"Nagrada Kraljeva 73"

Pred oko 40.000 gledalaca održana je 4. trka šampionata Jugoslavije na kružnim trkama na Beranovcu kod Kraljeva. Ovoga puta su nastupili zajedno automobilisti i moticiklisti. Organizator trke bio je beogradski "Akademac" uz pomoć "AMD Kraljevo" i mnogobrojnih sponzora i za ovu organizaciju su se mogle uputiti samo reči hvale.

U nacionalnoj klasi ovoga puta nije bilo toliko naizvesnosti kao na prethodnim trkama. Dvadesetak takmičara se posle par krugova osulo po stazi i svako vozio svoju trku. Za pohvalu je i to da je u ovoj klasi samo jedan automobili bio oštećen što nije bio slučaj na prethodnim trkama gde su vožnje na branik i česta udaranja dovodili do izletanja i havarija.
I na ovoj trci je trijumfovao Berić, to mu je bila treća pobeda u sezoni, iza njega su ostali Željeznak, Krajan, Šikloši i Poljanić.

 Klasa do 850ccm unela je malo promena, na opšte iznenadjenje svih pobedio je Proročić iz Kotora u zastavi 750 P za koju su se mnogi pitali sta je značila ta oznaka P koja je stajala u prijavi. Kasnije se saznao da je to značilo "poboljšana". Proročićev fića je tako dobro išao da je konkurenciju u daleko boljim abartima 850 tc i mini morisima na pravcima ostavljao i po 300m vozeći prosečnom brzinom od 124km/h.
Drugi je bio Vučković u miniju ispred Merlića u abartu i Milovanova u mini kuperu.
Kavčić nije završio trku zbog kvara na svom automobilu.

U klasi do 1000ccm ponovila se priča sa trke u Titogradu, Šverko je krenuo odlično kao i uvek i napravio veliku prednost koja mu očigledno nije bila dovoljna pa je uspeo opet da pokvari motor na svom abartu 1000 tcr. Jankovićev motor kao i na prethodnim trkama nije izdržao dugo pa je trku završio pre kraja. Holjevac je pritiskao Perovića ali ni njegov abart nije izdržao tako da je Perović ostao sam na kraju trke i trijumfovao ali ovog puta bez guranja automobila kroz cilj i sa sigurnim bodovima u džepu. Iza perovića su završili Ilić i Dobrohotov u nsu-ima tts i Aleksandrić u fiatu 850 kupe.

Trka dana odigrala se u klasi do 1300ccm izmedju Regvarta i Alihodžića u alfama 1300 gtaj, spremljenim kod "auto delte" i "bladucia". Ova staza je konačno išla na ruku alfama i njihovim vozačima pa su mogle da se pokažu u punom sjaju. Po rečima Alihodžića Regvartova alfa je bila oko 10 konja jača ali mu to nije smetalo da se bori do kraja i pruži žestoki otpor.
Smenjivali su se u vodjstvu iz kruga u krug i obarali rekorde staze, ovog puta alfe nisu posustajale. U poslednjim krugovima Alihodžić je uspeo da napravi prednost i stigne do prve pobede u sezoni dok je Regvartu pripao rekord staze. Prosečna brzina ovih automobila iznosila je 142km/h.

Sead Alihodzic alfa 1300 gtam balduzzi

 Ostali takmičari iz ove klase bili su daleko iza vodećih. Kao treći se neko vreme vozio Vidmajer ali je morao da odustane zbog kvara svog tt-a, Kulundžić je napravio veliku razliku iza Branimira Perića kome je cilj bio samo da završi ovu trku u čemu je i uspeo. Božićeva zastava nije uspela da stigne do cilja pa je peto mesto zauzeo Božilović sa nsu-om.

Najače klase ni ovoga puta nisu ništa bitno donele, mali broj učesnika tek toliko da klase mogu da se boduju. U Klasi do 1600ccm od pet takmičara na cilj stižu dvojica, Damjanović u eskortu i Marković u alfi.
U klasi preko 1600ccm opet je pobedio Nosse ali ovoga puta bmw je zamenio alfom 2000 gtam koju je ranije vozio Regvart. Iza njega trku su završili Kolić i Jevtović u bmw-ima 2002

Butmir 1973.

