Titograd 1973.

Treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama vožena je ulicama Titograda avgusta 1973. godine.
Velike temperature i konfiguracija staze zadavali su probleme automobilima pa je u dosta klasa bilo odustajanja i izletanja pre svega zvog otkazivanja ili popuštanja kočnica kao i pregrevanja motora.

Nacionalna klasa opet držala publiku na nogama svo vreme, bilo je sudaranja, prevrtanja, izletanja ali na svu sreću stradao je samo lim i po koji deo na automobilima.

Najuspešniji u ovoj klasi bili su Željeznak, Krajan i Berić koji su osvojili pehare i dragocene poene.

detalj sa jedne od krivina koje su bile problematične u gužvi

  U klasi do 850ccm najveće šanse za pobedu je imao Mladen Novak u štajer puhu 650 ali zbog otkazivanja motora morao da odustane. Jovica Milovanović je bio jedan od vozača koji je ostao bez kočnica na svom fiatu 850 pa je završio van staze srećom bez ikakvih posledica.

Trijumfovao je Damir Štimac sa abartom 850 tc ispred Kavčića, Proročkog, Mujića i Vučkovića. Publika je najviše bila oduševljena atraktivnom vožnjom Mujića čiji je svaki prolazak kroz krivine pozdravljan jakim aplauzom i ovacijama a ništa manje nisu bili atraktivni ni ostali takmičari klase do 850ccm.

predstart klase 850 i 1000ccm

 U klasi do 1000ccm drama i tokom i posle završetka trke. Šverko, Perović, Janković i Holjevac su trebali da vode glavnu reč u klasi. Šverko je poveo trku ali mu je vrlo brzo otkazao motor na abartu, za njim vrlo brzo odustaje i Janković kome je ovo drugo odustajanje u sezoni.
Perović je prešao u vodjstvo ali posle 20ak krugova počinju da popuštaju kočnice što koristi Veco Holjevac i preuzima prvu poziciju ali ne zadugo jer ostaje bez goriva i biva prinudjen da odustane. Kad su svi mislili da je trka bila rešena u korist Perovića i on se našao u istom problemu kao Holjevac a to je nedostatak goriva.
Perović je bio prinudjen da svog abarta na 34 stepeni celzijusa i po jakom suncu odgura do cilja što uopste nije bilo jednostavno. Uložio je poslednje atome snage i nekako uspeo da prodje kroz cilj i zatim se onesvestio.
Medjutim ni to nije bio kraj drame, posle trke i zasedanja za "zelenim stolom" Peroviću je oduzeta pobeda na komentar jednog od sudija jer navodno nije sam ugurao auto kroz cilj već uz pomoć publike. Tačno je da je publika htela da pomogne premorenom Peroviću ali im on ipak nije dozvoljavao znajući koje ga posledice čekaju ako to učine. Zbog par kapi benzina, izgubljena je značajna pobeda.
Konačni poredak u klasi bio je Fuad Mučić(fiat 850 sport), Tomislav Ilić i Miroslav Tasić u nsu-ima tts.

Staza u Titogradu nije odgovarala težim i jačim automobilima ali je bila idealna za nsu tt kakvog su vozili Kulundžić i Vidmajer u klasi do 1300ccm.
Kulundžić je na treningu imao problema sa korpom kvačila na svom tt-u i morao da završi trening pre kraja. Vidmajer je skinuo korpu sa svog serijskog nsu-a ,sa kojim je inače šlapovao trkački, i pozajmio je Kulundžicu.
Trku je poveo Kulundžić ispred Regvarta i Vidmajera ali mu brzo popuštaju kočnice i bio je prinudjen da smanji tempo, to je iskoristio Regvart i preuzeo prvu poziciju koju je zadržao do kraja trke. Vidmajer je takodje imao problema sa autom pa nije mogao dalje od trećeg mesta.
Još jedan od  vozača koji je imao problema sa autom bio je Branimir Perić sa zastavom 1300 kome je pukla guma i kad se nekako dovukao do boksa mehaničari nisu imali spreman alat, dizalicu i rezervni točak, što ga je koštalo par krugova zaostatka a imao je realne šanse da se domogne visokog plasmana. Takodje je i Slobodan Ćetković imao izvesnih problema kad je sa svojim gordinijem izleteo sa staze i nasukao se na peščani bedem pa je i on sa zaostatkom završio trku.
Konačni poredak na kraju trke u klasi do 1300ccm bio je : Regvart, Kulundžić, Vidmajer, Ćetković i Raičević.

