Avala 89.

48. takmičara pojavilo se na poslednjoj trci brdskog šampionata koja je vožena na Avali u organizaciji AMD Rakovica po gustoj magli i mokroj podlozi.
I pre ove trke već su bili poznati šampioni po klasama sem u najjačoj klasi preko 1300ccm grupe N i A gde se borba vodila izmedju Rajka Vlaha i Matjaža Tomljea .
Vlah je bio najbrži u klasi ispred Tomljea i Kuvalje ali je posle uloženog prigovora na ispravnost automobila, konkretno težinu i broj sedišta, bio diskvalifikovan.
Vlah je smatrao da je nepravedno diskvalifikovan jer je njegov reno 5 gt turbo zadovoljavao propise klase jer je sa tim istim automobilom nastupao cele sezone a niko mu nije skrenuo paznju na nedostatke zbog kojih je izgubio šampionsku titulu koja je ovog puta pripala Tomljeu.

Matjaž Tomlje

Rajko Vlah

U klasi do 1300ccm grupa A trijumfovao je Zvonimir Blažun ali je šampion klase bio Dagmar Šuster koji je na ovoj trci zauzeo treće mesto.
Banićević je bio najbolji u klasi do 1150ccm grupa A sa vremenom 2:44.715, njemu je ovo bila šesta pobeda od ukupno osam trka, iza njega su završili Djurović, Denić, Katunarić, Valter i Granda.

Željko Banićević

U slabijoj klasi jugica do 1150ccm grupe N slavio je Josip Matić sa vremenom 2:59: 398 ispred Kosaća i Šoljića a titulu prvaka na brdskim stazama ubedljivo je osvojio Franjo Kunčer ispred Cvetića i Matića.

Vitomir Cvetić i Franjo Kunčer obzirom da nisu morali da voze u klasi do 1150ccm, zbog već rešenog pitanja plasmana, nastupili su u najslabijoj klasi do 850ccm sa fićama.
Cvetić je pobedio dok je Kunčer bio treći, druga pozicija pripala je Miodragu Saviću dok su se na pozicijama izvan podijuma našli Narodović, Pavlović, Blaževski i dr.
Inače Cvetić je napravio skoro 5 sekundi bolje vreme sa fićom nego Matić sa jugom, Savić i Kunčer su takodje bili neznatno brzi od Matića što pokazuje da je jugo teško izlazio na kraj sa fićama kad je ova staza u pitanju.

Željko Kosać

Rodjen je 1963. godine u Herceg Novom.
Trkačku karijeru je započeo na dva točka, prvo kao reprezentativac i prvak Crne Gore u biciklizmu a kasnije i u motokrosu.
Prvi trkački koraci u automobilizmu, kao i većini takmičara, su mu bili u nacionalnoj klasi za volanom fiće početkom 70ih godina.
Uz pomoć Petra Jovanovića sekretara "AMD Herceg Novi" pripremio je svog prvog trkačkog fiću i krenuo da se takmiči u šampionatu Jugoslavije.

Prvih sezona krenuo je sa učenjem staza, skromnim rezultatima i čestim popravkama automobila da bi od 1985. godine njegova trkačka karijera krenula uzlaznom putanjom.
Te godine je osvojio treće mesto u šampionatu na brdskim stazama da bi već sledeće godine postao prvak Jugoslavije na brdu.
1988. i 1989. godine ponavlja uspeh i tako postaje po treći put šampion Jugoslavije u klasi do 850ccm što ga dovodi i do osvajanja "zlatne kacige" visokog priznanja auto moto saveza Jugoslavije.

1988

Pobedjivao je na Lovćenu, Vlasenici, Vodnu, Buzetu, Avali, Jelinjaku i mnogim brdskim stazama širom bivše Jugoslavije.
1990. po četvrti put osvaja šampionsku titulu koja nije bila i poslednja. Te godine je sa još nekim takmičarima iz Crne Gore nastupio i na trkama u Italiji gde je takodje zabeležio odlične rezultate.

Avala 1990

 Narednih par godina je morao da se zadovolji vicešampionskim titulama i trećim mestima, zbog nedostatka finansija i sponzora nije mogao kvalitetno da pripremi svoj trkački automobil. Nastupao je takodje u nacionalnoj klasi ali ovoga puta sa jugom jer su fiće bile povučene iz šampionata.

 1995. godine prelazi da vozi za beogradski klub "Tref" i nastupa u klasi do 2500ccm sa bmw-om M3 sa kojim osvaja i petu titulu prvaka. Sa bmw-om je nastupao i na kružnim i na brdskim stazama.
 1996. ponovo uspeva da stigne do samog vrha i okiti se sa još dve titule prvaka države. Sedeo je za volanima fiće, juga, suzukija, pezoa, bmw-a i micubiši lansera koji mu je bio i poslednji trkački auto sa kojim je nastupao 1998. godine kada je i prestao da se aktivno bavi automobilizmom.

