Beranovac 1978.

Iz Beograda automobilisti su se preselili u Kraljevo gde je vožena sedma trka šampionata Jugoslavije. Automobilistima su se na ovoj trci priključili i motociklisti. 
Po lepom vremenu i pred oko 30.000 gledalaca vozači su konačno došli na pravu stazu, dugačku i široku koja je mnogima išla na ruku.
U klasi juniora neprikosnoveni Predrag Aćimić nastavio je sa pobedama i jurišu ka tituli prvaka države. Ovom pobedom prišao je na 8 poena Slavkoviću koji je vodio u generalnom ali na ovoj trci nije uspeo da pobedi pa se zadovoljio drugim mestom a rešavanje pitanja šampiona ostavio za poslednju trku u požegi. Treći je bio Goran Asanović ispred Jurjevića i Klasnića.

trećeplasirani Goran Asanović

Komnenović je još jednom trijumfovao u seniorima, Žurka nije stigao do bodova ali je već imao dobru bodovnu zalihu da sebi dopusti jedan izostanak iz plasmana. Vodila se tesna borba sa poenima za drugo mesto u generalnom plasmanu, nekoliko takmičara je moglo da ugrozi Komnenovića. Drugi u trci bio je Todorović ispred Leničeka, Jankovića i Rikića.

Lučić, Šikloši i Djordjević bio je poredak prve trojice u klasi "kečeva" odnosno klasi do 1150ccm grupe 1.

Atanacković je ponovio rezultat sa drugog Ušća i glatko trijumfovao u Kraljevu u klasi 1150 grupa 2 ispred Vlaha u fiatu 128, Macukića u abartu, Zorana Dragoja u nsu i Kuvalje i Rudelića u fiatima. Urbančić je zbog problema sa autom stigao tek kao deseti.

Atanacković, nsu tt

Janez Urbančić

Gluhak, Vidmajer, Puh, Dačević, Mitrović i Halik činili su poredak na kraju trke klase do 2000ccm. Bodovna razlika izmedju Gluhaka i Vidmajera je bila samo 4 poena posle ove trke pa je i to pitanje šampionske titule ostavljeno za poslednju trku u sezoni.

Gluhak i Vidmajer na prvim startnim pozicijama

Posle pauze od tri Ušća i Kragujevca vozači formule super fau imali su prilike da po četvrti put u sezoni pokažu svoje umeće. Komnenović je slavio i u ovoj trci ispred Šverka, Holjevca, Trninića, Mičića, Tusa i Lazića. Dobrohotov i Milovanović nisu završili trku.

Komnenović, Šverko i Holjevac

"Nagrada Kraljeva 81."

Pred više od 10.000 gledalaca održana je i poslednja kružna trka šampionata Jugoslavije u automobilizmu i motociklizmu na autodromu "Beranovac" kod Kraljeva.

U klasi do 785ccm fića "juniora" i pored lošeg plasmana na ovoj trci, titulu je osvojio Boško Marković posle četiri uzastopne pobede i jednog drugog mesta.
Pobednik trke bio je Čulić ispred Mladenovića, Pešića i Milenkovića. U trci a i sezoni se odlično pokazao i Kovačević sa tri pobede kao i Milenković i Bursać koji su odlično vozili.
Konačni plasman na kraju sezone bio je Boško Marković, Kovačević, Petar Milenković

U klasi "seniora" Jožef Šikloši je zasluženo trijumfovao po četvrti put i osvojio naslov prvaka države. Poredak u klasi na kraju ove trke bio je Šikloši, Miljković, Pijale, Djaković i dr.
Konačni plasman u ovoj klasi na kraju sezone bio je Jožef Šikloši, Ljubiša Milenković, Zoran Miljković

