Ušće 1977.

U organizaciji "Akademca" i "Crvene Zvezde" održana je poslednja trka prvenstva Jugoslavije za 1977. godinu. Iako su šampioni po klasama već bili poznati takmičare to nije sprečilo da se i na ušću još jednom dokažu i pokažu pred mnogobrojnom publikom. Kao i po običaju najviše je "prštalo" u klasi fića, česta izletanja, okretanja i guranja ni ovoga puta nisu izostala ali to nije smetalo Aćimiću da zabeleži još jednu pobedu, treću u sezoni, i tako osvoji naslov prvaka u klasi do 785 kubika. Drugi na trci je bio Milenković ispred Žurke, Tomića i Jankovića.
Još jedan šampion na ovoj trci samo je dokazao nadmoć u svojoj klasi ubedljivo pobedivši ispred konkurencije pa čak i ispred takmičara iz jače klase. Josip Lončar je i ovoga puta svog abarta 850 doveo do cilja vodeći od starta do kraja trke ostavivši iza sebe Nekića, Vlaha, Arsenijevića, Merlića i druge.

U klasi do 1000ccm najbolji je bio Šverko, auto ga je ovog puta služio kako treba, Šverko nije popuštao ni kad su glavni konkurenti odustajali ali mu to nije bilo dovoljno za naslov prvaka. Titulu je odneo Milovanović iako je ovu trku završio tek na 5. mestu zbog problema sa svojim automobilom ali i uz puno sreće jer je Macukićev abarth posustao na samom kraju trke tako da je bukvalno morao da ga ugura kroz cilj i tako završio na 4. mestu. Macukiću je samo druga pozicija odgovarala i čvrsto ju je držao do kraja trke ali kako je ovaj sport nepredvidiv sve je moguće pa tako i problemi u samoj završnici trke. Drugu poziciju je zauzeo Dragoj ispred Vidmajera, obijica u automobilima marke nsu.

abarth 1000 Jovice Milovanovića

start klase do 850 i
1000ccm, Milovanović i Šverko u prvom redu

Veoma jaka konkurencija bila je i u klasi do 1150ccm grupe 1. Na treningu su najbolji bili Lučić i Dobrohotov koji je i izleteo i prilično oštetio svoju zastavu. U trci Lučić je poveo ali i ubrzo pogrešio i pao na 5. mesto a čelo kolone preuzeo Komnenović ispred Milaveca, Šiklošija i Božića. Tim redosledom su stigli i do cilja. Na ovoj trci se pojavio i Šuster iako je trebao da vozi trku za evropski šampionat ali usled nedostatka finansija ipak je došao na Ušće ali nije imao puno sreće obzirom da se na treningu prevrnuo i oštetio svoj automobil.

Naslov prvaka u ovoj klasi odneo je Šikloši dok je vicešampionsku titulu osvojio Komnenović.

U najačoj klasi do 1300ccm svi su očekivali pobedu Zeljka Hercega koji je zabeležio četiri pobede sa moćnim ford escortom bda ali ovog puta je bolji bio Tanasije Kuvalja u nesto slabijem fiatu 128. Kuvalja je i na treningu bio bolji od Hercega pa je tako i trka krenula dok Herceg nije morao da odustane zbog problema sa automobilom. Kuvalja je trku rutinski priveo kraju vozeći prosečnom brzinom od 99,5km/h ostavivši iza sebe Urbančića, Radomana (nsu tt) i Rudelića (alfa romeo gtaj)

Željko Herceg

Nagrada Kraljeva 1977.

Po lepom i sunčanom vremenu na Baranovcu kod Kraljeva odžana je auto-moto trka za šampionat Jugoslavije. Okupilo se oko 220 takmičara, računajući i motocikliste, i oko 50.000 gledalaca. Medju automobilistima najzanimljivije borbe bile su u klasama do 785 i 1150ccm.
I pored velike propusne moći staze nisu sve prijavljene fiće uspele da se pojave na trci a pobeda je pripala Svenu Hlači koji je tri kruga pre kraja pretekao vodećeg Slavkovića dok je vodeći u generalnom plasmanu Aćimić morao da se zadovolji trećim mestom u trci ali mu to nije remetilo prvo mesto u generalnom plasmanu.
Dobrohotov je zabeležio još jednu pobedu u klasi do 1150ccm ispred Lučića, Šiklošija, Vesnića i drugih.

