodje što bolje sa što više bolida na stazi.
U trci je najbolji bio Goran Štrok, drugi je bio Gluhak ispred Langa, Pušnika, Palikovića, Šustera i Lazića.

"Letnja Liga 1" 1981.

Prva trka "letnje lige" a treća u šampionatu Jugoslavije vožena je na beogradskom Ušću u organizaciji ask "Jugoauto".
Jaka konkurencija u četiri klase doprinela je dobrim borbama i držala publiku na nogama.
U klasi fića juniora Boško Marković je ponovio uspeh sa prethodne dve trke i na ušću stigao do treće pobede ispred, Kovačevića, Petra Milenkovića, Pešića, Mladenovića i ostalih.

U seniorima slavio je Ljubiša Milenković koji je startovao sa poslednje pozicije zbog problema sa autom na treningu. Iz kruga u krug se probijao napred da bi od polovine trke zauzeo čelnu poziciju koju je održao do kraja trke. Drugi je bio Prokić ispred Čiče, Milićevića, Paulina i Siljevića. Pavle Komnenović nije startovao u ovoj klasi zbog "neispravnog" lekarskog uverenja.

 Dvadeset takmičara startovalo je u klasi do 1150ccm grupa 1 svi u vozilima marke zastava 101 a na cilj je stiglo samo njih sedmorica. Na čelnoj poziciji su se smenjivali Mišković, Djordjević, Kladarin, Šikloši, Dobrohotov i ostali ali je od druge polovine trke broj takmičara počeo naglo da opada što zbog kvarova što zbog izletanja sa staze.
Pobedu je odneo Djordjević ispred klupskog kolege Šiklošija, iza njih su završili Blanuša, Hunar, Dobrohotov, Slavković i Kadić koji su jedva stigli do cilja sa velikim zaostatkom.

Tihomir Filipović je po treći put u sezoni trijumfovao, drugi je bio Milovanović u fiatu 128, zatim su sledili Vlada Ranković - "Tošin Bunar" u vw polu, Šuster i Urbančić u ritmu, Delmoro u 128ici i dr.

Slavonska Požega 81.

Na stazi Glavica održana je prva trka šampionata na kružnim stazama za 1981. godinu.
Trka je organizovana zajedničkim snagama klubova "Slavko Rončević" iz Slavonske Požege, "Dinamo" iz Zagreba i "Beograd" iz Beograda.
Trka je na žalost ostala upamćena po jednom tragičnom dogadjaju, pogibiji 26-godišnjeg automobiliste Hrvoja Arčića iz Matulja.
 Hrvoje je nastupao u klasi formula i bio je jedan od najmladjih vozača te klase, u trećem krugu trke nije uspeo da obuzda svoj bolid marke Lola i izleteo je sa staze, od zadobijenih povreda preminuo je kasnije u bolnici.
U istoj trci Djani Šverko je iz kruga u krug obarao rekord staze da bi se na kraju zaustavio na prosečnih 200km/h što je bio izuzetan rekord obzirom na uslove kojima je staza raspolagala.
Iza Šverka trku su završila braća Finžgar ispred Jerančića, Vlaha i Katića.

U klasi automobila do 1150ccm grupa 2 najbolji je bio Filipović u vw polu ispred Kuvalje, Urbančića, Šustera, Rankovića, Delmora i drugih. Regvartova fiesta nije izdržala trku iako je imao drugo startno vreme.

Filipović, Regvart, Rudelić i Šuster

 Četiri vozača klase do 1150ccm grupa 1 imali su primedbu na nesportsku vožnju Aleksandra Šiklošija iz kragujevačke "Zastave". Zanimljivo je da sudije nisu nista od toga primetile.
 Miodrag Djelmaš je izleteo na jednoj od krivina i njegov "kec" je potpuno izgoreo jer vatrogasna ekipa nije pravovremeno reagovala.
Poredak u klasi na kraju trke bio je Dobrohotov, Mrkša, Vesnić, Veselinović, Ivanović, Slavković, Zorman, Katunarić i dr.

U najslabijoj klasi do 785ccm junior najbolji je bio Boško Marković ispred Cvetića, Milenkovića, Mladenovića, Bursaća i ostalih.
U klasi seniora  jedanaestoplasirani Piale uložio je prigovor na sve takmičare ispred sebe ali je prigovor odbijen zbog nejasne formulacije istog. Pobednik ove klase bio je Miljković ispred Kimpanova, Šiklošija, Bertuša, Lj.MIlenkovića i dr.

