Franc Jerančić

Rodjen 1951. godine u Ljubljani. Vozač sa zapaženim rezultatima kako na Jugoslovenskoj tako i Evropskoj sceni i prvi Jugosloven koji je testirao i imao šanse da udje u formulu 1.
Nastupao u raznim automobilima kako turističkim tako i prototipovima ali i formulama kao što su formula 2, formula ford, formula super fau i već pomenuto testoranje formule 1 za "Surtees Ford Cosworth" tim.
Trkačku karijeru kao i većina tadašnjih trkača započeo sa 18. godina odnosno 1969. godine sa zastavom 750 kao član AMD Škofja Loka...

... da bi se 1972. godine prebacio na stayer puch 650 pa na abarta 850 tc.

brdska trka Pohorje 1972

1962. abarth 850 tc 

 1973. godine nastavlja da vozi abarta u šampionatu Jugoslavije ali isto tako i kreće i sa nastupima u Evropi za volanom formule lotus ford koja je bila ulaznica za formulu 2.

1973. abarth 850 tc

 U formuli lotus pokazao je odredjene rezultate i biva zapažen od Džona Sartisa, vozača, inženjera i vlasnika trkačkog tima koji mu omogućava nastupe u formuli 2 koja je bila i jedan stepenik ispred formule 1.
1975. je imao tri nastupa u formuli 2 sa bolidom "surtees ts15" na stazama Zolder, Mizano i Ena Pergusa ali se nije plasirao za učešće na ovom takmičenjima.

Zolder 1975 formula 2

  1977. sa istim bolidom i ekipom je opet pokušao na trkama u Aspernu i Salcburgu gde je završio na 5. poziciji.
1976. je dobio priliku da testira formula 1 bolid "Surtees TS16 Cosworth" i već je bilo sve dogovoreno za njegov nastup u formuli 1 te sezone ali pred samo potpisivanje ugovora sponzori su otkazali i njegovo mesto u tom timu zauzima Alan Džons. Tako je prilika da prvi Jugosolven nastupi u formuli 1 zauvek propala.
Franc je prešao da vozi formulu "super fau" a zatim se prebacio na turističke automobile i prototipove.
Nastupao je za volanom audija 80 kako na domaćim tako i evropskim takmičenjima i 1982. zajedno sa Dagmarom Šusterom postaje šampion Evrope u klasi do 1600ccm.
Posle audija kreće na prototipove grupe C u Loli porše T600.
1985. se sa Dragom Božićem prijavio za trku "24h le mana" ali nisu startovali.
1989. godine posle težeg udesa njegova trkačka karijera se završava, posvećuje se sinu i ćerci i njihovim trkačkim karijerama.

Grobnik 1987 Lola Porše

Milivoje Božić

Rodjen 1923 godine, bio član Titove pratnje i prvi Srbin sa Grand Prix licencom za formulu 1.
Karijeru započeo u  bmw-u 328 iz 1938 godine kog je vozio četiri godine dok auto bukvalno nije počeo da se raspada i više nije bio za trke.
Kako nije mogao da ostavi trke posle tog bmw-a Milivoje se oprobao i u motociklizmu. Kupio je neki polovni bmw sa prikolicom i odmah osvojio vicešampionsku titulu 1957 godine.
1958 godine dobija porše 1500 RS ili 550 Spyder kako je još nosio oznaku,  koji je po nekim pričama naknadno i specijelno napravljen za njega obzirom da je cela serija od 30 komada bila unapred rasprodata. Glavni "krivac" za kupovinu tog automobila  bio je prof. Mihajlo Borisavljević (kasnijie profesor na mašinskom fakultetu u Beogradu) koji je studirao u Berlinu zajedno sa Ferdinandom Poršeom i najverovatnije najkvalitetniji i najcenjeniji stručnjak za motore i automobile sa naših prostora.  Njemu je bila poverena misija pregovora oko kupovine tog sportskog poršea za Milivoja Božića. Takodje stoji i priča da je lično Tito kupio i poklonio taj auto Božiću jer mu je ovaj spasao život u jednoj saobraćajnoj situaciji.
Kada je porše stigao bio je čudo od trkačkog auta u to vreme, 1500ccm 135 konja i lagana i aerodinamična karoserija obećavali su rezultate.

