Brdska trka Užice 1981.

Po prvi put Titovo Užice bilo je domaćin brdske trke koja je vožena na deonici puta Lunovo selo u dužini od 5320m, to je ujedno bila i šesta odnosno poslednja trka u 1981. godini.
Obzirom da je Filipović postao šampion u klasi do 1150 grupa 2 još na prethodnoj trci na ovoj nije imao potrebe da vozi pa je trku posmatrao iz publike. Najbolji u ovoj klasi bio je Dagmar Šuster ispred Kuvalje, Urbančića i Milovanovića. Zanimljivo je bilo da su vozači ove klase pravili sporija vremena od takmičara grupe 1 pre svega zbog klizave i po malo opasne staze.
U grupi 1 odlučivalo se pitanje šampiona izmedju Vesnića i Komnenovića koj je već "preoteo" titulu na kružnim trkama pobedom u Kraljevu ali je i u Užicu uspeo da trijumfuje i tako postane dvostruki prvak države. Vesnić je obe titule izgubio na poslednjim trkama a do tada je bio vodeći u generalnom plasmanu.

Vesnić i Komnenović

U fićama seniora i juniora šampionske titule su odnela braća Milenković ali najbolji na ovoj trci u klasi seniora bio je Vlada Dubljanin ispred Savića i Milenkovića dok je u juniorima najbrži bio Petar Milenković ispred Cvetića i Hadžića.

braća Milenković

Ušće 1977.

U organizaciji "Akademca" i "Crvene Zvezde" održana je poslednja trka prvenstva Jugoslavije za 1977. godinu. Iako su šampioni po klasama već bili poznati takmičare to nije sprečilo da se i na ušću još jednom dokažu i pokažu pred mnogobrojnom publikom. Kao i po običaju najviše je "prštalo" u klasi fića, česta izletanja, okretanja i guranja ni ovoga puta nisu izostala ali to nije smetalo Aćimiću da zabeleži još jednu pobedu, treću u sezoni, i tako osvoji naslov prvaka u klasi do 785 kubika. Drugi na trci je bio Milenković ispred Žurke, Tomića i Jankovića.
Još jedan šampion na ovoj trci samo je dokazao nadmoć u svojoj klasi ubedljivo pobedivši ispred konkurencije pa čak i ispred takmičara iz jače klase. Josip Lončar je i ovoga puta svog abarta 850 doveo do cilja vodeći od starta do kraja trke ostavivši iza sebe Nekića, Vlaha, Arsenijevića, Merlića i druge.

U klasi do 1000ccm najbolji je bio Šverko, auto ga je ovog puta služio kako treba, Šverko nije popuštao ni kad su glavni konkurenti odustajali ali mu to nije bilo dovoljno za naslov prvaka. Titulu je odneo Milovanović iako je ovu trku završio tek na 5. mestu zbog problema sa svojim automobilom ali i uz puno sreće jer je Macukićev abarth posustao na samom kraju trke tako da je bukvalno morao da ga ugura kroz cilj i tako završio na 4. mestu. Macukiću je samo druga pozicija odgovarala i čvrsto ju je držao do kraja trke ali kako je ovaj sport nepredvidiv sve je moguće pa tako i problemi u samoj završnici trke. Drugu poziciju je zauzeo Dragoj ispred Vidmajera, obijica u automobilima marke nsu.

abarth 1000 Jovice Milovanovića

start klase do 850 i
1000ccm, Milovanović i Šverko u prvom redu

Veoma jaka konkurencija bila je i u klasi do 1150ccm grupe 1. Na treningu su najbolji bili Lučić i Dobrohotov koji je i izleteo i prilično oštetio svoju zastavu. U trci Lučić je poveo ali i ubrzo pogrešio i pao na 5. mesto a čelo kolone preuzeo Komnenović ispred Milaveca, Šiklošija i Božića. Tim redosledom su stigli i do cilja. Na ovoj trci se pojavio i Šuster iako je trebao da vozi trku za evropski šampionat ali usled nedostatka finansija ipak je došao na Ušće ali nije imao puno sreće obzirom da se na treningu prevrnuo i oštetio svoj automobil.