"Letnja Liga 1" 1979

Prva trka tradicionalne letnje lige vožena je 10. juna i tako otvorena mini sezona od tri uzastopne trke na beogradskom ušću. To je inače bila i peta trka za prvenstvo Jugoslavije, ovoga puta u organizaciji beogradskog Akademca.

U najslabijoj klasi opet je trijumfovao Tihomir Aćimić, ubedljivo kao i na prethodnoj trci u Kragujevcu. Drugi je bio Darko Otenhajmer ispred Pialea, Jovanovića, Paunovića i Ristića.
U klasi fića seniora najbolje se snašao Radiša Žurka koji je pobedio posle otpadanja točka na fići Predraga Aćimića koji je do skoro samog kraja trke vodio. Po ko zna koji put se desila ista stvar a to je pucanje felne što je bio čest slučaj i na zastavama 101 u klasi do 1150ccm, samo srce felne je ostajalo pričvršćeno zavrtnjima za glavčinu ali je ostatak otpadao sa vozila. Treći u klasi seniora bio je Šikloši ispred Milenkovića i Prokića.

 U klasi do 1150ccm grupe 1 iznenadjenje je priredio Tihomir Filipović koji se prvo probio na treću poziciju a zatim dva kruga pre kraja uspeo da obidje i vodećeg Milovana Aćimića. Dobrohotov je dugo držao treće mesto ali je u zadnjem krugu pao na šestu poziciju zbog raspadanja pneumatika na njegovoj zastavi. Konačan poredak u ovoj klasi bio je Filipović, Aćimić, Veselinović, Zorman, Lončar, itd.

 Takmičare klase do 1150ccm grupe 2 omela je kiša. Trka je krenula po suvom ali je posle nekoliko krugova udario pljusak koji je iznenadio sve takmičare. U celoj gužvi najbolje se snašao Atanacković koji je uspeo da svog nsu-a održi na stazi iako je imao gume za suvo, jedini je Šverko pre početka trke, sluteći kišu, uspeo da zameni tri pneumatika, za četvrti nije bilo vremena i baš taj ga je izdao u sred trke pa je i ovu morao da poslmatra van staze.
Atanacković je pobedio sa krugom prednosti ispred Delmora u abartu, Milaveca i Kuvalje u fiatima 128, Marinkovića u nsu i ostalih.

Dragan Dragoj i Boban Atanacković

 Klasa do 2000ccm nije vožena zbog malog broja takmičara.

Slavonska Požega 1975.

4. trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama vožena je 27. jula 1975. na autodromu u Slavonskoj Požegi.
U klasi do 1300ccm startovalo je 14. automobila a najveća borba se očekivala izmedju Štroka i Regvarta u fiatima 128 i Alihodžića i Langa u alfama.
Regvart je posle izletanja na treningu oštetio svoju 128icu tako da nije uspeo da ja osposobi za start trke. Atanacković je takodje bio jedan od konkurenata za vrh obzirom da je njegov nsu tt dobio novo ubrizgavanje i mogao je lakše da se nosi sa jačom konkurencijom ali se takodje zbog problema i izletanja na treningu nije pojavio na trci.
Trku je poveo Alihodžić ispred Langa i Štroka ali je ubrzo Langova alfa stala zbog kvara na motoru pa je Štrok preuzeo drugu poziciju i zadržao je do kraja. Alihodžić je napravio solidnu prednost koju je držao do samog kraja i stigao do druge pobede u sezoni.
Poredak na kraju trke bio Alihodžić, Štrok, Živan Mali i Vogrić u nsu-ima tt.
Posle trke uložen je progovor na ispravnost Alihodžićeve alfe , tačnije motora za koji se sumnjalo da nije potpuno u skladu sa homologacijom ali je nakon "otvaranja" motora u servisu "avtomontaže" u Ljubljani ustanovljeno da je motor na alfi "čist".

U klasi do 11500ccm grupe 1 fiati 128 nastavljaju sa dominacijom u odnosu na zastave 101 pa je faktički ova klasa mogla da se podeli u dve grupe obzirom da su zastave vodile svoju medjusobnu borbu a fiati svoju.
Na ovoj trci su se Gluhaku i Ivančiću, koji su od početka sezone za volanima fiata, pridružili Kulundžić i Šuster. Gluhak je kao i do sada nastavio u istom tempu i opet stigao do pobede, Ivančić se vozio sam na drugoj poziciji dok su se Šuster i Kulundžić smenjivali na trećoj da bi se posle jednog obilaženja zaostalog vozača Šuster lošije snašao i prepustio 3. mesto Kulundžiću. Peti je bio Dragoljub Marković ispred Žike Asanovića, obojica u zastavama 101.

