Treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama vožena je ulicama Titograda avgusta 1973. godine.
Velike temperature i konfiguracija staze zadavali su probleme automobilima pa je u dosta klasa bilo odustajanja i izletanja pre svega zvog otkazivanja ili popuštanja kočnica kao i pregrevanja motora.
U klasi do 850ccm najveće šanse za pobedu je imao Mladen Novak u štajer puhu 650 ali zbog otkazivanja motora morao da odustane. Jovica Milovanović je bio jedan od vozača koji je ostao bez kočnica na svom fiatu 850 pa je završio van staze srećom bez ikakvih posledica.
Trijumfovao je Damir Štimac sa abartom 850 tc ispred Kavčića, Proročkog, Mujića i Vučkovića. Publika je najviše bila oduševljena atraktivnom vožnjom Mujića čiji je svaki prolazak kroz krivine pozdravljan jakim aplauzom i ovacijama a ništa manje nisu bili atraktivni ni ostali takmičari klase do 850ccm.
U klasi do 1000ccm drama i tokom i posle završetka trke. Šverko, Perović, Janković i Holjevac su trebali da vode glavnu reč u klasi. Šverko je poveo trku ali mu je vrlo brzo otkazao motor na abartu, za njim vrlo brzo odustaje i Janković kome je ovo drugo odustajanje u sezoni.
Perović je prešao u vodjstvo ali posle 20ak krugova počinju da popuštaju kočnice što koristi Veco Holjevac i preuzima prvu poziciju ali ne zadugo jer ostaje bez goriva i biva prinudjen da odustane. Kad su svi mislili da je trka bila rešena u korist Perovića i on se našao u istom problemu kao Holjevac a to je nedostatak goriva.
Perović je bio prinudjen da svog abarta na 34 stepeni celzijusa i po jakom suncu odgura do cilja što uopste nije bilo jednostavno. Uložio je poslednje atome snage i nekako uspeo da prodje kroz cilj i zatim se onesvestio.
Medjutim ni to nije bio kraj drame, posle trke i zasedanja za "zelenim stolom" Peroviću je oduzeta pobeda na komentar jednog od sudija jer navodno nije sam ugurao auto kroz cilj već uz pomoć publike. Tačno je da je publika htela da pomogne premorenom Peroviću ali im on ipak nije dozvoljavao znajući koje ga posledice čekaju ako to učine. Zbog par kapi benzina, izgubljena je značajna pobeda.
Konačni poredak u klasi bio je Fuad Mučić(fiat 850 sport), Tomislav Ilić i Miroslav Tasić u nsu-ima tts.
Staza u Titogradu nije odgovarala težim i jačim automobilima ali je bila idealna za nsu tt kakvog su vozili Kulundžić i Vidmajer u klasi do 1300ccm.
Kulundžić je na treningu imao problema sa korpom kvačila na svom tt-u i morao da završi trening pre kraja. Vidmajer je skinuo korpu sa svog serijskog nsu-a ,sa kojim je inače šlapovao trkački, i pozajmio je Kulundžicu.
Trku je poveo Kulundžić ispred Regvarta i Vidmajera ali mu brzo popuštaju kočnice i bio je prinudjen da smanji tempo, to je iskoristio Regvart i preuzeo prvu poziciju koju je zadržao do kraja trke. Vidmajer je takodje imao problema sa autom pa nije mogao dalje od trećeg mesta.
Još jedan od vozača koji je imao problema sa autom bio je Branimir Perić sa zastavom 1300 kome je pukla guma i kad se nekako dovukao do boksa mehaničari nisu imali spreman alat, dizalicu i rezervni točak, što ga je koštalo par krugova zaostatka a imao je realne šanse da se domogne visokog plasmana. Takodje je i Slobodan Ćetković imao izvesnih problema kad je sa svojim gordinijem izleteo sa staze i nasukao se na peščani bedem pa je i on sa zaostatkom završio trku.
Konačni poredak na kraju trke u klasi do 1300ccm bio je : Regvart, Kulundžić, Vidmajer, Ćetković i Raičević.
U klasi do 1600ccm izostao je Bogdan Damjanović pa klasa nije mogla da se boduje zbog nedovoljnog broja takmičara.
