Lovćen 72.

Pred oko 10.000 gledalaca na trenigu ove trke se pojavio 81 takmičar iako ih je na listi prijavljeni bilo preko 130.
Pred sam start, dok su se automobili nacionalne klase približavali mestu gde je bio start trke, nastao je opšti haos jer je iz fiće Veselina Todorovića počeo je da kulja dim. 
Ni Todorović ni ostali takmičari nisu imali ispravne aparate za gašenje požara a vatrogasci nisu bili u pripravnosti pa je njihov dolazak kasnio. Kad su stigli auto je već bio u plamenu pa mu pomoći nije bilo posebno jer su auto gasili vodom.

Najbolje vreme na treningu imao je Franković (17.57:68) ispred Komnenovića i Hirtrog.
Na trci je pobedio Novak koji nije ni vozio trening zbog kašnjenja. Posle trke Franković je uložio protest na diferencijal Novakovog fiće a komisija je posle prilično površne provere konstatovala da je sve u redu tako da je poredak u klasi do 785ccm bio Novak, Franković, Komnenović, Spasovski, Nešović i Hitri.
U klasi do 850ccm pobedio je debitan Dušan Vučković sa minijem 850 spremjlenog kod "Movata" u Engleskoj. Glavni favoriti ove klase nisu imali sreće, Janušić nije trenirao stazu a Štimcu se pokvario razvodnik paljenja. Drugo mesto zauzeo je Kavčić, Janušić je morao da se zadovolji trećim ispred Proročića i Matijaševića.

 Goran Štrok je na ovoj trci vozio fiću Josipa Lončara jer šleper sa njegovim escortom uopste nije stigao. Štrok je vozio van konkurencije i njegovo vreme je bilo 20ak sekundi slabije od najboljeg vremena na treningu.
Srdjan Janković je bio najbrži na treningu u klasi do 1000ccm, sa vremenom 15.35:99, Šverko je kasnio 18 a Holjevac čak 48 sekundi iza Jankovića. Medjutim maleri za Jankovića nisu prestajali, ovoga puta nije bio kvar već izletanje, zbog prosutog ulja po stazi morao je da završi trku u jarku. Holjevac takodje nije imao sreće a pobeda je pripala Šverku ispred Perovića, Kadića, Ivanovića i Martinovića.

Kulundžićevom nsu-u je više odgovarala staza na Lovćenu ali je zbog kvara menjača trku morao da završi u drugom stepenu prenosa. Pobedio je Alihodžić u alfi sa vremenom 15.12:25
Drugi je bio Ćetković ispred Albinia, obojica u renoima 8 dok je Kulundžić morao da se zadovolji 4. mestom.
U klasi do 1600ccm Veselin Kapetanović u bmw-u bio je jedini takmičar dok su u klasi preko 1600ccm startovali serijski automobili koji su postizali vremena lošija i od klase do 850ccm.
Poredak je bio Pisuljak(bmw 2002), Lučić(fiat 125) Orovći(opel manta), Pejović (fiat 125), Kern(ford capri)
Na trci su se pojavili i gosti iz Italije koji su vozili van konkurencije, najbolji je bio Marčelo De Vivo sa lanciom fulviom, za njim je bio Kaglianti sa abartom a112, Amorozo fiat 128 kupe, Bruneti fiat 125, Amanti, Mučeli i dr., njihova vremena su bila u rangu ili slabija od pomenutih vozača sa serijskim vozilima.