Gluhak i Ivančić

 Šverko, Holjevac, Vidmajer i Milovanović su vodili glavnu reč u klasi do 1000ccm.
Trku su krenuli tim redosledom i vozili se "na braniku" par krugova dok Holjevac nije morao da odustane zbog kvara na motoru svog abarta u 4. krugu. Ni abart Antuna Vidmajera nije izdržao dugo, zbog problema sa strujom počeo da je posustaje pa na drugo mesto prelazi Jovica Milovanović ali ubrzo izbija i na prvu poziciju jer je i Šverko morao da napusti trku pre kraja.
Milovanoviću je ovo bila druga pobeda u sezoni. Dobrohotov je jedno vreme bio drugi u trci ali  je morao da smanji tempo vožnje  zbog sumnjivih zvukova koje je proizvodio njegov nsu tts pa je morao da se zadovolji 4. mestom. Drugi je završio Jozo Bogdanović takodje u tts-u ispred Vidmajera, Dobrohotova, Ježeka i Vesina.

U klasi do 850ccm Štimac opet nije imao sreće, morao je da odustane zbog problema sa svojim abartom. Pobedio je Željko Herceg ispred Srbe Milovanova u miniju, Novaka u štajer puhu i Kadića u abartu 850.

Srba Milovanov mini 850

Poredak u najslabijoj klasi do 785ccm bio je Željeznak, Šikloši, Lončar.

Slavonska Požega 2 - 1976.

Šesta trka šampionata Jugoslavije za 1976. godinu na kružnim stazama po drugi put u sezoni vožena je na autodromu "Glavica" u Slavonskoj Požegi i ovom trkom je završena trkačka sezona u toj godini.
Katunarić, Hlača, Horo, Kimpanov i Leniček su napravili najbolja vremena na treningu u najslabijoj klasi do 785ccm i obećavali odličnu borbu u trci. Za njima su sa sekundom zaostatka bili Berić, Basaraba i Djaniš. Trka je krenula silovito i počela su smenjivanja iz kruga u krug na vodećim pozicijama. U celoj priči se najbolje snašao Djaniš koji je ostvario i svoju prvu pobedu u karijeri ali radovanje nije dugo trajalo. Leniček je uložio progovor na ispravnost Djaniševog motora u fići, tačnije na podizače ventila. Direktor trke je dozvolio Djanišu da bira, "otvaranje" motora ili pismeno priznanje da je Leničekov prigovor na mestu gde je Djaniš bez mnogo razmišljanja pristao na ovo drugo i dao je pismenu izjavu u kojoj priznaje nedozvoljene prepravke za koje je bio "optužen" tako da je izgubio bodove.
Direktor trke je pored ovoga okupio svih deset vozača koji su završili u bodovima i saopštio da će svima "otvoriti" motore kako bi se utvrdilo ko je "čist" a ko nije i da će svi oni koji budu imali nedozvoljene prepravke na motoru sami snositi troškove otvaranja motora kao i ostale prateće troškove. Samo se Zoran Basaraba složio sa ovim, dok su ostali imali različite izgovore, Leniček je čak hteo i da povuče prigovor koji je uložio na Djaniša. Naravno ovaj predlog direktora trke bio je samo psihološki način provere takmičara kojim se i ovoga puta dokazalo koliko je malo vozača iz nacionalne klase u stvari imalo tehnički ispravne motore i u skladu sa homologacijom. Svi su se snalazili na razne nedozvoljene načine kako bi svoj motor i svog fiću učinili bržim i boljim.

U klasi do 11500ccm Vučurović, Živanovć, Komnenović i Milavec su najbolje krenuli dok se u jednom trenutku nije dogodio incident izmedju Vučurovića i Živanovića u kome je Živanović izvukao deblji kraj i totalno uništio svoju zastavu 101 a i on sam zadobio lakše povrede. Sudije krivne su ocenile da je Vučurović bio kriv za incident jer je presekao stazu i naleteo na Živanovića usled čega su obojica završila u jarku. Komnenović je imao problema na svojoj pozajmljenoj zastavi tako da je morao da se zadovolji 6. pozicijom na kraju trke.
Pobedu je odneo Milavec ispred Vidića, Juranića, Šustera i Šebalja.