Naslov prvaka u ovoj klasi odneo je Šikloši dok je vicešampionsku titulu osvojio Komnenović.

U najačoj klasi do 1300ccm svi su očekivali pobedu Zeljka Hercega koji je zabeležio četiri pobede sa moćnim ford escortom bda ali ovog puta je bolji bio Tanasije Kuvalja u nesto slabijem fiatu 128. Kuvalja je i na treningu bio bolji od Hercega pa je tako i trka krenula dok Herceg nije morao da odustane zbog problema sa automobilom. Kuvalja je trku rutinski priveo kraju vozeći prosečnom brzinom od 99,5km/h ostavivši iza sebe Urbančića, Radomana (nsu tt) i Rudelića (alfa romeo gtaj)

Željko Herceg

Arandjelovac 1971.

19. spetembra treću godinu za redom Arandjelovac je bio domaćin auto i moto trka za državno prvenstvo.
Ovo je ujedno bila i poslednja trka šampionata na kružnim stazama za 71. godinu.
 Automobilisti i motociklisti nastupali su u 6 klasa.
U najslabijoj klasi fića, popularnoj nacionalnoj klasi Holjevac, Živanović i Novak držali su publiku na nogama tokom cele trke vozeći jedan drugom u repu. U tom "voziću" najusepšniji je bio Živanović koji je sigurnom vožnjom stigao do pobede 4. pobede u sezoni koja mu je donela i šampionsku titulu. Drugi je bio Holjevac ispred Novaka, Hercega i Milojevića.
Za dodatnu atrakciju u klasi pobrinuo se Nebojša Stojanović sa spačekom koji je u svakoj krivini izgledao kako da će se prevrnuti. Lokalni takmičar Mihajlović imao je bliski susret sa kućom svog komšije, vozač je iz auta izašao nepovredjen dok su automobil i kuća pretrpeli vidna oštećenja.

Klasa do 850ccm obilovala je odustajanjima, prvo je odustao Stanišić, Vladimir Kadi je na sred staze popravljao svoj štajer puh, Janušić je takodje imao više stajanja u toku trke a ni favorit Štimac nije stigao do cilja ali mu to nije smetalo da osvoji titulu prvaka države.
Janković je posle serije odustajanja uspeo da pobedi na poslednje dve trke ali mu to nije bilo dovoljno za pobedu u generalnom plasmanu, iza njega na trci su bili Pavlović, Mandarić, Petrović i Janušić.

Šverko je dominirao klasom do 1000ccm, od starta se odvojio od konkurencije i nametnuo tempo koji niko nije mogao da prati.
Sem Smiljanića ostale takmičare je obišao za ceo krug i stigao do četvrte pobede u sezoni. Smiljanić je bio drugi ispred Boškovića, Tasića i Ilića.

Posle ubedljive pobede Palikovića u klasi do 1300ccm počele su priče kako je njegov reno gordini neregularan i kako ima bar 100ccm više.
Jovica je posle trke rešio da na svoj lični zahtev "otvori" motor svog renoa pred komisijom i konkurentima i svima dokaže da taj motor ima 1296 a ne 1440 kubika kako se sumnjalo.
Drugi u trci bio je Brana Višnjić u alfi ispred Kulundžića, Todorovića, Markovića i Perovića.

Klasa do 1600ccm ni na ovoj trci nije bodovan jer je bilo samo tri takmičara ali i pored toga što je vozio sam za sebe i bez bodovanja Lang je postigao rekord staze. Damjanović je takodje dao sve od sebe na ovoj trci ali motor njegovog escorta nije izdržao.
Ni Alihodžićeva alfa nije dugo izdržala pa je pobedu u najjačoj klasi odneo Regvart ali ni ova klasa nije bodovana zbog nedovoljnog broja takmičara.

bmw alpina Roberta Langa

Grobnik 1983.

Druga trka šampinata Jugoslavije na kružnima stazama vožena je na Grobničkom polju pred oko 25000 gledalaca. U pet klasa pojavilo se 90 takmičara. Već posle tehničkog pregleda moglo se konstatovati da je u klasi 1600ccm nedovoljan broj takmičara pa se ista nije mogla bodovati.

