Reli "Zvezda 79."

Treći reli prvenstva jugoslavije za 1979. godinu održan je u organizaciji AMD Zvezda iz Ljubljane. Iako je reli bodovan za prvenstvo Jugoslavije na startu se pojavila samo 51, uglavnom slovenačka, posada a do cilja je stiglo smao njih 27.
Ni favoriti poput Zonte i Vidica nisu stigli do cilja. Drago Zonta je previše forsirao zbog čeka je sleteo sa puta i oštetio točak, Vidic je odustao zbog kvara na motoru njegove zastave, Jordan je takodje imao problema sa motorom a Mario Šegon je sa svojim fiatom 128 doživeo ozbiljan udes u kome je i bio povredjen pa je prebačen u Ljubljansku bolnicu.
U generalnom plasmanu najbolji je bio Aleš Pušnik koji je nastupao u klasi do 2000ccm sa opel kadetom ali se ta lasa nije bodovala jer nije imala dovoljan broj takmičara.
Drugi u generalnom plasmanu je bio Kižmič u bmw-u ispred Črniveca, Ditmajera i Zorca.
Plasman po klasama je izgledao ovako:
Klasa do 785ccm : Savić, Miljković, Milosavljević, Svatina, Pavlin, i dr.
Klasa do 1150ccm grupa 1: Črnivec,  Zorc, Košuta, Satler, Marega, Saksida....
Klasa do 1150ccm grupa 2: Vesnić, Pirjevec, Milovanović, Šuster.
Klasa do 2000ccm Pušnik, Kizmič, Ravnikar, Holinski, Kožar.

Milun Vesnić

Ušće 1979.

 Ovom trkom otvoreno je prvenstvo Jugoslavije na kružnim stazama za 1979. godinu.

Od 184 prijavljena takmičara na beogradskom ušću pojavilo se njih 104 koji su se takmičili u četiri klase obzirom da peta i najača klasa do 2000ccm nije imala dovoljan broj takmičara da bi mogla da se boduje.
U najslabijoj klasi fića juniora bilo je više od 24 takmičara kolika je bila propusna moć staze pa je deo njih morao da "otpadne" posle subotnjeg treninga.
Na trci je trijumfovao Dragan Kornicer kome je ovo bila prva pobeda u karijeri, drugi je bio Darko Otenhajmer ispred Tihomira Aćimića  i Asanovića. Petoplasirani Jovanović je posle trke uložio prigovor na ispravnost motora Jurjevića i Nikolića koji su diskvalifikovani, Nikolić jer nije dozvolio otvaranje svog motora a Jurjević jer se ustanovilo da kubikaža njegovog motora nije odgovarala homologaciji.

U klasi seniora od početka do kraja je vodio Komnenović sa najvećom prosečnom brzinom od 91km/h. Žestoku borbu za drugo mesto vodili su Matošević, Milenković, Žurka, Janković i Prokić. U tim duelima najbolje se snašao Prokić koji je završio kao drugi ispred Jankovića, Matoševića i Žurke. Milenković je u jednom krugu imao izletanje u kome je oštetio točak svog fiće.

Pavle Komnenović

 Najoštrija konkurencija bila je u klasi do 1150ccm grupe 1 u kojoj su nastupala vozila marke zastava 101.
Najbolji su bili Veselinović, Vukčević i Filipović, za njima su trku završili Dobrohotov, Ranković, Šikloši, Vidic, Djelmaš i drugi.

U klasi do 1150ccm grupe 2 bilo je dosta dobro spremljenih automobila, Atanacković je odlično pripremio motor svog nsu-a ali je uneo sumnju kod konkurencije jer je homologacija za njegov auto istekla ali je dozvoljeno još te godine da se vozi kao i abarti, konkretno bila je sporna težina njegovog nsu-a koja nije bila u skladu sa grupom 2  pa su konkurenti smatrali da on ima ogromnu prednost u klasi. Atanacković je bio najbrži na treningu ispred Milaveca i Zorana Dragoja.
Janez Milavec se pojavio u novom automobilu fiatu 128 sc ali na žalost nije imao sreće pa je već na prvoj trci totalno uništio auto posle jednog izletanja i kidanja bandere i drveća pored staze. Istu nesreću je imao i Nikola Rudelić koji je završio pored Milaveca van staze. Na svu sreću uništeni su samo automobili dok su vozači ostali nepovredjeni.

