Reli "Beograd-Bar 74."

1974. godine četvrti put po redu u organizaciji ask "Crvena Zvezda" odžran je reli od Beograda do Bara ukupne dužine 813km.
Po tradiciji opet je bilo malo takmičara, svega 29 od kojih je samo 14 stiglo do cilja a nekima od odustalih posada je ovaj reli bio od značaja za generalni plasman u šampionatu Jugoslavije.
Sead Alihodžić posle kazne koju je zaradio na kružnim trkama krenuo je u reli takmičenja i kao fabrički vozač sarajevskog "TAS-a" nastupao za volanom odlično pripremljene volksvagen bube u klasi preko 1300ccm.

Na prethodnim relijima u sezoni dominirao Aleš Pušnik na renou 12 gordini sa tri pobede ali ovoga puta mu to nije pošlo za rukom jer je morao da odustane na Tari a Alihodžića ovoga puta sitni kvarovi nisu odvojili od pobede.
Drugi je bio Slobodan Milošević u eskortu ispred Antona Železnika u renou 12.

U klasi do 1300ccm do cilja su stigli samo Branko Nadj i Marjan Kaučić u zastavama 101.
Jovica Paliković je pravo sa "Tour dEurope" relija stigao i na ovo takmičenje ali izgleda da je njegova zastava odradila svoje na tom maratonskom reliju pa je ovoga puta odustao već na Divčibarama zbog kvara na motoru.
Branko Nadj je ovom pobedom osvojio šampionsku titulu u klasi do 1300ccm.

Jedna škoda protiv dve zastave borila se u klasi do 1150ccm. Miodrag Živanović ipak nije uspeo da svoju škodu dovede do maksimuma u pripremi kako bi parirala zastavama Arsića i Kadića tako da je morao da se zadovolji trećim mestom iza Fadila Kadića i pobednika Momira Arsića ali uspeva da zadrži prednost u generalnom poretku klase sa 2 boda više ispred drugoplasiranog.

U nacionalnoj klasi do 785ccm pobedio je Slobodan Podboj i stekao najviše šansi za osvajanje titule prvaka. Do ovog relija imao je isti broj bodova kao Vladimir Dragosavac koji je morao da odustane zbog otpadanja zadnjeg točka. Drugi je završio Ivan Matošević ispred Čalića i Brajkova.
U generalnom plasmanu najbolji je bio Alihodžić ispred Miloševića i Nadja.

Fadil Kadić

Drago Regvart

 Trkačku karijeru je započeo na dvotočkašima tačnije u moto spidveju 1955. godine i bio reprezentativac Jugoslavije

1971 prelazi na četvorotočkaše i seda za volan alfe 2000 gtam, jednog od najboljih trkačkih automobila tog vremena.
Već prve sezone Regvart beleži tri pobede u klasi preko 1600ccm na trkama u Zagrebu, Kragujevcu i Arandjelovcu.
Glavni konkurenti te godine su mi bili Goran Štrok i Robert Lang u bmw alpinama kao i Sead Alihodžić u alfi 2000 gtam.Takodje se pojavio i na trci u Salzburgringu

Sledeće godine nastavlja takmičenje u domaćem šampionatu u istoj klasi sa istim automobilom.
Za pripremu i održavanje alfe bio je zadužen Santino Balduci, italijanski tjuner koji je bio jedan od najpoznatijh tjunera tog vremena kad je ova marka automobila u pitanju.
Regvart beleži samo jednu pobedu te godine na trci u Splitu.

start trke u Splitu 1972.

 Iste godine se pojavio se i na trci Evropskog šampionata u Monci gde je sa italijanom Invernicijem nastupio u takodje Balduzzi alfi ali od 1300ccm, i njihov plasman nije zabeležen na kraju trke.

1973. godine ostaje veran alfi ali prelazi za volan nešto slabijeg modela 1300 gtaj  i sa njim nastupa u klasi do 1300ccm kada je šampionat Jugoslavije u pitanju. Ova sezona je bila dosta uspešna za njega, pobedio je na tri trke i postao šampion Jugoslavije. Glavni rival u ovoj klasi mu je opet bio Sead Alihodžić sa kojim je godinama vodio borbu na stazama širom Jugoslavije.