zastave 101 Dobrohotova i Komnenovića u boksu

Jovica Milovanović slavio je u klasi do 1000ccm, drugi je bio Macukić a treći Vidmajer. Milovanovića i Macukića delio je samo jedan bod u generalnom plasmanu pa je titula ostala da se rešava na poslednjoj trci.
Herceg je i dalje redjao pobede sa escortom u klasi do 1300ccm i ovom pobedom već je osvojo titulu prvaka države trku pre kraja sezone.
Njegov glavni konkurent Atanacković nije imao sreće ovog puta pa je morao svoj nsu tt da gura do cilja.
Alihodžić je na treningu ostetio svoju formulu ali su mehaničari uspeli da je osposobe za trku koju je od starta poveo držeći sigurno prvo mesto i postavljavši rekorde staze. Alihodžić je prvi prošao kroz cilj ali je rekord staze pripao drugoplasiranom Holjevcu za volanom "lole" vozivši prosečnom brzinom od 156 km/h. Komnenović je do samog kraja držao drugo mesto ali ga je Holjevac obišao u zadnjem krugu.

Sead Alihodžić

Pavle Komnenović

Nagrada Kraljeva 76.

Peta trka prvenstva Jugoslavije na kružnima stazama vožena je na autodromu Beranovac kod Kraljeva pred oko 40.000 gledalaca.
U klasi do 785ccm posle četiri trke čak šest takmičara pretenduje na prvo mesto u generalnom plasmanu. Naizvesnost u ovoj klasi donosi i bodovanje jer se samo u ovoj klasi boduje čak 10 pozicija pa jedno odustajanje sa trke mnogo može da košta kad je plasman u pitanju.
Vodeći u generalnom Jovo Berić nije imao sreće na ovoj trci zbog kvara u prvom krugu. Šikloši, Basaraba i Kadrnka su se izdvojili iz kolone i krenuli u svoju medjusobnu borbu a iz nje kao pobednik izlazi Šikloši ispred Basarabe, Franića, Kadrnke, Leničeka i Djaniša.

U klasi do 1150ccm slavio je Miki Živanović, drugi je bio Vidic ispred Vučurovića, Hitrog i Milaveca.

Marino Ivančić je nastavio da redja prva mesta pa se i u Kraljevu popeo na najviši stepenik podijuma u klasi do 850ccm. Ovom inače četvrtom pobedom u sezoni osvojio je i šampionsku titulu za 1976. godinu.

Marino Ivančić abarth 850 tc

Ivančićev abart ne samo da je bio brz već i izuzetno pouzdan sto se ne bi moglo reći za automobile njegovih kolega. Drugi na trci je bio Josipović ispred Mujića, Merlića, Božića i Miloševskog.
U klasi do 1000ccm za volanom abarta pojavio se ovog puta samo Željko Herceg pa mu nije bilo mnogo teško da stigne do pobede obzirom da mu je jedini pravi konkurent bio Vidmajer u nesto slabijem nsu-u tt. Treci je kroz cilj prošao Dobrohotov takodje u nsu ispred Matijevića, Bugarčića i Miloradovića.

Macukić i Vidmajer

U najačoj klasi pored Regvarta izdvajali su se Nosse i Novak u alfama kao glavni pretendenti na pobedu. Tako je i bilo, Regvart je posle nekoliko krugova zbog problema na svom fiatu morao da svrati do boksa i vodeću poziciju prepusti Miroslavu Nosseu koji je napravio solidnu razliku ispred Novaka. Videvši da ima prednost odlučio je da malo prištedi svoju alfu ali to se ispostavilo kao velika greška jer je Novak pojačao tempo i ubrzo stigao Nossea koji je napravio jednu grešku i završio pored staze. Regvart se u medjuvremenu vratio u trku ali je opet morao da stane tako da nije ni završio trku. Konačni poredak na kraju bio je Novak (alfa 1300 gtaj), Atanacković (nsu tt), Jevdžić (alfa 1300 gtaj), Rudelić (alfa 1300 gtaj), Asanović (fiat 128), Ilić (fiat128)

Požega 1977.

