Jahorina 81.

U organizaciji amk "Željezničar" na stazi dugoj 6890m organizovana je druga trka za prvenstvo Jugoslavije na brdu.
Na trci se pojavilo 48 takmičara rasporedjenih u četiri klase koji su po kišnim vremenskim uslovima odmeravali snagu.
Jedan od glavnih favorita klase fića seniora bio je Senad Bećar jedini takmičar koji nije završio trku zbog izletanja sa staze. Pobeda u ovoj klasi pripala je Božidaru Djurišiću, drugi je bio  Vukasović ispred Ljube Milenkovića, Dubljanina, Djalinca i Otenhajmera.

U klasi fića juniora najbrži je bio Petar Milenković ispred Hadžića, Markovića i Todorovića.

Dragan Mirić je sigurnom i brzom vožnjom bio najblji u klasi do 1150ccm grupa 1. Vesnić je na treningu bio najbrži sa 2 sekunde prednosti ispred Mirića ali na trci je morao da se zadovolji drugim mestom, treći je bio Branko Zorman ispred Blanuše, Jereba, Baftića i ostalih, svi na vozilima zastava 101.

Filipović i Kuvalja u automobilima vw polo u klasi do 11500ccm grupe 2 rešavali su pitanje pobednika a uspešniji je bio Filipović za šeste desetinki ispred Kuvalje. Treći je bio Milovanović u fiatu 128 dok su iza njega ostali Urbančić i Šuster koji ni pored novijih i bržih automobila fiat ritmo nisu uspeli ispred Milovanovića.

"Slavonska Požega 2" 1979.

Druga trka na ovoj stazi a poslednja u sezoni 1979. okupila je 111 takmičara koji su nastupali pred oko 20.000 gledalaca. Na ovoj trci su zajedno učestvovali i motociklisti i automobilisti i trka je organizovana odlično a sve zasluge pripale su klubu organizatoru AMD "Slavko Rončević".
Šampioni po klasama su već bili poznati od ranije jedino je u klasi fića seniora sve ostalo otvoreno zbog žalbi i "otvaranja" motora pojedinim takmičarima. 
U trci fića seniora pobedio Ljubiša Milenković ispred Šiklošija i Vitkovića ali je diskvalifikovan pa je tako privremeni prvak države u ovoj klasi bio Radiša Žurka koji je i branio šampionsku titulu. Posle uložene žalbe Milenkovića i posle zasedanja izvršnog odbora, krajem godine, ipak je Ljubiša Milenković proglašen zvaničnim prvakom Jugoslavije u klasi 785 senior.
U klasi juniora se šampion znao odavno i to je bio Tihomir Aćimić a na trci je pobedio Darko Otenhajmer dok je Aćimić bio drugi ispred Ristića, Jovanovića i Piale.

U klasi do 1150ccm grupe 1 šampion je i pre ove trke postao Tihomir Filipović koji je na ovoj trci završio drugi iza Milovana Aćimića kog je peh u Kraljevu verovatno koštao šampionske titule.

Dagmar Šuster je napokon slavio u klasi do 11500 grupa 2, njegov fiat ritmo je konačno radio kako treba. Drugi je bio Tanasije Kuvalja u fiatu 128 sc ispred Rajka Vlaha u istom automobilu i Zeljka Hercega u abartu, šampion ove klase Janez Urbančić se morao zadovoljiti tek 5. mestom ali mu plasman na ovoj trci nije ni bio važan obzirom da je naslov prvaka obezbedio ranije.

Šuster, Atanacković i Vlah

Zlatan Mičić je samo potvrdio već ranije osvojenu titulu i dominaciju u klasi formula pobedivši i ovde i postavivši novi rekord staze. Komnenović je osvojio drugo mesto i potvrdio a i odbranio vicešampionsku titulu, Djani Šverko je bio treći ispred Holjevca i Katića.

Šverko i Holjevac

"Letnja Liga 1" 1981.

