Požega II 1980.

U organizaciji AMD "Slavko Rončević" povodom dana oslobodjenja Slavonske Požege održana je druga trka na autodromu Glavica a inače šesta trka u šampionatu Jugoslavije na kružnim stazama za 1980. godinu
Nastupila su 132 takmičara u 5 klasa, na trenigu se vozilo po suvom ali su kiša i jak vetar pokvarili trke.

U najslabijoj klasi fića juniora, Aleksandru Miloševiću je drugo mesto u trci garantovalo titulu prvaka tako da je sigurnom vožnjom završio iza Darka Otenhajmera a ispred Tihomira Aćimića i Gorana Bursaća i tako pre kraja sezone postao prvak klase do 785cc juniori.
U klasi seniora Predrag Aćimić i Senad Bećar ostali su bez važnih poena a pobednik trke bio je prošlogodišnji prvak Slavko Milošević ispred Božića, Milenkovića, Juričića i ostalih.

Poredak u klasi do 1150ccm grupa 1 bio je Milovan Aćimić, Aračić, Ranković, Djordjević, Lončar i Filipović. Posle trke Filipović je uložio prigovor na ispravnost vozila svih trkmičara koji su završili ispred njega ali je i njegov automobil bio predmet prigovora od strane pobednika trke Aćimića tako da su svi automobili "plombirani" i prebačeni u institut "ZCZ" na detaljnu proveru. Posle trke drugoplasirani Aračić je diskvalifikovan zbog nesportske vožnje tako da su njegovi poeni sa ove trke brisani.

Drago Regvart zabeležio je treću uzastopnu pobedu u klasi do 1150ccm grupa 2. Iza njega su završili Žurka, Šuster, Milavec, Rudelić, Milovanović, Delmoro i ostali.

Šuster i Regvart

U najačoj klasi automobila do 2000ccm grupa 1 Macukić je ostvario još jednu pobedu ispred Kadića, Durlena, Dačevića, Bogdanovića i ostalih, uglavnom u automobilima ford escort i bmw. 

U klasi formula najbrži je bio Miro finžgar koji je postavio i novi rekord staze vozeći prosečnom brzinom od 194km/h. Iza njega trku su završili Kuvalja, Vlah, Jerančić i Tomlje dok je favorit Slavković odustao na početku trke zbog problema sa gumama tako da je pitanje šampiona u ovoj klsi ostalo da se reši na poslednjoj trci izmedju Slavkovića i Kuvalje

Kraljevo 1980.

Pred oko 20.000 gledalaca na autodromu Beranovac kod Kraljeva u dvodnevnom programu održana je auto i moto trka za prvenstvo Jugoslavije za 1980. godinu.
Na trci se pojavilo ukupno 350 motociklista i automobilista iz cele Jugoslavije.
Najbolji u klasi fića juniora bio je Milošević koji je do tri kruga pre kraja vodio borbu sa Otenhajmerom i uspeo da pobedi sa minimalnom prednošću.
U klasi seniora najbolji na treningu su bili Klasnić, Božić i Miljković ali do samog kraja se vodila borba izmedju Slavka Miljkovića i Senada Bećara koji je startovao sa šeste pozicije ali je upornom i sigurnom vožnjom naterao Miljkovića na grešku u poslednjoj krivini i tako stigao do pobede. Na trećem mestu završio je Milenković ispred Predraga Aćimića.

Klasnić, Božić, Miljković

32 automobila marke zastava 101, pojavila su se na startu klase do 1150ccm grupa 1.
Trku je poveo Tihomir Aćimić ali se ubrzo na čelu našao Mišković koji je zbog problema na automobilu posle nekoliko krugova vodeću poziciju prepustio ponovo Aćimiću koji je održao do kraja i uspeo da pobedi ispred Rankovića.

U klasi do 1150ccm grupa 2 slavio je Regvart čija je ford fiesta i ovoga puta odlično funkcionisala. Šuster i pored dorada na svom fiat ritmu nije uspeo dalje od druge pozicije daleko iza Regvarta. Iza njih su završili Delmoro i Milavec. Milovanović je zbog problema na svom fiatu 128 morao da ugura auto kroz cilj sa velikim zaostatkom.

Mario Delmoro i Valentin Hribar

Klasa do 2000ccm nije vožena zbog malog broja prijavljenih takmičara.

U klasi formula trijumfovao je Vladan Slavković koji je i pored prblema sa lamelom na svom bolidu uspeo da rekord staze vozeći prosečnom brzinom od 160km/h. Drugi je bio Jože Finžgar.

Vladan Slavković

Grobnik 1980.

"INA 80" bio je naziv trke kojom je otvoren šampionat Jugoslavije na kružnima stazama za 1980. godinu.