Posle trke u Kragujevcu, još jedna od malobrojnih trka ove sezone, bodovanih za šampionat Jugoslavije na krugu, održana je na butmirskom aerodromu kod Sarajeva.

Kao i po običaju najmasovnija i najneizvesnija je bila nacionalna klasa fića do 785ccm.
Pobednik prethodne trke Berić u Sarajevu je zauzeo tek 10. mesto na startu dok je pol poziciju osvojio novajlija Krajin sa vremenom 1:26.628, inače šestoplasirani sa trke u Kragujevcu, dok je iza njega startovao Poljanić koji je odmah i poveo trku.
Iza Poljanića našli su se Komnenović i Hitri koji se već u drugom krugu probija na prvo mesto.
Berić lako stiže do druge pozicije na kojoj se smenjuje sa Krajinom ali se tom "voziću" priključuju Željeznak i Šikloši čime nastavlja se borba i smenjivanje na čelinim pozicijama. Najbolje u svemu se snašao Željko Željeznak koji je trijumfovao ispred Jožefa Šiklošija. Jovo Berić iz zagrebačkog "Dinama" je morao ovog puta da se zadovolji trećom pozicijom što uopste nije bilo loše obzirom na poziciju sa koje je startovao. Iza njega su završili Poljanić, Filipović i Komnenović. Prosečna brzina pobednika na ovoj trci bila je 108km/h što je bilo za 0,5km/h manje od maksimalne brzine koju je tada  postizao serijski fića.

U Klasi do 850ccm najviše se očekivalo od prošlogodišnjeg vice šampiona  zagrepčanina Damira Štimaca ali na ovoj trci se pojavljuju Kavčić i Janušić kao ozbiljna konkurencija što se dokazuje odmah na treningu. Obojica su bili brži od Štimca za nesto više od jedne sekunde. Sva trojica vozača nastupali su u abartima 850 tc.
Od starta trka je krenula kao i trening, na vodećoj poziciji smenjivali su se Kavčić i Janušić dok je Štimac sve to mogao samo da posmatra sa treće pozicije. Doduše Štimac je imao problem sa amortizerima na svom abartu pa ga je i to malo omelo da se uključi u borbu za pobedu koju je odneo Marjan Kavčić član tima "Škofja Loka" ispred Janušića iz "Samobora". Četvrti je bio Selim Mujić ispred Duška Vučkovića iz "Crvene Zvezde" koji je nastupao sa mini kuperom.

Štimac i Kavčić

 Klasa do 1000ccm donosi i jedno izenadjenje jer Srdjan Janković uspeva na treningu da se plasira ispred Djanija Šverka sa preko pola sekunde bržim vremenom što niko nije verovao da je moguće.
Janković je i poveo trku ali u jednom krugu se okreće i gubi prvu poziciju od Šverka koji ga je do tada pratio u stopu, pokušavajuči da nadoknadi izgubljenu poziciju Janković forsira do kraja ali motor njegovog abarta nije izdržao i staje na samo 300m metara od cilja kad je već bila zagarantovana druga pozicija. Izašao je iz auta i počeo da ga gura prema cilju ali ga u medjuvremenu stiže Miodrag Perović i preuzima drugu poziciju tako da je Janković morao da se zadovolji trećim mestom što je u neku ruku i dobro obzirom da u Kragujevcu nije završio trku takodje zbog kvara motora što govori o nepouzdanosti ovih mašina. Četvrti je bio Vinko Šogorić takodje u abartu 1000 tcr kao i prva trojica dok su iza ostali Ilić i Radošević u nsu tts.

Klasom do 1300ccm očekivano su dominirali Regvart i Alihodžić u alfama 1300 gtaj.
Trku je poveo Sead Alihodžić dok ga je Regvart pretio u stopu i posle par napada uspeva da pretekne Alihodžića i preuzme vodeću poziciju.
Sead se nije predavao  i vozio je svoju alfu na granici proklizavanja što ga je u jednom momentu možda koštalo i pobede jer se okrenuo u krivini kod boksa i time Regvartu dozvolio da odmakne preko 10 sekundi što je bilo nedostižno do kraja trke tako da je popularni Sejo morao da se zadovolji drugim mestom.
Iza njih završavaju Kulunžić i Vidmajer u dosta slabijim nsu-ima tt dok je peti bio nekadašnji vozač nsu-a, član beogradskog "Akademca" Branislav Bošković u zastavi 101 1300.

