Split 1972.

Na klizavoj i prilično nebezbednoj gradskoj stazi u Splitu održana je prva trka za prvenstvo Jugoslavije 1972. godine.
Pred jako velikim brojem gledalaca na trci se pojavilo nekoliko novih automobila i takmičara.
Tradicionalno najmasovnija klasa bila je "nacionalna" do 785ccm u kojoj se na treningu pojavio 41 takmičar a samo 24 dobilo je priliku da se pojavi na trci.
Od potencijalnih favorita izostali su Komnenović, Franković, Zdravković i Vukotić ali to nije trku učinilo ništa manje interesantnom. Novak, Lončar i Poljanić bili su ti koji su se borili za sam vrh podijuma.
Lončar je i poveo trku ali je posle sedam krugova morao da odustane pa je čelo kolone prepustio Novaku koji je posle 15 krugova uspeo da trijumfuje ispred Poljanića i Hercega koji su jedno vreme vodili borbu za drugu poziciju. Van podijuma zavrsili su Veselinović, Poljovka, Leniček i drugi.

start nacionalne klase

 Klase 850 i 1000 vozile su zajedno što je i bila tadašnja praksa. U klasi do 850ccm Damir Štimac nije imao pravog konkurenta obzirom da je pobedio sa 14 sekundi prednosti ispred drugoplasiranog Nežića koji je bio i novajlija u klasi.
Mladen Janušić je uspeo da se sa 9. mesta popne do najnižeg stepenika podijuma ispred Vladimira Kadija, Dragana Dragoja i Maria Delmora.
Još jedan novajlija u klasi, Duško Vučković pojavio se na ovoj trci sa novim automobilom marke mini kuper sprecijalno pripremljenim u engleskoj ali morao je da plati danak neiskustvu kako na treningu tako i na trci i ostao bez plasmana posle izletanja sa staze.

Janušić i Kadi

Dušan Vučković

U klasi do 1000ccm četiri abarta vodila su glavnu reč. Šverko, Janković, Smiljanić i Holjevac nisu dozvoljavali vozačima nsu-a da im se približe. Jankoviću je stradao motor još pre treninga ali je uspeo da ga osposobi za trku medjutim ni to nije bilo dugog veka pa je morao da odustane. Šverko je vodio trku od početka do kraja dok su se Smiljanić i Holjevac žestoko borili za drugo mesto. Holjevac pred kraj trke greši i dozvoljava Smiljaniću da mu preotme drugu poziciju i tako završi trku. Vinko Šogorić, Ratko Martinović i Jozo Bogdanović sa svojim nsu-ima nisu mogli do podijuma

Djani Šverko

Dubravko Smiljanić

 Najbrži na trenigu u klasi do 1300ccm bili su Kulundzić, Mlinarić, Rojtinić i Vidmajer dok su za njima sledeili Vizner i Matijević, Držanić koji nije ni startovao trku zbog izletanja na treningu i oštećenja  na svojoj alfi.
Kulundžić je poveo trku ispred Rojtinića i Matijevića ali ubrzo gubi vodeću poziciju i pada na treće mesto.
 Janko Mlinarić inače relista i novajlija u ružnim trkama nastupio je u automobilu reno 8 gordini kupljenom od Jovice Palikovića tako da se svim silama trudio da opravda očekivanja što mu je i pošlo za rukom završivši na drugoj poziciji.
Pobednik trke bio je Ivan Rojtinic sa nsu-om ispred pomenutog Mlinarića u gordiniju i Kulundžića u nsu-u. Iza njih su završili Ćetković, Marković i Bežilović.
Damir Vizner i Drago Matijević nisu ispunili očekivanja zbog problema na svojim fiatima 128

Kulundžić, Mlinarić, Rojtinić

Klase do i preko 1600ccm startovale su zajedno, u slabijoj klasi očekivao se dvoboj izmedju Palikovića i Langa ali je Lang već u prvom krugu izleteo sa staze i odustao pa je Paliković u svom novom autu reno 12 gordini lako stigao do cilja ispred Pušnika u istom automobilu.
U najačoj klasi bilo je više vozila ali je Regvart dominirao sa svojom alfom 2000 gtam obzirom da se njegovi glavni konkurenti Štrok i Alihodžić nisu pojavili na trci.
Iza Regvarta  trku su završili Nose, Genugio, Lučić i Vrhovec.

Jovica Paliković

Regvart, Lang, Nose i Pušnik

"Nagrada Splita" 71.