Milivoje Božić porsche 550 spyder

U početku je bilo problema sa automobilom, na prvoj trci u Opatiji ostao je bez kvačila ali su ubrzo krenuli uspesi. Pobeda na trci u Budimpešti mu je donela posebno priznanje za atraktivnu vožnju.
1959. godine Božić dobija pozive iz inostranstva da nastupa na Evropskim takmičenjima.
Prva trka te godine je bila u Monci. Obzirom da nije imao pomoć Jugoslovenskog auto saveza Božić je za ovu trku morao da se snadje i sam obezebedi gume koje su mu bile neophodne za ovu trku. Iz svog džepa je izdvojio 60.000 lira za nove gume a obzirom da je na trku išao sa suprugom i mehaničarem morali su da se snadju za hranu i spavanje jer više nisu imali novca.
Milivoje je odvezao samo pet krugova na treningu i izašao sa staze kako bi sačuvao gume za trku, mnogima nije bilo jasno kako neko ko vozi porše nema para za gume ali na žalost bilo je tako. Trku je završio na trećem mestu.
Bitna trka te godine je bila u Insbruku na kojoj je Milivoje morao da da sve od sebe kako bi se pokazao u najboljem svetlu i možda tako sebi obezbedi egzistenciju u ovom sportu i bude primećen od strane nekih bitnih ljudi vezanih za auto sport tog vremena.
Njegov porše je bio već dve godine star, motor spreman za reparaciju kao i ostali elementi ali Božić se nije predavao, vozio na granicama izdrzljivosti automobila i po cenu "crkvanja" motora trku završio na drugoj poziciji iza Fogela u tada novijem i jačem poršeu ali i ista takva dva automobila ostavio iza sebe.
 Posle trke šef trkačkog odeljenja poršea mu je prišao i upitao ga šta je od prepravki radio na svom autu kad se tako dobro plasirao na šta je Milivoje odgovorio sa osmehom rekavši da nije ništa radjeno i da su u Jugoslaviji delovi za takav automobili gotovo nemogući za pronaći.
Posle sedam dana je iz poršea stiglo pismo u kome su još jednom pohvalili Božićevu vožnju i ponudili mu da svoj auto dotera kod njih na besplatnu reparaciju.
Sledeće dve godine Božić je nastavio da vozi istim tempom, 1961 godine je morao da odveze pet obaveznih trka kako bi stekao plasman u 10 najboljih u Evropi i tako sebi obezebedio licencu za formulu 1.
Na poslednjoj trci u Salcburgu Božić je na treningu izleteo i slupao svoj porše. Kad se već pomirio sa tim da je sve završeno sto se ove tke i plasmana tiče, od jednog Austrijanca dobija delove koje treba da spakuje na svoj automobil kako bi sutra mogao da učestvuje na trci. Cele noći se radilo na autu i spasavalo sta se spasti moze tako da je sutra ipak uspeo da se pojavi na trci i završi na 5. mestu sto mu je bilo dovoljno za plasmanu u 10 najboljih na kraju sezone.
Tako je i stekao grand prix licencu koja mu je uručena u Cirihu 1961 godine i time postao prvi Jugosloven sa ovom licencom.
Kada se činilo da je njegova Evropska karijera tek počela i da će se tek redjati uspesi Božić je napustio automobilizam bar neko vreme.
 Njegov porše, u prilično lošem stanju posle udesa, auto moto savez je kasnije prodao italijanskom kolekcionaru, tačnije zamenili su ga za neki fiat 850.

Milivoje Božić pored svog poršea, Klagenfurt 1960

Božić i Čarls Vogele, Kalgenfurt 1960

 Božić je 70ih godina opet krenuo u takmičenja ali ovoga puta na domaćoj sceni, prvo sa fićom a zatim i zastavom 101 i nastavio da redja uspehe. Karijeru je završio u jednoj zastavi 101 radjenoj u Nemačkoj kod Hermana za grupu 2 ali ipak taj automobil nije mogao da se nosi sa konkurencijom u klasi i time je trkačka karijera Milivoja Božića definitivno završena.
Milivoje Božić preminuo je 1991 godine.