Drago Regvart alfa 1300 gtaj

Antun Vidmajer i Marjan Kulundžić

 Za kraj ostaju i najače klase do i preko 1600ccm.
U klasi do 1600ccm trku je poveo Bogdan Damjanović u ford escortu tc ispred Dubravka Smiljanića u bmw alpini ali posle Damjanovićevog zanošenja na jednoj od krivina Smiljanić preuzima prvu poziciju  i uspeva da je održi do kraja i tako zabeleži svoju prvu pobedu u klasi do 1600ccm. Treći je bio Nenad Marković u alfi 1600 gta.
Miroslav Nosse favorit klase preko 1600ccm nije imao sreće na ovoj trci jer je izleteo u krivini kod boksa i ozbiljnije oštetio svoj bmw pa je tako do pobede lako došao Slavko Pisuljak takodje u bmw-u 2002 alpina ispred Pere Kolića iz "Crvene Zvezde"

Miroslav Nosse bmw 2002 alpina

Kragujevac 1973.

Trkom u Kragujevcu otvorena je sezona na kružnima trkama za šampionat Jugoslavije u 1973. godini.
Prva od četiri trke koje su se vozile ove sezone ovoga puta je vožena na izmenjenoj lokaciji, umesto gradskim ulicama kako je do sada voženo trka je premeštena u krug fabrike "Crvena Zastava" čime je bezbednost takmičara i publike dovedena na jedan viši nivo.
Crvena Zastava je publici priredila i jedno iznenadjenje na ovoj trci, debitovao je nov trkački automobil iz ove fabrike a to je zastava 101 od čak 160 konja pripremljena za klasu do 1300ccm. Za friziranje motora bio je zadužen Diter Herman šef tjunerske kuće "Repekus" iz istočne Nemačke a za volanom je bio čuveni Milivoje Božić tada šef zastavinog trkačkog tima.
Ovaj automobil kao i vozača čekao je ozbiljan zadatak a to je suprostavljanje ostalim automobilima klase do 1300cc a pre svega alfama gtaj radjenim kod čuvanog italijanskig tjunera Balducia.  Alfe su bile jače nekih 10ak konja i predstavljale vrhunac tehničkog dostignuća tog vremena kad je ova klasa u pitanju a za volanima su sedeli iskusni i već proslavljeni asovi Drago Regvart i Sead Alihodžić. Još jedan od konkurenata domaćoj zastavi te sezone je bio i nsu tt sa mozda slabašnih 125 konja ali izuzetno lakom karoserijom tako da je na nekim stazama itekako bio u prednosti. Za volanima nsu-a bili su Marjan Kulundžić i Antun Vidmajer koji su bili i glavni konkurenti za sam vrh plasmana. 
Još jedna zastava, doduše nešto slabija radjena kod "Hermana" bila je u rukama Branka Nadja a za volanima ostalih "kečeva" ali domaće radonisti bili su Krsmanović i Siljanović.
Milivoje Božić je postigao 5. vreme na treningu sa vremenom 1:28.325 dok je najbolji u klasi Regvart bio brži od njega sa čak više od 10 sekundi prednosti. Drugi je bio Kulundžić ispred Alihodžića. Kasnije se saznalo da su Kulundžić, Regvart i Vidmajer skratili stazu za 400m i tako u stvari postigla najbolja vremena pa su zaradili i kazne pomeranjem za nekoliko pozicija nazad na startu trke.
Trku je poveo Alihodžić ali su se uprkos pomerenim startnim pozicijama odmah iza njega našli Kulundžić i Vidmajer kojima je ova staza možda više odgovala nego dosta jačim alfama. 
Božić se neko vreme vozio na 4. poziciji ali je morao da odustane u petom krugu zbog loma pedale gasa a Regvart je uspeo da se porbije do druge pozicije. 
Seadova alfa je od početka trokirala da bi u dvanaestom krugu motor potpuno otkazao pa je vodeća pozicija pripala je Dragu Regvartu i posle 20 izveženih krugova zabeležio i prvu pobedu ove sezone. Drugi je bio Kulundžić ispred Nadja dok Vidmajerov nsu nije izdržao trku.