"Nagrada Beograda 86"

Kada se već činilo da od trke u Beogradu neće biti ništa zbog problema sa stazom na Ušću koja nije zadovoljavala bezbednosne standarde uporni organizatori uz pomoć sponzora uspeli su da ipak naprave trku u glavnom gradu samo je lokacija staze bila premeštena na Novi Beograd u blizini opštine.
Prvi i jedini put je ova staza vožena te 1986. godine u konfiguraciji sličnoj onoj na ušću stim da je publika na ušću imala gde da potraži spas od sunca i vrućine dok je ovde to bio malo teži slučaj.
U najslabijoj klasi do 850cc istakli su se Kunčer, Jovanović, Andjelković, Petković i Bašić koji je morao da odustane pre kraja zbog kvara na njegovom autu dok je Kunčer izleteo sa staze posle borbe sa Kovačevićem. Najbolje se snašao Nenad Andjelković vožač "donit olimpije" koje je trijumfovao ispred Petkovića i Pecelja.

Nenad Andjelković

Sava Petković

 U klasi do 1150ccm grupe A trku je poveo renato Vuk u fiatu 127 ispred Komnenovića, Vesnića i Katunarića ali je vodjstvo trajalo nešto malo više od jednog kruga pa je morao da odustane zbog kvara na automobilu.
Komnenović i Vesnić su se smenjivali na vodećoj poziciji ali ni oni nisu imali više sreće pa su trku završili pre kraja. Čelnu poziciju je zatim preuzeo Damir Katunarić i zadržao je do kraja pobedivši ispred Milenkovića, Hadžića, Urbančića i Mirića u automobilima marke fiat 127 i jugo 55.

Renato Vuk fiat 127 grupa A

 U najjačoj klasi spojeni su bili automobili do 1600ccm i do 1150 grupe 2, najbolji na startu je bio Tihomir Filipović u glfu ispred Kuvalje, Regvarta, Šustera i Blažuna.
Filipović je prilično lako odmakao Kuvalji dok su Šuster, Blažun i Milovanović vodili borbu iz koje je Šuster izašao kao pobednik a da je bilo još malo vremena stigao bi i do drugoplasiranog Kuvalje obzirom da je iz kruga u krug smanjivao rastojanje.
Konačni poredak bio je Filipović, Kuvalja, Šuster, Milovanović, itd. uglavnom u automobilima marke vw golf i audi.

Filipović, Kuvalja, Regvart

Reli Saturnus *85

Osmi po redu Saturnus reli vožen od Ljubljane do Portoroža bodovan je za šampionat Jugoslavije, Evrope kao i za Alpe Adria kup. Učestvovale su posade iz Austrije, Italije, Nemačke, Čehoslovačke, Rusije, Holandije, Poljske i naravno Jugoslavije. Na startu se pojavila 81 posada njih 42 završilo. Vozeno je ukupno 284km brzinskih ispita od toga 174km po makadamu.
Naša najbolje plasirana posada u sastavu Kizmič-Šali za volanom renoa 5 turbo zadala je ozbiljne muke posadi Kvartezan-Vianelo u poršeu 911 ali i napravila nekoliko ozbiljnih grešaka što ih je koštalo pobede.

italijanska posada u poršeu 911

Kizmič je od ukupno 19 brzinskih ispita bio najbrži na 10 dok je Kvartezan pobedio na 7 brzinaca a dva brzinca su pripala rusu Filimonovu u miskoviču.

Silvan Lulik pored problema sa automobilom osvaja svoje prve bodove za šampionat Evrope.

Odličan rezultat beliži posada Satler-Strle koja sa jugom 55 osvaja 13. mesto u generalnom plasmanu ispred daleko brzih i skupljih automobila i prvo mesto u klasi do 1150ccm.

Romana Zrnec je rezervisanije vozila ovaj reli za koji kaze da joj je bio izuzetno naporan.

U klasi do 850ccm pobedjuje Podobnik ispred Dubljanina i Gladića.

Generalni plasman za prvenstvo Jugoslavije bio je : Kizmič, Lulik, Satler, Zrnec, Vidic, Milosavljević... Dok je u generalnom plasmanu za Alpe Adria Cup i šampionat Evrope poredak bio Kvartezan, Kizmič, Van Der MArel, Blanha, Filimonov, Janda...

"Oslobodjenje Kragujevca 88"

Sedma i poslednja trka u šampionatu Jugoslavije za 1988. godinu vožena je u krugu fabrike "Crvena Zastava" u Kragujevcu.

