Naši u ETCC-u 80ih godina

Kako sam već i pisao posle 60ih i 70ih godina usledile su 80-te gde su Jugoslovenski vozači nastavili sa uspesima na ovom evropskom takmičenju.
Posle 1979. usledila je opet kraća pauza pa se 1983. opet moglo videti ime Jugoslovenskih takmičara na evropskim startnim listama.
O 1982. godini i nastupima Šustera i Jerančića sam već pisao u jednom od članaka pa ću samo dodati još jednu fotografiju sa staze Ena Pergusa.

1983. Franc Jerančić ponovo nastupa ali umesto Šustera vozi sa Dragomilom Božićem takodje u klasi do 1600 kubika i sa audijem 80.
Od ukupno 12 trka te sezone njih dovjica su se pojavili na pet trka. Najbolji plasman im je bio u Celtvegu gde su osvojili 5. mesto u klasi, od ostalih rezultata imali su dva 6. mesta na Valelungi i Ena Pergusi kao i 7. mesto u Mudjelu i 9. u Brnu.

Brno 1983, dole Monca iste godine, Jerančić sa mehaničarem Borisom Žgavcom

 Dagmar Šuster je tada nastupao za italijanski Jolly klub sa alfom gtv6 u klasi 2500ccm koju je delio sa italijanskim vozačima Meracijem i Nadeom.

Sledeće godine Šuster prelazi u Biesse tim takodje za volan alfe gtv6. Beleži nekoliko trećih i petih mesta u klasi, neki od suvozača sa kojima je nasupao na tim trkama bili su Kramati, Galo, Kamatias, Drovanoti, itd.
Na trci u Mudjelu se pojavljuju Jerančić i Milenković ali nisu završili trku.

Šuster u Monci 1984

1985. samo Šuster nasutpa, opet za Jolly team.

Zolder 1985

 1986. Šuster nastavlja da vozi ali prelazi za volan audija 80 i sa Peterom Seikelom nastupa za Seikel motorsport. Beleže odlične rezultate, dva puta pobedjuju u klasi na trkama u Estorilu i Harami, jedno drugo mesto na Hokenhajmu i tri 3. mesta u Mizanu, Nogaru i na Nirburgringu, imali su i nekoliko četvrtih i petih mesta kao i jedno odustajanje.
Na trci u Zolderu su se jedva kvalifikovali za trku zbog pucanja motora na audiju već u trećem krugu kvalifikacija. Stavljen je drugi motor koji je bio dosta slabiji tako da su morali da se zadovolje 10. mestom na startu. Inače Šusteru je to bio sedamdeseti nastup na evropskom prvenstvu.
Trku završavaju na 5. mestu sto im je bilo dovoljno da osvoje 3. mesto u klasi kada je generalni plasman u pitanju.

 Sledeće godine Šuster nije imao konstantan nastup za odredjeni tim i sa odredjenim automobilom već je od trke do trke menjao automobile i suvozače.
Na prvoj trci na Doningtonu startovao je u mercedesu 190 sa Milošem Biklom ali nisu uspeli da završe trku.

 U Anderstorpu ponovo audi 80 kao prethodne godine samo ovoga puta sa Haincom Virtom sa kojim osvaja 4. mesto u klasi,
Na trci u Estorilu je vozio bmw 635 a tu se pojavljuje i Tihomir Filipović sa audijem ali ne beleži nikakav rezultat. Takodje je vozio i trku "4 sata Harame" na kojoj osvaja 1. mesto u klasi do 1600ccm zajedno sa nemcem Virtom.

U Celtvegu Šusteru opet društvo pravi Miloš Bikl ovoga puta automobili je bmw 325 sa kojim uzimaju 9. mesto u klasi. a u Imoli 6.

 Te iste godine se paralelno sa evropskim šampionatum održavao i svetski u kome su takodje nastupali Šuster i Bikl ali u bmw-u m3 grupe A. ali najbolji rezlutat im je bio 15. mesto u klasi.