U nacionalnoj klasi fića do 785ccm najbolje vreme na treningu i pobedu u trci odneo je Berić vodeći od početka do kraja trke. Iza sebe je ostavio Leničeka, Željeznaka, Poljanića i Filipovića. Jedan od Berićevih glavnih konkurenata Pavle Komnenović morao je da odustane zbog pucanja creva za vodu.

U klasi do 850 ccm glavnu reč su vodili Štimac, Janušić, Vučković i Mujić kao i novajlija Zdravković koji je iz nacionalne klase prešao za volan abarta 850 tc kupljenog od Stanišića. Zdravković je sve do petnaestog kruga vodio borbu sa Vučkovićem u mini kuperu ali su obojica preforsirali motore i morali da završe trku pre kraja. Janušić se tako domogao druge pozicije iza pobednika Štimca. Treći je bio Jovica Milovanović u fiatu 850 specijal ispred Dragoja i Merlića.

U abartima klase do 1000 kubika dominirao je Šverko koji nema premca kad njegov abart radi kako treba. Šverko i kad nema konkurenciju forsira do samih granica trkajući se sam protiv sebe pa neretko i preforsira motor što je bio čest slučaj ali ne i ovog puta kad je ubedlijvo pobedio ispred Miodraga Perovića takodje za volanom abarta 1000 tcr, Ilića, Tasića i Radoševića u nsu-ima tts.

U klasi do 1600cc, Bogdan Damjanović uspeo je da dodje do pobede uprkos problemima sa kočnicama na svom escortu tc. Iza sebe je ostavio do tada nepobedivu bmw alpinu Roberta Langa koju je na toj trci vozio Dubravko Smiljanić, treći je bio Marković u alfi gta a četvrti Brana Višnjić u alpini.

Bogdan Damjanović

 Miroslav Nosse nije imao jaku konkurenciju u klasi preko 1600ccm i lagano stigao do pobede ispred Kolića i Bogdanovića, sva trojica nastupali su za volanima bmw 2002 alpina. 

Rodoljub Malenčić

Mnogima verovatno nepoznato ime u svetu automobilizma a neki se možda sećaju tog imena iz sveta fudbala. Rodoljub junior, je sin poznatog golmana, bivšeg igrača FK Vojvodina i FK Jugoslavija i reprezentativca, Rodoljuba Malenčića. Rodjen je u Novom Sadu 1932. godine gde i danas živi.
Novinar i urednik novosadskog "glasa omladine", "dnevnika" itd., pravnik, osnivač kluba "neoplanta" i jedan je od prvih novosadskih reli trkmičara, pored Karlavarisa, Mušickog, Sauera i dr.
 Takmičarsku karijeru započeo krajem 60ih godina prošlog veka na reliju "oslobodjenje Subotice" prvo kao amater a kasnije i ozbiljnije počeo time da se bavi. Nastupao i na raznim novinarskim relijima, ispitima spretnosti i sl.

Sedeo je za volanom fiće, renoa 4, zastave 101 i nsu-a. Bio je jedan od organizatora i direktora "glalax " i "glisantin" relija od 1970-1973. godine.
 1970. godine zajedno sa klubom Neoplanta bio je šampion Srbije u reliju i  23. u pampionatu Jugoslavije. Osvajač mnogih novinarskih relija i značajnih rezultata u automobilskim takmičenjima u Jugoslaviji. tokom 70ih godina.

odlazak na Yu reli 1969.

"zimski reli" 1971

Nacionalna klasa deo 2.

Kako su godine odmicale tako je i nacionalna klasa postajala sve popularnija. Vrhunac ove klase je možda period od 1978. do 1982. godine kad je klasa bila podeljena na dve podklase, "juniore" i "seniore. U prvoj grupi vozili su početnici dok su u drugoj vozili iskusniji takmičari.
U obe klase zajedno moglo se videti i preko 150 automobila pa je ulazak u prvih 20ak i kvalifikovanje za trku bio ozbiljniji podvig za mnoge takmičare.