Najveća naizvesnost bila je u klasi do 11500ccm grupe 1 gde su se za titulu borili Komnenović i Vesnić koji je u ovu trku ušao sa 2 boda više.
Komnenović je još na treningu najavio pobedu osvojivši prvu poziciju koju je održao i u trci i zasluženo stigao do titlue prvaka države. U ovoj klasi je bilo i nekih nesportskih ponašanja od strane odredjenih takmičara pa je tako Mišković prijavljen disciplinskoj komisiji zbog nesportske vožnje i zatvaranja Vesnića, zatim Milićević koji je naterao na izletanje Miodraga Djelmaša koji je kasnije hteo da mu se revanšira kamenom ali je na vreme sprečen.
Poredak na kraju trke bio je Komnenović, Vesnić, Šikloši, Dobrohotov, Katunarić, itd.
Konačni poredak na kraju sezone bio je Pavle Komnenović, Milun Vesnić, Aleksandar Šikloši.

Komnenović, Šikloši, Vesnić...

 U klasi do 1150ccm grupe 2 Tihomir Filipović nije imao sreće što se ove trke tiče jer motor njegovog volksvagen pola nije izdržao ali bodovna zaliha sa kojom je došao na ovu trku mu je obezbedila titulu prvaka bez obzira na ovaj peh. Pobedu je odneo odlični Drago Macukić ovoga puta je fiat ritma zamenio vw polo koji je odlično radio, drugi je bio Dagmar Šuster u fiat ritmu dok su Milovanović, Delmoro i Kuvalja bilo daleko iza i jedva stigli do cilja. Posle trke su se postavljala pitanja da li su ova tri vozača uopšte stekla uslov za plasman u trci obzirom na vremenski zaostatak koji su imali za pobednikom trke.
Konačni plasman na kraju sezone bio je Tihomir Filipović, Jovica Milovanović, Dagmar Šuster.

Djani Šverko je i pored problema sa svojom formulom uspeo da pobedi na ovoj trci i tako osvoji šampionsku titulu. Drugi je bio Franc Jerančić ispred Žurke, Katića i Macukića.
Konačni plasman na kraju sezone bio je Djani Šverko, Jože Finžgar, Panta Katić.

bolid "lola" Djanija Šverka

"Letnja liga 4" 1971.

Poslednja trka letnje lige za 1971. godinu vožena je 27. juna i ostala je upamćena po ford escortu Gorana Štroka koji je za ovu trku stigao iz Engleske. 
Štrok je rešio da svoj bmw zameni za forda a obzirom da njegov escort nije stigao on je rentirao istog takvog od trkačke ekipe "Broadspeed"  koji je u engleskom prvenstvu vozio Džon Ficpatrik.
Auto je u Beograd stigao u kvaru jer je na testiranju u Zagrebu došlo do odredjenih problema na motoru ali su Broadspee-ovi mehaničari uspeli da taj kvar otklone pre trke. Radilo se o šrafovima zamajca koji su popustili i koji su zamenjeni novim tako da je publika mogla da uživa u novom i superiornom automobilu klase preko 1600ccm. Beli escort sa crvenom i zelenom prugom, desnim volanom i motorom snage 250 konja ostavljao je publiku bez daha a Štrokova vožnja je kao i uvek bila na visokom nivou tako da je uspeo da stigne do pete uzastupne pobede u sezoni. Takodje je postavio i novi rekord staze u ovoj klasi sa vremenom od 1.09.100 vozeći prosečnom brzinom od 122km/h. Iza Štroka su kao i na prethodnoj trci završili Regvart i Alihodžić koji je opet imao problema sa kvačilom na svojoj alfi gtam.

 U klasi do 1300ccm najbolji ovog puta bio je Brana Višnjić sa alfom gtaj ispred Ace Todorovića u istom automobilu dok je  treći bio Damir Vizner u renou 8.
Pobednik prethodne dve trke Marjan Kulundžić ovoga puta nije imao sreće jer je otkazao motor na njegovom tt-u ali je uspeo da napravi novi rekor staze u ovoj klasi vozeći prosečnom brzinom od 115km/h i sa vremenom 1.13.100.
Drugi favorit Paliković je takodje imao problema na svom renou tako da je i on morao da odustane pre kraja trke.