Milivoje sa osvojenim peharima i priznanjima

Audi 80 Gr.A

Audi 80 jedan je od najboljih trkačkih automobila 80ih godina na kružnim, brdskim i reli takmičenjima širom Evrope. U šampionatu Jugoslavije voženo je nekoliko audija 80 gte u klasi do 1600 kubika, neki od vozača koji su sedeli za volanom ovog modela bili su Šuster, Božić, Jerančić, Urbančić, Pirjevec i drugi. Neki od njih su i u šampionatu Evrope nastupali sa tim vozilima.
Četvorocilindrični motor zapremine 1588 kubika razvijao je oko 170 konja i 185Nm obrtnog momenta, za njegovu doradu uglavnom je bio zaslužan nemački tjuner Spiess koji je pripremao veliki broj trkačkih automobila u to vreme. 
Ispod 3000 obrtaja ovaj motor je radio čudno ali već preko toga je pokazivao pravu snagu i lako se vrteo i do 8500 obrtaja. Uz masu vozila od 800kg ovaj audi je do 100 na sat stizao za 7,5 sekundi a maksimalna brzina se u zavisnosti od dužine prenosa kretala se od 150-230km/h. Menjač sa 5 stepeni prenosa i izuzetno kratkim hodom ručice.
Rezervoar je modifikovan i premešten u prtljažni prostor pa je dolivanje goriva bilo moguće tek nakon otvaranja zadnje haube.
Za zaustavljanje su bile zadužene disk kočnice na svim točkovima, napred diskovi 260mm a pozadi 240mm. Volan je bio direktan i za 2 zaokreta stiže od krajnje leve do krajnje desne tačke točkova. 
Za vešanje sa podesivim oprugama i ostalim elementima koji se nisu mogli sresti kod serijske verzije ovog modela, bio je zadužen Volkinšou racing.
Slik gume marke dunlop na audi sport felnama od 6,5Jx13 i bbs 7Jx13 garantovale su odlično "držanje" u krivinama. 
Spoljašnost vozila se nije razlikovala od serijske varijante sem sto je auto bio dosta niži i sa širim tragom točkova dok je unutrašnjost bila prilagodjena vozaču kako po pitanju bezbednosti tako i po pitanju ergonomije, pa je tako volan bio manjeg prečnika, pedale gasa, kočnice i kvačila prilagodjene vozaču, skraćen hod ručice menjača a svi potrebni prekidači i pokazivači su bili na dohvat ruke.
U Šampinatu Jugoslavije su ovi automobili, pored vw golfa, dominirali klasom do kraja 08ih godina. 

audi 80 gte sa kojim su Jerančić i Božć nastupali u šampionatu Jugoslavije i Evrope

"Nagrada Kraljeva" 1989

Na stazi "Beranovac" kod Kraljeva vožena je šesta trka šampionata na kružnim stazama.
U istom terminu trebalo je da se vozi i motorciklistička trka ali su motorciklisti otkazali učešce na ovoj trci pa su pred nekoliko hiljada gledalaca nastupili samo naši automobilisti u četiri klase.
U klasi do 850ccm popularnim fićama pojavilo se 14 takmičara. Najbolje startno vreme imao je Pavle Komnenović koji je pauzirao prethodne tri trke jer je bio kažnjen zbog neregularnosti svog automobila. Komnenović je poveo trku ali u osmom krugu zbog problema sa menjačem popularni Paja je morao je da odustane a vodeću poziciju i pobedu na kraju uzima njegov klubski kolega Velimir Jovanović.
Borba za drugo mesto se vodila izmedju Otenhajmera, Narodovića, Nikolića i Milenkovića. Na kraju Narodović uzima drugo mesto ispred Stanimira Milenkovića.

fića Velimira Jovanovića

 U klasi 1150ccm grupa N prvi je startovao Miodrag Djelmaš ispred Stevanovića i Banića. oZoran Stevanović odustaje u drugom krugu zbog kvara na menjaču. Posle 12 krugova pobedu odnosi Miodrag Djlemaš ispred Dragana Banića i Franje Kunčera.

 Klase 1150 grupa A i 1300 vožene su zajedno. Komnenović koji je posle kvara manječa na fići dao sve od sebe da pobedi sa jugom. Odličonom vožnjom stiže do pobede u klasi 1150 gr.A sve vreme jureći za vozačima klase do 1300ccm. Drugi je bio Milun Vesnić ispred Predraga Milićevića.
U klasi do 1300ccm trku je poveo Dagmar Šuster ispred Pjera Filipija ali je Filipi ubrzo prešao u vodjstvo i pobedio ispred Šustera i Božića vozeći prosečnom brzinom 138,4 km/h

Komnenović i Šuster u prvom startnom redu