 U klasi do 1600ccm izostao je Bogdan Damjanović pa klasa nije mogla da se boduje zbog nedovoljnog broja takmičara.
Za vozače najjače klase preko 1600ccm ova staza je bila mučenje, samo četiri vozača uspela su da stignu do cilja. Pobedio je Pisuljak u bmw-u 2002, drugi je bio Josip Hrestak koji je kao i većina vozača imao problem sa kočnicama, Tomislav Orović je jedva savladavao svoju alfu 2000 ali uspeo da se popne na najniže mesto postolja dok je četvrti završio Miodrag Lučić u bmw-u

Reli "Nagrada Makedonije"

Treći reli po redu u šampionatu Jugoslavije za 1969. godinu.
 Za 35 sati vozači su trebali da predju 1900km počevši od Skoplja preko Kragujevca, Užica, Sarajeva, Dubrovnika, Podgorice i Bitole do Ohrida gde je bio cilj relija.
U Skoplju je startovala 41 posada a na cilj relija stiglo samo njih 10. Razlog za mnogobrojna odustajanja vozača bili su teški tereni kojima je trebalo proći. Reli je obilovao mnogobrojnim odustajanjima, kvarovima i izletanjima.
Ove sezone u šampionatu Jugoslavije ušla su i dva proizvodjača automobila, reno i saab kao "fabrički timovi" i preko svojih predstavništva u Jugoslaviji rešili da pomognu našim takmičarima.
Za "Renault-Cosmos-Ina" kooperaciju,  nastupili su Paliković, Novaković, Gluhak i Pušnik, sva četvorica u renoima 8 gordini u klasi do 1300ccm
Saab je preko svog predstavnika "Hermesa" iz Ljubljane ukazao poverenje Andreju Vidicu i Rajku Krešni dodelivši im dva vozila saab 96 za klasu do 1600ccm.
Vidic i Krešna su odmah i opravdali očekivanja i ukazano poverenje završivši ovaj reli na prvom i drugom mestu u klasi.
Takmičari renoa se ovog puta nisu proslavili kao na prethodna dva relija na kojima su deklasirali protivnike. Na ovom reliju samo je Đorđe Novaković stigao do cilja ali i pobede u klasi i generalnom plasmanu sto je ipak jako bitno za ovu ekipu.
Paliković je posle 400km relija morao da odustane zbog kvara na menjaču.
Aleš Pušnik je bio na odličnom putu da pobedi ali na 200km pre cilja udara u kemen koji oštećuje karter njegovog renoa i tako završava ovaj nastup.
Malden Gluhak je takodje morao da odustane zbog problema sa automobilom.
Branimir Perić Dzo je na jednom od brzinaca izleteo sa svojom mazdom tako da je to još jedan od favorita koji nije završio reli.
Na kraju relija u mnogim klasama bilo je samo po jedan ili dva auta pa je poredak bio je sledeći:
klasa do 780ccm: Branko Nađ, Ivan Rojtinić, Nestor Milanov, Fadil Čerimagić, svi u automobilima zastava 750.
klasa do 1300ccm : Đorđe Novaković (reno 8 gordini),  Zoran Đurović (opel kadet)
klasa do 1600ccm: Andrej Vidic (saab 96), Rajko Krašna (saab 96)
klasa preko 1600ccm: Predrag Dimitrijević (audi 72)
Generalni plasman: Novaković, Vidic, Nađ, Krašna, Rojtinić.

Andrej Vidic saab 96

Naši u ETCC-u 80ih godina

Kako sam već i pisao posle 60ih i 70ih godina usledile su 80-te gde su Jugoslovenski vozači nastavili sa uspesima na ovom evropskom takmičenju.
Posle 1979. usledila je opet kraća pauza pa se 1983. opet moglo videti ime Jugoslovenskih takmičara na evropskim startnim listama.
O 1982. godini i nastupima Šustera i Jerančića sam već pisao u jednom od članaka pa ću samo dodati još jednu fotografiju sa staze Ena Pergusa.

1983. Franc Jerančić ponovo nastupa ali umesto Šustera vozi sa Dragomilom Božićem takodje u klasi do 1600 kubika i sa audijem 80.
Od ukupno 12 trka te sezone njih dovjica su se pojavili na pet trka. Najbolji plasman im je bio u Celtvegu gde su osvojili 5. mesto u klasi, od ostalih rezultata imali su dva 6. mesta na Valelungi i Ena Pergusi kao i 7. mesto u Mudjelu i 9. u Brnu.