drugoplasirani Aca Todorović

 Šverko i Bošković su vodili glavnu reč u klasi do 1000ccm dok je Smiljanić to posmatrao sa treće pozicije, ovim redosledom je i završena trka a rekord je pripao Šverku koji je vozio prosečnom brzinom od 114km/h i sa vremenom 1.14.00

Djani Šverko

 Damir Štimac je sigurnom vožnjom došao do još jedne pobede u klasi do 850ccm. drugi je bio Kadi koji je u poslednjem krugu pretekao Janušića koji je morao da se zadovolji trećim mestom. Janković ni ovoga puta nije imao sreće, ovo mu je bila treća uzastopna trka bez plasmana.
Kaučić takodje nije imao sreće, posle starta sa 4. pozicije okrenuo se u krivini kod boksa a na njega je naleteo Ćurčić.

U nacionalnoj klasi trku je poveo Novak ali posle nekoliko grešaka pada na šestu poziciju. Za prvo mesto borili su se Holjevac i Živanović koji je ovoga puta bio uspešniji i stigao do druge pobede u sezoni. Treći je bio Vukotić ispred Lončara i Zdravkovića

"Letnja Liga 1" 1979

Prva trka tradicionalne letnje lige vožena je 10. juna i tako otvorena mini sezona od tri uzastopne trke na beogradskom ušću. To je inače bila i peta trka za prvenstvo Jugoslavije, ovoga puta u organizaciji beogradskog Akademca.

U najslabijoj klasi opet je trijumfovao Tihomir Aćimić, ubedljivo kao i na prethodnoj trci u Kragujevcu. Drugi je bio Darko Otenhajmer ispred Pialea, Jovanovića, Paunovića i Ristića.
U klasi fića seniora najbolje se snašao Radiša Žurka koji je pobedio posle otpadanja točka na fići Predraga Aćimića koji je do skoro samog kraja trke vodio. Po ko zna koji put se desila ista stvar a to je pucanje felne što je bio čest slučaj i na zastavama 101 u klasi do 1150ccm, samo srce felne je ostajalo pričvršćeno zavrtnjima za glavčinu ali je ostatak otpadao sa vozila. Treći u klasi seniora bio je Šikloši ispred Milenkovića i Prokića.

 U klasi do 1150ccm grupe 1 iznenadjenje je priredio Tihomir Filipović koji se prvo probio na treću poziciju a zatim dva kruga pre kraja uspeo da obidje i vodećeg Milovana Aćimića. Dobrohotov je dugo držao treće mesto ali je u zadnjem krugu pao na šestu poziciju zbog raspadanja pneumatika na njegovoj zastavi. Konačan poredak u ovoj klasi bio je Filipović, Aćimić, Veselinović, Zorman, Lončar, itd.

 Takmičare klase do 1150ccm grupe 2 omela je kiša. Trka je krenula po suvom ali je posle nekoliko krugova udario pljusak koji je iznenadio sve takmičare. U celoj gužvi najbolje se snašao Atanacković koji je uspeo da svog nsu-a održi na stazi iako je imao gume za suvo, jedini je Šverko pre početka trke, sluteći kišu, uspeo da zameni tri pneumatika, za četvrti nije bilo vremena i baš taj ga je izdao u sred trke pa je i ovu morao da poslmatra van staze.
Atanacković je pobedio sa krugom prednosti ispred Delmora u abartu, Milaveca i Kuvalje u fiatima 128, Marinkovića u nsu i ostalih.

Dragan Dragoj i Boban Atanacković

 Klasa do 2000ccm nije vožena zbog malog broja takmičara.

Avala 89.

48. takmičara pojavilo se na poslednjoj trci brdskog šampionata koja je vožena na Avali u organizaciji AMD Rakovica po gustoj magli i mokroj podlozi.
I pre ove trke već su bili poznati šampioni po klasama sem u najjačoj klasi preko 1300ccm grupe N i A gde se borba vodila izmedju Rajka Vlaha i Matjaža Tomljea .
Vlah je bio najbrži u klasi ispred Tomljea i Kuvalje ali je posle uloženog prigovora na ispravnost automobila, konkretno težinu i broj sedišta, bio diskvalifikovan.
Vlah je smatrao da je nepravedno diskvalifikovan jer je njegov reno 5 gt turbo zadovoljavao propise klase jer je sa tim istim automobilom nastupao cele sezone a niko mu nije skrenuo paznju na nedostatke zbog kojih je izgubio šampionsku titulu koja je ovog puta pripala Tomljeu.