Za vozače najjače klase preko 1600ccm ova staza je bila mučenje, samo četiri vozača uspela su da stignu do cilja. Pobedio je Pisuljak u bmw-u 2002, drugi je bio Josip Hrestak koji je kao i većina vozača imao problem sa kočnicama, Tomislav Orović je jedva savladavao svoju alfu 2000 ali uspeo da se popne na najniže mesto postolja dok je četvrti završio Miodrag Lučić u bmw-u
Velike temperature i konfiguracija staze zadavali su probleme automobilima pa je u dosta klasa bilo odustajanja i izletanja pre svega zvog otkazivanja ili popuštanja kočnica kao i pregrevanja motora.
Nacionalna klasa opet držala publiku na nogama svo vreme, bilo je sudaranja, prevrtanja, izletanja ali na svu sreću stradao je samo lim i po koji deo na automobilima.
Najuspešniji u ovoj klasi bili su Željeznak, Krajan i Berić koji su osvojili pehare i dragocene poene. |
| detalj sa jedne od krivina koje su bile problematične u gužvi |
Trijumfovao je Damir Štimac sa abartom 850 tc ispred Kavčića, Proročkog, Mujića i Vučkovića. Publika je najviše bila oduševljena atraktivnom vožnjom Mujića čiji je svaki prolazak kroz krivine pozdravljan jakim aplauzom i ovacijama a ništa manje nisu bili atraktivni ni ostali takmičari klase do 850ccm.
 |
| predstart klase 850 i 1000ccm |
Perović je prešao u vodjstvo ali posle 20ak krugova počinju da popuštaju kočnice što koristi Veco Holjevac i preuzima prvu poziciju ali ne zadugo jer ostaje bez goriva i biva prinudjen da odustane. Kad su svi mislili da je trka bila rešena u korist Perovića i on se našao u istom problemu kao Holjevac a to je nedostatak goriva.
Perović je bio prinudjen da svog abarta na 34 stepeni celzijusa i po jakom suncu odgura do cilja što uopste nije bilo jednostavno. Uložio je poslednje atome snage i nekako uspeo da prodje kroz cilj i zatim se onesvestio.
Medjutim ni to nije bio kraj drame, posle trke i zasedanja za "zelenim stolom" Peroviću je oduzeta pobeda na komentar jednog od sudija jer navodno nije sam ugurao auto kroz cilj već uz pomoć publike. Tačno je da je publika htela da pomogne premorenom Peroviću ali im on ipak nije dozvoljavao znajući koje ga posledice čekaju ako to učine. Zbog par kapi benzina, izgubljena je značajna pobeda.
Konačni poredak u klasi bio je Fuad Mučić(fiat 850 sport), Tomislav Ilić i Miroslav Tasić u nsu-ima tts.
Staza u Titogradu nije odgovarala težim i jačim automobilima ali je bila idealna za nsu tt kakvog su vozili Kulundžić i Vidmajer u klasi do 1300ccm.
Kulundžić je na treningu imao problema sa korpom kvačila na svom tt-u i morao da završi trening pre kraja. Vidmajer je skinuo korpu sa svog serijskog nsu-a ,sa kojim je inače šlapovao trkački, i pozajmio je Kulundžicu.
Trku je poveo Kulundžić ispred Regvarta i Vidmajera ali mu brzo popuštaju kočnice i bio je prinudjen da smanji tempo, to je iskoristio Regvart i preuzeo prvu poziciju koju je zadržao do kraja trke. Vidmajer je takodje imao problema sa autom pa nije mogao dalje od trećeg mesta.
Još jedan od vozača koji je imao problema sa autom bio je Branimir Perić sa zastavom 1300 kome je pukla guma i kad se nekako dovukao do boksa mehaničari nisu imali spreman alat, dizalicu i rezervni točak, što ga je koštalo par krugova zaostatka a imao je realne šanse da se domogne visokog plasmana. Takodje je i Slobodan Ćetković imao izvesnih problema kad je sa svojim gordinijem izleteo sa staze i nasukao se na peščani bedem pa je i on sa zaostatkom završio trku.
Konačni poredak na kraju trke u klasi do 1300ccm bio je : Regvart, Kulundžić, Vidmajer, Ćetković i Raičević.
U klasi do 1600ccm izostao je Bogdan Damjanović pa klasa nije mogla da se boduje zbog nedovoljnog broja takmičara.
Za vozače najjače klase preko 1600ccm ova staza je bila mučenje, samo četiri vozača uspela su da stignu do cilja. Pobedio je Pisuljak u bmw-u 2002, drugi je bio Josip Hrestak koji je kao i većina vozača imao problem sa kočnicama, Tomislav Orović je jedva savladavao svoju alfu 2000 ali uspeo da se popne na najniže mesto postolja dok je četvrti završio Miodrag Lučić u bmw-u
