Franc Jerančić

Rodjen 1951. godine u Ljubljani. Vozač sa zapaženim rezultatima kako na Jugoslovenskoj tako i Evropskoj sceni i prvi Jugosloven koji je testirao i imao šanse da udje u formulu 1.
Nastupao u raznim automobilima kako turističkim tako i prototipovima ali i formulama kao što su formula 2, formula ford, formula super fau i već pomenuto testoranje formule 1 za "Surtees Ford Cosworth" tim.
Trkačku karijeru kao i većina tadašnjih trkača započeo sa 18. godina odnosno 1969. godine sa zastavom 750 kao član AMD Škofja Loka...

... da bi se 1972. godine prebacio na stayer puch 650 pa na abarta 850 tc.

brdska trka Pohorje 1972

1962. abarth 850 tc 

 1973. godine nastavlja da vozi abarta u šampionatu Jugoslavije ali isto tako i kreće i sa nastupima u Evropi za volanom formule lotus ford koja je bila ulaznica za formulu 2.

1973. abarth 850 tc

 U formuli lotus pokazao je odredjene rezultate i biva zapažen od Džona Sartisa, vozača, inženjera i vlasnika trkačkog tima koji mu omogućava nastupe u formuli 2 koja je bila i jedan stepenik ispred formule 1.
1975. je imao tri nastupa u formuli 2 sa bolidom "surtees ts15" na stazama Zolder, Mizano i Ena Pergusa ali se nije plasirao za učešće na ovom takmičenjima.

Zolder 1975 formula 2

  1977. sa istim bolidom i ekipom je opet pokušao na trkama u Aspernu i Salcburgu gde je završio na 5. poziciji.
1976. je dobio priliku da testira formula 1 bolid "Surtees TS16 Cosworth" i već je bilo sve dogovoreno za njegov nastup u formuli 1 te sezone ali pred samo potpisivanje ugovora sponzori su otkazali i njegovo mesto u tom timu zauzima Alan Džons. Tako je prilika da prvi Jugosolven nastupi u formuli 1 zauvek propala.
Franc je prešao da vozi formulu "super fau" a zatim se prebacio na turističke automobile i prototipove.
Nastupao je za volanom audija 80 kako na domaćim tako i evropskim takmičenjima i 1982. zajedno sa Dagmarom Šusterom postaje šampion Evrope u klasi do 1600ccm.
Posle audija kreće na prototipove grupe C u Loli porše T600.
1985. se sa Dragom Božićem prijavio za trku "24h le mana" ali nisu startovali.
1989. godine posle težeg udesa njegova trkačka karijera se završava, posvećuje se sinu i ćerci i njihovim trkačkim karijerama.

Grobnik 1987 Lola Porše

Milivoje Božić

Rodjen 1923 godine, bio član Titove pratnje i prvi Srbin sa Grand Prix licencom za formulu 1.
Karijeru započeo u  bmw-u 328 iz 1938 godine kog je vozio četiri godine dok auto bukvalno nije počeo da se raspada i više nije bio za trke.
Kako nije mogao da ostavi trke posle tog bmw-a Milivoje se oprobao i u motociklizmu. Kupio je neki polovni bmw sa prikolicom i odmah osvojio vicešampionsku titulu 1957 godine.
1958 godine dobija porše 1500 RS ili 550 Spyder kako je još nosio oznaku,  koji je po nekim pričama naknadno i specijelno napravljen za njega obzirom da je cela serija od 30 komada bila unapred rasprodata. Glavni "krivac" za kupovinu tog automobila  bio je prof. Mihajlo Borisavljević (kasnijie profesor na mašinskom fakultetu u Beogradu) koji je studirao u Berlinu zajedno sa Ferdinandom Poršeom i najverovatnije najkvalitetniji i najcenjeniji stručnjak za motore i automobile sa naših prostora.  Njemu je bila poverena misija pregovora oko kupovine tog sportskog poršea za Milivoja Božića. Takodje stoji i priča da je lično Tito kupio i poklonio taj auto Božiću jer mu je ovaj spasao život u jednoj saobraćajnoj situaciji.
Kada je porše stigao bio je čudo od trkačkog auta u to vreme, 1500ccm 135 konja i lagana i aerodinamična karoserija obećavali su rezultate.