Kragujevac 1977. godina

Kraljevo 1978. godina

 Sve se više napredovalo u "friziranju" fićinog motora, polirani su razni elementi, povećavani zazori, korišćeni strani delovi poput klipova, ležajeva i ventila,  koristile se tvrdje opruge ventila za koje se često odlazilo u Italiju, karburatori domeće proizvodnje menjani su "weberima" i "soleksima" koji su bili u skladu sa homologacijom ali su imali neka bolja rešenja i podešavanja u odnosu na domaće IPM karburatore. U nekom momentu se pojavila i ekipa INA iz Rijeke koje je koristila specijalne aditive za gorivo i tako dobijala više snage na motorima svojih klubskih automobila i tako pobedjivala konkurenciju.
Bilo je svega i svačega a neretko i raznih dorada izvan homologacije što je često dovodilo do raznih disciplinskih mera i kazni za pojedine vozače i klubove.
 Radilo se više i na bezbednosti automobila, rol barovi su u početku nastanka klase bili misaona imenica, kasnije su se postavljali osovni lukovi iza vozača da bi kako su godine odmicale postajao još sigurniji.
Radilo se i na vešanju automobila koje se u početku zasnivalo samo na skraćenim ili sabijanim zadnji oprugama i "peglanim" prednjim gibnjem kao i fabričkim tvrdje punjenim amortizerima da bi kasnije počeli da se ubacuju i trkački amortizeri uglavnom nabavljani iz Italije, najčešće marke "Koni" ili "A2". Visina auta je bila propisana na 10cm od najniže tačke poda a proveravala se tako što su vozači na tehničkom pregledu morali da prodju iznad drvene kocke 10x10cm a da je ne zakače.
I izbor guma je uticao na ponašanje automobila pa su standardne "trajalke" menjane "mišelinkama" ili "barumkama". Često su korišćeni i uži pnemumatici širine 125mm zbog manjeg otpora i boljeg ubrzanja.
Podignut poklopac motora već je postao zaštitni znak ovog automobila i klase, u saobraćaju se sve češće mogao videti spušten fića sa podignutom haubom i po kojom nalepnicom što je dokazivalo koliko je ova klasa bila popularna medju mladjom populacijom koja se nije bavila trkama ali je divljala gradskim ulicama oponašajući svoje idole sa staza.  
 Sve se redje mogao videti registrovani fića koji je na svojim točkovima dolazio i odlazio sa trka već je počelo transportovanje auto prikolicama ili klubskim šleperima.
Kasnije je zastava pustila u prodaju i nove školjke kao rezervni deo pa su tako mnoge fiće sklapane u garažama i namenski pravljene za trke od samog pocetka dok je to ranije radjeno tako što se porodični fića ili neki serijski kupovao i prepravljao u trkačkog što je imalo svojih mana.

Kraljevo 1984.

od 1982. godine klasa do 785 kubika prelazi u klasu 850 da bi koju godinu kasnije prešla u grupu A što je fiću učinilo ozbiljnom trkačkom spravom. Klasa do 785cc je ostala da se vozi ali samo za šampionat Srbije dok je 850 bodovana za državno prvenstvo kako na kružnim tako i na brdskim trkama.
Korišćeni su dosta kvalitetniji delovi stranih proizvodjača, olakšavani su ventili, razbušivani kanali u glavi motora, korišćene jače opruge ventila, najčešće abartove od fiata 127, bregasta od fiće specijala, takvi motori su imali snagu i do 50 konja i postizali brzine preko 150km/h. Gume su bile velikoserijske proizvodnje marke "mišelin mxl" dimenzija 145/70-12, mogle su se koristiti felne od lake legure, kočione obloge merke "textar" ili "ferodo" su bile gotovo obavezne kako bi se auto bolje zaustavljao.
1990. godina je bila i poslednja kada se fića u okviru nacionalne klase vozio za prvenstvo Jugoslavije.
Još dve godine kasije nastavljeno je da se vozi ali za prvenstvo Srbije i posle toga je fića definitivno povučen sa takmičenja a samim tim i ugašena nacionalna klasa kakvom je mnogi pamte. Doduše nacionalna klasa je kasnije nastavljena kroz klasu jugića ali je svi mnogo više pamte po fićama.