U klasi do 850ccm popularnim fićama najbolji i na treningu i na trci bio je Vladan Kovačević član beogradskog "Jugoauta", drugi je bio Zoran Stevanović iz "Zastave" dok je treće mesto zauzeo Vitomir Cvetić takodje, kao i pobednik trke, vozač "Jugoauta".

U klasi do 1150ccm grupa 1 vodio se dvoboj klupskih kolega Miluna Vesnića i Ljubiše Milenkovića u kome je Vesnić izašao kao pobednik.

Mario Delmoro zauzeo je najbolju starnu poziciju sa svojim fiat ritmom ispred Tihomira Filipovića koji je ipak pobedio u trci ali je posle trke na ispravnost njegovog vw pola pisan prigovor od strane Rajka Vlaha.
Tehnička komisija je pregledala Filipovićev automobili i nije pronasla nista van pravila tako da je Filipovićeva pobeda opravdana.

Mario Delmoro fiat ritmo gr. 2

Pošto se klasa do 1600ccm nije bodovala zbog nedostatka takmičara ostale su jedino formule koje bi mogle podići na noge malobrojnu publiku. Najbolji je bio Jože Finžgar ispred Jerančića, Blažuna, Bećara i Šiklošija. Veteran Šverko i Miroslav Finžgar su morali da odustanu.

Beranovac 1978.

Iz Beograda automobilisti su se preselili u Kraljevo gde je vožena sedma trka šampionata Jugoslavije. Automobilistima su se na ovoj trci priključili i motociklisti. 
Po lepom vremenu i pred oko 30.000 gledalaca vozači su konačno došli na pravu stazu, dugačku i široku koja je mnogima išla na ruku.
U klasi juniora neprikosnoveni Predrag Aćimić nastavio je sa pobedama i jurišu ka tituli prvaka države. Ovom pobedom prišao je na 8 poena Slavkoviću koji je vodio u generalnom ali na ovoj trci nije uspeo da pobedi pa se zadovoljio drugim mestom a rešavanje pitanja šampiona ostavio za poslednju trku u požegi. Treći je bio Goran Asanović ispred Jurjevića i Klasnića.

trećeplasirani Goran Asanović

Komnenović je još jednom trijumfovao u seniorima, Žurka nije stigao do bodova ali je već imao dobru bodovnu zalihu da sebi dopusti jedan izostanak iz plasmana. Vodila se tesna borba sa poenima za drugo mesto u generalnom plasmanu, nekoliko takmičara je moglo da ugrozi Komnenovića. Drugi u trci bio je Todorović ispred Leničeka, Jankovića i Rikića.

Lučić, Šikloši i Djordjević bio je poredak prve trojice u klasi "kečeva" odnosno klasi do 1150ccm grupe 1.

Atanacković je ponovio rezultat sa drugog Ušća i glatko trijumfovao u Kraljevu u klasi 1150 grupa 2 ispred Vlaha u fiatu 128, Macukića u abartu, Zorana Dragoja u nsu i Kuvalje i Rudelića u fiatima. Urbančić je zbog problema sa autom stigao tek kao deseti.

Atanacković, nsu tt

Janez Urbančić

Gluhak, Vidmajer, Puh, Dačević, Mitrović i Halik činili su poredak na kraju trke klase do 2000ccm. Bodovna razlika izmedju Gluhaka i Vidmajera je bila samo 4 poena posle ove trke pa je i to pitanje šampionske titule ostavljeno za poslednju trku u sezoni.

Gluhak i Vidmajer na prvim startnim pozicijama

Posle pauze od tri Ušća i Kragujevca vozači formule super fau imali su prilike da po četvrti put u sezoni pokažu svoje umeće. Komnenović je slavio i u ovoj trci ispred Šverka, Holjevca, Trninića, Mičića, Tusa i Lazića. Dobrohotov i Milovanović nisu završili trku.

Komnenović, Šverko i Holjevac