Oslobodjenje Kragujevca 71.

Na ulicama Kragujevca održana je poslednja trka za šampionat Jugoslavije 1971. godine na kružnim stazama.
Staza je bila u nešto boljem stanju nego što se naviklo ali to je još uvek bilo daleko od neke iole ozbiljne staze. Krivine su bile solidno obezbedjene ali ne i pravci jer je publika stajala na samom ivičnjaku i posmatrala trku.
U većini klasa šampioni su već bili poznati i pre ove trke. U nacionalnoj klasi to je bio Miki Živanović koji je na ovoj trci hteo sezonu da završi na najboji mogući način, pobedom, ali ga je u tome sprečio Josip Lončar koji je od starta do cilja vodio i pobedio. Zanimljiva borba vodila se za 3. mesto izmedju Novaka i debitanta Sretenovića koji je ipak završio iza iskusnog Novaka. Posle trke Sretenović i nekolicina njegovih "navijača" krenuli su u fizički obračun sa takmičarima koje su smatrali krivim za njegov plasman, pa su tako deblji kraj izvukli Živanović, Novak i Stojanović. Sretenoviću to izgleda nije bilo dovoljno pa je pored svega uložio i prigovor na pomenute takmičare sa obrazloženjem da su mu smetali u trci. Vicešampion klase bio je Veco Holjevac koji se nije ni pojavio na ovoj trci jer mu je pozicija u šampionatu bila zagarantovana, mozda i bolje jer bi se i on verovatno našao ispred Sretenovića pa bi mozda i on izvukao deblji kraj kao njegove kolege.

 Klase do 850 i 1000ccm su po običaju vozile zajedno, u klasi do 1000ccm pitanje šampiona se rešavalo izmedju Dubravka Smiljanića i Djanija Šverka u abartima i Branislava Boškovića u nsu tts. Od samog starta trka je počela neregularno jer je Šverko i pre znaka startera trke krenuo i progurao se u prvi red da bi posle znaka startera odmakao konkurentima.
Smiljanić je neko vreme držao priključak za Šverkom ali je morao da odustane u 13. krugu zbog kvara na motoru. I Bošković je takodje morao da napusti trku pre kraja zbog otkazivanja kvačila tako da je Šverku ostalo da mirno privede trku kraju i osvoji šampionsku titulu što je i učinio.Iza njega na podijumu su završili Tasić i Ilić u nsu-ima tts.

Šverko i Smiljanić

 I u klasi do 850ccm se takodje rešavalo pitanje šampiona izmedju Jankovića i Štimca.
Štimac nije imao sreće i zbog problema sa autom morao je da odustane već u drugom krugu tako da je pobeda i titula otišlla kod Srdjana Jankovića.

U zadnjoj trci startovale su klase do 1300 i preko 1600ccm. Klasa do 1600ccm se nije bodovala obzirom da se pojavio samo jedan takmičar, Bogdan Damjanović. a šampion klase je bio već odavno poznat. Lang je pobedio na svim trkama u sezoni tako da je ovu mogao i da preskoči što je i učinio.
 U slabijoj klasi Paliković je već osvojio titulu i pre ove trke tako da se nije ni pojavio u Kragujevcu kao ni Brana Višnjić. Aca Todorović je imao problem sa svojom alfom ali se u trci pojavio za volanom pozajmljenog nsu-a pa je Kulundžić ostao bez konkurencije i lako trku priveo kraju. Drugi je bio Petrović ispred Perovića.

Kulundžić

 U klasi preko 1600ccm Goran Štrok je takodje pobedio na svim trkama koje su vožene pa se u Kragujevcu nije pojavio. Ostalo je pitanje vicešampiona koje je trebalo da se reši izmedju Regvarta i Alihodžića u alfama. Alihodžić se više puta okrenuo na stazi tako da je Regvart lagano stigao do pobede i nezvanično postao vicešampion Jugoslavije.
Obzirom da je spakovao svoj auto odmah posle trke i krenuo za Zagreb ne čekajući da istekne vreme za žalbe, Alihodžić je uložio prigovor na težinu Regvartove alfe. Komisija nije to mogla da utvrdi jer auta nije ni bilo pa su u skladu sa pravilnikom mogli samo da diskvalifikuju Regvarta što su i učinili tako da je zvanični vicešampion Jugoslavije za 1971. godinu bio Sead Alihodžić.

Drago Regvart

Sead Alihodžić

Zagreb 1972.