Kraljevo 1988

Avala 1990

Aerodrom Niš 1990

Nacionalna klasa deo 1.

Iako naslov priče odmah asocira na čuveni film Gorana Markovića ovde je ipak reč o pravoj nacionalnoj klasi kakva je vožena u šampionatu Jugoslavije od 60ih do pocetka 90ih godina prošlog veka. Najmasovnija i najpopularnija klasa u šampionatu Jugoslavije nastala je iz ideje da se napravi jeftin trkački automobil koji će privući sto više takmičara.
Za taj period logično rešenje u odabiru automobila bio je popularni fića, najčešće vidjeno vozilo na putevima tadašnje Jugoslavije. Domaći proizvod, po licenci fiata, kog je mogla svaka porodica da priušti postao je trkačka legenda na ovim prostorima a njegovi vozači heroji svog vremena o kojima se i danas priča. Fića je vožen na kružnim, reli i brdskim takmičenjima.
Klasa je okupljala takmičare iz cele Jugoslavije i često se dešavalo da se na tehničkom pregledu ili treningu pojavi i preko 100 fića. Osim u šampionatu Jugoslavije ova klasa vožena i u okviru republičkih šampionata. Mnogi kasniji šampioni su počeli baš u ovoj klasi. Nacionalna klasa se u to vreme smatrala nazaobilaznom školom, možda bolje rečeno razredom, u svetu trka.
Friziranje fiće bio je jedan od načina izdvajanja iz gomile a odlazak na trke sa tim istim autom davalo posebnu čar.
Obrizom na tadašnju homologaciju trkački fića se nije puno razlikovao od svakodnevnih koji su se sretali na ulicama pa se neretko dešavalo da se sa tim istim autom nedeljom voze trke a preko nedelje koristi kao vozilo za odlazak na posao, izlazak u grad i sl.

DMB i AMSJ bili su glavni u kreiranju homologacije za ove automobile. U početku se sve svodilo na minimalne dorade motora pa je tako glavno "friziranje" ležalo u povećanju radne zapremine razbušivanjem cilindara na treću specijalu i povećanju stepna kompresije "brijanjem" glave i bloka motora. Zapremina motora je sa fabričkih 750 kubika povećana na 785 kubika. Praktično sve prepravke motora su sve svodile na obrade i toleranicije koje su se radile i prilikom generlnog remonta motora.
Obzirom da su u tim počecima nacionale klase vozači uglavnom sami spremali svoje mašine dovijali su se na razne načine kako bi svoj motor učinili bržim i jačim pa su tako neke od zastavinih delova menjali fiatovim. Pronašli su da je fiatova radilica lakša od zastavine za pola kilograma a klipnjače izmedju 20 i 40 grama kao i da se odlivci glava motora razlikuju.
Gledao se svaki gram a jedna konjska snaga je mogla značiti ogromnu prednost.
 Takodje se pažnja posvećivala rasterećenju motora i menjača pa je tako umesto dva kaiša koji su pokretali alternator i vodenu pumpu stavljan jedan duzi koji je povezivao sve tri remenice ili se pak kaiševi pritezali do maksimuma. Čak je i sajla kilometar sata skidana sa auta i tako navodno osolobadjala pola konja. Filter vazduha je takodje skidan ili menjan tzv. "sprint" otvorenim  filterom ili na karburator dodavani posebni difuzori u obliku levka.  U menjač je sipano redje ulje i to samo 2/3 od propisane količine. Sve su to neke "male cake velikih majstora" koje su trkačkog fiću izdvajale od serijskog.