Prva trka "letnje lige" a treća u šampionatu Jugoslavije vožena je na beogradskom Ušću u organizaciji ask "Jugoauto".
Jaka konkurencija u četiri klase doprinela je dobrim borbama i držala publiku na nogama.
U klasi fića juniora Boško Marković je ponovio uspeh sa prethodne dve trke i na ušću stigao do treće pobede ispred, Kovačevića, Petra Milenkovića, Pešića, Mladenovića i ostalih.

U seniorima slavio je Ljubiša Milenković koji je startovao sa poslednje pozicije zbog problema sa autom na treningu. Iz kruga u krug se probijao napred da bi od polovine trke zauzeo čelnu poziciju koju je održao do kraja trke. Drugi je bio Prokić ispred Čiče, Milićevića, Paulina i Siljevića. Pavle Komnenović nije startovao u ovoj klasi zbog "neispravnog" lekarskog uverenja.

 Dvadeset takmičara startovalo je u klasi do 1150ccm grupa 1 svi u vozilima marke zastava 101 a na cilj je stiglo samo njih sedmorica. Na čelnoj poziciji su se smenjivali Mišković, Djordjević, Kladarin, Šikloši, Dobrohotov i ostali ali je od druge polovine trke broj takmičara počeo naglo da opada što zbog kvarova što zbog izletanja sa staze.
Pobedu je odneo Djordjević ispred klupskog kolege Šiklošija, iza njih su završili Blanuša, Hunar, Dobrohotov, Slavković i Kadić koji su jedva stigli do cilja sa velikim zaostatkom.

Tihomir Filipović je po treći put u sezoni trijumfovao, drugi je bio Milovanović u fiatu 128, zatim su sledili Vlada Ranković - "Tošin Bunar" u vw polu, Šuster i Urbančić u ritmu, Delmoro u 128ici i dr.

Reli "Beograd-Bar 74."

1974. godine četvrti put po redu u organizaciji ask "Crvena Zvezda" odžran je reli od Beograda do Bara ukupne dužine 813km.
Po tradiciji opet je bilo malo takmičara, svega 29 od kojih je samo 14 stiglo do cilja a nekima od odustalih posada je ovaj reli bio od značaja za generalni plasman u šampionatu Jugoslavije.
Sead Alihodžić posle kazne koju je zaradio na kružnim trkama krenuo je u reli takmičenja i kao fabrički vozač sarajevskog "TAS-a" nastupao za volanom odlično pripremljene volksvagen bube u klasi preko 1300ccm.

Na prethodnim relijima u sezoni dominirao Aleš Pušnik na renou 12 gordini sa tri pobede ali ovoga puta mu to nije pošlo za rukom jer je morao da odustane na Tari a Alihodžića ovoga puta sitni kvarovi nisu odvojili od pobede.
Drugi je bio Slobodan Milošević u eskortu ispred Antona Železnika u renou 12.

U klasi do 1300ccm do cilja su stigli samo Branko Nadj i Marjan Kaučić u zastavama 101.
Jovica Paliković je pravo sa "Tour dEurope" relija stigao i na ovo takmičenje ali izgleda da je njegova zastava odradila svoje na tom maratonskom reliju pa je ovoga puta odustao već na Divčibarama zbog kvara na motoru.
Branko Nadj je ovom pobedom osvojio šampionsku titulu u klasi do 1300ccm.

Jedna škoda protiv dve zastave borila se u klasi do 1150ccm. Miodrag Živanović ipak nije uspeo da svoju škodu dovede do maksimuma u pripremi kako bi parirala zastavama Arsića i Kadića tako da je morao da se zadovolji trećim mestom iza Fadila Kadića i pobednika Momira Arsića ali uspeva da zadrži prednost u generalnom poretku klase sa 2 boda više ispred drugoplasiranog.

U nacionalnoj klasi do 785ccm pobedio je Slobodan Podboj i stekao najviše šansi za osvajanje titule prvaka. Do ovog relija imao je isti broj bodova kao Vladimir Dragosavac koji je morao da odustane zbog otpadanja zadnjeg točka. Drugi je završio Ivan Matošević ispred Čalića i Brajkova.
U generalnom plasmanu najbolji je bio Alihodžić ispred Miloševića i Nadja.