Matjaž Tomlje

Rajko Vlah

U klasi do 1300ccm grupa A trijumfovao je Zvonimir Blažun ali je šampion klase bio Dagmar Šuster koji je na ovoj trci zauzeo treće mesto.
Banićević je bio najbolji u klasi do 1150ccm grupa A sa vremenom 2:44.715, njemu je ovo bila šesta pobeda od ukupno osam trka, iza njega su završili Djurović, Denić, Katunarić, Valter i Granda.

Željko Banićević

U slabijoj klasi jugica do 1150ccm grupe N slavio je Josip Matić sa vremenom 2:59: 398 ispred Kosaća i Šoljića a titulu prvaka na brdskim stazama ubedljivo je osvojio Franjo Kunčer ispred Cvetića i Matića.

Vitomir Cvetić i Franjo Kunčer obzirom da nisu morali da voze u klasi do 1150ccm, zbog već rešenog pitanja plasmana, nastupili su u najslabijoj klasi do 850ccm sa fićama.
Cvetić je pobedio dok je Kunčer bio treći, druga pozicija pripala je Miodragu Saviću dok su se na pozicijama izvan podijuma našli Narodović, Pavlović, Blaževski i dr.
Inače Cvetić je napravio skoro 5 sekundi bolje vreme sa fićom nego Matić sa jugom, Savić i Kunčer su takodje bili neznatno brzi od Matića što pokazuje da je jugo teško izlazio na kraj sa fićama kad je ova staza u pitanju.

Butmir 1979.

Na aerodromu Butmir kod Sarajeva održana je treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama.
U klasi do 785cc juniora ubedljivo je trijumfovao Tihomir Aćimić ispred Markovića, Jovanovića, Paunovića i Emrića.

U klasi seniora razlika na treningu izmedju prvog i tridesetog vozača bila je samo 5 sekundi a stotinke su odlučivale ko će se plasirati za nedeljnu trku a ko ne.
Poredak posle nedeljne trke bio je Žurka, Janković, Aleksandar Šikloši, Predrag Aćimić itd.
Aćimić je posle trke uložio protest na Vlaha, Milenkovića i Šiklošija a Miljković na Aćimića, Bidermana, Komnenovića i Georgijevskog.
Nakon detaljnog pregleda od strane tehničke komisija AMSJ-a ustanovljeno je da fiće Vlaha i Georgijevskog nisu bile adekvatne težine koja je propisana u homologaciji već su bili 15kg lakši, kod Bidermana je ustanovljeno da je hod klipa bio veći od dozvoljenog dok su Komnenović i Milenković diskvalifikovani zbog nedozvoljenih prepravki na dinami.

U klasi popularnih kečeva prvih pet krugova "na braniku" su se vozili Milovan Aćimić i Jožef Šikloši ali je Jožef morao da odustane zbog pucanja pneumatika pa je pobedu odneo Aćimić ispred Veselinovića i Zormana. Četvrti je bio Lučić pa za njim Lončar, Filipović i Jereb.

Tanasije Kuvalja je slavio u klasi do 1150ccm grupa 2 ispred Urbančića i Milaveca, sva trojica u vozilima fiat 128, iza njih su završili Dragan Dragoj u abartu, Vlah, Šuster i Merlić.

Klasa do 2000ccm nije obilovala velikim brojem vozila kao prethodne, samo njih 6 se pojavilo na startu a najbolji je bio Antun Vidmajer ispred Matovića, Gluhaka, Djokića i Kadića.
Gluhak je uložio prigovor na Matovićev eskort i ispostavilo se da je bio u pravu sto se tiče nedozvoljenih prepravki na motoru. Tehnička komisija je utvrdila da su na Matovićevom automobilu polirani usisni kanali u glavi motora tako da je konačni poredak u ovoj klasi bio Vidmajer, Gluhak i Djokić.

