Zagreb 1972.

Nedelju dana posle trka "letnje lige" usledila je i kružna trka u Zagrebu.
Još se nisu smirile strasti oko nacionalne klase, diskvalifikacija i "otvaranja" pa je i posle ove trke bilo spekulacija. Miki Živanović je bio slabo plasiran u Zagrebu pa je sumnjao u loše pripremljen motor i eventualne greške prilikom sklapanja istog. Po povratku u Beograd odmah je oterao svog fiću na merenje u "21 maj" gde se ispostavilo da njegov motor ima 33 konja što je nekih 4 konja više od idealnog serijskog motora u fići i što je bila neka realna snaga fiće pripremljenog po standardima nacionalne klase. Živanović je bio sporiji po pravcima u odnosu na konkurenciju pa se opet postavljalo pitanje šta konkurencija u stvari vozi?
Na trci u nacionalnoj klasi najvise su se istakli Gluhak, Novak, Klenkar i Franković .
Gluhak je i dalje menjao diskvalifikovanog Poljanića i to mu je odlično išlo od ruke, smenjivao se u vodjstvu sa Novakom do momenta kada je izleteo sa staze i pobedu prepustio Novaku ispred Klenkara koji je vozio auto takodje diskvalifikovanog Lončara dok je treće mesto zauzeo Zlatko Franković ispred Komnenovića i Zdravkovića.
Miki Živanović je bio 5. na kraju dana ali je naknadno diskvalifikovan jer nije poslušao odluku sudija u toku trke koji su mu signalizirali da izadje sa staze zbog točka koji je svakog časa mogao da otpadne.

U klasi do 850ccm Janušić je iz trke u trku bio sve bolji i uspeo da pobedi Štimca. Treći je bio Vučković ispred Mujića, Kavčića i Merlića.
Klase 1000 i 1300 vozile su zajedno, Šverko i Holjevac su vodili svoju borbu i klasi do 1000ccm dok su Vizner i Alihodžić vodili svoju u jačoj klasi.
Šverko je dugo bio tik u Holjevca i posle devet krugova prešao u vodjstvo ali mu očigledno to nije bilo dovoljno pa se bespotrebno upustio u poteru za Alihodžićevom alfom i tako u osamnaestom krugu uništio motor svog abarta. Tako je Holjevac lako stigao do pobede ispred Jankovića i Šogorića.
Vizner je odustao od borbe sa Alihodžićem posle problema sa svojim fiatom pa je Alihodžić neko vreme ostao sam na čelu kolone do trenutka kada mu se otkačio akumulator i ostao bez struje na svojoj alfi. Bio je prinudjen da stane pored staze i reši problem dok je čelnu poziciju preuzeo Rojtinić ispred Kulundžića. Ni Rojtinićevo vodjstvo nije dugo trajalo zbog problema na nsu-u, Alihodžić se vratio u trku i u zadnjem krugu prešao Rojtinića i pobedio. Kulundžić je takodje imao problema sa svojim autom pa je završio na trećoj poziciji sa 2 kruga zaostatka.

U klasi do 1600ccm slika koja je vidjala na svakoj trci te sezone, prvi je bio Lang ispred Damjanovića i Biruša

Robert Lang

 Štrok ovoga puta nije imao sreće u najačoj klasi preko 1600ccm, posle gumi defekta morao je da izadje sa staze, Regvart je oštetio amortizer a Nosse polomio felnu tako da je u ovoj klasi pobedu slavio Antun Klobučar ispred Vrhoveca, obojica u bmw 2002.

Ušće 1979.

 Ovom trkom otvoreno je prvenstvo Jugoslavije na kružnim stazama za 1979. godinu.

Od 184 prijavljena takmičara na beogradskom ušću pojavilo se njih 104 koji su se takmičili u četiri klase obzirom da peta i najača klasa do 2000ccm nije imala dovoljan broj takmičara da bi mogla da se boduje.
U najslabijoj klasi fića juniora bilo je više od 24 takmičara kolika je bila propusna moć staze pa je deo njih morao da "otpadne" posle subotnjeg treninga.
Na trci je trijumfovao Dragan Kornicer kome je ovo bila prva pobeda u karijeri, drugi je bio Darko Otenhajmer ispred Tihomira Aćimića  i Asanovića. Petoplasirani Jovanović je posle trke uložio prigovor na ispravnost motora Jurjevića i Nikolića koji su diskvalifikovani, Nikolić jer nije dozvolio otvaranje svog motora a Jurjević jer se ustanovilo da kubikaža njegovog motora nije odgovarala homologaciji.

U klasi seniora od početka do kraja je vodio Komnenović sa najvećom prosečnom brzinom od 91km/h. Žestoku borbu za drugo mesto vodili su Matošević, Milenković, Žurka, Janković i Prokić. U tim duelima najbolje se snašao Prokić koji je završio kao drugi ispred Jankovića, Matoševića i Žurke. Milenković je u jednom krugu imao izletanje u kome je oštetio točak svog fiće.

Pavle Komnenović

 Najoštrija konkurencija bila je u klasi do 1150ccm grupe 1 u kojoj su nastupala vozila marke zastava 101.
Najbolji su bili Veselinović, Vukčević i Filipović, za njima su trku završili Dobrohotov, Ranković, Šikloši, Vidic, Djelmaš i drugi.

U klasi do 1150ccm grupe 2 bilo je dosta dobro spremljenih automobila, Atanacković je odlično pripremio motor svog nsu-a ali je uneo sumnju kod konkurencije jer je homologacija za njegov auto istekla ali je dozvoljeno još te godine da se vozi kao i abarti, konkretno bila je sporna težina njegovog nsu-a koja nije bila u skladu sa grupom 2  pa su konkurenti smatrali da on ima ogromnu prednost u klasi. Atanacković je bio najbrži na treningu ispred Milaveca i Zorana Dragoja.
Janez Milavec se pojavio u novom automobilu fiatu 128 sc ali na žalost nije imao sreće pa je već na prvoj trci totalno uništio auto posle jednog izletanja i kidanja bandere i drveća pored staze. Istu nesreću je imao i Nikola Rudelić koji je završio pored Milaveca van staze. Na svu sreću uništeni su samo automobili dok su vozači ostali nepovredjeni.

uništeni fiati Milaveca i Rudelića

 Atanacković je lako pobedio ispred Kuvalje i Dragoja, četvrti je bio Drago Merlić u abartu. Dagmar Šuster se pojavio sa zastavom 101 za reli koja uopste nije bila konkurentna u ovoj klasi pa je morao da se zadovolji 5. mestom.
Janez Urbančić je posle trke hteo da piše prigovor na ispravnost Kuvaljinog fiata, tačnije menjača, za koji je smatrao da nije u skladu sa homologacijom ali je kasnije odustao od žalbe.

pobednički nsu Bobana Atanackovića

Željko Herceg abarth 1000