uništeni fiati Milaveca i Rudelića

 Atanacković je lako pobedio ispred Kuvalje i Dragoja, četvrti je bio Drago Merlić u abartu. Dagmar Šuster se pojavio sa zastavom 101 za reli koja uopste nije bila konkurentna u ovoj klasi pa je morao da se zadovolji 5. mestom.
Janez Urbančić je posle trke hteo da piše prigovor na ispravnost Kuvaljinog fiata, tačnije menjača, za koji je smatrao da nije u skladu sa homologacijom ali je kasnije odustao od žalbe.

pobednički nsu Bobana Atanackovića

Željko Herceg abarth 1000

Željko Kosać

Rodjen je 1963. godine u Herceg Novom.
Trkačku karijeru je započeo na dva točka, prvo kao reprezentativac i prvak Crne Gore u biciklizmu a kasnije i u motokrosu.
Prvi trkački koraci u automobilizmu, kao i većini takmičara, su mu bili u nacionalnoj klasi za volanom fiće početkom 70ih godina.
Uz pomoć Petra Jovanovića sekretara "AMD Herceg Novi" pripremio je svog prvog trkačkog fiću i krenuo da se takmiči u šampionatu Jugoslavije.

Prvih sezona krenuo je sa učenjem staza, skromnim rezultatima i čestim popravkama automobila da bi od 1985. godine njegova trkačka karijera krenula uzlaznom putanjom.
Te godine je osvojio treće mesto u šampionatu na brdskim stazama da bi već sledeće godine postao prvak Jugoslavije na brdu.
1988. i 1989. godine ponavlja uspeh i tako postaje po treći put šampion Jugoslavije u klasi do 850ccm što ga dovodi i do osvajanja "zlatne kacige" visokog priznanja auto moto saveza Jugoslavije.

1988

Pobedjivao je na Lovćenu, Vlasenici, Vodnu, Buzetu, Avali, Jelinjaku i mnogim brdskim stazama širom bivše Jugoslavije.
1990. po četvrti put osvaja šampionsku titulu koja nije bila i poslednja. Te godine je sa još nekim takmičarima iz Crne Gore nastupio i na trkama u Italiji gde je takodje zabeležio odlične rezultate.

Avala 1990

 Narednih par godina je morao da se zadovolji vicešampionskim titulama i trećim mestima, zbog nedostatka finansija i sponzora nije mogao kvalitetno da pripremi svoj trkački automobil. Nastupao je takodje u nacionalnoj klasi ali ovoga puta sa jugom jer su fiće bile povučene iz šampionata.

 1995. godine prelazi da vozi za beogradski klub "Tref" i nastupa u klasi do 2500ccm sa bmw-om M3 sa kojim osvaja i petu titulu prvaka. Sa bmw-om je nastupao i na kružnim i na brdskim stazama.
 1996. ponovo uspeva da stigne do samog vrha i okiti se sa još dve titule prvaka države. Sedeo je za volanima fiće, juga, suzukija, pezoa, bmw-a i micubiši lansera koji mu je bio i poslednji trkački auto sa kojim je nastupao 1998. godine kada je i prestao da se aktivno bavi automobilizmom.

Slavonska Požega 1975.

4. trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama vožena je 27. jula 1975. na autodromu u Slavonskoj Požegi.
U klasi do 1300ccm startovalo je 14. automobila a najveća borba se očekivala izmedju Štroka i Regvarta u fiatima 128 i Alihodžića i Langa u alfama.
Regvart je posle izletanja na treningu oštetio svoju 128icu tako da nije uspeo da ja osposobi za start trke. Atanacković je takodje bio jedan od konkurenata za vrh obzirom da je njegov nsu tt dobio novo ubrizgavanje i mogao je lakše da se nosi sa jačom konkurencijom ali se takodje zbog problema i izletanja na treningu nije pojavio na trci.
Trku je poveo Alihodžić ispred Langa i Štroka ali je ubrzo Langova alfa stala zbog kvara na motoru pa je Štrok preuzeo drugu poziciju i zadržao je do kraja. Alihodžić je napravio solidnu prednost koju je držao do samog kraja i stigao do druge pobede u sezoni.
Poredak na kraju trke bio Alihodžić, Štrok, Živan Mali i Vogrić u nsu-ima tt.
Posle trke uložen je progovor na ispravnost Alihodžićeve alfe , tačnije motora za koji se sumnjalo da nije potpuno u skladu sa homologacijom ali je nakon "otvaranja" motora u servisu "avtomontaže" u Ljubljani ustanovljeno da je motor na alfi "čist".

U klasi do 11500ccm grupe 1 fiati 128 nastavljaju sa dominacijom u odnosu na zastave 101 pa je faktički ova klasa mogla da se podeli u dve grupe obzirom da su zastave vodile svoju medjusobnu borbu a fiati svoju.
Na ovoj trci su se Gluhaku i Ivančiću, koji su od početka sezone za volanima fiata, pridružili Kulundžić i Šuster. Gluhak je kao i do sada nastavio u istom tempu i opet stigao do pobede, Ivančić se vozio sam na drugoj poziciji dok su se Šuster i Kulundžić smenjivali na trećoj da bi se posle jednog obilaženja zaostalog vozača Šuster lošije snašao i prepustio 3. mesto Kulundžiću. Peti je bio Dragoljub Marković ispred Žike Asanovića, obojica u zastavama 101.

Gluhak i Ivančić

 Šverko, Holjevac, Vidmajer i Milovanović su vodili glavnu reč u klasi do 1000ccm.
Trku su krenuli tim redosledom i vozili se "na braniku" par krugova dok Holjevac nije morao da odustane zbog kvara na motoru svog abarta u 4. krugu. Ni abart Antuna Vidmajera nije izdržao dugo, zbog problema sa strujom počeo da je posustaje pa na drugo mesto prelazi Jovica Milovanović ali ubrzo izbija i na prvu poziciju jer je i Šverko morao da napusti trku pre kraja.
Milovanoviću je ovo bila druga pobeda u sezoni. Dobrohotov je jedno vreme bio drugi u trci ali  je morao da smanji tempo vožnje  zbog sumnjivih zvukova koje je proizvodio njegov nsu tts pa je morao da se zadovolji 4. mestom. Drugi je završio Jozo Bogdanović takodje u tts-u ispred Vidmajera, Dobrohotova, Ježeka i Vesina.

U klasi do 850ccm Štimac opet nije imao sreće, morao je da odustane zbog problema sa svojim abartom. Pobedio je Željko Herceg ispred Srbe Milovanova u miniju, Novaka u štajer puhu i Kadića u abartu 850.

Srba Milovanov mini 850

Poredak u najslabijoj klasi do 785ccm bio je Željeznak, Šikloši, Lončar.

Drago Regvart

 Trkačku karijeru je započeo na dvotočkašima tačnije u moto spidveju 1955. godine i bio reprezentativac Jugoslavije

1971 prelazi na četvorotočkaše i seda za volan alfe 2000 gtam, jednog od najboljih trkačkih automobila tog vremena.
Već prve sezone Regvart beleži tri pobede u klasi preko 1600ccm na trkama u Zagrebu, Kragujevcu i Arandjelovcu.
Glavni konkurenti te godine su mi bili Goran Štrok i Robert Lang u bmw alpinama kao i Sead Alihodžić u alfi 2000 gtam.Takodje se pojavio i na trci u Salzburgringu

Sledeće godine nastavlja takmičenje u domaćem šampionatu u istoj klasi sa istim automobilom.
Za pripremu i održavanje alfe bio je zadužen Santino Balduci, italijanski tjuner koji je bio jedan od najpoznatijh tjunera tog vremena kad je ova marka automobila u pitanju.
Regvart beleži samo jednu pobedu te godine na trci u Splitu.

start trke u Splitu 1972.