Što se evropskog šampionata tice i te godine je nastupio na trci 4 sata Monce zajedno sa Robertom Langom za volanom Balduzzi alfe 2000 gtam sa kojom su pobedili u klasi i osvojili sedmo mesto u generalnom poretku. Takodje je nastupio i na trci u Beču gde je pobedio u klasi do 1300ccm.

1974. godine se opet pojavljuje u Monci ali Langa menja Miroslav Nosse i uzimaju 4. mesto u klasi i 9. u generalnom plasmanu kase do 2000ccm. Opet je bila u pitanju alfa 2000 gtam ali rentirana od "Audtodelte". Na Bečkom aerdromu Aspern ponavlja uspeh iz prethodne sezone, ponovo pobeduje u klasi.

Regvart i Nosse u Monci

Na domaćoj sceni odlučuje se za promenu automobila i zadnju vuču zamenjuje prednjom pa seda za volan fiata 128 sport kupe švajcaskog "Valtelina Racing" tima.
Inače fiat je spreman u takodje švajcarskoj ekipi "Scuderia Filipineti" koja se početkom 70ih godina odlično pokazala u pripremi i nastupima sa ovim modelima automobila na evropskoj sceni ali su posle smrti vlasnika tima, 1973. godine, svi automobili pripali pomenutoj "Valtelina" ekipi.
Veoma brz i moderan trkački automobil za to vreme sa kojim Regvart odmah na prvoj trci oko Kalemegdana beleži pobedu i oduševljava publiku svojim novim automobilom.

Te sezone se nije puno navozio u fiatu obzirom da je na drugoj trci u Kragujevcu završio pored staze a posle treće trke vožene na ušću zaradio kaznu od 6 meseci zabrane učestvovanja na trkama zbog incidenta sa Seadom Alihodzićem.
Iste godine od fabrike Alfa Romeo i njenog sportskog odeljenja "Autodelta" dobija "zlatni trofej Alfa Romea" za postignute rezultate sa njihovim automobilima na domaćoj i evropskoj sceni.
Predstavnici alfe su bili iznenadjeni njegovom voznjom u Evropi, osvojio je 4. pobede u klasi a u Monci postigao drugo najbolje vreme odmah iza alfinog fabričkog vozača De Adamiča.
 I posle isteka kazne nastavlja da se vrlo uspešno takmiči u fiatu 128 na
1975. godine uzima pobedu na evropskoj sceni, prvo mesto u klasi do 1300ccm na trci Bosch-Cup na bečkom aerodromu.

 domaćim takmičenjima a posle kraće pauze 1977. godine se opet vraća u Evropski šampionat u kome nastupa do 1979. godine u klasi do 1600ccm sa vw širokom zajedno sa Dagmarom Šusterom i švajcarcem Saigristom.
 Pojavio se i na nekoliko brdskih trka u Evropi.

1980. godine u šampionatu Jugoslavije se pojavljuje sa novim automobilom ford fiesta u klasi do 1150ccm grupa 2 i beleži nekoliko pobeda. Nastupa još dve sezone sa tim automobilom da bi se 1983. i 84. vratio volksvagenu i modelu široko. Trkacku karijeru je zavrsio opet u fordu ovoga puta escortu mk3 1986. godine.

"Galax 71"

Šesti i poslednji reli u sezoni 1971. za šampionat Jugoslavije u organizaciji kluba "Neoplanta" održan u čast oslobodjenja Novog Sada 23. i 24. oktobra.
Start i cilj relija bio je u Novom sadu a Itinerer od 867km i 6 brzinskih ispita voženih na Iriškom vencu trebali su da odluče šampione u najačoj i najslabijoj klasi. Na startu se pojavilo 67 posada od kojih čak 25 iz najslabije klase do 785ccm.
Reli je bio noćni i izuzetno brz i zahtevan pa je obilovao odustajanjima. Još na početku odustaju Ilić, Karlavaris, Širenberg a odmah posle i Marković i Jakšić dok se Holjevac prevrnuo na poslednjem brzincu.
Na reliju se nisu pojavili favoriti poput Djordja Novakovića koji je već obezbedio prvo mesto u generalnom plasmanu, Aleš Pušnik vicešampion u klasi 1300, Branimir Perić Džo i Andrej Vidić.