Milivoje Božić porsche 550 spyder

U početku je bilo problema sa automobilom, na prvoj trci u Opatiji ostao je bez kvačila ali su ubrzo krenuli uspesi. Pobeda na trci u Budimpešti mu je donela posebno priznanje za atraktivnu vožnju.
1959. godine Božić dobija pozive iz inostranstva da nastupa na Evropskim takmičenjima.
Prva trka te godine je bila u Monci. Obzirom da nije imao pomoć Jugoslovenskog auto saveza Božić je za ovu trku morao da se snadje i sam obezebedi gume koje su mu bile neophodne za ovu trku. Iz svog džepa je izdvojio 60.000 lira za nove gume a obzirom da je na trku išao sa suprugom i mehaničarem morali su da se snadju za hranu i spavanje jer više nisu imali novca.
Milivoje je odvezao samo pet krugova na treningu i izašao sa staze kako bi sačuvao gume za trku, mnogima nije bilo jasno kako neko ko vozi porše nema para za gume ali na žalost bilo je tako. Trku je završio na trećem mestu.
Bitna trka te godine je bila u Insbruku na kojoj je Milivoje morao da da sve od sebe kako bi se pokazao u najboljem svetlu i možda tako sebi obezbedi egzistenciju u ovom sportu i bude primećen od strane nekih bitnih ljudi vezanih za auto sport tog vremena.
Njegov porše je bio već dve godine star, motor spreman za reparaciju kao i ostali elementi ali Božić se nije predavao, vozio na granicama izdrzljivosti automobila i po cenu "crkvanja" motora trku završio na drugoj poziciji iza Fogela u tada novijem i jačem poršeu ali i ista takva dva automobila ostavio iza sebe.
 Posle trke šef trkačkog odeljenja poršea mu je prišao i upitao ga šta je od prepravki radio na svom autu kad se tako dobro plasirao na šta je Milivoje odgovorio sa osmehom rekavši da nije ništa radjeno i da su u Jugoslaviji delovi za takav automobili gotovo nemogući za pronaći.
Posle sedam dana je iz poršea stiglo pismo u kome su još jednom pohvalili Božićevu vožnju i ponudili mu da svoj auto dotera kod njih na besplatnu reparaciju.
Sledeće dve godine Božić je nastavio da vozi istim tempom, 1961 godine je morao da odveze pet obaveznih trka kako bi stekao plasman u 10 najboljih u Evropi i tako sebi obezebedio licencu za formulu 1.
Na poslednjoj trci u Salcburgu Božić je na treningu izleteo i slupao svoj porše. Kad se već pomirio sa tim da je sve završeno sto se ove tke i plasmana tiče, od jednog Austrijanca dobija delove koje treba da spakuje na svoj automobil kako bi sutra mogao da učestvuje na trci. Cele noći se radilo na autu i spasavalo sta se spasti moze tako da je sutra ipak uspeo da se pojavi na trci i završi na 5. mestu sto mu je bilo dovoljno za plasmanu u 10 najboljih na kraju sezone.
Tako je i stekao grand prix licencu koja mu je uručena u Cirihu 1961 godine i time postao prvi Jugosloven sa ovom licencom.
Kada se činilo da je njegova Evropska karijera tek počela i da će se tek redjati uspesi Božić je napustio automobilizam bar neko vreme.
 Njegov porše, u prilično lošem stanju posle udesa, auto moto savez je kasnije prodao italijanskom kolekcionaru, tačnije zamenili su ga za neki fiat 850.