26. juna 1977. godine održana je četvrta trka šampionata Jugoslavije na kružnima stazama.
Kao ni prethodne trke u sezoni ni trka u Požegi nije prošla bez protesta i diskvalifikacija, problemi su počeli već na tehničkom pregledu kad je čak 12 fića bilo ispod dozvoljene težine. Na neslužbene rezultate u klasama 1150 i 1300ccm uloženi su protesti na Predraga Dobrohotova, pobednika klase do 1150 i Dagmara Šustera drugoplasiranog u klasi do 1300ccm, razlog je bio opasna vožnja. Sudije su u oba slučaja bile jednoglasne i pomenute takmičare diskvalifikovale.
Konačan poredak u klasi do 1150ccm bio je Milavec, Šikloši, Podboj.
U klasi do 1300ccm pobedu je odneo tada neuhvatljivi Zeljko Herceg u svom super brzom ford escortu, drugi je posle diskvalifikacije Šustera bio Rasim Horo u alfi ispred Kuvalje, Rudelića i Rojtinića.

ford escort bda Željka Hercega

U egzibicionoj vožnji pojavio se Drago Regvart sa vw širokom kojim je u to vreme nastupao u šampionatu Evrope vozivši na Glavici prosečnom brzinom od 173 km/h samo desetak km sporije od formula super fau.
Inače u klasi formula Alihodžić i Štrok vodili su glavnu borbu i postavili rekord staze vozivši prosečnom brzinom od 187 km/h što su ujedno bile i najveće prosečne brzine postignute u ovoj klasi do tada.
Pobedu je odneo Alihodžić ispred Štroka, Gluhaka, Langa i Komnenovića.

U najslabijoj klasi fića slavio je Božić ispred Georgijevskog i Hlače dok je u klasi do 850ccm najbolji bio Nekić ispred Lončara i Vlaha, svi u abartima 850.

abarth 850 Velimira Nekića

Oslobodjenje Kragujevca 77.

Preko deset hiljada gledalaca okupilo se u krugu fabrike "Crvena Zastava" da isprati treću trku šampionata Jugoslavije na kružnim stazama.

Milovan Aćimić nije dozvoljio iznenadjenje u klasi fića pobedivši ubedljivo ispred Leničeka i Hlače.

Milovan Aćimić

U klasi do 1105ccm na treningu se pojavilo 27 takmičara od kojih se 20 pojavilo u trci. Predragu Dobrohotovu nije dozvoljen start na trci zbog incidenta na treningu u kome je izleteo i oštetio automobil Milivoje Božić a Dobrohotova proglasili krivcem za to izletanje. Sporan detalj je bio i start Radoslava Djordjevića koji nje dozvolio "otvaranje motora" na prethodnoj trci a disciplinska komisija je pred sam start trke u Kragujevcu dobila izveštaj o tome pa nije mogla pravovremeno da reaguje tako da je ostavila otvoreno pitanje pomenutog Djordjevića koji je ipak startovao na ovoj trci.
Trku je poveo Hitri ali ga je Jožef Šikloši pretekao već u drugom krugu a ubrzo i Djordjević i Lučić. Pavle Komennović se probijao sa osme pozicije i uspeo da stigne do treće.
Pobedu u ovoj klasi odneo je Šikloši ispred Djordjevića, Komnenovića, Lučića i Hitrog.

Šikloši i Djordjević

Djani Šverko je poveo trku u klasi do 1000ccm ispred Milovanovića koji ga je u jednom momentu pretekao zbog problema sa kočnicama na Šverkovom abartu medjutim Milovanovićavo vodjstvo nije dugo trajalo jer se Šverko ubrzo vratio na lidersku poziciju koju je zadržao do kraja. Treći je bio Vidmajer ispred Ilića i Bogdanovića.

Šverko, Milovanović i Vidmajer

U klasi do 850ccm najbolji je bio Josip Lončar ispred Vlaha, Merlića i Božića, svi u abartima 850

Željko Herceg je ponovo trijumfovao u klasi do 1300ccm, on je na prethodnoj trci bio diskvalifikovan zbog manje kilaže svog escorta ali ovoga puta je bio regularan i relativno lako stigao do pobede. Glavni konkurent mu je bio Atanacković (nsu tt) koji je zauzeo drugu poziciju ispred Kuvalje (fiat 128) , Hora (alfa) i Rudelića (alfa).

Zeljko Herceg

Slavonska Požega I- 1976.

Slavonska Požega bila je domaćin četvrte trke za šampionat Jugoslavije na kružnim stazama.

Na autodromu Glavica okupilo se oko 30.000 gledalaca. 