Živanovićeva zastava posle udesa

Marino Ivančić je imao sličnu sudbinu u klasi do 850ccm kao i Djaniš u nacionalnoj stim da je Ivančićev motor abarta bio otvaran i merena zapremina istog ali je sve bilo u skladu sa pravilnikom tako da je opravdao prvo mesto u klasi. Lončar, Muljić i Macukić, koji su inače i sumnjali u ispravnost Ivančićevog motora i uložili prigovor morali su da se zadovolje drugom, trećom i petom pozicijom na kraju trke.

Djani Šverko je konačno završio trku u klasi do 1000ccm, njegov abart je ovoga puta izdržao trku i osvojio treće mesto u klasi. Trku nisu vozili Komnenović i Milovanović a pobedu je odneo Željko Herceg (abarth 1000) ispred Vidmajera (nsu tt), Šverka (abarth 1000), Dobrohotova (nsu tts), Matijevića (mini moris) i Miloradovića (fiat 850 sc).

 U najačoj klasi do 1300ccm trijumfovao je Drago Regvart u fiatu 128 sc ali i pored svih očekivanja nije uspeo da obori rekord koji je držao Sead Alihodžić sa prosečnom brzinom od 160km/h. Regvart je ovom pobedom osvojio šampionsku titulu i po treći put "zlatnu kacigu"
Drugi je bio Mladen Novak u alfi gtaj ispred Rojtinica u nsu tt i Nossea takodje u alfi.

Miroslav Nosse alfa 1300 gtaj

 U formuli super fau pobedio je gost iz Švajcarske Kurt Graft ispred Štroka, Gluhaka, Langa, Dobrohotova i Jerančića.i postavio novi rekord staze vozeći prosečnom brzinom od 184km/h.

Beranovac 1975.

Pred oko 40.000 gledalaca održana je peta kružna trka za prvenstvo Jugoslavije na vojnom poligonu kod Kraljeva.
U najačoj klasi do 1300ccm startovalo je 7 takmičara a najveća borba se očekivala izmedju Alihodžića, Langa i Regvarta ali se od ove tri alfe samo Alihodzićeva pojavila jer Regvart i Lang nisu uspeli da pripreme svoje automobile za ovu trku. Josip Hrestak je bio još jedan od mogućih favorita ali njegova alfa je pred start trke otkazla kao i nsu Bobana Atanackovića tako da je Alihodžić lagano stigao do pobedničkog postolja obzirom da ostali automobili u klasi nisu mogli da pariraju tada neprikosnovenima alfama.
Drugi je bio Živan Mali u nsu tt koji je kasnio preko jednog minuta za pobednikom trke ispred trećeplasiranog Kaučića u zastavi 101 trivelato. Posle trke Alihodžić je izjavio da mu je žao što je bio usamljen u trci i da nije imao preteranu inspiraciju da vozi bez glavne konkurencije.

U klasi do 11500ccm Gluhak je posle ubedljivih pobeda u sezoni konačno dobio jakog konkurenta u vidu Marjana Kulundžića koji se sa malim zakašnjenjem i dužim biranjem automobila i klase odlučio takodje za fiat 128 sport kupe i ovu klasu u kojoj se inače voze zastave 101 ali i 4 fiata 128 sport koji su dosta bolji tako da vode glavnu borbu u klasi.
Druga dva takmičara u fiatima, Ivančić i Šuster su zaostajali za vodećom dvojicom.
Posle  80ak izvezanih kilometara i vožnje na braniku ipak je Gluhak uspeo da zadrži vodeću poziciju i osvoji petu pobedu u sezoni čime je postao prvak Jugoslavije i pre zvaničnog kraja šampionata u klasi do 1150ccm. Najbolje plasirani u zastavama 101 bili su Milutin Gavrilović i Nebojša Milićević na 5. i 6. mestu.

Mladen Gluhak

 Komnenović i Milovanović u abartima bili su najbolji u klasi do 1000ccm.
 Paja je bio brži na pravcima a Jovica to nadoknadjivao po krivinama i tako se smenjivali u vodjstvu tokom cele trke da bi na kraju Komnenović bio uspešniji i stigao do pobede.
Treći je bio Vidmajer takodje u abartu 1000 koji je kasnio 30ak sekundi za vodećim a četvrti Dobrohotov ispred Bogdanovića i Bulajića, sva trojica u automobilima nsu tts.
Komnenovićeva prosečna brzina na ovoj trci iznosila je oko 134km/h dok je maksimalna postignuta na najbržem delu staze iznosila oko 200km/h.