Nedelju dana posle trka "letnje lige" usledila je i kružna trka u Zagrebu.
Još se nisu smirile strasti oko nacionalne klase, diskvalifikacija i "otvaranja" pa je i posle ove trke bilo spekulacija. Miki Živanović je bio slabo plasiran u Zagrebu pa je sumnjao u loše pripremljen motor i eventualne greške prilikom sklapanja istog. Po povratku u Beograd odmah je oterao svog fiću na merenje u "21 maj" gde se ispostavilo da njegov motor ima 33 konja što je nekih 4 konja više od idealnog serijskog motora u fići i što je bila neka realna snaga fiće pripremljenog po standardima nacionalne klase. Živanović je bio sporiji po pravcima u odnosu na konkurenciju pa se opet postavljalo pitanje šta konkurencija u stvari vozi?
Na trci u nacionalnoj klasi najvise su se istakli Gluhak, Novak, Klenkar i Franković .
Gluhak je i dalje menjao diskvalifikovanog Poljanića i to mu je odlično išlo od ruke, smenjivao se u vodjstvu sa Novakom do momenta kada je izleteo sa staze i pobedu prepustio Novaku ispred Klenkara koji je vozio auto takodje diskvalifikovanog Lončara dok je treće mesto zauzeo Zlatko Franković ispred Komnenovića i Zdravkovića.
Miki Živanović je bio 5. na kraju dana ali je naknadno diskvalifikovan jer nije poslušao odluku sudija u toku trke koji su mu signalizirali da izadje sa staze zbog točka koji je svakog časa mogao da otpadne.

U klasi do 850ccm Janušić je iz trke u trku bio sve bolji i uspeo da pobedi Štimca. Treći je bio Vučković ispred Mujića, Kavčića i Merlića.
Klase 1000 i 1300 vozile su zajedno, Šverko i Holjevac su vodili svoju borbu i klasi do 1000ccm dok su Vizner i Alihodžić vodili svoju u jačoj klasi.
Šverko je dugo bio tik u Holjevca i posle devet krugova prešao u vodjstvo ali mu očigledno to nije bilo dovoljno pa se bespotrebno upustio u poteru za Alihodžićevom alfom i tako u osamnaestom krugu uništio motor svog abarta. Tako je Holjevac lako stigao do pobede ispred Jankovića i Šogorića.
Vizner je odustao od borbe sa Alihodžićem posle problema sa svojim fiatom pa je Alihodžić neko vreme ostao sam na čelu kolone do trenutka kada mu se otkačio akumulator i ostao bez struje na svojoj alfi. Bio je prinudjen da stane pored staze i reši problem dok je čelnu poziciju preuzeo Rojtinić ispred Kulundžića. Ni Rojtinićevo vodjstvo nije dugo trajalo zbog problema na nsu-u, Alihodžić se vratio u trku i u zadnjem krugu prešao Rojtinića i pobedio. Kulundžić je takodje imao problema sa svojim autom pa je završio na trećoj poziciji sa 2 kruga zaostatka.

U klasi do 1600ccm slika koja je vidjala na svakoj trci te sezone, prvi je bio Lang ispred Damjanovića i Biruša

Robert Lang

 Štrok ovoga puta nije imao sreće u najačoj klasi preko 1600ccm, posle gumi defekta morao je da izadje sa staze, Regvart je oštetio amortizer a Nosse polomio felnu tako da je u ovoj klasi pobedu slavio Antun Klobučar ispred Vrhoveca, obojica u bmw 2002.

Zagreb 1974.

Peta trka šampionata Jugoslavije na kružnima stazama vožna je pred zagrebačkom publikom na 2950m dugačkoj uličnoj stazi.
U najslabijoj klasi fića jedno vreme publiku su držali na nogama takmičari zagrebačkog "Dinama", Leniček, Herceg i Lončar vozeći desetak krugova jedan drugom "na braniku", ali najbolji na kraju trke bio je Komnenović ispred Berića i Lončara.

Klase do 850 i 1150ccm zbog malog broja takmičara vozile su zajedno u diviziji. Pobednik prethodne četiri trke Damir Štimac pred domaćom publikom nije uspeo da ponovi uspeh i morao je da se zadovolji drugim mestom iza Kavčića a ispred Vučkovića
U nacionalnoj klasi do 1150ccm borbu su vodili Asanović, Gavrilović i Nadj.
Gavrilovićeva zastava 101 u poslednjoj krivini ostaje bez točka ali uspeva da stigne do cilja i završi kao 3. iza Asanovića i Nadja.