Brno 1983, dole Monca iste godine, Jerančić sa mehaničarem Borisom Žgavcom

 Dagmar Šuster je tada nastupao za italijanski Jolly klub sa alfom gtv6 u klasi 2500ccm koju je delio sa italijanskim vozačima Meracijem i Nadeom.

Sledeće godine Šuster prelazi u Biesse tim takodje za volan alfe gtv6. Beleži nekoliko trećih i petih mesta u klasi, neki od suvozača sa kojima je nasupao na tim trkama bili su Kramati, Galo, Kamatias, Drovanoti, itd.
Na trci u Mudjelu se pojavljuju Jerančić i Milenković ali nisu završili trku.

Šuster u Monci 1984

1985. samo Šuster nasutpa, opet za Jolly team.

Zolder 1985

 1986. Šuster nastavlja da vozi ali prelazi za volan audija 80 i sa Peterom Seikelom nastupa za Seikel motorsport. Beleže odlične rezultate, dva puta pobedjuju u klasi na trkama u Estorilu i Harami, jedno drugo mesto na Hokenhajmu i tri 3. mesta u Mizanu, Nogaru i na Nirburgringu, imali su i nekoliko četvrtih i petih mesta kao i jedno odustajanje.
Na trci u Zolderu su se jedva kvalifikovali za trku zbog pucanja motora na audiju već u trećem krugu kvalifikacija. Stavljen je drugi motor koji je bio dosta slabiji tako da su morali da se zadovolje 10. mestom na startu. Inače Šusteru je to bio sedamdeseti nastup na evropskom prvenstvu.
Trku završavaju na 5. mestu sto im je bilo dovoljno da osvoje 3. mesto u klasi kada je generalni plasman u pitanju.

 Sledeće godine Šuster nije imao konstantan nastup za odredjeni tim i sa odredjenim automobilom već je od trke do trke menjao automobile i suvozače.
Na prvoj trci na Doningtonu startovao je u mercedesu 190 sa Milošem Biklom ali nisu uspeli da završe trku.

 U Anderstorpu ponovo audi 80 kao prethodne godine samo ovoga puta sa Haincom Virtom sa kojim osvaja 4. mesto u klasi,
Na trci u Estorilu je vozio bmw 635 a tu se pojavljuje i Tihomir Filipović sa audijem ali ne beleži nikakav rezultat. Takodje je vozio i trku "4 sata Harame" na kojoj osvaja 1. mesto u klasi do 1600ccm zajedno sa nemcem Virtom.

U Celtvegu Šusteru opet društvo pravi Miloš Bikl ovoga puta automobili je bmw 325 sa kojim uzimaju 9. mesto u klasi. a u Imoli 6.

 Te iste godine se paralelno sa evropskim šampionatum održavao i svetski u kome su takodje nastupali Šuster i Bikl ali u bmw-u m3 grupe A. ali najbolji rezlutat im je bio 15. mesto u klasi.

1988 godine ETCC prelazi u WTCC tj. svetski šampionat turističkih automobila. Šuster nastavlja da vozi ven Jugoslavije i u wtcc-u ponovo vozi za Seikel motorsport ali ovoga puta tojotu korolu ae86
Sa njime su vozili Peter Seikel i De Andjelis. Najbolji plasman im je bio u Dižonu 2. pozicija i Estorilu 3. mesto, imali su i tri 4. mesta kao i jedno 5.

 Ovim je i završen nastup Jugoslovenskih takmičara na evropskom pa i svetskom prvenstvu sto se tiče 80ih godina.

Sejo i Alfa

Kad je reč o kružnim trkama jedan od najboljih vozača 70ih godina bio je Sead Alihodžić, polularni Sejo.
Svi pamte njegove nastupe za volanom Alfa Romea, jedan je od prvih vozača iz Jugoslavije koji je na ovim prostorima nastupao sa tom markom automobila.
Njegovo prvo pojavljivanje u ovom automobilu bilo je 1971. godine u rentiranoj alfi 2000 GTAm.
Alfa je bila rentirana kod "Auto Delte", sportskog odeljenja Alfa Romea koje se bavilo pripremom automobila za trke. Sead se pojavio u najačoj klasi preko 1600ccm gde je sa istim modelom nastupao i Drago Regvart. To su bile jedina dve alfe u klasi koje su se ravnopravno nosile sa do tada neprikosnovenim bmw alpinama.
 Pored problema sa alfom Sejo uspeva da sezonu privede kraju i završi na 3. mestu u generalnom plasmanu.