Milivoje Božić pored svog poršea, Klagenfurt 1960

Božić i Čarls Vogele, Kalgenfurt 1960

 Božić je 70ih godina opet krenuo u takmičenja ali ovoga puta na domaćoj sceni, prvo sa fićom a zatim i zastavom 101 i nastavio da redja uspehe. Karijeru je završio u jednoj zastavi 101 radjenoj u Nemačkoj kod Hermana za grupu 2 ali ipak taj automobil nije mogao da se nosi sa konkurencijom u klasi i time je trkačka karijera Milivoja Božića definitivno završena.
Milivoje Božić preminuo je 1991 godine.

Milivoje sa osvojenim peharima i priznanjima

Reli Saturnus *85

Osmi po redu Saturnus reli vožen od Ljubljane do Portoroža bodovan je za šampionat Jugoslavije, Evrope kao i za Alpe Adria kup. Učestvovale su posade iz Austrije, Italije, Nemačke, Čehoslovačke, Rusije, Holandije, Poljske i naravno Jugoslavije. Na startu se pojavila 81 posada njih 42 završilo. Vozeno je ukupno 284km brzinskih ispita od toga 174km po makadamu.
Naša najbolje plasirana posada u sastavu Kizmič-Šali za volanom renoa 5 turbo zadala je ozbiljne muke posadi Kvartezan-Vianelo u poršeu 911 ali i napravila nekoliko ozbiljnih grešaka što ih je koštalo pobede.

italijanska posada u poršeu 911

Kizmič je od ukupno 19 brzinskih ispita bio najbrži na 10 dok je Kvartezan pobedio na 7 brzinaca a dva brzinca su pripala rusu Filimonovu u miskoviču.

Silvan Lulik pored problema sa automobilom osvaja svoje prve bodove za šampionat Evrope.

Odličan rezultat beliži posada Satler-Strle koja sa jugom 55 osvaja 13. mesto u generalnom plasmanu ispred daleko brzih i skupljih automobila i prvo mesto u klasi do 1150ccm.

Romana Zrnec je rezervisanije vozila ovaj reli za koji kaze da joj je bio izuzetno naporan.

U klasi do 850ccm pobedjuje Podobnik ispred Dubljanina i Gladića.

Generalni plasman za prvenstvo Jugoslavije bio je : Kizmič, Lulik, Satler, Zrnec, Vidic, Milosavljević... Dok je u generalnom plasmanu za Alpe Adria Cup i šampionat Evrope poredak bio Kvartezan, Kizmič, Van Der MArel, Blanha, Filimonov, Janda...

Zastava 101 Tour dEurope

1973 održan je drugi maratonski reli na kome je zastava nastupila. Prvi put sa "tristaćima" 1970 a ovog puta sa dve zastave 101 1300ccm , popularnim kečevima. U jednom automobilu je bila posada Paliković-Nadj a u drugom Perić-Carevac. Uz ove posade bila su još dva vozila  u kojima je bila mehaničarska ekipa.
Reli je kretao iz Nemačke i bio je dugačak 14.000km, startovale su 63 posade iz 9 zemalja i čekao ih je dug put po različitim podlogama. Vozilo se na asfaltu, po blatu, makadamu, snegu i ledu, smenjivala se različita godišnja doba i vozači i automobili su morali biti na sve spremni. Pored poznatih evropskih proizvodjača automobila zastava je izgledala kao da je zalutala na ovom reliju.
Posle 3400km predjenih kilometara očekivalo ih je 800km kroz Švedsku okovanu snegom i ledom pa zatim kroz kišnu Finsku. Dok su mnogi automobili polako počeli da staju pored puta i završavali reli naši "kečevi" su bez problema nastavljali dalje. Na relaciji Istambul-Krakov Paliković je bio nekoliko minuta brži od poršea 911.
Glavni cilj naših posada je bio da bez većih problema završe reli i u što boljem svetlu prikažu , tada nov zastavin model, bez ikakvih ambicija o visokim plasmanima, ali se ispostavilo drugačije. Posada Paliković-Nadj je reli završila na 1. mestu u klasi i 4. u generalnom plasmanu do je druga posada Perić-Carevac bila 9. u klasi i 20. u generali.
To je bio izuzetan uspeh naših vozača i fabrike zastava na evropskoj sceni.

servisno vozilo