 Iste godine se pojavio se i na trci Evropskog šampionata u Monci gde je sa italijanom Invernicijem nastupio u takodje Balduzzi alfi ali od 1300ccm, i njihov plasman nije zabeležen na kraju trke.

1973. godine ostaje veran alfi ali prelazi za volan nešto slabijeg modela 1300 gtaj  i sa njim nastupa u klasi do 1300ccm kada je šampionat Jugoslavije u pitanju. Ova sezona je bila dosta uspešna za njega, pobedio je na tri trke i postao šampion Jugoslavije. Glavni rival u ovoj klasi mu je opet bio Sead Alihodžić sa kojim je godinama vodio borbu na stazama širom Jugoslavije.

Što se evropskog šampionata tice i te godine je nastupio na trci 4 sata Monce zajedno sa Robertom Langom za volanom Balduzzi alfe 2000 gtam sa kojom su pobedili u klasi i osvojili sedmo mesto u generalnom poretku. Takodje je nastupio i na trci u Beču gde je pobedio u klasi do 1300ccm.

1974. godine se opet pojavljuje u Monci ali Langa menja Miroslav Nosse i uzimaju 4. mesto u klasi i 9. u generalnom plasmanu kase do 2000ccm. Opet je bila u pitanju alfa 2000 gtam ali rentirana od "Audtodelte". Na Bečkom aerdromu Aspern ponavlja uspeh iz prethodne sezone, ponovo pobeduje u klasi.

Regvart i Nosse u Monci

Na domaćoj sceni odlučuje se za promenu automobila i zadnju vuču zamenjuje prednjom pa seda za volan fiata 128 sport kupe švajcaskog "Valtelina Racing" tima.
Inače fiat je spreman u takodje švajcarskoj ekipi "Scuderia Filipineti" koja se početkom 70ih godina odlično pokazala u pripremi i nastupima sa ovim modelima automobila na evropskoj sceni ali su posle smrti vlasnika tima, 1973. godine, svi automobili pripali pomenutoj "Valtelina" ekipi.
Veoma brz i moderan trkački automobil za to vreme sa kojim Regvart odmah na prvoj trci oko Kalemegdana beleži pobedu i oduševljava publiku svojim novim automobilom.

Te sezone se nije puno navozio u fiatu obzirom da je na drugoj trci u Kragujevcu završio pored staze a posle treće trke vožene na ušću zaradio kaznu od 6 meseci zabrane učestvovanja na trkama zbog incidenta sa Seadom Alihodzićem.
Iste godine od fabrike Alfa Romeo i njenog sportskog odeljenja "Autodelta" dobija "zlatni trofej Alfa Romea" za postignute rezultate sa njihovim automobilima na domaćoj i evropskoj sceni.
Predstavnici alfe su bili iznenadjeni njegovom voznjom u Evropi, osvojio je 4. pobede u klasi a u Monci postigao drugo najbolje vreme odmah iza alfinog fabričkog vozača De Adamiča.
 I posle isteka kazne nastavlja da se vrlo uspešno takmiči u fiatu 128 na
1975. godine uzima pobedu na evropskoj sceni, prvo mesto u klasi do 1300ccm na trci Bosch-Cup na bečkom aerodromu.

 domaćim takmičenjima a posle kraće pauze 1977. godine se opet vraća u Evropski šampionat u kome nastupa do 1979. godine u klasi do 1600ccm sa vw širokom zajedno sa Dagmarom Šusterom i švajcarcem Saigristom.
 Pojavio se i na nekoliko brdskih trka u Evropi.

1980. godine u šampionatu Jugoslavije se pojavljuje sa novim automobilom ford fiesta u klasi do 1150ccm grupa 2 i beleži nekoliko pobeda. Nastupa još dve sezone sa tim automobilom da bi se 1983. i 84. vratio volksvagenu i modelu široko. Trkacku karijeru je zavrsio opet u fordu ovoga puta escortu mk3 1986. godine.