Letnja Liga 1971

Kragujevac 1971

Split 1971

  Posle izvezene i za njega neuspešne sezone, Sejo se rešava da promeni auto, 2000 GTAm je vraćena u Italiju a nabavljena "nova" 1300 GTAJ od italijanskog tjunera Balducija.
Tu alfu je pre Seada vozio italijan Alberto Pono, mehaničar u alfi koji je zajedno sa Santinom Balducijem radio na pripremi tog auta za italijansko prvenstvo.
Posle promena homologacije Pono više nije mogao da nastupa sa tim autom u Italiji zbog troškova ulaganja u motor i ostale detalje koji su pratili tu izmenjenu homologaciju i rešava da proda auto koji tako i završava kod Seada.
Početkom ove godine sam stupio u kontakt sa gospodinom Ponom, poslao mu neke fotografije Seadove alfe i on se seća nekih detalja kao i da je Sejo dolazio kod Balducija i njihove saradnje. Takodje me je povezao i sa Santinom Balducijem od kog nažalost nisam mogao da izvučem neke preciznije informacije sem da pamti Seada kao jednog od najboljih Jugoslovenskih vozača i da se seća zajedničke saradnje.
Tako je Sejo došao do novog automobila 1972 godine, nastupa u klasi do 1300ccm i osvaja naslov prvaka te godine ispred Marjana Kulundžića.

Balduzzi 1300 GTAJ

 1973 Sejo nastavlja da nastupa sa istim autom ali uz dosta problema opet osvaja treće mesto u generalnom plasmanu. Beleži samo jednu pobedu u Kraljevu.
1974 godine Regvart dovozi novi auto, fiat 128 sc koji Seadu zadaje dosta muka. Regvart pobedjuje na prvoj trci ali na sledecoj Sejo uzvraća udarac.
 Na trećoj trci šampionata, a prvoj "letnje lige" na Ušću, posle guranja i kontakata na stazi tokom trke došlo je i do fizičkog obračuna izmedju njih dvojice posle trke zbog čega zaradjuju suspenziju od 6 odnosno 12 meseci zabrane trkanja u šampionatu Jugoslavije. Time je ova sezona za Seada bila završena pre kraja.

 1975 godine propušta prvu trku zbog još uvek važeće kazne ali na ostalim trkama uspeva da pobedi i stigne do druge  titule prvaka Jugoslavije i pored prigovora na ispravnost njegove alfe posle trke u Slavonskoj Požegi.
1976. godine  Sead kreće da se takmiči sa formulom 2 u šampionatu Evrope i time je posle punih 5 godina završena njegova karijera nastupa za volanom Alfa Romea.

VII. YU Rally

Održan 1973 godine u organizaciji auto kluba "Akademac" i bodovan za šampionat Evrope i Jugoslavije. Ukupna dužina relija 2519km sa 14 specijalinih ispita dužine 144km.
Reli je kretao iz Hrvatske preko Bosne i Hercegovine do Srbije tj Beograda gde je i bio cilj. Vožen na različitim podlogama, asfalt, makadam, kocka, dosta loših i zahtevnih etapa i brzinaca pa su ga neki baš zbog toga smatrali najtežim relijem u Evropi.
Na startu se pojavile 72 posade, od favorita za generalni plasman bili su Pinto i Donatela Tominz u fiatima 124 abarth, Atila Ferjancz u renou 12, Čubrikov u reno alpini a od naših Petar Kolić u bmw-u i Jovica Paliković u renou 12 gordini.

Automobili fiat 124 Pinta i Donatele Tominc, renoi 12 Ferjanca i Čubrikova na Tašmajdanu

 U prvom delu relija trebalo je preći 1268km i 6 brzinskih ispita. Od Poreča do Rijeke voženo je po makadamu preko Učke gde je vožen prvi brzinac u dužini od 7km gde Pinto ima najbolje vreme ispred Donatele i Palikovića.
Zatim se išlo preko BiH gde je "otpalo" već 20 posada.
Pitno na jednoj od etapa oštećuje vešanje na svom fiatu i kasni 14 minuta pa pada na 11 mesto u generalnom plasmanu. Preko teških puteva u Bosni stiže se do Tare gde je vožen drugi brzinski ispit dužine 23km. Još 8 posada se nije pojavilo na tari tako da startuju samo 44 automobila. Opet Pinto ima najbolje vreme ispred Donatele i Ferjancza. Paliković je imao problema sa autom i vozio sa probušenom gumom na ovom brzincu. Od naših posada na ovom brzincu najbolji je bio Vučković u škodi na 6. mestu a iza njega Kolić(bmw 2002) i Tatalović u escortu.
Treći brzinac "Karan" dužine 4km po makadamu opet dobija dvojac Pinto i Tominc u izvanrednim fiatima 124 abart, treći je Jelinek u škodi.