Fadil Kadić

Drago Regvart

 Trkačku karijeru je započeo na dvotočkašima tačnije u moto spidveju 1955. godine i bio reprezentativac Jugoslavije

1971 prelazi na četvorotočkaše i seda za volan alfe 2000 gtam, jednog od najboljih trkačkih automobila tog vremena.
Već prve sezone Regvart beleži tri pobede u klasi preko 1600ccm na trkama u Zagrebu, Kragujevcu i Arandjelovcu.
Glavni konkurenti te godine su mi bili Goran Štrok i Robert Lang u bmw alpinama kao i Sead Alihodžić u alfi 2000 gtam.Takodje se pojavio i na trci u Salzburgringu

Sledeće godine nastavlja takmičenje u domaćem šampionatu u istoj klasi sa istim automobilom.
Za pripremu i održavanje alfe bio je zadužen Santino Balduci, italijanski tjuner koji je bio jedan od najpoznatijh tjunera tog vremena kad je ova marka automobila u pitanju.
Regvart beleži samo jednu pobedu te godine na trci u Splitu.

start trke u Splitu 1972.

 Iste godine se pojavio se i na trci Evropskog šampionata u Monci gde je sa italijanom Invernicijem nastupio u takodje Balduzzi alfi ali od 1300ccm, i njihov plasman nije zabeležen na kraju trke.

1973. godine ostaje veran alfi ali prelazi za volan nešto slabijeg modela 1300 gtaj  i sa njim nastupa u klasi do 1300ccm kada je šampionat Jugoslavije u pitanju. Ova sezona je bila dosta uspešna za njega, pobedio je na tri trke i postao šampion Jugoslavije. Glavni rival u ovoj klasi mu je opet bio Sead Alihodžić sa kojim je godinama vodio borbu na stazama širom Jugoslavije.

Što se evropskog šampionata tice i te godine je nastupio na trci 4 sata Monce zajedno sa Robertom Langom za volanom Balduzzi alfe 2000 gtam sa kojom su pobedili u klasi i osvojili sedmo mesto u generalnom poretku. Takodje je nastupio i na trci u Beču gde je pobedio u klasi do 1300ccm.

1974. godine se opet pojavljuje u Monci ali Langa menja Miroslav Nosse i uzimaju 4. mesto u klasi i 9. u generalnom plasmanu kase do 2000ccm. Opet je bila u pitanju alfa 2000 gtam ali rentirana od "Audtodelte". Na Bečkom aerdromu Aspern ponavlja uspeh iz prethodne sezone, ponovo pobeduje u klasi.

Regvart i Nosse u Monci

Na domaćoj sceni odlučuje se za promenu automobila i zadnju vuču zamenjuje prednjom pa seda za volan fiata 128 sport kupe švajcaskog "Valtelina Racing" tima.
Inače fiat je spreman u takodje švajcarskoj ekipi "Scuderia Filipineti" koja se početkom 70ih godina odlično pokazala u pripremi i nastupima sa ovim modelima automobila na evropskoj sceni ali su posle smrti vlasnika tima, 1973. godine, svi automobili pripali pomenutoj "Valtelina" ekipi.
Veoma brz i moderan trkački automobil za to vreme sa kojim Regvart odmah na prvoj trci oko Kalemegdana beleži pobedu i oduševljava publiku svojim novim automobilom.