U najačoj klasi Regvart je i ovoga puta bio najbolji ostaviviši za sobom dve alfe u kojima su bili Novak i Nosse. Jedan od glavnih rivala Regvartu, Atanacković, ovoga puta nije imao sreće jer je njegov nsu još na treningu ostao bez menjača. Vozači alfi nisu mogli da pridju Regvartovom fiatu, konstantno ih je držao na nekih 12-14 sekundi razlike i tako završio trku. Četvrti u klasi bio je Živan Mali u nsu tt.

Regvart, Novak, Mali

Milavec i Vidic su dan ranije učestvovali na reliju "Mladost" i odmah zatim došli na Glavicu. Treća zastava koje je vožena takodje na ovom reliju pala je u ruke Podboja a predao mu je klupski kolega Krsmanović koji je takodje završio pomenuti reli dan ranije.

Anderj Vidic je uspeo oba dana da osvoji najviše mesto podijuma, pobedio je i na reliju i na kružnoj trci u klasi do 1150ccm. Drugi je bio Milavec ispred Podboja, Hitrog i Vukčevića.

Klase do 850ccm i 1000 vozile su zajedno, najbolji u slabijoj klasi bio je Ivančić a za drugo mesto su se borili Mujić i Kadić koji su imali i jedan kontat na izlasku iz krivine pa je Kadić završio pored staze. Mujiću je pripala druga pozicija dok je treći bio Josipović, svi u abartima 850.

U jačoj kategoriji Paja Komnenović je zabeležio još jednu pobedu ispred Hercega, Vidmajera, Dobrohotova i Milovanovića.

Šverko je poveo trku ali opet nije imao sreće sa motorom svog abarta pa je morao da odustane.

U klasi fića do 785ccm najbolji je bio Leniček pa zatim Katunarić, Kimpanov i Kadrnaka. Favoriti ove klase Basaraba, Berić i Šikloši morali su da se zadovolje nižim pozicijama

Berić i Basaraba

Formule nisu vozile trku zbog obilne kiše a na trenigu se pojavilo šest bolida.

Brdska trka "Zagreb 72."

Obzirom da je stara staza na Sljemenu bila u dosta lošem stanju organizatori su ovog puta morali da obezbede novu, "zelenu stazu" duzine 3,5km koja je bila prilično kratka i nezahtevna za vozače obzirom na konfiguraciju i blage krivine. Kiša je znato promenila stanje pa je vožnja bila kao po klizalištu.
U nacionalnoj klasi najbolje vreme na treningu imao je Željko Herceg dok je u prvoj vožnji na trci najbolji bio Lončar ispred Hercega, Poljanića i Novaka. U drugoj vožnji po kišnim uslovima najbolje se snašao Herceg što mu je bilo dovoljno za pobedu posle sabiranja vremena iz obe vožnje. Drugi je bio Josip Lončar ispred Novaka, Poljanića i Berića.

Pred start klase do 850ccm nastala je nepredvidjena pauza zbog problema sa mernim instrumentima jer je neko od nesavesnih gledalaca presekao kabl za povezivanje instrumenata. Posle pauze od sat ipo vremena usledila je i trka.
Najbolji na treningu bio je Vladimir Kadi u štajer puhu ali na trci nije mogao dalje od druge pozicije iza Mladena Janušića u abartu 850. Treći je bio Nežić a za njim Štimac, Merlić i Kavčić.

Klasom do 1000ccm  dominirali su automobili marke nsu tts obzirom da su abarti Šverka i Holjevca stradali još na treningu, Holjevcu je stradala klackalica ventila a Šverku su izgoreli klipovi. Pobedu u ovoj klasi odneo je Vinko Šogorić ispred Nikole Lončara, Ilića, Murna i Tasića.

Nesto slabija konkurencija bila je ovga puta u klasi do 1300ccm, od poznatijih imena odnosno vozača iz vrha pojavili su se samo Rojtinić i Vidmajer u svojim nsu-ima tt koji za ovu priliku nisu bili u reprezentativnom stanju.
Rojtinić je bio najbolji na treningu i prvoj vožnji u trci ali je u drugoj vožnji zbog loši vremenskih uslova i "štednje" svog nsu-a izgubio vodjstvo od Srećka Albinija koji je imao 8 sekundi bolje vreme sa svojim renoom 8 gordini. Poredak na kraju trke bio je Albini, Rojtinić, Vidmajer, Koren, Jurčić i Poberaj, uglavnom u vozilima nsu i reno 8 gordini.