1988 godine ETCC prelazi u WTCC tj. svetski šampionat turističkih automobila. Šuster nastavlja da vozi ven Jugoslavije i u wtcc-u ponovo vozi za Seikel motorsport ali ovoga puta tojotu korolu ae86
Sa njime su vozili Peter Seikel i De Andjelis. Najbolji plasman im je bio u Dižonu 2. pozicija i Estorilu 3. mesto, imali su i tri 4. mesta kao i jedno 5.

 Ovim je i završen nastup Jugoslovenskih takmičara na evropskom pa i svetskom prvenstvu sto se tiče 80ih godina.

Milivoje Božić

Rodjen 1923 godine, bio član Titove pratnje i prvi Srbin sa Grand Prix licencom za formulu 1.
Karijeru započeo u  bmw-u 328 iz 1938 godine kog je vozio četiri godine dok auto bukvalno nije počeo da se raspada i više nije bio za trke.
Kako nije mogao da ostavi trke posle tog bmw-a Milivoje se oprobao i u motociklizmu. Kupio je neki polovni bmw sa prikolicom i odmah osvojio vicešampionsku titulu 1957 godine.
1958 godine dobija porše 1500 RS ili 550 Spyder kako je još nosio oznaku,  koji je po nekim pričama naknadno i specijelno napravljen za njega obzirom da je cela serija od 30 komada bila unapred rasprodata. Glavni "krivac" za kupovinu tog automobila  bio je prof. Mihajlo Borisavljević (kasnijie profesor na mašinskom fakultetu u Beogradu) koji je studirao u Berlinu zajedno sa Ferdinandom Poršeom i najverovatnije najkvalitetniji i najcenjeniji stručnjak za motore i automobile sa naših prostora.  Njemu je bila poverena misija pregovora oko kupovine tog sportskog poršea za Milivoja Božića. Takodje stoji i priča da je lično Tito kupio i poklonio taj auto Božiću jer mu je ovaj spasao život u jednoj saobraćajnoj situaciji.
Kada je porše stigao bio je čudo od trkačkog auta u to vreme, 1500ccm 135 konja i lagana i aerodinamična karoserija obećavali su rezultate.

Milivoje Božić porsche 550 spyder

U početku je bilo problema sa automobilom, na prvoj trci u Opatiji ostao je bez kvačila ali su ubrzo krenuli uspesi. Pobeda na trci u Budimpešti mu je donela posebno priznanje za atraktivnu vožnju.
1959. godine Božić dobija pozive iz inostranstva da nastupa na Evropskim takmičenjima.
Prva trka te godine je bila u Monci. Obzirom da nije imao pomoć Jugoslovenskog auto saveza Božić je za ovu trku morao da se snadje i sam obezebedi gume koje su mu bile neophodne za ovu trku. Iz svog džepa je izdvojio 60.000 lira za nove gume a obzirom da je na trku išao sa suprugom i mehaničarem morali su da se snadju za hranu i spavanje jer više nisu imali novca.
Milivoje je odvezao samo pet krugova na treningu i izašao sa staze kako bi sačuvao gume za trku, mnogima nije bilo jasno kako neko ko vozi porše nema para za gume ali na žalost bilo je tako. Trku je završio na trećem mestu.
Bitna trka te godine je bila u Insbruku na kojoj je Milivoje morao da da sve od sebe kako bi se pokazao u najboljem svetlu i možda tako sebi obezbedi egzistenciju u ovom sportu i bude primećen od strane nekih bitnih ljudi vezanih za auto sport tog vremena.
Njegov porše je bio već dve godine star, motor spreman za reparaciju kao i ostali elementi ali Božić se nije predavao, vozio na granicama izdrzljivosti automobila i po cenu "crkvanja" motora trku završio na drugoj poziciji iza Fogela u tada novijem i jačem poršeu ali i ista takva dva automobila ostavio iza sebe.
 Posle trke šef trkačkog odeljenja poršea mu je prišao i upitao ga šta je od prepravki radio na svom autu kad se tako dobro plasirao na šta je Milivoje odgovorio sa osmehom rekavši da nije ništa radjeno i da su u Jugoslaviji delovi za takav automobili gotovo nemogući za pronaći.
Posle sedam dana je iz poršea stiglo pismo u kome su još jednom pohvalili Božićevu vožnju i ponudili mu da svoj auto dotera kod njih na besplatnu reparaciju.
Sledeće dve godine Božić je nastavio da vozi istim tempom, 1961 godine je morao da odveze pet obaveznih trka kako bi stekao plasman u 10 najboljih u Evropi i tako sebi obezebedio licencu za formulu 1.
Na poslednjoj trci u Salcburgu Božić je na treningu izleteo i slupao svoj porše. Kad se već pomirio sa tim da je sve završeno sto se ove tke i plasmana tiče, od jednog Austrijanca dobija delove koje treba da spakuje na svoj automobil kako bi sutra mogao da učestvuje na trci. Cele noći se radilo na autu i spasavalo sta se spasti moze tako da je sutra ipak uspeo da se pojavi na trci i završi na 5. mestu sto mu je bilo dovoljno za plasmanu u 10 najboljih na kraju sezone.
Tako je i stekao grand prix licencu koja mu je uručena u Cirihu 1961 godine i time postao prvi Jugosloven sa ovom licencom.
Kada se činilo da je njegova Evropska karijera tek počela i da će se tek redjati uspesi Božić je napustio automobilizam bar neko vreme.
 Njegov porše, u prilično lošem stanju posle udesa, auto moto savez je kasnije prodao italijanskom kolekcionaru, tačnije zamenili su ga za neki fiat 850.