Jedino je u klasi do 850ccm bila rešena titula šampiona i pre ove trke koja je pripala Vitomiru Cvetiću ali i pored toga on je još jednom trijumfovao ispred Pavlovića, Jovanovića i Milenkovića.

Vitomir Cvetić

 U klasi do 1150ccm grupa N, Dragan Banić je imao najbolje šanse da osvoji titulu i tako je i bilo, trku je završio na 3. mestu sto je bilo dovoljno da postane šampion sa dva boda više od Zorana Stevanovića. Poredak na kraju trke bio je Stevanović, Milićević, Banić, Brkić.

Dragan Banić

Trka u klasi do 1150ccm grupa A je odlučivala šampiona izmedju tri vozača, Katunarića, Vesnića i Filipija.
Trku je poveo Filipi ispred Katunarića i Denića dok je Vesnić odustao zbog izletanja već u drugom krugu tako da su titulu ostali da jure samo Katunarić i Filipi koji su se smenjivali na vodećoj poziciji.
Filipi pred sam kraj trke ima kontakt sa Urbančićem koji je zaostajao i time biva izbačen iz borbe za titulu koju pobedom osvaja Katunarić iz Splita.
Crvena Zvezda je posle trke uložila protest na nesportsku vožnju i tražila da se ponište rezultati trke do čega naravno nije došlo. Damir Katunarić je postao prvak Jugoslavije u klasi A ispred Vesnića i Filipia koga je ovo odustajanje koštalo i vicešampionaske titule.

Pjero Filipi

Vožena je i trka za šampionat Srbije u klasi do 785ccm gde je Zvezdan Jovanović osvojio titulu i pre ove trke sa maksimalnim učinkom i pobdama na svim prethodnim trkama. Kao da mu to nije bilo dovoljno i ovde je trijumfovao ispred Bahusa, Radojčića i Davinića,
I u ovoj trci desio se jedan nesportski dogadjaj, Miroslav Jovanović, diskvalifikovan je posle trke na prigovor Bahusa zbog nesportskog ometanja na stazi. Iako Miroslav nije imao nekih šansi za dobar plasman smetao je Bahusu koji je mogao do pobede.

"Nagrada Kraljeva" 1989

Na stazi "Beranovac" kod Kraljeva vožena je šesta trka šampionata na kružnim stazama.
U istom terminu trebalo je da se vozi i motorciklistička trka ali su motorciklisti otkazali učešce na ovoj trci pa su pred nekoliko hiljada gledalaca nastupili samo naši automobilisti u četiri klase.
U klasi do 850ccm popularnim fićama pojavilo se 14 takmičara. Najbolje startno vreme imao je Pavle Komnenović koji je pauzirao prethodne tri trke jer je bio kažnjen zbog neregularnosti svog automobila. Komnenović je poveo trku ali u osmom krugu zbog problema sa menjačem popularni Paja je morao je da odustane a vodeću poziciju i pobedu na kraju uzima njegov klubski kolega Velimir Jovanović.
Borba za drugo mesto se vodila izmedju Otenhajmera, Narodovića, Nikolića i Milenkovića. Na kraju Narodović uzima drugo mesto ispred Stanimira Milenkovića.

fića Velimira Jovanovića

 U klasi 1150ccm grupa N prvi je startovao Miodrag Djelmaš ispred Stevanovića i Banića. oZoran Stevanović odustaje u drugom krugu zbog kvara na menjaču. Posle 12 krugova pobedu odnosi Miodrag Djlemaš ispred Dragana Banića i Franje Kunčera.

 Klase 1150 grupa A i 1300 vožene su zajedno. Komnenović koji je posle kvara manječa na fići dao sve od sebe da pobedi sa jugom. Odličonom vožnjom stiže do pobede u klasi 1150 gr.A sve vreme jureći za vozačima klase do 1300ccm. Drugi je bio Milun Vesnić ispred Predraga Milićevića.
U klasi do 1300ccm trku je poveo Dagmar Šuster ispred Pjera Filipija ali je Filipi ubrzo prešao u vodjstvo i pobedio ispred Šustera i Božića vozeći prosečnom brzinom 138,4 km/h

Komnenović i Šuster u prvom startnom redu

Pjero Filipi

Ili Petar Jugović kako su ga ovde prekrstili je Italijan koji je dobar deo svoje trkačke karijere i znanja oko automobila preneo na naše prostore. Srpski zet kako su ga još nazivali je rodjen u Livornu u Italiji i svoju karijeru započeo 1971 godine u fiatu 125 da bi sledeće godine prešao u opel asconu uz pomoć lokalnog opel dilera i vozio do 1982.