Ivan Rojtinić

 Klasa do 1600ccm je i ovoga puta zamalo izostala zbog nedovoljnog broja takmičara jer su se na treningu pojavila samo tri takmičara, Lang, Paliković i Perović što nije bilo dovoljno za bodovanje klase. Iznenada pred trku pojavio se i Franjo Biruš u serijskom bmw-u Roberta Langa i tehnička komisija mu je dozvolila da startuje bez obzira što nije imao zaštitni kavez (rol bar) tako da je trka ipak bodovana.
Pobednik ove klase bio je Robert Lang u bmw alpini ispred Palikovića i slabijem renou 12 gordini, treći je bio Slobodan Perović za volanom alfe gtv ispred već pomenutog Briuša u serijskom bmw-u 1602.
Najača klasa preko 1600ccm ovog puta je imala dovoljan broj takmičara a trijumfovao je Goran Štrok sa escortom ispred Roberta Rimaja u bmw-u, Mlinarića u fiatu 125, Kerna u ford kapriju i Nosea i Pisuljka u bmw-ima.

"Slavonska Požega 2" 1979.

Druga trka na ovoj stazi a poslednja u sezoni 1979. okupila je 111 takmičara koji su nastupali pred oko 20.000 gledalaca. Na ovoj trci su zajedno učestvovali i motociklisti i automobilisti i trka je organizovana odlično a sve zasluge pripale su klubu organizatoru AMD "Slavko Rončević".
Šampioni po klasama su već bili poznati od ranije jedino je u klasi fića seniora sve ostalo otvoreno zbog žalbi i "otvaranja" motora pojedinim takmičarima. 
U trci fića seniora pobedio Ljubiša Milenković ispred Šiklošija i Vitkovića ali je diskvalifikovan pa je tako privremeni prvak države u ovoj klasi bio Radiša Žurka koji je i branio šampionsku titulu. Posle uložene žalbe Milenkovića i posle zasedanja izvršnog odbora, krajem godine, ipak je Ljubiša Milenković proglašen zvaničnim prvakom Jugoslavije u klasi 785 senior.
U klasi juniora se šampion znao odavno i to je bio Tihomir Aćimić a na trci je pobedio Darko Otenhajmer dok je Aćimić bio drugi ispred Ristića, Jovanovića i Piale.

U klasi do 1150ccm grupe 1 šampion je i pre ove trke postao Tihomir Filipović koji je na ovoj trci završio drugi iza Milovana Aćimića kog je peh u Kraljevu verovatno koštao šampionske titule.

Dagmar Šuster je napokon slavio u klasi do 11500 grupa 2, njegov fiat ritmo je konačno radio kako treba. Drugi je bio Tanasije Kuvalja u fiatu 128 sc ispred Rajka Vlaha u istom automobilu i Zeljka Hercega u abartu, šampion ove klase Janez Urbančić se morao zadovoljiti tek 5. mestom ali mu plasman na ovoj trci nije ni bio važan obzirom da je naslov prvaka obezbedio ranije.

Šuster, Atanacković i Vlah

Zlatan Mičić je samo potvrdio već ranije osvojenu titulu i dominaciju u klasi formula pobedivši i ovde i postavivši novi rekord staze. Komnenović je osvojio drugo mesto i potvrdio a i odbranio vicešampionsku titulu, Djani Šverko je bio treći ispred Holjevca i Katića.

Šverko i Holjevac

Oslobodjenje Zagreba 77.

Prva trka šampionata Jugoslavije za 1977. godinu održana je na uličnoj stazi u Zagrebu u čast godišnjice oslobodjenja Zagreba i proslave Titovog rodjendana.

Na žalost ova trka je ostala upamćena po nemilom dogadjaju u kome je jedan gledalac smrtno stradao dok ih je pet teže povredjeno kad je Djani Šverko sa svojom formulom super fau u poslednjem krugu izleteo sa staze pravo u publiku.

Na trci je pojavilo 113 vozača što je bio rekordan broj takmičara na jednoj trci do tada. Propusna moć staze bila je 20 takmičara. 
U klasi fića najbolji je bio Tihomir Kustec ispred Milovana Aćimića i Damira Katunarića.

U klasi do 1150 grupa 1 popularnih kečeva najbolje se snašao Komnenović ispred Lučića i Božića.