Bobo Ćetković

Slobodan Bobo Ćetković, crnogorski automobilista u svet auto trka ušao krajem 60ih godina. Karijeru započeo sa fićom i mini morisom da bi kasnije kupio i jedan bmw 1800 sa kojim je nastupio na nekoliko relija.
Automobil sa kojim je postigao najviše uspeha u karijeri bio je reno 8 gordini kupljen od Jovice Palikovića sa kojim je Jovica nastupao na reliju Monte Carlo.
Motor od 1300ccm sa četiri karburatora mogao se vrteti i do 8300 obrtaja, u adekvatan prnos automobil je moga da postigne brzinu i preko 200km/h.
Bobo je sa tim automobilom nastupao dve godine i beležio odlične rezultate.
Na trci Kotor-Njeguši dugoj 20 kilometara postavio je rekord staze koji ni kasnije nije oboren.
Trka Jadranskog kupa koju su organizovali italijani 1972. godine, vožena je duž jadranske obale na relacijama Dubrovnik, Herceg Novi, Kotor preko Njeguša i Cetinja do Bara, gde se medju 135 takmičara mahom italijanskih, pojavilo i 34 iz Jugoslavije.
 Bobo je osvojio tri pehara, za prvo mesto u generalnom plasmanu, prvi u klasi i prvi medju inostranim takmičarima, to mu je bio možda i najznačajniji uspeh u karijeri.
Italijani su bili oduševljeni njegovim nastupom, jedan od brzinaca mu je bio i poništen jer se sumnjalo u njegovu regularnost obzirom da je Bobo bio ubedljivo najbrži sa prosečnom brzinom  od preko 100km/h. Kada je brzinac ponovljen Bobo je opet bio brz da je stigao i takmičara koji je startovao ispred njega. Posle te trke Italijani su mu uputili poziv da učestvuje na reliju u Bariju medjutim kako je poziv bio prosledjen crnogorskom savezu isti nije ni stigao do Boba koji je za to saznao tek posle 10ak dana kad je reli već prošao. Navodno tadašnji savez kao ni njegov sekretar nisu imali para da pošalju prijavu nazad u Italiju pa zbog toga nije ni obavestio Boba.
 Taj dogadjaj je Boba odvojio od trka, ogorčen onim sto se desilo odmah je prodao svoj gordini i tako se završila njegova trogodišnja karijera u auto trkama.
Tokom te tri godine osvojio je 33 pehara a 1972. je proglašen najboljim sportistom Crne Gore.

"letnja liga" 1972

Goran Štrok

Rodjen u Zagrebu 1947 i auto trkama počinje da se bavi sa 18 godina tako što je uspeo da nagovori oca da proda svoj fiat 1300 i kupi mu mini kupera koji mu je bio prvi trkački auto i sa kojim je nastupao na trkama.

Inače vozačku dozvolu je dobio sa 17 godina, 8 meseci pre punoletstva, tako što je falsifikovao datum rodjenja u svojoj ličnoj karti.
1966. upisao pravni fakultet ali je ubrzo shvatio da ga trke mnogo više zanimaju od rimskog prava.
Pošto je sin bivšeg generala JNA svi su mislili da je na konto toga imao protekcije u sportu, više finansija i ostalih pogodnosti ali nije bilo tako. Njegova porodica je živela skromno i sem tog mini kupera od oca više nije imao nikakvu pomoć sto se auto trka tiče.
Posle kupera, 1969. godine prelazi u daleko ozbiljniji trkacki auto, bmw 2002 koji je u početku bio serijski da bi se tokom sezone povezao sa ljudima iz bmw-a u nemačkoj i krenuo sa ozbiljnijim doradama svog auta, kasnije tj bmw dobija kompletan tretman kod alpine. U pocetku je bio bele boje sa crnim prugama po haubama, pa je u alpini dobio mat crnu haubu da bi ga sledeće godine prefarbali u čuvenu alpina žuto-crnu kombinaciju. 1971. Dinamo sve svoje automobile farba u klupsku plavu boju.
Pored trka za Šampionat Jugoslavije nastupao i na trkama za šampionat Evrope krajem 60ih i tokom 70ih godina.

Brno 1969

Vozio je u Zandvortu, Monci, Celtvegu, Brnu i Budimpešti. Najbolji rezlutati su mi bili 4. mesto u Brnu i 5. u Monci.
Na domaćim stazama je bio u samom vrhu i  7 puta osvojio šampionsku titulu.
Nastupao je za Dinamo iz Zagreba i kako kaže često pre trke trenirao sa fudbalerima Dinama kako bi ostao u što boljoj formi. Za sponzore se sam snalazio, jurio na sve strane, jedno vreme je i pisao za list "plavi vjesnik" i tako se snalazio za novac a takodje i dobijao premije za osvojena prva mesta.

1971. godine je bmw zamenio za ford escort rs1600. Prvo se na Ušću pojavio u iznajmljenom belom escortu od ekipe "Broadspeed" jer njegov auto nije stigao da bi kasnije nastavio šampionat sa svojim plavim escortom a bmw je preuzeo njegov mehaničar Hrestak.

Ušće 1971 krivina "kod Save"

Trkačku karijeru završava krajem 70ih kada se sa porodicom seli u Englesku i kreće da se bavi biznisom ali ostaje veran automobilima i brzini samo tu svoju ljubav iskazuje van staze kroz kolekcije skupih i brzih automobila.