Milivoje Božić pored svog poršea, Klagenfurt 1960

Božić i Čarls Vogele, Kalgenfurt 1960

 Božić je 70ih godina opet krenuo u takmičenja ali ovoga puta na domaćoj sceni, prvo sa fićom a zatim i zastavom 101 i nastavio da redja uspehe. Karijeru je završio u jednoj zastavi 101 radjenoj u Nemačkoj kod Hermana za grupu 2 ali ipak taj automobil nije mogao da se nosi sa konkurencijom u klasi i time je trkačka karijera Milivoja Božića definitivno završena.
Milivoje Božić preminuo je 1991 godine.

Milivoje sa osvojenim peharima i priznanjima

Naši u ETCC-u 70ih godina

Kao što sam već pominjao ranije u nekim od članaka Jugoslovenski takmičari su pored učešća  u domaćem šampionatu nastupali i na nekim trkama Evropskog prvenstva tokom 70ih i 80ih godina prošlog veka. Na stazama u Italiji, Engleskoj, Austriji, Holandiji, itd. pored svetski poznatih imena na listama prjavljenih učesnika mogla su se videti i naša poput Gorana Štroka, Draga Regvarta, Dagmara Šustera, Djanija Šverka i drugih.
Neki od njih su postizali odlične rezlutate poput Šustera i Regvarta npr. dok su neki imali manje sreće pa često posmatrali trke iz bokseva ili publike zbog kvarova svojih automobila.
1971. godine Štrok i Šverko prvi od naših takmičara uzimaju učešće kad je u pitanju ova dekada prošlog veka, doduše samo na dve od osam trka koliko je te godine voženo u ETCC šampionatu.
Štrok se pojavljuje na trci "4 sata Monce" voženoj marta  71. zajedno sa Marsilom Pasotijem u bmw-u 2002. Posle 124 izvezenih krugova osvojli su 4. mesto u klasi do 2000ccm divizije 2.
Šverko je uspeo da ostvari 5. vreme na treningu ali se nije plasirao za trku jer su samo četvorica najboljih iz njegove klase sticali pravo učešća na trci.
Na sledećoj trci u Salzburgu Šverko uspeva da se kvalifikuje za trku ali prema zvaničnim podacima na kraju trke ga nije bilo u plasmanu, najverovatnije se radilo o kvaru njegovog abarta.