U klasi formula na startu se našlo četiri bolida a pobedio je Komnenović ispred Mičića i Holjeveca, četvrti je bio Žarko Tus pa za njim Katić, Fejzić, Trninić i ostali.

Žarko Tus

Butmir 1973.

Posle trke u Kragujevcu, još jedna od malobrojnih trka ove sezone, bodovanih za šampionat Jugoslavije na krugu, održana je na butmirskom aerodromu kod Sarajeva.

Kao i po običaju najmasovnija i najneizvesnija je bila nacionalna klasa fića do 785ccm.
Pobednik prethodne trke Berić u Sarajevu je zauzeo tek 10. mesto na startu dok je pol poziciju osvojio novajlija Krajin sa vremenom 1:26.628, inače šestoplasirani sa trke u Kragujevcu, dok je iza njega startovao Poljanić koji je odmah i poveo trku.
Iza Poljanića našli su se Komnenović i Hitri koji se već u drugom krugu probija na prvo mesto.
Berić lako stiže do druge pozicije na kojoj se smenjuje sa Krajinom ali se tom "voziću" priključuju Željeznak i Šikloši čime nastavlja se borba i smenjivanje na čelinim pozicijama. Najbolje u svemu se snašao Željko Željeznak koji je trijumfovao ispred Jožefa Šiklošija. Jovo Berić iz zagrebačkog "Dinama" je morao ovog puta da se zadovolji trećom pozicijom što uopste nije bilo loše obzirom na poziciju sa koje je startovao. Iza njega su završili Poljanić, Filipović i Komnenović. Prosečna brzina pobednika na ovoj trci bila je 108km/h što je bilo za 0,5km/h manje od maksimalne brzine koju je tada  postizao serijski fića.

U Klasi do 850ccm najviše se očekivalo od prošlogodišnjeg vice šampiona  zagrepčanina Damira Štimaca ali na ovoj trci se pojavljuju Kavčić i Janušić kao ozbiljna konkurencija što se dokazuje odmah na treningu. Obojica su bili brži od Štimca za nesto više od jedne sekunde. Sva trojica vozača nastupali su u abartima 850 tc.
Od starta trka je krenula kao i trening, na vodećoj poziciji smenjivali su se Kavčić i Janušić dok je Štimac sve to mogao samo da posmatra sa treće pozicije. Doduše Štimac je imao problem sa amortizerima na svom abartu pa ga je i to malo omelo da se uključi u borbu za pobedu koju je odneo Marjan Kavčić član tima "Škofja Loka" ispred Janušića iz "Samobora". Četvrti je bio Selim Mujić ispred Duška Vučkovića iz "Crvene Zvezde" koji je nastupao sa mini kuperom.

Štimac i Kavčić

 Klasa do 1000ccm donosi i jedno izenadjenje jer Srdjan Janković uspeva na treningu da se plasira ispred Djanija Šverka sa preko pola sekunde bržim vremenom što niko nije verovao da je moguće.
Janković je i poveo trku ali u jednom krugu se okreće i gubi prvu poziciju od Šverka koji ga je do tada pratio u stopu, pokušavajuči da nadoknadi izgubljenu poziciju Janković forsira do kraja ali motor njegovog abarta nije izdržao i staje na samo 300m metara od cilja kad je već bila zagarantovana druga pozicija. Izašao je iz auta i počeo da ga gura prema cilju ali ga u medjuvremenu stiže Miodrag Perović i preuzima drugu poziciju tako da je Janković morao da se zadovolji trećim mestom što je u neku ruku i dobro obzirom da u Kragujevcu nije završio trku takodje zbog kvara motora što govori o nepouzdanosti ovih mašina. Četvrti je bio Vinko Šogorić takodje u abartu 1000 tcr kao i prva trojica dok su iza ostali Ilić i Radošević u nsu tts.