jedan od nastupa u Italiji 1972

1975

 Pošto se oženio beogradjankom, 1978. godine je sa suprugom bio u Beogradu na odmoru i skroz neočekivano iste godine nastupio na YU reliju. U šetnji Beogradom u jednoj od ulica je ugledao trkački nsu princ, odmah je počeo da se raspituje čiji je auto i na kakvim trkama se vozi. Saznali su da se taj auto sprema za YU reli koji je trebalo da startuje za mesec dana. Uz pomoć supruge povezao se sa klubom akademac koji je organizovao to takmičenje i posle razgovora sa njima odlučio da se pojavi na tom reliju gde se baš i nije proslavio jer je imao izletanje i oštetio svoj automobil. Sledeće godine je sa opel kadetom osvojio 6. mesto u generalnom plasmanu.
Život ga dalje vodi u Južnu Afriku i prestaje sa auto sportom neko vreme da bi se 1986. godine ponovo vratio u Evropu i Beograd kad upoznaje Paju Komnenovića i tako kreće njegova trkačka karijera na našim prostorima.
Postaje mehaničar i takmičar "Crvene Zvezde" i prvi put seda za volan juga i pojavljuje se na kružnim trkama.
Kako sam kaže kružne trke su mu se učinile lakšim od reli takmičenja ali se uverio da i nije baš tako, sam je pripremao svoj automobil i veruje da je do dobrih rezultata stizao baš zbog dobre pripremljenosti automobila. Od direktora ask "Crvena Zvezda" i dobija pseudonim Petar Jugović pod kojim je nastupao.  Bavio se "friziranjem" svih trkačkih automobila u ovom timu, čak je pojedine delove motora nosio u Italiju na specijalnu doradu i obradu kakva se ovde nije mogla naći. Zaslužan je za mnoge rezultate ovog kluba na trkama.
Pored priprema motora uveo je i nove standarde po pitanju bezbednosti automobila konkretno rol bara.

Posle Crvene Zvezde prelazi u klub Modriča i nastavlja sa takmičenjem i pripremom automobila. Sa modričom beleži uspehe u klasi 1300, počinje sve dublje da se unosi u tjuniranje motora i da izvlači maksimume.  Za modriču je radio na projektu "super jugo" i razvio motor od 1300ccm sa 160 konja i to je bio neki vrhunac što se pripreme juga u Jugoslaviji tiče ali taj motor nije izdržao testiranja. Kasnije j napravio motor od 140 konja i 10.000 obrtaja a za taj motor je specijalno preradjivan karburator sa jamahinog motorcikla. Na žalost modriča je odustala od ulaganja u projekte pa  tako da je i Pjero prestao da se bavi motorima za juga.

Kasnije je radio na bmw-u Mike Djelmaša i Vlade Kovačevića, zatim hondu gorana Bursaća na kojoj je vršio "operaciju" prebacivanja volana sa desne na levu stranu, održavao alfu 155 Paje Komnenovića i mnogih drugih automobila.

Oslobodjenje Novog Sada 1986

Poslednja trka šampionata Jugoslavije za 1986. godinu održana je u Novom Sadu na stazi Mišeluk 
Hladno i oblačno vreme nije sprečilo gledaoce i vozače da se pojave u velikom broju i zatvore ovu sezonu sto se kružnih trka tiče.
U najslabijoj klasi fica do 785ccm, za prvenstvo Srbije, ubedljivo trijumfuje Dejan Ilić Dzeninks u vremenu od 28:33.441 ispred Jovanovića i Radojčića koji su se borili za drugo mesto do samog kraja, zatim slede Petrović, Borisavljević i kruševljanin Pantelić.
 U klasi do 850ccm grupe A šampionsku titulu i pre ove trke je obezbedio Sava Petković.
 Trku je poveo Manojlović ispred Andjelkovića i Cvetića, posle nekoliko krugova Manojlović odustaje a Cvetić i Andjelković se smenjuju na prvoj poziciji, obzirom da su glavni konkurenti odustali Andjelkoviću je bilo dovoljno i drugo mesto u trci za vicešampionsku titulu tako da popušta gas i zadržava drugo mesto u trci dok Cvetić trijumfuje. Iza njih su završili Jovanović, Milenković, Nikolić....dok je Petković bio tek 8.
 Klasa 1150 grupa A nije donela nista neočekivano i tu je manje više već sve bilo rešeno sto se generalnog plasmana tice. Katunarić je opet pobedio i potvrdio šampionsku titulu ispred Komnenovića, dok je treći bio Renato Vuk u fiatu 127. Poredak u generalnom plasmanu je bio Katunarić, Komnenović, Vesnić, Vuk.

 Tihomir Filipović je pobedio u najačoj klasi do 1600ccm sa vw golfom ispred Urbančića i Milovanovića i time učvrstio i potvrdio prvu poziciju u generalnom plasmanu. Glavni rival na ovoj trci mu je bio timski kolega Pirjevec ali već posle prvog kruga izleće sa staze i ostećuje svoj audi.