U najslabijoj klasi bilo je više kandidata za osvajanje titule Živanović, Holjevac, Franković, Vukotić i Zdravković dok je Ferleža sa spačekom branio drugo mesto.
Živanović na prvom brzincu stiče 12 sekundi prednosti u odnosu na Holjevca koji odmah pobedjuje  na drugom brzincu. Miki Živanović opet pojačava tempo na trećem i četvrtom brzincu što navodi Holjevca na grešku i prevrtanje na poslednjem brzincu. Ferlež je odlično vozio ali ipak spaček nije mogao da parira fićama tako da je morao da se zadovolji 9. mestom što je dovelo do gubitka vicešampionske titule.
Poredak na kraju relija u klasi do 785cc bio je Živanović, Franković, Vukotić, Zdravković, Stevanović, Divljak.

U nacionalnoj klasi do 850ccm pitanje šampiona je već bilo rešeno a pobedu odnosi Mihailo Tatalović ispred Krsmanovića koji je već pre ovog relija postao šampion klase. Iza njih su bili Ljeskić, Santo i Živan Mali. Tataloviću je ova pobeda donela i drugo mesto u generalnom plasmanu u klasi 850.

Klasa do 1000ccm je takodje imala šampiona pre ovog takmičenja, a pobedu na ovom reliju je odneo novosadjanin Bogdan Dragin u mini kuperu sa samo 10 kaznenih bodova ispred Fadila Kadića i Nestora Milanova u nsu-ima tts.

Bogdan Dragin "Fafa" mini cooper 1000

 Jovica Paliković je kao pravi sportista došao na ovaj reli iako niko od takmičara nije mogao da ugrozi njegovo prvo mesto u klasi i pored problema sa svetlima uspeva lagano da trijumfuje u klasi 1300 i osvoji drugo mesto u generalnom poretku na kraju relija sa renoom 8 gordini.
Tri puta je bio najbrži na brzinskim ispitima a najozbiljniji konkurent mu je bio Mladen Gluhak u bmw-u 2002 ti. Dragan Vučković "Mališa" sa nsu-om tt osvojio je drugo mesto u klasi ispred Miloševića(mazda 1200), Gerimagića(nsu tt) i Glišića(alfa romeo)

U Klasi do 1600ccm sem jednog fiata 124 i audia 60 uglavnom su dominirala vozila bmw 1602. Kako sam već i napisao u klasi su nedostajali Novaković i Vidic jer su njihove pozicije već bile rešene a na ovom reliju pobedjuje Franjo Biruš sa bmw-om ispred Vidljinovića(audi 60), Vrhoveca(bmw 1602), Kapetanovića(bmw 1602) i Mutevelića(fiat 124 sc).

U najačoj klasi preko 1600ccm pojavljivanjem Gluhaka na startu relija već je bilo jasno ko će biti šampion obzirom da se njegov glavni konkurent Horvat nije pojavio na ovom reliju.
Gluhak je sigurnom ali i brzom vožnjom stigao lako do pobede u klasi i time osvojio titulu šampiona na reliju u najačoj klasi za 1971. godinu. Širenberg je odustao posle oštećenja automobila a drugo mesto u klasi osvaja Pisuljak ispred Ristića obojica u bmw-ima 2002 i Brzaka i Ninkova u fiatima 125.

Generalni plasman na ovom reliju bio je Živanović, Paliković, Biruš, Gluhak .
Najbolji na ispitima spretnosti bili su Vučković i Čerimagić a Miki Živanović zbog pobede u gelerali osvajai memorijal dr. Slobodana Stoje.