Jelinek škoda 120 s

 Četvrti i peti brzinci Tara i Karan opet bez promena u plasmanu. Šesti brzinac i prvi po asfaltnoj podlozi vožen je na Avali. Poredak Pinto, Ferjanc, Tominz, Jelinek, Kolić, Kolev, Tatalović, Srnski, Živanović i Milanov u zastavama 101 koje nisu mogle biti bodovane za šampionat Evrope vec samo za domaći šampionat jer nisu bile još uvek homologirane u Evropi. Ovim poretkom i brzincima je završen i prvi deo 7. YU relija, ukupno je završilo 34 posade.

Bmw-i Kolića i Vrhoveca

 Drugi deo relija se sastojao od 8 brzinaca voženih na Divčibarama, Goliji, Kopaoniku, Goču, Brzeću i Avali.. Startuje samo 16 posada za šampionat Evrope od toga dve jugoslovenske, Kolić u bmw-u i Matošević u serijskoj "bubi" 1300 iznajmljenom od rent a car agencije sa dodatim rol barom i halogenkama za noćnu vožnju.
Kolić beleži 5. mesto na prvom brzincu na Divčibarama ali ubrzo ima problema sa menjačem pa smanjuje tempo. Matoševićev najbolji rezultat bio je 7. i 8. mesto na brzincima Brzeće i Avala.  Motor Pintovog fiata nije izdržao uspone na Kopaoniku tako da on ispada iz trke pa je konačni poredak na kraju relija je izgledao ovako:

Donatela Tominz (fiat 124 abarth)
Atila Ferjanc (reno 12 gordini)
Jaroslav Jelenek (skoda 120 s)
Egon Kulmbaher (wartburg 353)
Kalfrid Weigelt (wartburg 353)
Eberhart Asmus (trabant 601)
Stojan Kolev (reno 12 godini)
Petar Kolić (bmw 2002ti)
Ivica Matošević (vw 1300)

Donatela Tominz

Atila Ferjancz

"1000 km Beograda"

U organizaciji "AMTK Beograd" ovim relijem je 1969. godine završena još jedna trkačka sezona šampionata Jugoslavije.
Reli je trajao dva dana, voženo je 800 kilometara kroz Vojvodinu i užu Srbiju i nekoliko brzinskih ispita a 71 takmičar je uzeo učešće na ovom takmičenju.
Prvi deo relija završilo je 48 vozača. Jedan od favorita, Goran Štrok je  odustao posle brzinca koji je vožen na Avali zbog kvara na bmw-u a Djani Šverko je diskvalifikovan za vreme brzinca na Kosmaju. Jovica Paliković se najbojle snašao u prvom delu relija i vodio u generalnom plasmanu. 
Inače reno tim je ovde nastupio sa tri takmičara, Palikovićem, Gluhakom i  Pušnikom, sva trojica u renoima 8 gordini.

Aleš Pušnik R8 godini

 Drugi deo relija se završavao na beogradskom ušću, tu se odlučivao pobednik po klasama i u generali.
Prvo su startovali vozači klase do 1000cc, gde se na startu najbolje snašao Darko Vlahović u nsu-u tts ali ga Branislav Bošković ubrzo prelazi i pobedjuje na tom brzincu, Marjan Kulundžić je bio treći
U genralnom plasmanu klase do 1000ccm  poredak je na kraju relija bio: Vlahović, Bošković i Kulundžić, sva trojica u automobilima nsu tts.
U klasi do 1300ccm samo je bilo pitanje koji od renoovih vozača će zauzeti koju poziciju. Paliković je imao problem sa autom pa je ovaj brzinac završio na 4. mestu što nije bilo dovoljno za pobedu koju odnosi Gluhak koji ne samo da je pobedio u klasi već i u generalnom plasmanu ispred daleko jačih bmw-a 2002, treći u klasi do 1300 je bio Pušnik.
Najača klasa je imala nekoliko bmw-a 2002 a najbolja je bla posada Damjanović-Širenberg ispred Vrhoveca i Ugrinovića, sva trojica u bmw-ima. 