Te sezone se nije puno navozio u fiatu obzirom da je na drugoj trci u Kragujevcu završio pored staze a posle treće trke vožene na ušću zaradio kaznu od 6 meseci zabrane učestvovanja na trkama zbog incidenta sa Seadom Alihodzićem.
Iste godine od fabrike Alfa Romeo i njenog sportskog odeljenja "Autodelta" dobija "zlatni trofej Alfa Romea" za postignute rezultate sa njihovim automobilima na domaćoj i evropskoj sceni.
Predstavnici alfe su bili iznenadjeni njegovom voznjom u Evropi, osvojio je 4. pobede u klasi a u Monci postigao drugo najbolje vreme odmah iza alfinog fabričkog vozača De Adamiča.
 I posle isteka kazne nastavlja da se vrlo uspešno takmiči u fiatu 128 na
1975. godine uzima pobedu na evropskoj sceni, prvo mesto u klasi do 1300ccm na trci Bosch-Cup na bečkom aerodromu.

 domaćim takmičenjima a posle kraće pauze 1977. godine se opet vraća u Evropski šampionat u kome nastupa do 1979. godine u klasi do 1600ccm sa vw širokom zajedno sa Dagmarom Šusterom i švajcarcem Saigristom.
 Pojavio se i na nekoliko brdskih trka u Evropi.

1980. godine u šampionatu Jugoslavije se pojavljuje sa novim automobilom ford fiesta u klasi do 1150ccm grupa 2 i beleži nekoliko pobeda. Nastupa još dve sezone sa tim automobilom da bi se 1983. i 84. vratio volksvagenu i modelu široko. Trkacku karijeru je zavrsio opet u fordu ovoga puta escortu mk3 1986. godine.

VII. YU Rally

Održan 1973 godine u organizaciji auto kluba "Akademac" i bodovan za šampionat Evrope i Jugoslavije. Ukupna dužina relija 2519km sa 14 specijalinih ispita dužine 144km.
Reli je kretao iz Hrvatske preko Bosne i Hercegovine do Srbije tj Beograda gde je i bio cilj. Vožen na različitim podlogama, asfalt, makadam, kocka, dosta loših i zahtevnih etapa i brzinaca pa su ga neki baš zbog toga smatrali najtežim relijem u Evropi.
Na startu se pojavile 72 posade, od favorita za generalni plasman bili su Pinto i Donatela Tominz u fiatima 124 abarth, Atila Ferjancz u renou 12, Čubrikov u reno alpini a od naših Petar Kolić u bmw-u i Jovica Paliković u renou 12 gordini.

Automobili fiat 124 Pinta i Donatele Tominc, renoi 12 Ferjanca i Čubrikova na Tašmajdanu

 U prvom delu relija trebalo je preći 1268km i 6 brzinskih ispita. Od Poreča do Rijeke voženo je po makadamu preko Učke gde je vožen prvi brzinac u dužini od 7km gde Pinto ima najbolje vreme ispred Donatele i Palikovića.
Zatim se išlo preko BiH gde je "otpalo" već 20 posada.
Pitno na jednoj od etapa oštećuje vešanje na svom fiatu i kasni 14 minuta pa pada na 11 mesto u generalnom plasmanu. Preko teških puteva u Bosni stiže se do Tare gde je vožen drugi brzinski ispit dužine 23km. Još 8 posada se nije pojavilo na tari tako da startuju samo 44 automobila. Opet Pinto ima najbolje vreme ispred Donatele i Ferjancza. Paliković je imao problema sa autom i vozio sa probušenom gumom na ovom brzincu. Od naših posada na ovom brzincu najbolji je bio Vučković u škodi na 6. mestu a iza njega Kolić(bmw 2002) i Tatalović u escortu.
Treći brzinac "Karan" dužine 4km po makadamu opet dobija dvojac Pinto i Tominc u izvanrednim fiatima 124 abart, treći je Jelinek u škodi.

Jelinek škoda 120 s

 Četvrti i peti brzinci Tara i Karan opet bez promena u plasmanu. Šesti brzinac i prvi po asfaltnoj podlozi vožen je na Avali. Poredak Pinto, Ferjanc, Tominz, Jelinek, Kolić, Kolev, Tatalović, Srnski, Živanović i Milanov u zastavama 101 koje nisu mogle biti bodovane za šampionat Evrope vec samo za domaći šampionat jer nisu bile još uvek homologirane u Evropi. Ovim poretkom i brzincima je završen i prvi deo 7. YU relija, ukupno je završilo 34 posade.