Reli "Nagrada Makedonije"

Treći reli po redu u šampionatu Jugoslavije za 1969. godinu.
 Za 35 sati vozači su trebali da predju 1900km počevši od Skoplja preko Kragujevca, Užica, Sarajeva, Dubrovnika, Podgorice i Bitole do Ohrida gde je bio cilj relija.
U Skoplju je startovala 41 posada a na cilj relija stiglo samo njih 10. Razlog za mnogobrojna odustajanja vozača bili su teški tereni kojima je trebalo proći. Reli je obilovao mnogobrojnim odustajanjima, kvarovima i izletanjima.
Ove sezone u šampionatu Jugoslavije ušla su i dva proizvodjača automobila, reno i saab kao "fabrički timovi" i preko svojih predstavništva u Jugoslaviji rešili da pomognu našim takmičarima.
Za "Renault-Cosmos-Ina" kooperaciju,  nastupili su Paliković, Novaković, Gluhak i Pušnik, sva četvorica u renoima 8 gordini u klasi do 1300ccm
Saab je preko svog predstavnika "Hermesa" iz Ljubljane ukazao poverenje Andreju Vidicu i Rajku Krešni dodelivši im dva vozila saab 96 za klasu do 1600ccm.
Vidic i Krešna su odmah i opravdali očekivanja i ukazano poverenje završivši ovaj reli na prvom i drugom mestu u klasi.
Takmičari renoa se ovog puta nisu proslavili kao na prethodna dva relija na kojima su deklasirali protivnike. Na ovom reliju samo je Đorđe Novaković stigao do cilja ali i pobede u klasi i generalnom plasmanu sto je ipak jako bitno za ovu ekipu.
Paliković je posle 400km relija morao da odustane zbog kvara na menjaču.
Aleš Pušnik je bio na odličnom putu da pobedi ali na 200km pre cilja udara u kemen koji oštećuje karter njegovog renoa i tako završava ovaj nastup.
Malden Gluhak je takodje morao da odustane zbog problema sa automobilom.
Branimir Perić Dzo je na jednom od brzinaca izleteo sa svojom mazdom tako da je to još jedan od favorita koji nije završio reli.
Na kraju relija u mnogim klasama bilo je samo po jedan ili dva auta pa je poredak bio je sledeći:
klasa do 780ccm: Branko Nađ, Ivan Rojtinić, Nestor Milanov, Fadil Čerimagić, svi u automobilima zastava 750.
klasa do 1300ccm : Đorđe Novaković (reno 8 gordini),  Zoran Đurović (opel kadet)
klasa do 1600ccm: Andrej Vidic (saab 96), Rajko Krašna (saab 96)
klasa preko 1600ccm: Predrag Dimitrijević (audi 72)
Generalni plasman: Novaković, Vidic, Nađ, Krašna, Rojtinić.

Andrej Vidic saab 96

Sejo i Alfa

Kad je reč o kružnim trkama jedan od najboljih vozača 70ih godina bio je Sead Alihodžić, polularni Sejo.
Svi pamte njegove nastupe za volanom Alfa Romea, jedan je od prvih vozača iz Jugoslavije koji je na ovim prostorima nastupao sa tom markom automobila.
Njegovo prvo pojavljivanje u ovom automobilu bilo je 1971. godine u rentiranoj alfi 2000 GTAm.
Alfa je bila rentirana kod "Auto Delte", sportskog odeljenja Alfa Romea koje se bavilo pripremom automobila za trke. Sead se pojavio u najačoj klasi preko 1600ccm gde je sa istim modelom nastupao i Drago Regvart. To su bile jedina dve alfe u klasi koje su se ravnopravno nosile sa do tada neprikosnovenim bmw alpinama.
 Pored problema sa alfom Sejo uspeva da sezonu privede kraju i završi na 3. mestu u generalnom plasmanu.