Reli Saturnus *85

Osmi po redu Saturnus reli vožen od Ljubljane do Portoroža bodovan je za šampionat Jugoslavije, Evrope kao i za Alpe Adria kup. Učestvovale su posade iz Austrije, Italije, Nemačke, Čehoslovačke, Rusije, Holandije, Poljske i naravno Jugoslavije. Na startu se pojavila 81 posada njih 42 završilo. Vozeno je ukupno 284km brzinskih ispita od toga 174km po makadamu.
Naša najbolje plasirana posada u sastavu Kizmič-Šali za volanom renoa 5 turbo zadala je ozbiljne muke posadi Kvartezan-Vianelo u poršeu 911 ali i napravila nekoliko ozbiljnih grešaka što ih je koštalo pobede.

italijanska posada u poršeu 911

Kizmič je od ukupno 19 brzinskih ispita bio najbrži na 10 dok je Kvartezan pobedio na 7 brzinaca a dva brzinca su pripala rusu Filimonovu u miskoviču.

Silvan Lulik pored problema sa automobilom osvaja svoje prve bodove za šampionat Evrope.

Odličan rezultat beliži posada Satler-Strle koja sa jugom 55 osvaja 13. mesto u generalnom plasmanu ispred daleko brzih i skupljih automobila i prvo mesto u klasi do 1150ccm.

Romana Zrnec je rezervisanije vozila ovaj reli za koji kaze da joj je bio izuzetno naporan.

U klasi do 850ccm pobedjuje Podobnik ispred Dubljanina i Gladića.

Generalni plasman za prvenstvo Jugoslavije bio je : Kizmič, Lulik, Satler, Zrnec, Vidic, Milosavljević... Dok je u generalnom plasmanu za Alpe Adria Cup i šampionat Evrope poredak bio Kvartezan, Kizmič, Van Der MArel, Blanha, Filimonov, Janda...

"Oslobodjenje Kragujevca 88"

Sedma i poslednja trka u šampionatu Jugoslavije za 1988. godinu vožena je u krugu fabrike "Crvena Zastava" u Kragujevcu.

Jedino je u klasi do 850ccm bila rešena titula šampiona i pre ove trke koja je pripala Vitomiru Cvetiću ali i pored toga on je još jednom trijumfovao ispred Pavlovića, Jovanovića i Milenkovića.

Vitomir Cvetić

 U klasi do 1150ccm grupa N, Dragan Banić je imao najbolje šanse da osvoji titulu i tako je i bilo, trku je završio na 3. mestu sto je bilo dovoljno da postane šampion sa dva boda više od Zorana Stevanovića. Poredak na kraju trke bio je Stevanović, Milićević, Banić, Brkić.

Dragan Banić

Trka u klasi do 1150ccm grupa A je odlučivala šampiona izmedju tri vozača, Katunarića, Vesnića i Filipija.
Trku je poveo Filipi ispred Katunarića i Denića dok je Vesnić odustao zbog izletanja već u drugom krugu tako da su titulu ostali da jure samo Katunarić i Filipi koji su se smenjivali na vodećoj poziciji.
Filipi pred sam kraj trke ima kontakt sa Urbančićem koji je zaostajao i time biva izbačen iz borbe za titulu koju pobedom osvaja Katunarić iz Splita.
Crvena Zvezda je posle trke uložila protest na nesportsku vožnju i tražila da se ponište rezultati trke do čega naravno nije došlo. Damir Katunarić je postao prvak Jugoslavije u klasi A ispred Vesnića i Filipia koga je ovo odustajanje koštalo i vicešampionaske titule.

Pjero Filipi

Vožena je i trka za šampionat Srbije u klasi do 785ccm gde je Zvezdan Jovanović osvojio titulu i pre ove trke sa maksimalnim učinkom i pobdama na svim prethodnim trkama. Kao da mu to nije bilo dovoljno i ovde je trijumfovao ispred Bahusa, Radojčića i Davinića,
I u ovoj trci desio se jedan nesportski dogadjaj, Miroslav Jovanović, diskvalifikovan je posle trke na prigovor Bahusa zbog nesportskog ometanja na stazi. Iako Miroslav nije imao nekih šansi za dobar plasman smetao je Bahusu koji je mogao do pobede.