Josip Lončar, Selim Mujić i Drago Merlić bili su osvajači podijuma klase do 850ccm dok su Macukić, Milovanović i Bukvić slavili u jačim abartima do 1000ccm.

Željko Herceg je bio najbolji u klasi do 1300ccm ispred Urbančića u dosta slabijem fiatu 128 i Rojtinića u nsu tt. 
 Herceg je te sezone prešao u jaču klasu i svog abarta zamenio ford escortom bda 1300 koji je  bio jedan od najačih automobila u toj klasi tako da su dobri rezultati bili zagarantovani.

Trka formula fau je ostala u senci pomenutog incidenta a poredak nakraju trke bio je Lang, Gluhak, Komnenović.

Željko Herceg

Split 1972.

Na klizavoj i prilično nebezbednoj gradskoj stazi u Splitu održana je prva trka za prvenstvo Jugoslavije 1972. godine.
Pred jako velikim brojem gledalaca na trci se pojavilo nekoliko novih automobila i takmičara.
Tradicionalno najmasovnija klasa bila je "nacionalna" do 785ccm u kojoj se na treningu pojavio 41 takmičar a samo 24 dobilo je priliku da se pojavi na trci.
Od potencijalnih favorita izostali su Komnenović, Franković, Zdravković i Vukotić ali to nije trku učinilo ništa manje interesantnom. Novak, Lončar i Poljanić bili su ti koji su se borili za sam vrh podijuma.
Lončar je i poveo trku ali je posle sedam krugova morao da odustane pa je čelo kolone prepustio Novaku koji je posle 15 krugova uspeo da trijumfuje ispred Poljanića i Hercega koji su jedno vreme vodili borbu za drugu poziciju. Van podijuma zavrsili su Veselinović, Poljovka, Leniček i drugi.

start nacionalne klase

 Klase 850 i 1000 vozile su zajedno što je i bila tadašnja praksa. U klasi do 850ccm Damir Štimac nije imao pravog konkurenta obzirom da je pobedio sa 14 sekundi prednosti ispred drugoplasiranog Nežića koji je bio i novajlija u klasi.
Mladen Janušić je uspeo da se sa 9. mesta popne do najnižeg stepenika podijuma ispred Vladimira Kadija, Dragana Dragoja i Maria Delmora.
Još jedan novajlija u klasi, Duško Vučković pojavio se na ovoj trci sa novim automobilom marke mini kuper sprecijalno pripremljenim u engleskoj ali morao je da plati danak neiskustvu kako na treningu tako i na trci i ostao bez plasmana posle izletanja sa staze.

Janušić i Kadi

Dušan Vučković

U klasi do 1000ccm četiri abarta vodila su glavnu reč. Šverko, Janković, Smiljanić i Holjevac nisu dozvoljavali vozačima nsu-a da im se približe. Jankoviću je stradao motor još pre treninga ali je uspeo da ga osposobi za trku medjutim ni to nije bilo dugog veka pa je morao da odustane. Šverko je vodio trku od početka do kraja dok su se Smiljanić i Holjevac žestoko borili za drugo mesto. Holjevac pred kraj trke greši i dozvoljava Smiljaniću da mu preotme drugu poziciju i tako završi trku. Vinko Šogorić, Ratko Martinović i Jozo Bogdanović sa svojim nsu-ima nisu mogli do podijuma

Djani Šverko

Dubravko Smiljanić

 Najbrži na trenigu u klasi do 1300ccm bili su Kulundzić, Mlinarić, Rojtinić i Vidmajer dok su za njima sledeili Vizner i Matijević, Držanić koji nije ni startovao trku zbog izletanja na treningu i oštećenja  na svojoj alfi.
Kulundžić je poveo trku ispred Rojtinića i Matijevića ali ubrzo gubi vodeću poziciju i pada na treće mesto.
 Janko Mlinarić inače relista i novajlija u ružnim trkama nastupio je u automobilu reno 8 gordini kupljenom od Jovice Palikovića tako da se svim silama trudio da opravda očekivanja što mu je i pošlo za rukom završivši na drugoj poziciji.
Pobednik trke bio je Ivan Rojtinic sa nsu-om ispred pomenutog Mlinarića u gordiniju i Kulundžića u nsu-u. Iza njih su završili Ćetković, Marković i Bežilović.
Damir Vizner i Drago Matijević nisu ispunili očekivanja zbog problema na svojim fiatima 128