Bmw-i Kolića i Vrhoveca

 Drugi deo relija se sastojao od 8 brzinaca voženih na Divčibarama, Goliji, Kopaoniku, Goču, Brzeću i Avali.. Startuje samo 16 posada za šampionat Evrope od toga dve jugoslovenske, Kolić u bmw-u i Matošević u serijskoj "bubi" 1300 iznajmljenom od rent a car agencije sa dodatim rol barom i halogenkama za noćnu vožnju.
Kolić beleži 5. mesto na prvom brzincu na Divčibarama ali ubrzo ima problema sa menjačem pa smanjuje tempo. Matoševićev najbolji rezultat bio je 7. i 8. mesto na brzincima Brzeće i Avala.  Motor Pintovog fiata nije izdržao uspone na Kopaoniku tako da on ispada iz trke pa je konačni poredak na kraju relija je izgledao ovako:

Donatela Tominz (fiat 124 abarth)
Atila Ferjanc (reno 12 gordini)
Jaroslav Jelenek (skoda 120 s)
Egon Kulmbaher (wartburg 353)
Kalfrid Weigelt (wartburg 353)
Eberhart Asmus (trabant 601)
Stojan Kolev (reno 12 godini)
Petar Kolić (bmw 2002ti)
Ivica Matošević (vw 1300)

Donatela Tominz

Atila Ferjancz

Grobnik 1982

U organizaciji AMD INA iz Rijeke, pod nazivom "INA Delta 5" vožena je 6. i poslednja trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama na Grobniku.
Nastupilo je 83 takmičara u četiri klase.

U najslabijoj klasi do 785ccm borba za naslov prvaka vodjena je izmedju timskih kolega, članova "AMD Zastava" Jožefa Šiklošija, Predraga MIlićevića i Slavka Miljkovića.
Trku je najbolje iskoristio Milićević pobedivši posle ispadanja Miljkovića i Šiklošija i tako postao prvak države za 1982. godinu. Poredak u klasi do 785ccm na kraju trke bio je: Milićević, Stevanović, Lončar, Baračkov...

U klasi do 1150ccm grupa 1 takodje nije bilo rešeno pitanje prvaka.
Nastupilo je 19 zastava 101 a vozači Radiša Žurka i MIlun Vesnić su se borili za osvajanje šampionaske titule.
Žurka  je posle kontakta sa Ljubišom Milenkovićem, timskim kolegom Vesnića, na početku trke morao da odsutane i tako titulu prepusti Milunu Vesniću članu "Jugoauta".
AMD Zastava je u ime Radiše Žurke pisala prigovor na nesportsku vožnju Milenkovića ali je prigovor odbijen tako da je Vesnić postao prvak na kružnim i brdskim trkama.
Poredak u klasi na kraju ove trke bio je: Milenković, Vesnić, Mirić, Djelmaš, Blanuša, Jović...

Tihomir Filipović trijumfovao je u klasi do 1150ccm grupe 2 za volanom vw pola, ali i bez te pobede njegovo pitanje šampionaske titule je već bilo rešeno, ovom pobedom je samo potvrdio dominaciju u klasi.
Iza njega su ostali Rajko Vlah, Drago Regvart, Žarko Bauman i Mario Delmoro.

U klasi "slobodne formule" bilo je samo 7 vozača.
 Trku je poveo Djani Šverko ispred Finžgara i Jerančića. Pred sam kraj trke Jože Finžgar uspeva da pretekne Šverka i pobedi sa 3 sekunde prednosti vozeći prosečnom brzinom od 153km/h. Treći je bio Jerančić ispred Zvonimira Blažuna.