Takmičari crvene zvezde dominirali su klasom do 1000ccm. Trku je poveo Janković ali je ubrzo vodjstvo prepustio Milovanoviću koji je i pobedio ispred klupskog kolege Perovića, obojica u abartima, treći je bio Šogorić u nsu tts. 
Domaći takmičari, Šverko i Holjevac ni ovoga puta nisu imali sreće sa svojim abartima, bila im je to peta nezavršena trka u sezoni.

U klasi do 1300ccm pravo nastupa nisu imali Regvart i Alihodzić zbog incidenta na beogradskom Ušću ali su umesto njih nastupili Lang i Kadić. Kadić je vozio alfu Seada Alihodzića, dok je Lang vozio Regvartovu alfu ali iz prethodne sezone jer je Regvart prešao za volan fiata 128.
Kadić se nije puno navozio sa alfom obzirom da se pokvarila u 4. krugu trke dok je Lang rutinski stigao do cilja i pobede u ovoj klasi. Vidmajer je uspeo da pokvari svoj nsu tt bezuspešno jureći za alfama pa je drugo mesto zauzeo Kavčić sa dosta slabijom zastavom 101 ispred Rojtinića u nsu tt.

U najačoj klasi preko 1300ccm najbolji na startu je bio Nosse ali je trku poveo Štrok u iznajmljenom bmw-u. Vodjstvo nije dugo trajalo pa je zbog kvara na automobilu morao da se zadovolji trećim mestom iza Nosea i Smiljanića takodje u bmw-ima.

Split 1972.

Na klizavoj i prilično nebezbednoj gradskoj stazi u Splitu održana je prva trka za prvenstvo Jugoslavije 1972. godine.
Pred jako velikim brojem gledalaca na trci se pojavilo nekoliko novih automobila i takmičara.
Tradicionalno najmasovnija klasa bila je "nacionalna" do 785ccm u kojoj se na treningu pojavio 41 takmičar a samo 24 dobilo je priliku da se pojavi na trci.
Od potencijalnih favorita izostali su Komnenović, Franković, Zdravković i Vukotić ali to nije trku učinilo ništa manje interesantnom. Novak, Lončar i Poljanić bili su ti koji su se borili za sam vrh podijuma.
Lončar je i poveo trku ali je posle sedam krugova morao da odustane pa je čelo kolone prepustio Novaku koji je posle 15 krugova uspeo da trijumfuje ispred Poljanića i Hercega koji su jedno vreme vodili borbu za drugu poziciju. Van podijuma zavrsili su Veselinović, Poljovka, Leniček i drugi.

start nacionalne klase

 Klase 850 i 1000 vozile su zajedno što je i bila tadašnja praksa. U klasi do 850ccm Damir Štimac nije imao pravog konkurenta obzirom da je pobedio sa 14 sekundi prednosti ispred drugoplasiranog Nežića koji je bio i novajlija u klasi.
Mladen Janušić je uspeo da se sa 9. mesta popne do najnižeg stepenika podijuma ispred Vladimira Kadija, Dragana Dragoja i Maria Delmora.
Još jedan novajlija u klasi, Duško Vučković pojavio se na ovoj trci sa novim automobilom marke mini kuper sprecijalno pripremljenim u engleskoj ali morao je da plati danak neiskustvu kako na treningu tako i na trci i ostao bez plasmana posle izletanja sa staze.

Janušić i Kadi

Dušan Vučković

U klasi do 1000ccm četiri abarta vodila su glavnu reč. Šverko, Janković, Smiljanić i Holjevac nisu dozvoljavali vozačima nsu-a da im se približe. Jankoviću je stradao motor još pre treninga ali je uspeo da ga osposobi za trku medjutim ni to nije bilo dugog veka pa je morao da odustane. Šverko je vodio trku od početka do kraja dok su se Smiljanić i Holjevac žestoko borili za drugo mesto. Holjevac pred kraj trke greši i dozvoljava Smiljaniću da mu preotme drugu poziciju i tako završi trku. Vinko Šogorić, Ratko Martinović i Jozo Bogdanović sa svojim nsu-ima nisu mogli do podijuma