Šverko Salzburgring 1971

 1972. godine ponovo se vozi četvoročasovna trka u Monci i nastupa više naših vozača ali na žalost bez uspeha. Goran Štrok ovog puta nastupa sa ford eskortom 1600 zajedno sa Seadom Alihodžićem ali ne završavaju ovu trku.
Drago Regvart je takodje nastupao na ovoj trci sa italijanom Invernicijem u alfi 1300 GTAj za Balduzzi team ali ni njihov plasman na kraju trke nije zabeležen.
Treći par na ovoj trci su bili Robert Lang i Dagmar Šuster u bmw-u 1602 takodje bez plasmana.
Djani Šverko se  takodje pojavio na ovoj trci ali se nije plasirao na kvalifikacijama tako da nije ni startovao.
 Sledeća runda ove sezone je bila trka u Austriji na stazi u Salzburgu.
Ova trka nije vožena u tandemu već pojedinačno, odnosno jedan vozač po autu i voženo je 50 krugova.
Od naših takmičara učešće uzimaju Drago Regvart , Damir Visner i Robert Lang.
Drago i Visner nastupaju u klasi do 1300 kubika koja je brojala preko 20 takmičara na startu. Regvart je i ovog puta nastupao u alfi 1300 GTAj i osvojio 10. mesto ispred Damira Visnera u fiatu 128 italijanskog tjunera Trivelata.
Robert Lang je bio 9. u klasi do 1600cc vozeci bmw 1602.
Na sledećih sedam trka Evropskog prvenstva nije bilo naših takmičara.

1973. opet samo Monca.
Regvart ovog puta menja automobil, ostaje u alfi ali sada u dosta ozbiljnijoj mašini, modelu 2000 GTAm. Robert Lang mu pravi društvo na ovoj trci i beleže pobedu u klasi i sedmo mesto u generalnom plasmanu.

Regvart i Lang

Pored ove dvojice u Monci se pojavljuju Štrok i Marjan Kulundžić u escortu 1600 ali i ovoga puta bez uspeha.

I 1974. godine Regvart belezi odličan rezultat u Monci. Langa je zamenio Miroslav Nosse i ovoga puta uzimaju 4. mesto u klasi do 2000ccm i 9. u generlanom plasmanu. Njih dvojica su bili i jedini naši takmičari na ovoj trci i celoj sezoni uopšte.

Regvart i Nosse

 Posle pauze od nekoliko sezona 1977. se ponovo moglo čuti naše ime u ovom šampionatu. Naravno opet je to bio Drago Regvart koji je nastupao zajedno sa Dagmarom Šusterom. Ovog puta nije bila u pitanju alfa romeo već vw široko u klasi do 1600 kubika divizija 2.
Ova sezona je bila solidna za njih dvojicu. Od dvanaest trka nastupili su na pet gde su zabeležili i dva podijuma, prvo mesto u Zolderu i drugo u Zandvortu. Od ostalih plasmana tu su 5. mesto u Austriji i 4. u Italiji na stazi u Mudjelu. Drugu trku u Italiji na stazi Ena Pregusa nisu završili.

Brno 1977

Šuster i Regvart

 1978 nastavljaju u istom tandemu sa istim atomobilom. Ovoga puta se pojavljuju na 8 od 12 trka u sezoni. Tri trke ne završavaju u plasmanu, to su bile trke u Monci, Celtvegu i Zandrvortu. Na trci u Engleskoj na stazi Brends Heč uzimaju 4. mesto u klasi a na ostale četiri trke beleže i podijume. Dva druga mesta u Estorilu i Salzburgu i dva treća u Španiji i Brnu.

Regvart na trci u Harami 1978

Brno 1978

 1979. Šuster se pojavljuje samo na jednoj trci dok je Regvart od ukupno 13. trka uzeo učešće na četiri. Regvart je te sezone nastupao sa švajcarcem Saigristom takodje u vw široku sem trke u Mudjelu gde su vozili audi 80 ali ni na jednoj trci u ovoj sezoni nisu imali razultate.

Brno 1979

 Ovom sezonom je i završena druga dekada pojavljivanja naših u ETCC šampionatu, 80ih godina su nastavljeni odlični razlutati Jugoslovenskih vozača ali o tome ću pisati u nekom od sledećih članaka.

