XI YU Reli

Startovao 1977. godine u Beogradu sa itinererom od 1406km sa 14 brzinaca dugih 196km.
Na startu se pojavilo 100 posada od kojih 19 iz inostranstva a  završilo 37 jugoslovenskih i 14 stranih posada.
Fabrički timovi škode, trabanta i wartburga su takodje uzeli učešće na ovom reliju.
Ekipa iz Mlade Boleslave se pojavila sa dva "mini stratosa", kako su u to vreme nazivane škode130 RS, sa kojima je pobedila u grupi 2 na Monte Carlo reliju, za čijim volanima su sedele posade Zapadlo-Motal i Kvajzar-Kotek.
Jedan od favorita Atila Ferjancz u renou 5 je odustao posle izletanja kao i kao i Jozef Srnski u renou 17 godini a posle pobede u Monte Carlu ekipi škode nije bilo teško ni ovde da ponove uspeh.

 Od Jugoslovenskih vozača najviše se očekivalo od Aleša Pušnika člana ekipe "Toper Škofja Loka" u renuo 5 alipina koje je zauzeo 3. mesto u generalnom plasmanu ispred Braneta Kizmiča u bmw-u 1602. Kizmič je bio iznenadjenjena ovom reliju, iza sebe je ostavio mnoge vozače u jačim automobilima poput nemca Gerbera u bmw-u 2002.

 Najbolje plasirani vozač ekipe Wartburga, Neibergal, zauzeo je 6. mesto ispred Srnskog u ladi.
Na osmom mestu se našao Mališa Vučković sa škodom 110 kog je za taj reli škoda ubacila u svoj tim.

 Wartburzi su dominirali ispred naših zastava 101 kao i trabanti medju fićama. Najbrži vozač u trabantu bio je Stojan Kostelić koji je vodio žestoku borbu sa Borutom Tomićem u fići koga je kvar na automobilu odvojio od pobede u klasi.
U klasi 1150 gupe 1 pobedio je Miki Živanović ispred Pece Dobrohotova i Miluna Vesnića, svi u zastavama 101 .

Bobo Ćetković

Slobodan Bobo Ćetković, crnogorski automobilista u svet auto trka ušao krajem 60ih godina. Karijeru započeo sa fićom i mini morisom da bi kasnije kupio i jedan bmw 1800 sa kojim je nastupio na nekoliko relija.
Automobil sa kojim je postigao najviše uspeha u karijeri bio je reno 8 gordini kupljen od Jovice Palikovića sa kojim je Jovica nastupao na reliju Monte Carlo.
Motor od 1300ccm sa četiri karburatora mogao se vrteti i do 8300 obrtaja, u adekvatan prnos automobil je moga da postigne brzinu i preko 200km/h.
Bobo je sa tim automobilom nastupao dve godine i beležio odlične rezultate.
Na trci Kotor-Njeguši dugoj 20 kilometara postavio je rekord staze koji ni kasnije nije oboren.
Trka Jadranskog kupa koju su organizovali italijani 1972. godine, vožena je duž jadranske obale na relacijama Dubrovnik, Herceg Novi, Kotor preko Njeguša i Cetinja do Bara, gde se medju 135 takmičara mahom italijanskih, pojavilo i 34 iz Jugoslavije.
 Bobo je osvojio tri pehara, za prvo mesto u generalnom plasmanu, prvi u klasi i prvi medju inostranim takmičarima, to mu je bio možda i najznačajniji uspeh u karijeri.
Italijani su bili oduševljeni njegovim nastupom, jedan od brzinaca mu je bio i poništen jer se sumnjalo u njegovu regularnost obzirom da je Bobo bio ubedljivo najbrži sa prosečnom brzinom  od preko 100km/h. Kada je brzinac ponovljen Bobo je opet bio brz da je stigao i takmičara koji je startovao ispred njega. Posle te trke Italijani su mu uputili poziv da učestvuje na reliju u Bariju medjutim kako je poziv bio prosledjen crnogorskom savezu isti nije ni stigao do Boba koji je za to saznao tek posle 10ak dana kad je reli već prošao. Navodno tadašnji savez kao ni njegov sekretar nisu imali para da pošalju prijavu nazad u Italiju pa zbog toga nije ni obavestio Boba.
 Taj dogadjaj je Boba odvojio od trka, ogorčen onim sto se desilo odmah je prodao svoj gordini i tako se završila njegova trogodišnja karijera u auto trkama.
Tokom te tri godine osvojio je 33 pehara a 1972. je proglašen najboljim sportistom Crne Gore.

"letnja liga" 1972