Djani Šverko

Dubravko Smiljanić

 Najbrži na trenigu u klasi do 1300ccm bili su Kulundzić, Mlinarić, Rojtinić i Vidmajer dok su za njima sledeili Vizner i Matijević, Držanić koji nije ni startovao trku zbog izletanja na treningu i oštećenja  na svojoj alfi.
Kulundžić je poveo trku ispred Rojtinića i Matijevića ali ubrzo gubi vodeću poziciju i pada na treće mesto.
 Janko Mlinarić inače relista i novajlija u ružnim trkama nastupio je u automobilu reno 8 gordini kupljenom od Jovice Palikovića tako da se svim silama trudio da opravda očekivanja što mu je i pošlo za rukom završivši na drugoj poziciji.
Pobednik trke bio je Ivan Rojtinic sa nsu-om ispred pomenutog Mlinarića u gordiniju i Kulundžića u nsu-u. Iza njih su završili Ćetković, Marković i Bežilović.
Damir Vizner i Drago Matijević nisu ispunili očekivanja zbog problema na svojim fiatima 128

Kulundžić, Mlinarić, Rojtinić

Klase do i preko 1600ccm startovale su zajedno, u slabijoj klasi očekivao se dvoboj izmedju Palikovića i Langa ali je Lang već u prvom krugu izleteo sa staze i odustao pa je Paliković u svom novom autu reno 12 gordini lako stigao do cilja ispred Pušnika u istom automobilu.
U najačoj klasi bilo je više vozila ali je Regvart dominirao sa svojom alfom 2000 gtam obzirom da se njegovi glavni konkurenti Štrok i Alihodžić nisu pojavili na trci.
Iza Regvarta  trku su završili Nose, Genugio, Lučić i Vrhovec.

Jovica Paliković

Regvart, Lang, Nose i Pušnik

Kup Petroluniona 71.

Sedma trka šampionata Jugoslavije održana je na beogradskom Ušću pod nazivom "kup Petroluniona" u organizaciji AMTK Beograd.
U najslabijoj klasi na treningu je bio najbolji Franković koji je i poveo trku i vodjstvo održao do kraja. Iza njega su završili Novak i Živanović. Novak je posle trke uložio progovor na gume Frankovićevog fiće koje su bile širih dimenzija nego propisane tako da su brisani bodovi Frankoviću a prvo mesto pripalo je Novaku ispred Živanovića, Zdravkovića, Holjevca i Lončara.

Klase do 850 i 1000ccm vozile su zajedno. U slabijoj slavio je Janković ispred Štimca i Kadia dok je u jačoj klasi najbolji bio Dubravko Smiljanić. Šverkov abart 1000 tcr je još na treningu "kašljucao" da bi na trci u 13. krugu motor potpuno otkazao. Branislav Bošković je završio na drugom mestu dok je treći bio Tasić, obojica za volanima nsu-a tts.

Petar Stanišić (Mikišon) i Djani Šverko

U klasi do 1300ccm ubedljivo je trijumfovao Jovica Paliković u renou 8 gordini dok su iza njega ostali kumovi Kulundžić i Višnjić koji su vodili bespoštednu borbu do samog kraja. 

Brana Visnjić alfa 1300 gtaj

Klasa do 1600ccm bila je pod znakom pitanja dal će se uopšte voziti zbog nedovoljnog broja takmičara ali i zbog raznih malverzacija pojedinih klubova. Na kraju se ipak skupilo pet takmičara što je bio minimum da se klasa boduje, čak je bilo i vozača koji su hteli sa serijskim automobilima da popune klasu ali organizator nije dozvoljavao.
Najbolji je bio Lang ispred Damjanovića, Novakovića i Birjuša.

Nastup Gorana Štroka je bio neizvestan do samog početka trke. Naime Štrok je za ovu trku nabavio ford escort rs koji je pripreman u Engleskoj ali je transportovan samo do Italije jer su englezi čuli za Štrokove neraščišćene račune u vezi bmw alpine koju je do tada vozio pa nisu puštali auto dalje od Italije dok i poslednja rata nije legla na njihov račun. Auto je stigao u poslednjem trenutku a Štrokov niz pobeda ostvarenih sa bmw-om nastavljen je i sa fordom.
Očekivao se i duel izmedju Regvarta i Alihodžića u alfama ali Regvartova alfa nije bila u najboljem mehanickom stanju pa je morao da se zadovolji trećim mestom iza Alihodžića,  četvrti je bio Dušan Todorović.

Alihodžić, Štrok i Regvart

Zagreb 71.

