Grobnik 1982

U organizaciji AMD INA iz Rijeke, pod nazivom "INA Delta 5" vožena je 6. i poslednja trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama na Grobniku.
Nastupilo je 83 takmičara u četiri klase.

U najslabijoj klasi do 785ccm borba za naslov prvaka vodjena je izmedju timskih kolega, članova "AMD Zastava" Jožefa Šiklošija, Predraga MIlićevića i Slavka Miljkovića.
Trku je najbolje iskoristio Milićević pobedivši posle ispadanja Miljkovića i Šiklošija i tako postao prvak države za 1982. godinu. Poredak u klasi do 785ccm na kraju trke bio je: Milićević, Stevanović, Lončar, Baračkov...

U klasi do 1150ccm grupa 1 takodje nije bilo rešeno pitanje prvaka.
Nastupilo je 19 zastava 101 a vozači Radiša Žurka i MIlun Vesnić su se borili za osvajanje šampionaske titule.
Žurka  je posle kontakta sa Ljubišom Milenkovićem, timskim kolegom Vesnića, na početku trke morao da odsutane i tako titulu prepusti Milunu Vesniću članu "Jugoauta".
AMD Zastava je u ime Radiše Žurke pisala prigovor na nesportsku vožnju Milenkovića ali je prigovor odbijen tako da je Vesnić postao prvak na kružnim i brdskim trkama.
Poredak u klasi na kraju ove trke bio je: Milenković, Vesnić, Mirić, Djelmaš, Blanuša, Jović...

Tihomir Filipović trijumfovao je u klasi do 1150ccm grupe 2 za volanom vw pola, ali i bez te pobede njegovo pitanje šampionaske titule je već bilo rešeno, ovom pobedom je samo potvrdio dominaciju u klasi.
Iza njega su ostali Rajko Vlah, Drago Regvart, Žarko Bauman i Mario Delmoro.

U klasi "slobodne formule" bilo je samo 7 vozača.
 Trku je poveo Djani Šverko ispred Finžgara i Jerančića. Pred sam kraj trke Jože Finžgar uspeva da pretekne Šverka i pobedi sa 3 sekunde prednosti vozeći prosečnom brzinom od 153km/h. Treći je bio Jerančić ispred Zvonimira Blažuna.

Abarth 1000 u ex YU deo 2.

...Tokom 70ih godina abarth 1000 nastavlja takmičenje na stazama Jugoslavije pa se Ševrku prvo pridružuje Dubravko Smiljanić 1971, zatim sledeće godine i Veco Holjevac, Miodrag Perović i Srdjan Janoković, pa Vinko Šogorić. Šverko uglavnom pobedjuje na većini trka, abarti su bili "kvarljiva roba" a održavanje skupo, nije svako mogao da opstane u toj klasi sa takvim automobilom, mnogi nisu imali sreće sa njima pa već na treninzima odustajali i završavali trke i pre početka.

Šverko i Smiljanić

 Djani Šverko je često menjao abarte i teško je reći koliko ih je promenio u svojoj karijeri ali sigurno je neko ko ih je najviše promenio. Jovica Milovanović je svog prvog abarta kupio baš od Šverka, čini mi se posle trke na Kalemegdanu 1974. godine.
U jednom trenutku se u klasi do 1000ccm, u kojoj su abarti i voženi, moglo videti i preko 10 auta na startu. Trke su bile uzbudljive i neizvesne, vozilo se "na žilet" a pobednika je često odlučivao kvar ili izletanje konkurencije.
U klasu su još ušli i Paja Komnenović 1975, Željko Herceg koji osvaja titulu 1976., zatim tri imenjaka Drago Bukvić, Drago Macukić i Drago Merlić, Antun Vidmajer je svog nsu-a zamenio za abarta sa kojim je imao manje sreće obzirom da je nsu bio dosta popuzdaniji auto u toj klasi,  zatim Dragan Dragoj koji je vozio ex Pajninog i Šverkovog abarta, Aco Manevski i Stevo Miloševski iz Skoplja, Velimir Nekić, Josip Lončar, Marino Ivančić, Mario Delmoro, Žarko Bauman i verovatno još neko koga sam zaboravio da nabrojim ali bilo je dosta vozača tokom 70ih godina koji su vozili ovaj auto na našim stazama.

Stevo Miloševski iz Skoplja

Kragujevac 1975 Milovanović, Šverko, Komnenović

Abarth Marina Ivančića

Macukić, Šverko, Milovanović, Nekić...

 1978.  godine oformljena je nova klasa do 1150ccm grupa 2 u koju su ubačeni abarti i nsu koji su do tada nastuapli u klasi do 1000ccm. Abart je ipak bio nesto slabiji i manje konkurenatan u odnosu na novije i naprednije automobile ove klase poput fiata 128 kupe i berlina koji su odnosili sve pobede u klasi ali se abart i dalje nekako držao do 1979. godine koja je bila i poslednja sezona abarta na našim prostorima. Djani Šverko je od početka do kraja ostao veran abartu i postoje priče da je većinu, ako ne i sve abarte, posle prestanka njihovog učešća u šampionatu Jugoslavije baš on otkupio i da i danas ima par komada u svojoj kolekciji.

Poslednjeg koga je kupio je bio abart Dragana Dragoja 90ih godina.

Ovim se i završava priča o ovom fenomenalnom automobilu koji je harao stazama bivše Jugoslavije izazivajući oduševljenje publike. Dan danas se i oni koji nisu pomno pratili automobilizam sećaju tih jurilica dok obožavaoci sa velikim uzbudjenjem pričaju o njima.

poslednja sezona abarta, Dragoj i Herceg