Naši u ETCC-u 70ih godina

Kao što sam već pominjao ranije u nekim od članaka Jugoslovenski takmičari su pored učešća  u domaćem šampionatu nastupali i na nekim trkama Evropskog prvenstva tokom 70ih i 80ih godina prošlog veka. Na stazama u Italiji, Engleskoj, Austriji, Holandiji, itd. pored svetski poznatih imena na listama prjavljenih učesnika mogla su se videti i naša poput Gorana Štroka, Draga Regvarta, Dagmara Šustera, Djanija Šverka i drugih.
Neki od njih su postizali odlične rezlutate poput Šustera i Regvarta npr. dok su neki imali manje sreće pa često posmatrali trke iz bokseva ili publike zbog kvarova svojih automobila.
1971. godine Štrok i Šverko prvi od naših takmičara uzimaju učešće kad je u pitanju ova dekada prošlog veka, doduše samo na dve od osam trka koliko je te godine voženo u ETCC šampionatu.
Štrok se pojavljuje na trci "4 sata Monce" voženoj marta  71. zajedno sa Marsilom Pasotijem u bmw-u 2002. Posle 124 izvezenih krugova osvojli su 4. mesto u klasi do 2000ccm divizije 2.
Šverko je uspeo da ostvari 5. vreme na treningu ali se nije plasirao za trku jer su samo četvorica najboljih iz njegove klase sticali pravo učešća na trci.
Na sledećoj trci u Salzburgu Šverko uspeva da se kvalifikuje za trku ali prema zvaničnim podacima na kraju trke ga nije bilo u plasmanu, najverovatnije se radilo o kvaru njegovog abarta.

Šverko Salzburgring 1971

 1972. godine ponovo se vozi četvoročasovna trka u Monci i nastupa više naših vozača ali na žalost bez uspeha. Goran Štrok ovog puta nastupa sa ford eskortom 1600 zajedno sa Seadom Alihodžićem ali ne završavaju ovu trku.
Drago Regvart je takodje nastupao na ovoj trci sa italijanom Invernicijem u alfi 1300 GTAj za Balduzzi team ali ni njihov plasman na kraju trke nije zabeležen.
Treći par na ovoj trci su bili Robert Lang i Dagmar Šuster u bmw-u 1602 takodje bez plasmana.
Djani Šverko se  takodje pojavio na ovoj trci ali se nije plasirao na kvalifikacijama tako da nije ni startovao.
 Sledeća runda ove sezone je bila trka u Austriji na stazi u Salzburgu.
Ova trka nije vožena u tandemu već pojedinačno, odnosno jedan vozač po autu i voženo je 50 krugova.
Od naših takmičara učešće uzimaju Drago Regvart , Damir Visner i Robert Lang.
Drago i Visner nastupaju u klasi do 1300 kubika koja je brojala preko 20 takmičara na startu. Regvart je i ovog puta nastupao u alfi 1300 GTAj i osvojio 10. mesto ispred Damira Visnera u fiatu 128 italijanskog tjunera Trivelata.
Robert Lang je bio 9. u klasi do 1600cc vozeci bmw 1602.
Na sledećih sedam trka Evropskog prvenstva nije bilo naših takmičara.

1973. opet samo Monca.
Regvart ovog puta menja automobil, ostaje u alfi ali sada u dosta ozbiljnijoj mašini, modelu 2000 GTAm. Robert Lang mu pravi društvo na ovoj trci i beleže pobedu u klasi i sedmo mesto u generalnom plasmanu.

Regvart i Lang

Pored ove dvojice u Monci se pojavljuju Štrok i Marjan Kulundžić u escortu 1600 ali i ovoga puta bez uspeha.

I 1974. godine Regvart belezi odličan rezultat u Monci. Langa je zamenio Miroslav Nosse i ovoga puta uzimaju 4. mesto u klasi do 2000ccm i 9. u generlanom plasmanu. Njih dvojica su bili i jedini naši takmičari na ovoj trci i celoj sezoni uopšte.

Regvart i Nosse

 Posle pauze od nekoliko sezona 1977. se ponovo moglo čuti naše ime u ovom šampionatu. Naravno opet je to bio Drago Regvart koji je nastupao zajedno sa Dagmarom Šusterom. Ovog puta nije bila u pitanju alfa romeo već vw široko u klasi do 1600 kubika divizija 2.
Ova sezona je bila solidna za njih dvojicu. Od dvanaest trka nastupili su na pet gde su zabeležili i dva podijuma, prvo mesto u Zolderu i drugo u Zandvortu. Od ostalih plasmana tu su 5. mesto u Austriji i 4. u Italiji na stazi u Mudjelu. Drugu trku u Italiji na stazi Ena Pregusa nisu završili.