Šesta trka prvenstva Jugoslavije a druga na zagrebačkim ulicama održana je jula 1971. godine.
Prilično prljava i klizava staza nije ulivala poverenje vozačima i organizatoru pa se do samog početka radilo na "popravci" i čišćenju staze a policija i redari nisu mogli da udalje publiku na bezbedno odstojanje.
Najbolji na treningu u nacionalnoj klasi bio je Mladen Novak koji je i poveo trku u stopu praćen od strane Živanovića koji je i prvi prošao kroz cilj. Novak je morao da odustane zbog udesa sa Poljanićem u zadnjem krugu. 
Favorit Holjevac je loše krenuo i padao sve niže tokom trke da bi na kraju odustao, drugi je bio Berić ispred Vukotića i Hercega.

U klasi do 850ccm bilo je najviše sudara i izletanja sa staze. Nekoliko vozila završilo je u publici ali na svu sreću bez teže povredjenih gledalaca. Sve vreme trku je vodio Štimac dok su se Kadi i Janković borili za drugu poziciju a zatim zbog sudaranja morali da odustanu.
Bilo je takodje i dosta odustajanja zbog kvarova motora. Iza pobednika Štimca trku su završili Mačešić, Šimpraga, Genc i Horvat.

Pre trke klase do 1000ccm počela je da pada kiša što je stazu učinilo još klizavijom. Kiša nije poremetila Smiljanića koji je na ovu trku došao sa novim autom, nsu-a je zamenio za abarta kakvog je vozio i Šverko koji se nije pojavio na ovoj trci zbog kvara motora.
Smiljanić je za sobom ostavio ostale takmičare za više od jednog kruga i pobedio. Drugi je bio Bošković ispred Šogorića i Tasića u nsu-ima

Dubravko Smiljanić

 U klasi do 1300ccm očekivala se žestoka borba izmedju Kulundžića i Palikovića kao i na prethodnim trkama na Ušću ali ovoga puta Kulundžić nije imao sreće zbog problema na svom nsu-u. Prvo je pokidao držač motora a zatim imao i kvar menjača pa je morao da se zadovolji 3. mestom iza pobednika Palikovića u renou 8 gordini i drugoplasiranog Višnjića u alfi. Pobednik prve trke u Zagrebu Aca Todorović ovoga puta nije mogao bolje od 4. pozicije sa svojom alfom, dok je Vizneru pripalo peto mesto.

Automobili klase do i preko 1600ccm vozili su zajedno. Goran Štrok je vratio pozajmljeni escort koji je vozio na prethodnoj trci na Ušću pa je ovu trku mogao da posmatra kao gledalac sto mu nije štetilo obzirom na bodovnu zalihu i pobede na svim trkama koje je vozio.
Alihodžić i Regvart su ostali sami da reše pitanje pobednika u najjačoj klasi. 
Alihodžić se par puta okrenuo na stazi pa je Regvart osvojio prvo mesto. 
U ovoj klasi se pojavio i Damir Vizner kome nije bila dovoljna trka u klasi do 1300ccm sa nsu-om već je hteo da se okuša i za volanom bmw-a u najjačoj kategoriji i osvojio 3. mesto iza Regvarta i Alihodžića.
U klasi do 1600ccm opet je pobedio Lang ispred Damjanovića i Novakovića. Lang se čak neko vreme držao iza Regvarta i znatno jače alfe ali je morao da smanji tempo zbog problema sa dovodom goriva na svom bmw-u.

Regvart pored svoje alfe 2000 gtam

"Letnja liga 4" 1971.

Poslednja trka letnje lige za 1971. godinu vožena je 27. juna i ostala je upamćena po ford escortu Gorana Štroka koji je za ovu trku stigao iz Engleske. 
Štrok je rešio da svoj bmw zameni za forda a obzirom da njegov escort nije stigao on je rentirao istog takvog od trkačke ekipe "Broadspeed"  koji je u engleskom prvenstvu vozio Džon Ficpatrik.
Auto je u Beograd stigao u kvaru jer je na testiranju u Zagrebu došlo do odredjenih problema na motoru ali su Broadspee-ovi mehaničari uspeli da taj kvar otklone pre trke. Radilo se o šrafovima zamajca koji su popustili i koji su zamenjeni novim tako da je publika mogla da uživa u novom i superiornom automobilu klase preko 1600ccm. Beli escort sa crvenom i zelenom prugom, desnim volanom i motorom snage 250 konja ostavljao je publiku bez daha a Štrokova vožnja je kao i uvek bila na visokom nivou tako da je uspeo da stigne do pete uzastupne pobede u sezoni. Takodje je postavio i novi rekord staze u ovoj klasi sa vremenom od 1.09.100 vozeći prosečnom brzinom od 122km/h. Iza Štroka su kao i na prethodnoj trci završili Regvart i Alihodžić koji je opet imao problema sa kvačilom na svojoj alfi gtam.