Klasom do 1300ccm očekivano su dominirali Regvart i Alihodžić u alfama 1300 gtaj.
Trku je poveo Sead Alihodžić dok ga je Regvart pretio u stopu i posle par napada uspeva da pretekne Alihodžića i preuzme vodeću poziciju.
Sead se nije predavao  i vozio je svoju alfu na granici proklizavanja što ga je u jednom momentu možda koštalo i pobede jer se okrenuo u krivini kod boksa i time Regvartu dozvolio da odmakne preko 10 sekundi što je bilo nedostižno do kraja trke tako da je popularni Sejo morao da se zadovolji drugim mestom.
Iza njih završavaju Kulunžić i Vidmajer u dosta slabijim nsu-ima tt dok je peti bio nekadašnji vozač nsu-a, član beogradskog "Akademca" Branislav Bošković u zastavi 101 1300.

Drago Regvart alfa 1300 gtaj

Antun Vidmajer i Marjan Kulundžić

 Za kraj ostaju i najače klase do i preko 1600ccm.
U klasi do 1600ccm trku je poveo Bogdan Damjanović u ford escortu tc ispred Dubravka Smiljanića u bmw alpini ali posle Damjanovićevog zanošenja na jednoj od krivina Smiljanić preuzima prvu poziciju  i uspeva da je održi do kraja i tako zabeleži svoju prvu pobedu u klasi do 1600ccm. Treći je bio Nenad Marković u alfi 1600 gta.
Miroslav Nosse favorit klase preko 1600ccm nije imao sreće na ovoj trci jer je izleteo u krivini kod boksa i ozbiljnije oštetio svoj bmw pa je tako do pobede lako došao Slavko Pisuljak takodje u bmw-u 2002 alpina ispred Pere Kolića iz "Crvene Zvezde"

Miroslav Nosse bmw 2002 alpina

Ušće 1979.

 Ovom trkom otvoreno je prvenstvo Jugoslavije na kružnim stazama za 1979. godinu.

Od 184 prijavljena takmičara na beogradskom ušću pojavilo se njih 104 koji su se takmičili u četiri klase obzirom da peta i najača klasa do 2000ccm nije imala dovoljan broj takmičara da bi mogla da se boduje.
U najslabijoj klasi fića juniora bilo je više od 24 takmičara kolika je bila propusna moć staze pa je deo njih morao da "otpadne" posle subotnjeg treninga.
Na trci je trijumfovao Dragan Kornicer kome je ovo bila prva pobeda u karijeri, drugi je bio Darko Otenhajmer ispred Tihomira Aćimića  i Asanovića. Petoplasirani Jovanović je posle trke uložio prigovor na ispravnost motora Jurjevića i Nikolića koji su diskvalifikovani, Nikolić jer nije dozvolio otvaranje svog motora a Jurjević jer se ustanovilo da kubikaža njegovog motora nije odgovarala homologaciji.

U klasi seniora od početka do kraja je vodio Komnenović sa najvećom prosečnom brzinom od 91km/h. Žestoku borbu za drugo mesto vodili su Matošević, Milenković, Žurka, Janković i Prokić. U tim duelima najbolje se snašao Prokić koji je završio kao drugi ispred Jankovića, Matoševića i Žurke. Milenković je u jednom krugu imao izletanje u kome je oštetio točak svog fiće.

Pavle Komnenović

 Najoštrija konkurencija bila je u klasi do 1150ccm grupe 1 u kojoj su nastupala vozila marke zastava 101.
Najbolji su bili Veselinović, Vukčević i Filipović, za njima su trku završili Dobrohotov, Ranković, Šikloši, Vidic, Djelmaš i drugi.