Milovanović i Komnenović

 Damir Štimac je ubedljivo poveo trku u klasi do 850ccm ispred Srbe Milovanova ali u 12 krugu zbog problema na svom abartu Štimac biva prinudjen da zastane i pokuša da otkloni kvar što i uspeva ali pada na 5. poziciju.
Željko Herceg je krenuo da pritiska vodećeg Milovanova koji je izvlačio maksimum iz motora svog mini morisa i uspeo da zadrži vodeću poziciju i stigne do maksimanog broja bodova na ovoj trci vozeći prosečnom brzinom od 120km/h.
O miniju Srbe Milovanova sa dosta spekulisalo medju takmičarima da motor nije regularan, i Herceg je posle trke novinarima rekao da je čudno da neko sa ovakvim automobilom osvaja pobede. Milovanov je posle trke dozvolio konkurentima da zavire pod haubu njegovog morisa ali da bez zvaničnog prigovora i otvaranja motora mogu samo da spekulišu i ništa više.
Razlog neulaganja prigovora je taj što klubovi na trke dolaze bez overenog čeka koji se mora priložiti uz prigovor jer u suprotnom nemaju pravo na ulaganje prigovora.
Treći u klasi do 850ccm bio je Fadil Kadić u abartu ispred Novaka u štajeru, Štimca  i Blagojevića u abartima.

Damir Štimac abarth 850 tc

Fadil Kadić abarth 850 tc i Mladen Novak steyr puch 650 tr

 U najslabijoj klasi do 785ccm pobedio je Jožef Šikloši, drugi je bio Josip Lončar ispred Željka Željeznaka, Aćimića, Franića i Kimpanova.

Ljubiša Milenković br.26

"Evropski Trofej Budućnosti"

Četvrta trka ovog takmičenja vožena je na autodromu "Beranovac" kod Kraljeva 1976. godine.
Šampionat je bio zamišljen kao "endurans" takmičenje gde su se trke vozile i po nekoliko sati a učestvovala su vozila "grupe 1" podeljena u više klasa.
Na trci u Kraljevu koja je trajala 2 sata pored naših, pojavilo se i dosta vozača iz Evrope.
Johan Vajshajdinger, tada vodeći vozač u ovom šampionatu i u Kraljevu je uspeo da trijumfuje sa opel komodorom od 3 litre u klasi preko 2000ccm, vozeći prosečnom brzinom od 139km/h nije uspeo da obori rekord staze ali je iza sebe bez većih problema ostavio Mihaela Miningera takodje u opelu i Heralda Nehera u bmw-u 3.0

Italijani Franko Furlaneto i Dino Grasi bili su najbolji u klasi do 2000ccm obojica za volanima alfa romea dok je u klasi do 1600ccm slavio nemac Hans Novak u audiju 80 ipsred belgijanca  Šapela u alfi i italijana Djentule takodje za volanom alfe.

 U klasi do 1300ccm pored trojice nemaca pojavilili su se i naši takmičari Marjan Kulundžić u fiatu 128, Paja Komnenović, Miki Živanović i Peca Dobrohotov u zastavama 101 kao i Bošković u miniju 1275 gt. Najbolje plasirani domaći takmičar je bio Kulundžić iza nemaca Urmahera u alfi i Hafa u krajsleru, drugi nemački vozač takodje za volanom krajslera jer pred kraj trke imao problema sa automobilom koji se zapalio pa je tako Kulundžić uspeo da stigne do 3 mesta u klasi i 10. u generalnom plasmanu.
Komnenović i Živanović su vodili odličnu borbu u svojim zastavama ali je Komnenović bio uspešniji obzirom da je Živanović imao problem sa jednim od zaostalih takmičara, inače treba pomenuti i da je Komnenović vozio na mišelin gumama dok je Živanović nastupao sa domaćim trajalkama koje su se odlično držale u prvoj polovini trke ali su kasnije počele da popuštaju.
Bošković i Dobrohotov su se takodje odlično vozili da bi posle jednog sata vožnje Dobrohotov napravio grešku, izleteo sa staze i oštetio svoj automobil. Bošković je bez obzira na odličnu vožnju ipak dosta zaostajao za Komnenovićem i Živanovićem.