Letnja Liga 1971

Kragujevac 1971

Split 1971

  Posle izvezene i za njega neuspešne sezone, Sejo se rešava da promeni auto, 2000 GTAm je vraćena u Italiju a nabavljena "nova" 1300 GTAJ od italijanskog tjunera Balducija.
Tu alfu je pre Seada vozio italijan Alberto Pono, mehaničar u alfi koji je zajedno sa Santinom Balducijem radio na pripremi tog auta za italijansko prvenstvo.
Posle promena homologacije Pono više nije mogao da nastupa sa tim autom u Italiji zbog troškova ulaganja u motor i ostale detalje koji su pratili tu izmenjenu homologaciju i rešava da proda auto koji tako i završava kod Seada.
Početkom ove godine sam stupio u kontakt sa gospodinom Ponom, poslao mu neke fotografije Seadove alfe i on se seća nekih detalja kao i da je Sejo dolazio kod Balducija i njihove saradnje. Takodje me je povezao i sa Santinom Balducijem od kog nažalost nisam mogao da izvučem neke preciznije informacije sem da pamti Seada kao jednog od najboljih Jugoslovenskih vozača i da se seća zajedničke saradnje.
Tako je Sejo došao do novog automobila 1972 godine, nastupa u klasi do 1300ccm i osvaja naslov prvaka te godine ispred Marjana Kulundžića.

Balduzzi 1300 GTAJ

 1973 Sejo nastavlja da nastupa sa istim autom ali uz dosta problema opet osvaja treće mesto u generalnom plasmanu. Beleži samo jednu pobedu u Kraljevu.
1974 godine Regvart dovozi novi auto, fiat 128 sc koji Seadu zadaje dosta muka. Regvart pobedjuje na prvoj trci ali na sledecoj Sejo uzvraća udarac.
 Na trećoj trci šampionata, a prvoj "letnje lige" na Ušću, posle guranja i kontakata na stazi tokom trke došlo je i do fizičkog obračuna izmedju njih dvojice posle trke zbog čega zaradjuju suspenziju od 6 odnosno 12 meseci zabrane trkanja u šampionatu Jugoslavije. Time je ova sezona za Seada bila završena pre kraja.

 1975 godine propušta prvu trku zbog još uvek važeće kazne ali na ostalim trkama uspeva da pobedi i stigne do druge  titule prvaka Jugoslavije i pored prigovora na ispravnost njegove alfe posle trke u Slavonskoj Požegi.
1976. godine  Sead kreće da se takmiči sa formulom 2 u šampionatu Evrope i time je posle punih 5 godina završena njegova karijera nastupa za volanom Alfa Romea.

IV. YU rally

Auto moto klub "Akademski" iz Beograda 1970. godine organizovao je 4. Jugoslovenski reli.
Od 136 prijavljenih posada na startu relija u Kopru pojavilo se 109 takmičara.
Reli je Vožen kroz Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju do Vrnjačke Banje gde je i bio cilj relija.
Glavnim favoritima za generalni plasman su se smatrali Paliković sa renoom 8 i Štrok i Gluhak sa bmw-ima 2002.

Goran Štrok

 Već na početku relija Paliković oštećuje vešanje na svom autu ali odlična i brza mehaničarska ekipa  renoa menja kompletan prednji trap i on nastavlja dalje i vodi u generalnom posle 2 brzinca ispred Štroka i Gluhaka u bmw-ima.
Na cilj prvog dela relija u Vrnjačku Banju stiže samo 67 automobila, dosta kvarova, izletanja i odustajanja su učinili svoje.
U drugom delu relija vozače je čekalo 900km puta i 5 brzinaca na različitim podlogama. Paliković pojačava prednost, iza njega je stojala odlična prateća ekipa sa dva servisna vozila puna delova i guma za različite uslove vožnje.
Štroka su takodje pratili mehaničari bmw-a ali dosta slabije opremljeni od ekipe renoa.
Fabrička ekipa škoda je prijavila sedam svojih vozila i imala takodje dobru prateću ekipu, čak su imali i kompletne motore i menjače spremne za zamenu.