Kulundžić, Mlinarić, Rojtinić

Klase do i preko 1600ccm startovale su zajedno, u slabijoj klasi očekivao se dvoboj izmedju Palikovića i Langa ali je Lang već u prvom krugu izleteo sa staze i odustao pa je Paliković u svom novom autu reno 12 gordini lako stigao do cilja ispred Pušnika u istom automobilu.
U najačoj klasi bilo je više vozila ali je Regvart dominirao sa svojom alfom 2000 gtam obzirom da se njegovi glavni konkurenti Štrok i Alihodžić nisu pojavili na trci.
Iza Regvarta  trku su završili Nose, Genugio, Lučić i Vrhovec.

Jovica Paliković

Regvart, Lang, Nose i Pušnik

Beranovac 1975.

Pred oko 40.000 gledalaca održana je peta kružna trka za prvenstvo Jugoslavije na vojnom poligonu kod Kraljeva.
U najačoj klasi do 1300ccm startovalo je 7 takmičara a najveća borba se očekivala izmedju Alihodžića, Langa i Regvarta ali se od ove tri alfe samo Alihodzićeva pojavila jer Regvart i Lang nisu uspeli da pripreme svoje automobile za ovu trku. Josip Hrestak je bio još jedan od mogućih favorita ali njegova alfa je pred start trke otkazla kao i nsu Bobana Atanackovića tako da je Alihodžić lagano stigao do pobedničkog postolja obzirom da ostali automobili u klasi nisu mogli da pariraju tada neprikosnovenima alfama.
Drugi je bio Živan Mali u nsu tt koji je kasnio preko jednog minuta za pobednikom trke ispred trećeplasiranog Kaučića u zastavi 101 trivelato. Posle trke Alihodžić je izjavio da mu je žao što je bio usamljen u trci i da nije imao preteranu inspiraciju da vozi bez glavne konkurencije.

U klasi do 11500ccm Gluhak je posle ubedljivih pobeda u sezoni konačno dobio jakog konkurenta u vidu Marjana Kulundžića koji se sa malim zakašnjenjem i dužim biranjem automobila i klase odlučio takodje za fiat 128 sport kupe i ovu klasu u kojoj se inače voze zastave 101 ali i 4 fiata 128 sport koji su dosta bolji tako da vode glavnu borbu u klasi.
Druga dva takmičara u fiatima, Ivančić i Šuster su zaostajali za vodećom dvojicom.
Posle  80ak izvezanih kilometara i vožnje na braniku ipak je Gluhak uspeo da zadrži vodeću poziciju i osvoji petu pobedu u sezoni čime je postao prvak Jugoslavije i pre zvaničnog kraja šampionata u klasi do 1150ccm. Najbolje plasirani u zastavama 101 bili su Milutin Gavrilović i Nebojša Milićević na 5. i 6. mestu.

Mladen Gluhak

 Komnenović i Milovanović u abartima bili su najbolji u klasi do 1000ccm.
 Paja je bio brži na pravcima a Jovica to nadoknadjivao po krivinama i tako se smenjivali u vodjstvu tokom cele trke da bi na kraju Komnenović bio uspešniji i stigao do pobede.
Treći je bio Vidmajer takodje u abartu 1000 koji je kasnio 30ak sekundi za vodećim a četvrti Dobrohotov ispred Bogdanovića i Bulajića, sva trojica u automobilima nsu tts.
Komnenovićeva prosečna brzina na ovoj trci iznosila je oko 134km/h dok je maksimalna postignuta na najbržem delu staze iznosila oko 200km/h.

Milovanović i Komnenović

 Damir Štimac je ubedljivo poveo trku u klasi do 850ccm ispred Srbe Milovanova ali u 12 krugu zbog problema na svom abartu Štimac biva prinudjen da zastane i pokuša da otkloni kvar što i uspeva ali pada na 5. poziciju.
Željko Herceg je krenuo da pritiska vodećeg Milovanova koji je izvlačio maksimum iz motora svog mini morisa i uspeo da zadrži vodeću poziciju i stigne do maksimanog broja bodova na ovoj trci vozeći prosečnom brzinom od 120km/h.
O miniju Srbe Milovanova sa dosta spekulisalo medju takmičarima da motor nije regularan, i Herceg je posle trke novinarima rekao da je čudno da neko sa ovakvim automobilom osvaja pobede. Milovanov je posle trke dozvolio konkurentima da zavire pod haubu njegovog morisa ali da bez zvaničnog prigovora i otvaranja motora mogu samo da spekulišu i ništa više.
Razlog neulaganja prigovora je taj što klubovi na trke dolaze bez overenog čeka koji se mora priložiti uz prigovor jer u suprotnom nemaju pravo na ulaganje prigovora.
Treći u klasi do 850ccm bio je Fadil Kadić u abartu ispred Novaka u štajeru, Štimca  i Blagojevića u abartima.