Pred oko 70.000 gledalaca održana je druga kružna trka šampionata Jugoslavije na uličnoj stazi u Splitu. Pojavilo se ukupno 80 automobila.
Favoriti poput Štroka, Šverka i  Todorovića nisu završili trku zbog kvarova na svojim automobilima. Goran Štrok je ipak oborio Palikovićev rekord staze jednu desetinku i on je iznosio 1:47.95
U najslabijoj klasi do 785ccm nacional najbolji je bio Veco Holjevac ispred Miodraga Živanovića i Jove Berića.
Štimac, Kadi i Delmoro popeli su se na postolje kao najbolje plasirani u klasi do 850ccm.
Posle odustajanja Šverka sa abartom u klasi do 1000ccm dominirali su nsu-i tts pa je poredak na kraju trke bio Smiljanić, Vidmajer i Kadić.
Paliković i Vizner bili su najbolji u klasi do 1300ccm dok je Lang slavio u najjačoj klasi.
"Zlatni grb Splita" pripao je Jovici Palikoviću kao najbržem na stazi obzirom da Štrok nije završio trku.
Organizator je za ovu trku pripremio mnoge novčane nagrade ali su se svi vozači iz hrvatske odrekli tih nagrada u korist fonda za izgradnju auto puta Split-Zagreb.

Goran Štrok

Robert Lang

Sejo i Alfa

Kad je reč o kružnim trkama jedan od najboljih vozača 70ih godina bio je Sead Alihodžić, polularni Sejo.
Svi pamte njegove nastupe za volanom Alfa Romea, jedan je od prvih vozača iz Jugoslavije koji je na ovim prostorima nastupao sa tom markom automobila.
Njegovo prvo pojavljivanje u ovom automobilu bilo je 1971. godine u rentiranoj alfi 2000 GTAm.
Alfa je bila rentirana kod "Auto Delte", sportskog odeljenja Alfa Romea koje se bavilo pripremom automobila za trke. Sead se pojavio u najačoj klasi preko 1600ccm gde je sa istim modelom nastupao i Drago Regvart. To su bile jedina dve alfe u klasi koje su se ravnopravno nosile sa do tada neprikosnovenim bmw alpinama.
 Pored problema sa alfom Sejo uspeva da sezonu privede kraju i završi na 3. mestu u generalnom plasmanu.

Letnja Liga 1971

Kragujevac 1971

Split 1971

  Posle izvezene i za njega neuspešne sezone, Sejo se rešava da promeni auto, 2000 GTAm je vraćena u Italiju a nabavljena "nova" 1300 GTAJ od italijanskog tjunera Balducija.
Tu alfu je pre Seada vozio italijan Alberto Pono, mehaničar u alfi koji je zajedno sa Santinom Balducijem radio na pripremi tog auta za italijansko prvenstvo.
Posle promena homologacije Pono više nije mogao da nastupa sa tim autom u Italiji zbog troškova ulaganja u motor i ostale detalje koji su pratili tu izmenjenu homologaciju i rešava da proda auto koji tako i završava kod Seada.
Početkom ove godine sam stupio u kontakt sa gospodinom Ponom, poslao mu neke fotografije Seadove alfe i on se seća nekih detalja kao i da je Sejo dolazio kod Balducija i njihove saradnje. Takodje me je povezao i sa Santinom Balducijem od kog nažalost nisam mogao da izvučem neke preciznije informacije sem da pamti Seada kao jednog od najboljih Jugoslovenskih vozača i da se seća zajedničke saradnje.
Tako je Sejo došao do novog automobila 1972 godine, nastupa u klasi do 1300ccm i osvaja naslov prvaka te godine ispred Marjana Kulundžića.

Balduzzi 1300 GTAJ

 1973 Sejo nastavlja da nastupa sa istim autom ali uz dosta problema opet osvaja treće mesto u generalnom plasmanu. Beleži samo jednu pobedu u Kraljevu.
1974 godine Regvart dovozi novi auto, fiat 128 sc koji Seadu zadaje dosta muka. Regvart pobedjuje na prvoj trci ali na sledecoj Sejo uzvraća udarac.
 Na trećoj trci šampionata, a prvoj "letnje lige" na Ušću, posle guranja i kontakata na stazi tokom trke došlo je i do fizičkog obračuna izmedju njih dvojice posle trke zbog čega zaradjuju suspenziju od 6 odnosno 12 meseci zabrane trkanja u šampionatu Jugoslavije. Time je ova sezona za Seada bila završena pre kraja.

 1975 godine propušta prvu trku zbog još uvek važeće kazne ali na ostalim trkama uspeva da pobedi i stigne do druge  titule prvaka Jugoslavije i pored prigovora na ispravnost njegove alfe posle trke u Slavonskoj Požegi.
1976. godine  Sead kreće da se takmiči sa formulom 2 u šampionatu Evrope i time je posle punih 5 godina završena njegova karijera nastupa za volanom Alfa Romea.