Kako su godine odmicale tako su se i mjastori i vozači sve više uhodavali u pripremu ovih automobila i izvlačili maksimume iz njihovih motora a takodje su i homologacije bile podložne promenama.
Lične veze takmičara sa radnicima "21. maja" su takodje dosta pomagale u odabiru što kvalitetnijih i lakših delova i odlivaka. DMB je u to vreme radio remont starih motora, najčešće iz prvih serija fića i fiata 600 gde su bili ugradjivani italijanski delovi pa se tako često dolazilo do kvalitetnijih delova "preko veze".
Tanki dihtunzi glave motora su takodje korišćeni u cilju povećanja stepena kompresije. Čak se pokušavalo i sa običnim bakarnim limom umesto dihtunga ali se to ispostavilo kako pogrešno jer se više gubilo nego dobijalo na snazi. Tražila se svaka "rupa u homologaciji" i svaki element ili deo koji nije van propisa a koji će pomoći i učiniti fiću što bržim i boljim.
Neretko su zapostavljane, devojke, drugari, posao i studije kad je bila priprema ovih automobila u pitanju, radilo se danonoćno, u garažama, na parkinzima ispred zgrada u dvorištima svuda gde je bilo moguće. Poznata je i anegdota da je Miodrag Živanović jednu novu godinu dočekao sklapajući svog fiću na parkingu ispod ulične svetiljke.

 Nastavak sledi uskoro.....

Bobo Ćetković

Slobodan Bobo Ćetković, crnogorski automobilista u svet auto trka ušao krajem 60ih godina. Karijeru započeo sa fićom i mini morisom da bi kasnije kupio i jedan bmw 1800 sa kojim je nastupio na nekoliko relija.
Automobil sa kojim je postigao najviše uspeha u karijeri bio je reno 8 gordini kupljen od Jovice Palikovića sa kojim je Jovica nastupao na reliju Monte Carlo.
Motor od 1300ccm sa četiri karburatora mogao se vrteti i do 8300 obrtaja, u adekvatan prnos automobil je moga da postigne brzinu i preko 200km/h.
Bobo je sa tim automobilom nastupao dve godine i beležio odlične rezultate.
Na trci Kotor-Njeguši dugoj 20 kilometara postavio je rekord staze koji ni kasnije nije oboren.
Trka Jadranskog kupa koju su organizovali italijani 1972. godine, vožena je duž jadranske obale na relacijama Dubrovnik, Herceg Novi, Kotor preko Njeguša i Cetinja do Bara, gde se medju 135 takmičara mahom italijanskih, pojavilo i 34 iz Jugoslavije.
 Bobo je osvojio tri pehara, za prvo mesto u generalnom plasmanu, prvi u klasi i prvi medju inostranim takmičarima, to mu je bio možda i najznačajniji uspeh u karijeri.
Italijani su bili oduševljeni njegovim nastupom, jedan od brzinaca mu je bio i poništen jer se sumnjalo u njegovu regularnost obzirom da je Bobo bio ubedljivo najbrži sa prosečnom brzinom  od preko 100km/h. Kada je brzinac ponovljen Bobo je opet bio brz da je stigao i takmičara koji je startovao ispred njega. Posle te trke Italijani su mu uputili poziv da učestvuje na reliju u Bariju medjutim kako je poziv bio prosledjen crnogorskom savezu isti nije ni stigao do Boba koji je za to saznao tek posle 10ak dana kad je reli već prošao. Navodno tadašnji savez kao ni njegov sekretar nisu imali para da pošalju prijavu nazad u Italiju pa zbog toga nije ni obavestio Boba.
 Taj dogadjaj je Boba odvojio od trka, ogorčen onim sto se desilo odmah je prodao svoj gordini i tako se završila njegova trogodišnja karijera u auto trkama.
Tokom te tri godine osvojio je 33 pehara a 1972. je proglašen najboljim sportistom Crne Gore.

"letnja liga" 1972

"Oslobodjenje Kragujevca 88"

Sedma i poslednja trka u šampionatu Jugoslavije za 1988. godinu vožena je u krugu fabrike "Crvena Zastava" u Kragujevcu.

Jedino je u klasi do 850ccm bila rešena titula šampiona i pre ove trke koja je pripala Vitomiru Cvetiću ali i pored toga on je još jednom trijumfovao ispred Pavlovića, Jovanovića i Milenkovića.