Damir Štimac abarth 850 tc

Fadil Kadić abarth 850 tc i Mladen Novak steyr puch 650 tr

 U najslabijoj klasi do 785ccm pobedio je Jožef Šikloši, drugi je bio Josip Lončar ispred Željka Željeznaka, Aćimića, Franića i Kimpanova.

Ljubiša Milenković br.26

Abarth 1000 u ex YU deo 2.

...Tokom 70ih godina abarth 1000 nastavlja takmičenje na stazama Jugoslavije pa se Ševrku prvo pridružuje Dubravko Smiljanić 1971, zatim sledeće godine i Veco Holjevac, Miodrag Perović i Srdjan Janoković, pa Vinko Šogorić. Šverko uglavnom pobedjuje na većini trka, abarti su bili "kvarljiva roba" a održavanje skupo, nije svako mogao da opstane u toj klasi sa takvim automobilom, mnogi nisu imali sreće sa njima pa već na treninzima odustajali i završavali trke i pre početka.

Šverko i Smiljanić

 Djani Šverko je često menjao abarte i teško je reći koliko ih je promenio u svojoj karijeri ali sigurno je neko ko ih je najviše promenio. Jovica Milovanović je svog prvog abarta kupio baš od Šverka, čini mi se posle trke na Kalemegdanu 1974. godine.
U jednom trenutku se u klasi do 1000ccm, u kojoj su abarti i voženi, moglo videti i preko 10 auta na startu. Trke su bile uzbudljive i neizvesne, vozilo se "na žilet" a pobednika je često odlučivao kvar ili izletanje konkurencije.
U klasu su još ušli i Paja Komnenović 1975, Željko Herceg koji osvaja titulu 1976., zatim tri imenjaka Drago Bukvić, Drago Macukić i Drago Merlić, Antun Vidmajer je svog nsu-a zamenio za abarta sa kojim je imao manje sreće obzirom da je nsu bio dosta popuzdaniji auto u toj klasi,  zatim Dragan Dragoj koji je vozio ex Pajninog i Šverkovog abarta, Aco Manevski i Stevo Miloševski iz Skoplja, Velimir Nekić, Josip Lončar, Marino Ivančić, Mario Delmoro, Žarko Bauman i verovatno još neko koga sam zaboravio da nabrojim ali bilo je dosta vozača tokom 70ih godina koji su vozili ovaj auto na našim stazama.

Stevo Miloševski iz Skoplja

Kragujevac 1975 Milovanović, Šverko, Komnenović

Abarth Marina Ivančića

Macukić, Šverko, Milovanović, Nekić...

 1978.  godine oformljena je nova klasa do 1150ccm grupa 2 u koju su ubačeni abarti i nsu koji su do tada nastuapli u klasi do 1000ccm. Abart je ipak bio nesto slabiji i manje konkurenatan u odnosu na novije i naprednije automobile ove klase poput fiata 128 kupe i berlina koji su odnosili sve pobede u klasi ali se abart i dalje nekako držao do 1979. godine koja je bila i poslednja sezona abarta na našim prostorima. Djani Šverko je od početka do kraja ostao veran abartu i postoje priče da je većinu, ako ne i sve abarte, posle prestanka njihovog učešća u šampionatu Jugoslavije baš on otkupio i da i danas ima par komada u svojoj kolekciji.

Poslednjeg koga je kupio je bio abart Dragana Dragoja 90ih godina.

Ovim se i završava priča o ovom fenomenalnom automobilu koji je harao stazama bivše Jugoslavije izazivajući oduševljenje publike. Dan danas se i oni koji nisu pomno pratili automobilizam sećaju tih jurilica dok obožavaoci sa velikim uzbudjenjem pričaju o njima.

poslednja sezona abarta, Dragoj i Herceg