U klasi do 1150ccm grupe 2 bilo je dosta dobro spremljenih automobila, Atanacković je odlično pripremio motor svog nsu-a ali je uneo sumnju kod konkurencije jer je homologacija za njegov auto istekla ali je dozvoljeno još te godine da se vozi kao i abarti, konkretno bila je sporna težina njegovog nsu-a koja nije bila u skladu sa grupom 2  pa su konkurenti smatrali da on ima ogromnu prednost u klasi. Atanacković je bio najbrži na treningu ispred Milaveca i Zorana Dragoja.
Janez Milavec se pojavio u novom automobilu fiatu 128 sc ali na žalost nije imao sreće pa je već na prvoj trci totalno uništio auto posle jednog izletanja i kidanja bandere i drveća pored staze. Istu nesreću je imao i Nikola Rudelić koji je završio pored Milaveca van staze. Na svu sreću uništeni su samo automobili dok su vozači ostali nepovredjeni.

uništeni fiati Milaveca i Rudelića

 Atanacković je lako pobedio ispred Kuvalje i Dragoja, četvrti je bio Drago Merlić u abartu. Dagmar Šuster se pojavio sa zastavom 101 za reli koja uopste nije bila konkurentna u ovoj klasi pa je morao da se zadovolji 5. mestom.
Janez Urbančić je posle trke hteo da piše prigovor na ispravnost Kuvaljinog fiata, tačnije menjača, za koji je smatrao da nije u skladu sa homologacijom ali je kasnije odustao od žalbe.

pobednički nsu Bobana Atanackovića

Željko Herceg abarth 1000

Željko Kosać

Rodjen je 1963. godine u Herceg Novom.
Trkačku karijeru je započeo na dva točka, prvo kao reprezentativac i prvak Crne Gore u biciklizmu a kasnije i u motokrosu.
Prvi trkački koraci u automobilizmu, kao i većini takmičara, su mu bili u nacionalnoj klasi za volanom fiće početkom 70ih godina.
Uz pomoć Petra Jovanovića sekretara "AMD Herceg Novi" pripremio je svog prvog trkačkog fiću i krenuo da se takmiči u šampionatu Jugoslavije.

Prvih sezona krenuo je sa učenjem staza, skromnim rezultatima i čestim popravkama automobila da bi od 1985. godine njegova trkačka karijera krenula uzlaznom putanjom.
Te godine je osvojio treće mesto u šampionatu na brdskim stazama da bi već sledeće godine postao prvak Jugoslavije na brdu.
1988. i 1989. godine ponavlja uspeh i tako postaje po treći put šampion Jugoslavije u klasi do 850ccm što ga dovodi i do osvajanja "zlatne kacige" visokog priznanja auto moto saveza Jugoslavije.

1988

Pobedjivao je na Lovćenu, Vlasenici, Vodnu, Buzetu, Avali, Jelinjaku i mnogim brdskim stazama širom bivše Jugoslavije.
1990. po četvrti put osvaja šampionsku titulu koja nije bila i poslednja. Te godine je sa još nekim takmičarima iz Crne Gore nastupio i na trkama u Italiji gde je takodje zabeležio odlične rezultate.

Avala 1990

 Narednih par godina je morao da se zadovolji vicešampionskim titulama i trećim mestima, zbog nedostatka finansija i sponzora nije mogao kvalitetno da pripremi svoj trkački automobil. Nastupao je takodje u nacionalnoj klasi ali ovoga puta sa jugom jer su fiće bile povučene iz šampionata.

 1995. godine prelazi da vozi za beogradski klub "Tref" i nastupa u klasi do 2500ccm sa bmw-om M3 sa kojim osvaja i petu titulu prvaka. Sa bmw-om je nastupao i na kružnim i na brdskim stazama.
 1996. ponovo uspeva da stigne do samog vrha i okiti se sa još dve titule prvaka države. Sedeo je za volanima fiće, juga, suzukija, pezoa, bmw-a i micubiši lansera koji mu je bio i poslednji trkački auto sa kojim je nastupao 1998. godine kada je i prestao da se aktivno bavi automobilizmom.