Posle otkazivanja trke u Sarajevu, po hladnom i kišovitom vremenu na Grobniku okupilo se oko 8000 gledalaca i 160 takmičara koji su se nadmetali u šest klasa.

U najslabijoj klasi do 785ccm junior najbolji je bio Darko Otenhajmer iz "amtd Beograd" vozeći prosečnom brzinom od 98km/h, drugi je bio Tihomir Aćimić ispred Bojovića, Brentuna, Markovića, Kovačevića i dr.

U klasi fića seniora pobedu je odneo Stojan Vlah vozeci prosečno 105km/h.Iza njega su trku završili Miljković, Milenković, Pavlin i P. Aćimić

Stojan Vlah

U klasi do 1150ccm grupa 1 popularnim kečevima najbolje se snašao Dragan Ivanović iz beogradskog "Jugoauta" medjutim posle protesta koji su uložili Filipović i Blanuša tehnička komisija je Ivanovićev auto proglasila "naispravnim" zbog nedozvoljenih prepravki tako da su njegovi bodovi brisani a konačni plasman u ovoj klasi bio je : Filipović, Djelmaš, Blanuša, Mirić, Ranković i drugi.

 Borivoj Blanuša

Klasom do 1150ccm grupa 2 dominirala su uglavnom vozila marke fiat. Najbolji na treningu je bio Marino Ivančić koji se posle četiri godine pauze i titule postignute za volanom abarta vratio trkama. On se pojavio u fiat ritmu braneći boje "amd Matulj" i posle odličnih kvalifikacija u trci pada na začelje kolone zbog lošeg starta prouzrokovanog neadekvatnim gumama. 

Marino je krenuo trku na slik gumama iako staza nije bila potpuno suva tako da je u prvim krugovima imao problema da obuzda svoj automobil ali kako je trka odmicala i kako se staza sušila bio je sve brži i tako stigao do vodećeg Urbančića u fiatu 128 sc.

Prošlogodišnji prvak Urbančić je imao problema sa svojim autom pa je vodeću poziciju lako prepustio Ivančiću koji je stigao do cilja i zabeležio pobedu na samom početku sezone.

Iza Ivančića ostali su Rajko Vlah, Mario Delmoro, Jovica Milovanović, Nikola Rudelić, svi u vozilima fiat 128.

Ivančić, Urbančić, Atanacković

Rajko Vlah i Mario Delmoro

U klasi do 2000ccm nije bio puno takmičara a najbolji je bio Ratko Djokić ispred Draga Macukića i Antuna Vidmajera svi u automobilima ford escort. iza njih su trku završili Durlen u bmw-u i Bogdanović u golfu. 

Vidmajer, Macukić i Djokić

U klasi formula slavio je Vladan Slavković vozeći prosečnom brzinom od 138km/h, drugi je bio Tanasije Kuvalja a treći Jože Finžgar ispred Šverka i Jerančića.

Prošlogodišnji šampion Zlatan MIčić nije uspeo da se kvalifikuje za trku.

"Letnja liga 2" 1981.

U organizaciji auto kluba "Akademac" iz Beograda pred oko 10.000 gledalaca održana je četvrta kružna trka za prvenstvo Jugoslavije a druga na beogradskom Ušću.

U klasi fića juniora Boško Marković bio je nedostižan za konkurente i četvrti put trijumfovao. Drugi je bio Goran Bursać ispred Petra Milenkovića, Vitomira Cvetića, Vlade Kovačevića, Mladenovića i ostalih.
 U seniorima pobedu odnosi Jožef Šikloši ispred Milićevića, Bećara i Ljubiše Milenkovića. 
Šiklošija i Milenković je samo bod razlike delio u generalnom plasmanu.

Branko Zorman bio je najbolji u klasi do 1150 grupa 1, popularnih kečeva. Žestoka borba vodila se izmedju njega i Vesnića, smenjivali su se na prvoj poziciji dok Vesnić nije pogrešio u krivini kod boksa što je Zormanu dalo veću prednost koju je odžao do cilja. Iza njih dvojice završili su Blanuša, Komnenović, A.Šikloši, Veselinović, i dr.

Klasom do 1150ccm grupa 2 tokom cezone dominirao je Filipović ali je na ovoj trci iznenadio Drago Macukić koji je pobedio u rentiranom fiat ritmu. Šuster takodje sa fiat ritmom imao je najbolje vreme na treningu ali je Macukić još od starta poveo trku i vodjstvo držao do kraja. Filipović je uspeo da prati Macukića dok motor njegovog vw pola nije posustao pa je trku završio pre kraja.
Milovanović i Urbančić vodili su borbu a treće mesto kao i Šuster i Regvart za peto dok je drugu poziciju posle odustajanja Filipovića zauzeo Kuvalja takodje u vw polu.
Poredak na kraju trke bio je Macukić (fiat ritmo), Kuvalja (vw polo), Milovanović (fiat 128), Urbančić (fiat ritmo), Šuster (fiat ritmo), Regvart (ford fiesta), Delmoro, Bauman, itd.

fiat ritmo pobednika Macukića

"Letnja Liga 1" 1981.