Za Predraga Dobrohotova trkački dan nije bilo završen obzirom da ga je čekao još jedan nastup u klasi formula u kojoj je debitovao i odlično vozio. Pobednik ove klase i novi rekorder staze bio je Mladen Gluhak vozeći prosečnom brzinom od 147,6km/h

Gluhak formula super fau

"Dan mladosti 75"

Kružna trka šampionata Jugoslavije održana na aerodromu Butmir kod Sarajeva bila je druga kružna trka u sezoni 1975. Kao i uvek velika borba se vodila u svim klasama.

U najslabijoj klasi fića trijumfuje Jožef Šikloši ispred Željeznaka koji je imao problema sa autom, treći završava Saulić ispred Kimpanova i Aćimića. Ova trka je ostala upamćena i po jednom nesportskom dogadjaju,  Ivica Matošević je odmah po završetku trke istrčao iz auta i pojurio ka Šiklošiju zadavši mu udarac u lice sa pitanjem "što si me udario". Navodno je Ivica bio izbačen na kratko iz trke od strane Šiklošija što je teško podneo pa je rešio i da se fizički obračuna sa njim. Ne postoji zvaničan izveštaj od strane sudija gde se tačno i kako taj kontakt u trci izmedju njih dvojice desio ali do "šamaranja" od strane Matoševića posle trke je svakako došlo.

Klasa do 850ccm gde su voženi uglavnom abarti 850 nije bila toliko neizvesna, Herceg je opet pobedio ispred Štimca. Treći je bio Novak u štajer puhu ispred novajlije u klasi Fadila Kadića koji se jos privikavao na svoj abart i obećavao bolje partije u nastavku sezone.

 U diviziji sa klasom 850 vožena ja i klasa do 1000ccm u kojoj je novajlija u klasi Komnenović vodio do samog kraja trke kada je na njegovom abartu otkazao menjač tako da je pobeda pripala Holjevecu kao i u Zagrebu na prvoj trci dok je Komnenović morao da se opet zadovolji drugim mestom.
Treći je bio Peca Dobrohotov sa tt-om ispred Milovanovića u abartu.

Veco Holjevac abarth 1000tc

 Na prvoj kružnoj trci u svojoj karijeri se pojavio Vojko Čuček u klasi do 1150ccm u zastavi 101 Andreja Vidica. Iako je u programu trke za ovu klasu pisalo da Vidic vozi "keca" sa brojem 88 posle trke su se mnogi iznenadili kad su u autu ugledali relistu Čučeka koji je menjao odsutnog kolegu na ovoj trci. Čuček je zauzeo odlično 3. mesto na svojoj prvoj kružnoj trci a još ako uzmemo u obzir da su ispred njega bili Gluhak i Ivančić u daleko boljim fiatima 128 kupe ovaj Čučekov uspeh je još veći.

Najjača klasa do 1300ccm kao i uvek bila je neizvesna pre svega zbog izdržljivosti automobila.
Na trci su nastupli Alihodžić i Lang u alfama, Regvart i Hrestak u fiatima 128, Mali i Atanacković u nsu-ima tt, bilo je i renoa i zastava 101 ali glavna borba se vodila izmedju alfe i fiata.
Sead Alihodžić je ovu trku vozio pred svojom publikom i poveo ispred Langa, Hrestaka i Regvarta sticavši iz kruga u krug dovojlnu prednost da lagano privede trku kraju. Hrestak uskoro odustaje zbog kvara na autu, Lang se okreće na stazi i pada u plasmanu a Regvart je imao incident i odustaje iz trke tako da u borbi za pobedu ostaju samo Sead i Lang koji se polako vraćao "u igru". Kako sam i već rekao obzirom na "kvarljivost" ovih automobila i Seadova alfa je počela da posustaje na polovini trke pa je Lang bio sve bliži da bi ga i prestigao na kraju jer je na Seadovoj alfi stradao motor. Sead je bio mnogo razočaran ovakvim ishodom pred svojojm publikom, izleteo je iz auta bacio kacigu i zaplakao. Langu je samo ostalo da odveze trku do kraja obzirom da je imao ogromnu prednost u odnosu na trećeplasiranog Živana Malog u tt-u. Četvrti je bio Atanacković ispred Kaučića u z101.

Robert Lang i Živan Mali

Sead Alihodžić