Paliković sa mehaničarima renoa

 Štrok je ozbiljno ugrožavao Palikovića vozeći se u par sekundi iza njega ali na kraju relija ipak Paliković uzima prvo mesto u klasi i u generalnom plasmanu.
Drugo i treće mesto u njegovoj klasi, do 1300ccm, uzimaju česi sa škodama, četvrti je bio Ivica Karlavaris a peti Muhamed Bukvić, obojica sa nsu-ima tt.
Štrok ubedljivo trijumfuje u klasi preko 1600ccm ispred Gluhaka i Mutevelića dok u klasi do 1600 kubika pobedu uzima Đorđe Novaković u bmw-u ispred Pere Kolića u fiatu 124 kao i Vrhoveca i Vidića.
u Klasi do 1000ccm pobedu odnosi Lijeskić Miloš sa fiatom 850 sc. Drugi je bio čeh Karel u škodi a treći Fadil Kadić takodje u fiatu 850 sc.
Milorad Živanović pobedjuje u najslabijoj klasi. 

Pjero Filipi

Ili Petar Jugović kako su ga ovde prekrstili je Italijan koji je dobar deo svoje trkačke karijere i znanja oko automobila preneo na naše prostore. Srpski zet kako su ga još nazivali je rodjen u Livornu u Italiji i svoju karijeru započeo 1971 godine u fiatu 125 da bi sledeće godine prešao u opel asconu uz pomoć lokalnog opel dilera i vozio do 1982.

jedan od nastupa u Italiji 1972

1975

 Pošto se oženio beogradjankom, 1978. godine je sa suprugom bio u Beogradu na odmoru i skroz neočekivano iste godine nastupio na YU reliju. U šetnji Beogradom u jednoj od ulica je ugledao trkački nsu princ, odmah je počeo da se raspituje čiji je auto i na kakvim trkama se vozi. Saznali su da se taj auto sprema za YU reli koji je trebalo da startuje za mesec dana. Uz pomoć supruge povezao se sa klubom akademac koji je organizovao to takmičenje i posle razgovora sa njima odlučio da se pojavi na tom reliju gde se baš i nije proslavio jer je imao izletanje i oštetio svoj automobil. Sledeće godine je sa opel kadetom osvojio 6. mesto u generalnom plasmanu.
Život ga dalje vodi u Južnu Afriku i prestaje sa auto sportom neko vreme da bi se 1986. godine ponovo vratio u Evropu i Beograd kad upoznaje Paju Komnenovića i tako kreće njegova trkačka karijera na našim prostorima.
Postaje mehaničar i takmičar "Crvene Zvezde" i prvi put seda za volan juga i pojavljuje se na kružnim trkama.
Kako sam kaže kružne trke su mu se učinile lakšim od reli takmičenja ali se uverio da i nije baš tako, sam je pripremao svoj automobil i veruje da je do dobrih rezultata stizao baš zbog dobre pripremljenosti automobila. Od direktora ask "Crvena Zvezda" i dobija pseudonim Petar Jugović pod kojim je nastupao.  Bavio se "friziranjem" svih trkačkih automobila u ovom timu, čak je pojedine delove motora nosio u Italiju na specijalnu doradu i obradu kakva se ovde nije mogla naći. Zaslužan je za mnoge rezultate ovog kluba na trkama.
Pored priprema motora uveo je i nove standarde po pitanju bezbednosti automobila konkretno rol bara.

Posle Crvene Zvezde prelazi u klub Modriča i nastavlja sa takmičenjem i pripremom automobila. Sa modričom beleži uspehe u klasi 1300, počinje sve dublje da se unosi u tjuniranje motora i da izvlači maksimume.  Za modriču je radio na projektu "super jugo" i razvio motor od 1300ccm sa 160 konja i to je bio neki vrhunac što se pripreme juga u Jugoslaviji tiče ali taj motor nije izdržao testiranja. Kasnije j napravio motor od 140 konja i 10.000 obrtaja a za taj motor je specijalno preradjivan karburator sa jamahinog motorcikla. Na žalost modriča je odustala od ulaganja u projekte pa  tako da je i Pjero prestao da se bavi motorima za juga.

Kasnije je radio na bmw-u Mike Djelmaša i Vlade Kovačevića, zatim hondu gorana Bursaća na kojoj je vršio "operaciju" prebacivanja volana sa desne na levu stranu, održavao alfu 155 Paje Komnenovića i mnogih drugih automobila.