Prva trka "letnje lige" a treća u šampionatu Jugoslavije vožena je na beogradskom Ušću u organizaciji ask "Jugoauto".
Jaka konkurencija u četiri klase doprinela je dobrim borbama i držala publiku na nogama.
U klasi fića juniora Boško Marković je ponovio uspeh sa prethodne dve trke i na ušću stigao do treće pobede ispred, Kovačevića, Petra Milenkovića, Pešića, Mladenovića i ostalih.

U seniorima slavio je Ljubiša Milenković koji je startovao sa poslednje pozicije zbog problema sa autom na treningu. Iz kruga u krug se probijao napred da bi od polovine trke zauzeo čelnu poziciju koju je održao do kraja trke. Drugi je bio Prokić ispred Čiče, Milićevića, Paulina i Siljevića. Pavle Komnenović nije startovao u ovoj klasi zbog "neispravnog" lekarskog uverenja.

 Dvadeset takmičara startovalo je u klasi do 1150ccm grupa 1 svi u vozilima marke zastava 101 a na cilj je stiglo samo njih sedmorica. Na čelnoj poziciji su se smenjivali Mišković, Djordjević, Kladarin, Šikloši, Dobrohotov i ostali ali je od druge polovine trke broj takmičara počeo naglo da opada što zbog kvarova što zbog izletanja sa staze.
Pobedu je odneo Djordjević ispred klupskog kolege Šiklošija, iza njih su završili Blanuša, Hunar, Dobrohotov, Slavković i Kadić koji su jedva stigli do cilja sa velikim zaostatkom.

Tihomir Filipović je po treći put u sezoni trijumfovao, drugi je bio Milovanović u fiatu 128, zatim su sledili Vlada Ranković - "Tošin Bunar" u vw polu, Šuster i Urbančić u ritmu, Delmoro u 128ici i dr.

Grobnik 1982

U organizaciji AMD INA iz Rijeke, pod nazivom "INA Delta 5" vožena je 6. i poslednja trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama na Grobniku.
Nastupilo je 83 takmičara u četiri klase.

U najslabijoj klasi do 785ccm borba za naslov prvaka vodjena je izmedju timskih kolega, članova "AMD Zastava" Jožefa Šiklošija, Predraga MIlićevića i Slavka Miljkovića.
Trku je najbolje iskoristio Milićević pobedivši posle ispadanja Miljkovića i Šiklošija i tako postao prvak države za 1982. godinu. Poredak u klasi do 785ccm na kraju trke bio je: Milićević, Stevanović, Lončar, Baračkov...

U klasi do 1150ccm grupa 1 takodje nije bilo rešeno pitanje prvaka.
Nastupilo je 19 zastava 101 a vozači Radiša Žurka i MIlun Vesnić su se borili za osvajanje šampionaske titule.
Žurka  je posle kontakta sa Ljubišom Milenkovićem, timskim kolegom Vesnića, na početku trke morao da odsutane i tako titulu prepusti Milunu Vesniću članu "Jugoauta".
AMD Zastava je u ime Radiše Žurke pisala prigovor na nesportsku vožnju Milenkovića ali je prigovor odbijen tako da je Vesnić postao prvak na kružnim i brdskim trkama.
Poredak u klasi na kraju ove trke bio je: Milenković, Vesnić, Mirić, Djelmaš, Blanuša, Jović...

Tihomir Filipović trijumfovao je u klasi do 1150ccm grupe 2 za volanom vw pola, ali i bez te pobede njegovo pitanje šampionaske titule je već bilo rešeno, ovom pobedom je samo potvrdio dominaciju u klasi.
Iza njega su ostali Rajko Vlah, Drago Regvart, Žarko Bauman i Mario Delmoro.

U klasi "slobodne formule" bilo je samo 7 vozača.
 Trku je poveo Djani Šverko ispred Finžgara i Jerančića. Pred sam kraj trke Jože Finžgar uspeva da pretekne Šverka i pobedi sa 3 sekunde prednosti vozeći prosečnom brzinom od 153km/h. Treći je bio Jerančić ispred Zvonimira Blažuna.

Abarth 1000 u ex YU deo 2.

...Tokom 70ih godina abarth 1000 nastavlja takmičenje na stazama Jugoslavije pa se Ševrku prvo pridružuje Dubravko Smiljanić 1971, zatim sledeće godine i Veco Holjevac, Miodrag Perović i Srdjan Janoković, pa Vinko Šogorić. Šverko uglavnom pobedjuje na većini trka, abarti su bili "kvarljiva roba" a održavanje skupo, nije svako mogao da opstane u toj klasi sa takvim automobilom, mnogi nisu imali sreće sa njima pa već na treninzima odustajali i završavali trke i pre početka.