Brno 1977

Šuster i Regvart

 1978 nastavljaju u istom tandemu sa istim atomobilom. Ovoga puta se pojavljuju na 8 od 12 trka u sezoni. Tri trke ne završavaju u plasmanu, to su bile trke u Monci, Celtvegu i Zandrvortu. Na trci u Engleskoj na stazi Brends Heč uzimaju 4. mesto u klasi a na ostale četiri trke beleže i podijume. Dva druga mesta u Estorilu i Salzburgu i dva treća u Španiji i Brnu.

Regvart na trci u Harami 1978

Brno 1978

 1979. Šuster se pojavljuje samo na jednoj trci dok je Regvart od ukupno 13. trka uzeo učešće na četiri. Regvart je te sezone nastupao sa švajcarcem Saigristom takodje u vw široku sem trke u Mudjelu gde su vozili audi 80 ali ni na jednoj trci u ovoj sezoni nisu imali razultate.

Brno 1979

 Ovom sezonom je i završena druga dekada pojavljivanja naših u ETCC šampionatu, 80ih godina su nastavljeni odlični razlutati Jugoslovenskih vozača ali o tome ću pisati u nekom od sledećih članaka.

Audi 80 Gr.A

Audi 80 jedan je od najboljih trkačkih automobila 80ih godina na kružnim, brdskim i reli takmičenjima širom Evrope. U šampionatu Jugoslavije voženo je nekoliko audija 80 gte u klasi do 1600 kubika, neki od vozača koji su sedeli za volanom ovog modela bili su Šuster, Božić, Jerančić, Urbančić, Pirjevec i drugi. Neki od njih su i u šampionatu Evrope nastupali sa tim vozilima.
Četvorocilindrični motor zapremine 1588 kubika razvijao je oko 170 konja i 185Nm obrtnog momenta, za njegovu doradu uglavnom je bio zaslužan nemački tjuner Spiess koji je pripremao veliki broj trkačkih automobila u to vreme. 
Ispod 3000 obrtaja ovaj motor je radio čudno ali već preko toga je pokazivao pravu snagu i lako se vrteo i do 8500 obrtaja. Uz masu vozila od 800kg ovaj audi je do 100 na sat stizao za 7,5 sekundi a maksimalna brzina se u zavisnosti od dužine prenosa kretala se od 150-230km/h. Menjač sa 5 stepeni prenosa i izuzetno kratkim hodom ručice.
Rezervoar je modifikovan i premešten u prtljažni prostor pa je dolivanje goriva bilo moguće tek nakon otvaranja zadnje haube.
Za zaustavljanje su bile zadužene disk kočnice na svim točkovima, napred diskovi 260mm a pozadi 240mm. Volan je bio direktan i za 2 zaokreta stiže od krajnje leve do krajnje desne tačke točkova. 
Za vešanje sa podesivim oprugama i ostalim elementima koji se nisu mogli sresti kod serijske verzije ovog modela, bio je zadužen Volkinšou racing.
Slik gume marke dunlop na audi sport felnama od 6,5Jx13 i bbs 7Jx13 garantovale su odlično "držanje" u krivinama. 
Spoljašnost vozila se nije razlikovala od serijske varijante sem sto je auto bio dosta niži i sa širim tragom točkova dok je unutrašnjost bila prilagodjena vozaču kako po pitanju bezbednosti tako i po pitanju ergonomije, pa je tako volan bio manjeg prečnika, pedale gasa, kočnice i kvačila prilagodjene vozaču, skraćen hod ručice menjača a svi potrebni prekidači i pokazivači su bili na dohvat ruke.
U Šampinatu Jugoslavije su ovi automobili, pored vw golfa, dominirali klasom do kraja 08ih godina. 

audi 80 gte sa kojim su Jerančić i Božć nastupali u šampionatu Jugoslavije i Evrope