Goran Štrok

Rodjen u Zagrebu 1947 i auto trkama počinje da se bavi sa 18 godina tako što je uspeo da nagovori oca da proda svoj fiat 1300 i kupi mu mini kupera koji mu je bio prvi trkački auto i sa kojim je nastupao na trkama.

Inače vozačku dozvolu je dobio sa 17 godina, 8 meseci pre punoletstva, tako što je falsifikovao datum rodjenja u svojoj ličnoj karti.
1966. upisao pravni fakultet ali je ubrzo shvatio da ga trke mnogo više zanimaju od rimskog prava.
Pošto je sin bivšeg generala JNA svi su mislili da je na konto toga imao protekcije u sportu, više finansija i ostalih pogodnosti ali nije bilo tako. Njegova porodica je živela skromno i sem tog mini kupera od oca više nije imao nikakvu pomoć sto se auto trka tiče.
Posle kupera, 1969. godine prelazi u daleko ozbiljniji trkacki auto, bmw 2002 koji je u početku bio serijski da bi se tokom sezone povezao sa ljudima iz bmw-a u nemačkoj i krenuo sa ozbiljnijim doradama svog auta, kasnije tj bmw dobija kompletan tretman kod alpine. U pocetku je bio bele boje sa crnim prugama po haubama, pa je u alpini dobio mat crnu haubu da bi ga sledeće godine prefarbali u čuvenu alpina žuto-crnu kombinaciju. 1971. Dinamo sve svoje automobile farba u klupsku plavu boju.
Pored trka za Šampionat Jugoslavije nastupao i na trkama za šampionat Evrope krajem 60ih i tokom 70ih godina.

Brno 1969

Vozio je u Zandvortu, Monci, Celtvegu, Brnu i Budimpešti. Najbolji rezlutati su mi bili 4. mesto u Brnu i 5. u Monci.
Na domaćim stazama je bio u samom vrhu i  7 puta osvojio šampionsku titulu.
Nastupao je za Dinamo iz Zagreba i kako kaže često pre trke trenirao sa fudbalerima Dinama kako bi ostao u što boljoj formi. Za sponzore se sam snalazio, jurio na sve strane, jedno vreme je i pisao za list "plavi vjesnik" i tako se snalazio za novac a takodje i dobijao premije za osvojena prva mesta.

1971. godine je bmw zamenio za ford escort rs1600. Prvo se na Ušću pojavio u iznajmljenom belom escortu od ekipe "Broadspeed" jer njegov auto nije stigao da bi kasnije nastavio šampionat sa svojim plavim escortom a bmw je preuzeo njegov mehaničar Hrestak.

Ušće 1971 krivina "kod Save"

Trkačku karijeru završava krajem 70ih kada se sa porodicom seli u Englesku i kreće da se bavi biznisom ali ostaje veran automobilima i brzini samo tu svoju ljubav iskazuje van staze kroz kolekcije skupih i brzih automobila.

Brno i Budimpešta 1969.

Dve trke koje su vožene za evropski šampionat turističkih automobila 1969. godine okupile su najveći broj Jugoslovenskih takmičara za sve godine u kojima su naši nastupali u ETCC šampionatu. Ujedno to je bilo i prvo ozbiljnije pojaviljivanje naših takmičara na jednoj takvoj trci, doduše godinu dana ranije se na stazi u Brnu pojavio Goran Štrok sa mini kuperom ali 1969.  je čak šest naših vozača uzelo učešce na ovim trkama.
Djani Šverko, Srdjan Janković, i Nesto Milanov su nastupili u najslabijoj klasi do 850ccm i zauzeli 4., 6., i 8. mesto na kraju trke u Brnu dok su u Budimpešti bili 6. i 4. a Milanov nije završio trku.

Djani Šverko

Srdjan Janković

Nestor Milanov

  U klasi do 1000ccm nastupili Mladen Gluhak i Branislav Bošković obojica sa nsu tts-om. Gluhak je osvojio 2. mesto u klasi na obe trke dok je Bošković bio 3. u Budimpešti i 7. u Brnu.

Bošković

Gluhak

 U najjačoj klasi do 2000ccm divizija 3 vozio je Goran Štrok bmw 2002 ti i bio 3. u Brnu.