Šverko i Smiljanić

 Djani Šverko je često menjao abarte i teško je reći koliko ih je promenio u svojoj karijeri ali sigurno je neko ko ih je najviše promenio. Jovica Milovanović je svog prvog abarta kupio baš od Šverka, čini mi se posle trke na Kalemegdanu 1974. godine.
U jednom trenutku se u klasi do 1000ccm, u kojoj su abarti i voženi, moglo videti i preko 10 auta na startu. Trke su bile uzbudljive i neizvesne, vozilo se "na žilet" a pobednika je često odlučivao kvar ili izletanje konkurencije.
U klasu su još ušli i Paja Komnenović 1975, Željko Herceg koji osvaja titulu 1976., zatim tri imenjaka Drago Bukvić, Drago Macukić i Drago Merlić, Antun Vidmajer je svog nsu-a zamenio za abarta sa kojim je imao manje sreće obzirom da je nsu bio dosta popuzdaniji auto u toj klasi,  zatim Dragan Dragoj koji je vozio ex Pajninog i Šverkovog abarta, Aco Manevski i Stevo Miloševski iz Skoplja, Velimir Nekić, Josip Lončar, Marino Ivančić, Mario Delmoro, Žarko Bauman i verovatno još neko koga sam zaboravio da nabrojim ali bilo je dosta vozača tokom 70ih godina koji su vozili ovaj auto na našim stazama.

Stevo Miloševski iz Skoplja

Kragujevac 1975 Milovanović, Šverko, Komnenović

Abarth Marina Ivančića

Macukić, Šverko, Milovanović, Nekić...

 1978.  godine oformljena je nova klasa do 1150ccm grupa 2 u koju su ubačeni abarti i nsu koji su do tada nastuapli u klasi do 1000ccm. Abart je ipak bio nesto slabiji i manje konkurenatan u odnosu na novije i naprednije automobile ove klase poput fiata 128 kupe i berlina koji su odnosili sve pobede u klasi ali se abart i dalje nekako držao do 1979. godine koja je bila i poslednja sezona abarta na našim prostorima. Djani Šverko je od početka do kraja ostao veran abartu i postoje priče da je većinu, ako ne i sve abarte, posle prestanka njihovog učešća u šampionatu Jugoslavije baš on otkupio i da i danas ima par komada u svojoj kolekciji.

Poslednjeg koga je kupio je bio abart Dragana Dragoja 90ih godina.

Ovim se i završava priča o ovom fenomenalnom automobilu koji je harao stazama bivše Jugoslavije izazivajući oduševljenje publike. Dan danas se i oni koji nisu pomno pratili automobilizam sećaju tih jurilica dok obožavaoci sa velikim uzbudjenjem pričaju o njima.

poslednja sezona abarta, Dragoj i Herceg

Mario Delmoro

Najstariji aktivni hrvatski automobilista koji već više od 40 godina nestupa na trkama rodjen je u Puli 1947 godine.
U svet trka je ušao jos kao dečak, davne 1961 uz svoju braću Bruna i Marčela koji su nastupali u moto trkama.
 1964. godine se i sam oprobao u motociklizmu i nastupao na raznim takmičenjima do 1970 godine kada prelazi na četvorotočkaše.
Kao i većina počeo je sa običnim fićom 1971 godine i na svojoj prvoj trci na Buzetu izleteo sa staze ali uspeo da završi kao 4. u klasi a ubrzo je prešao na abarta i počeo da redja pobede na kružnim, brdskim i reli takmičenjima.

Deset puta je pobedjivao na Istarskom reliju u generalnom plasmanu i u klasi do 850 kubika.
Posle abarta ostao je veran italijanskim automobilima pa je nastavio da vozi sa fiatom 128 naredne 2-3 godine...

....posle 128ice na red dolazi ritmo. Posle nekoliko promenjenih tokom svoje karijere i danas je ostao veran tom modelu. Tokom 90ih je imao natupe i sa suzuki swiftom u hrvatskom prvenstvu ali se uvek vraćao svom fiat ritmu.

U svojoj trkačkoj karijeri do danas je sakupio preko 500 priznanja u vidu pehara, medalja i diploma. Bio je šampion Jugoslavije na kružnim stazama i trostruki vicešampion na brdskim u kategoriji do 1150 kubika. Osam puta prvak Hrvatske u grupi H do 1400ccm na brdu i višestruki prvak na kružnim trkama. Pored trka u Jugoslaviji i Hrvatskoj kasnije, imao je nastupe i u Italiji i Austriji a najradije se seća trka u Buzetu.