Vitomir Cvetić

 U klasi do 1150ccm grupa N, Dragan Banić je imao najbolje šanse da osvoji titulu i tako je i bilo, trku je završio na 3. mestu sto je bilo dovoljno da postane šampion sa dva boda više od Zorana Stevanovića. Poredak na kraju trke bio je Stevanović, Milićević, Banić, Brkić.

Dragan Banić

Trka u klasi do 1150ccm grupa A je odlučivala šampiona izmedju tri vozača, Katunarića, Vesnića i Filipija.
Trku je poveo Filipi ispred Katunarića i Denića dok je Vesnić odustao zbog izletanja već u drugom krugu tako da su titulu ostali da jure samo Katunarić i Filipi koji su se smenjivali na vodećoj poziciji.
Filipi pred sam kraj trke ima kontakt sa Urbančićem koji je zaostajao i time biva izbačen iz borbe za titulu koju pobedom osvaja Katunarić iz Splita.
Crvena Zvezda je posle trke uložila protest na nesportsku vožnju i tražila da se ponište rezultati trke do čega naravno nije došlo. Damir Katunarić je postao prvak Jugoslavije u klasi A ispred Vesnića i Filipia koga je ovo odustajanje koštalo i vicešampionaske titule.

Pjero Filipi

Vožena je i trka za šampionat Srbije u klasi do 785ccm gde je Zvezdan Jovanović osvojio titulu i pre ove trke sa maksimalnim učinkom i pobdama na svim prethodnim trkama. Kao da mu to nije bilo dovoljno i ovde je trijumfovao ispred Bahusa, Radojčića i Davinića,
I u ovoj trci desio se jedan nesportski dogadjaj, Miroslav Jovanović, diskvalifikovan je posle trke na prigovor Bahusa zbog nesportskog ometanja na stazi. Iako Miroslav nije imao nekih šansi za dobar plasman smetao je Bahusu koji je mogao do pobede.

"Nagrada Kraljeva" 1989

Na stazi "Beranovac" kod Kraljeva vožena je šesta trka šampionata na kružnim stazama.
U istom terminu trebalo je da se vozi i motorciklistička trka ali su motorciklisti otkazali učešce na ovoj trci pa su pred nekoliko hiljada gledalaca nastupili samo naši automobilisti u četiri klase.
U klasi do 850ccm popularnim fićama pojavilo se 14 takmičara. Najbolje startno vreme imao je Pavle Komnenović koji je pauzirao prethodne tri trke jer je bio kažnjen zbog neregularnosti svog automobila. Komnenović je poveo trku ali u osmom krugu zbog problema sa menjačem popularni Paja je morao je da odustane a vodeću poziciju i pobedu na kraju uzima njegov klubski kolega Velimir Jovanović.
Borba za drugo mesto se vodila izmedju Otenhajmera, Narodovića, Nikolića i Milenkovića. Na kraju Narodović uzima drugo mesto ispred Stanimira Milenkovića.

fića Velimira Jovanovića

 U klasi 1150ccm grupa N prvi je startovao Miodrag Djelmaš ispred Stevanovića i Banića. oZoran Stevanović odustaje u drugom krugu zbog kvara na menjaču. Posle 12 krugova pobedu odnosi Miodrag Djlemaš ispred Dragana Banića i Franje Kunčera.

 Klase 1150 grupa A i 1300 vožene su zajedno. Komnenović koji je posle kvara manječa na fići dao sve od sebe da pobedi sa jugom. Odličonom vožnjom stiže do pobede u klasi 1150 gr.A sve vreme jureći za vozačima klase do 1300ccm. Drugi je bio Milun Vesnić ispred Predraga Milićevića.
U klasi do 1300ccm trku je poveo Dagmar Šuster ispred Pjera Filipija ali je Filipi ubrzo prešao u vodjstvo i pobedio ispred Šustera i Božića vozeći prosečnom brzinom 138,4 km/h

Komnenović i Šuster u prvom startnom redu

Sombor 1971

Oktobra 1971 u okviru moto trke za prvenstvo Jugoslavije a povodom Dana oslobodjenja Sombora održana je i revijalna auto trka.
Evo i par fotografija sa tog dogadjaja preuzetih sa automototrke.net.