"Nagrada Beograda 86"

Kada se već činilo da od trke u Beogradu neće biti ništa zbog problema sa stazom na Ušću koja nije zadovoljavala bezbednosne standarde uporni organizatori uz pomoć sponzora uspeli su da ipak naprave trku u glavnom gradu samo je lokacija staze bila premeštena na Novi Beograd u blizini opštine.
Prvi i jedini put je ova staza vožena te 1986. godine u konfiguraciji sličnoj onoj na ušću stim da je publika na ušću imala gde da potraži spas od sunca i vrućine dok je ovde to bio malo teži slučaj.
U najslabijoj klasi do 850cc istakli su se Kunčer, Jovanović, Andjelković, Petković i Bašić koji je morao da odustane pre kraja zbog kvara na njegovom autu dok je Kunčer izleteo sa staze posle borbe sa Kovačevićem. Najbolje se snašao Nenad Andjelković vožač "donit olimpije" koje je trijumfovao ispred Petkovića i Pecelja.

Nenad Andjelković

Sava Petković

 U klasi do 1150ccm grupe A trku je poveo renato Vuk u fiatu 127 ispred Komnenovića, Vesnića i Katunarića ali je vodjstvo trajalo nešto malo više od jednog kruga pa je morao da odustane zbog kvara na automobilu.
Komnenović i Vesnić su se smenjivali na vodećoj poziciji ali ni oni nisu imali više sreće pa su trku završili pre kraja. Čelnu poziciju je zatim preuzeo Damir Katunarić i zadržao je do kraja pobedivši ispred Milenkovića, Hadžića, Urbančića i Mirića u automobilima marke fiat 127 i jugo 55.

Renato Vuk fiat 127 grupa A

 U najjačoj klasi spojeni su bili automobili do 1600ccm i do 1150 grupe 2, najbolji na startu je bio Tihomir Filipović u glfu ispred Kuvalje, Regvarta, Šustera i Blažuna.
Filipović je prilično lako odmakao Kuvalji dok su Šuster, Blažun i Milovanović vodili borbu iz koje je Šuster izašao kao pobednik a da je bilo još malo vremena stigao bi i do drugoplasiranog Kuvalje obzirom da je iz kruga u krug smanjivao rastojanje.
Konačni poredak bio je Filipović, Kuvalja, Šuster, Milovanović, itd. uglavnom u automobilima marke vw golf i audi.

Filipović, Kuvalja, Regvart

Avala 88

Druga trka za šampionat Jugoslavije na brdskim stazama u organizaciji "AMD Rakovica" održana je na Avali.
Takmičenje su otvorili vozači najslabije klase do 785ccm bodovanoj za šampionat Srbije.
Borba se vodila izmedju klupskih kolega iz "AMD Rakovica" Jovanovića i Radojčića u kojoj je uspešniji bio Jovanović sa 3 sekunde boljim vremenom iz obe vožnje.

U klasi do 850ccm za šampionat Jugoslavije najbolji je bio Vitomir Cvetić ispred Miodraga Savića i Željka Kosača.
Cvetić je takodje i postavio novi rekord staze klase do 850ccm već u prvoj vožnji sa vremenom 2:47.563 što je za dve sekunde bolje od dotadašnjeg rekorda.

Najbrži u klasi do 1150ccm grupe N bio je Banjo Marinović iz Herceg Novog sa minimalnom prednošću u odnosu na Brkića i Kunčera koja je iznosila oko 3 desetinke u obe vožnje. Četvrti je bio Tomić sa sekundom zaostatka a peti Josip Matić iz Splita sa kašnjenjem od 4 sekunde u odnosu na pobednika klase.

Željko Banićević dominirao je klasom do 1150ccm grupe A i pobedio Miluna Vesnića koji je imao problema sa karburatorom, treći je bio Djurović ispred Komnenovića a obojica su kasnili za pobednikom preko 9 sekundi što je bio ogroman zaostatak. Banićevićevo ukupno vreme u obe voznje iznosilo je 5:04.372 sto je za više od 4 sekunde bolje od drugoplasiranog. Svi su nastupali u automobilima marke jugo 55.

U najačoj klasi do 1600ccm nije bilo puno takmičara a apsolutni rekord staze postavio je Rajko Vlah u formuli super fau sa vremenom 2:25.612. a kada je reč o automobilima rekord staze je postavio Martin Črtalič iz "donit olimpie" kasneći oko 3 desetinke za Vlahom. Treći o ovoj klasi bio je tanasije Kuvalja ispred Delmora i Vidića.