 U klasi do 1300ccm najbolji ovog puta bio je Brana Višnjić sa alfom gtaj ispred Ace Todorovića u istom automobilu dok je  treći bio Damir Vizner u renou 8.
Pobednik prethodne dve trke Marjan Kulundžić ovoga puta nije imao sreće jer je otkazao motor na njegovom tt-u ali je uspeo da napravi novi rekor staze u ovoj klasi vozeći prosečnom brzinom od 115km/h i sa vremenom 1.13.100.
Drugi favorit Paliković je takodje imao problema na svom renou tako da je i on morao da odustane pre kraja trke.

drugoplasirani Aca Todorović

 Šverko i Bošković su vodili glavnu reč u klasi do 1000ccm dok je Smiljanić to posmatrao sa treće pozicije, ovim redosledom je i završena trka a rekord je pripao Šverku koji je vozio prosečnom brzinom od 114km/h i sa vremenom 1.14.00

Djani Šverko

 Damir Štimac je sigurnom vožnjom došao do još jedne pobede u klasi do 850ccm. drugi je bio Kadi koji je u poslednjem krugu pretekao Janušića koji je morao da se zadovolji trećim mestom. Janković ni ovoga puta nije imao sreće, ovo mu je bila treća uzastopna trka bez plasmana.
Kaučić takodje nije imao sreće, posle starta sa 4. pozicije okrenuo se u krivini kod boksa a na njega je naleteo Ćurčić.

U nacionalnoj klasi trku je poveo Novak ali posle nekoliko grešaka pada na šestu poziciju. Za prvo mesto borili su se Holjevac i Živanović koji je ovoga puta bio uspešniji i stigao do druge pobede u sezoni. Treći je bio Vukotić ispred Lončara i Zdravkovića

Reli Novi Sad-Titovo Užice 70.

93 vozača krenulo je u borbu za bodove na drugom zimskom reliju za prvenstvo Jugoslavije 1970. godine u organizaciji AMTK Titovo Užice. 
Start relija bio je u Novom Sadu a cilj na Tari. 
Vozači su trebali prevaliti oko 700km sa 3 brzinska ispita, dosta etapnih vožnji i par slaloma odnosno ispita spretnosti. Skoro polovina dužine itinerera je bila pod snegom i ledom a druga polovina je vožena po relativno suvim ali teškim uslovima, na pojedinim deonicama zima i voda su odneli neke delove puta a udarnih rupa je bilo na skoro svim deonicama.
Na prvim ispitima spretnosti u Kragujevcu najbolje se snašao Jovica Paliković ali je već posle drugog ispita morao da odustane zbog problema sa vešanjem na svom renou 8 gordini.
Na prvom brzinskom ispitu najbolje se snašao Užičanin Mire Petronijević u zastavi 1300 i postigao minut brže vreme od ostalih učesnika sa mnogo jačim i boljim automobilima. 
Mnogi su sumnjali u taj rezultat obzirom da je Mire bio član kluba organizatora relija.
I druga dva brzinca vožena su po snegu i ledu ali se posle svih vožnji naišlo na dosta negodovanja od strane takmičara jer je sudijska ekipa razultate sabirala ručno, nije bilo elektronskog merenja vremena pa se sumnjalo na greške i malverzacije a sve to je bilo u najmanju ruku sramno za jedno takmičenje ovog ranga. Zbog pogrešnog sabiranja bio je oštećen i Karlo Ferlež jer mu nisu lepo sabrani bodovi i vremena pa je proglašen četvrtim u klasi do 785ccm ali je posle prigovora sve ponovo pregledano i uspeo je da se popdne na najniži deo pobedničkog postolja.

Jovica Paliković reno 8 gordini

 U nacionalnoj klasi bilo je najviše takmičara, njih 30 je stiglo do cilja a pobedu je odneo Branko Baletić ispred Markovića i pomenutog Ferleža.

U klasi do 850ccm najbolji je bio Damir Štimac, drugi je bio Branko Nadj pa za njima Rajičević, Maznik i Stanišić, svi u vozilima zastava 850

Klasa do 1000ccm bila i najzanimljivija i najraznovrsnija, nastupala su vozila marke fiat 850, nsu tt i tts, mini kuper i škoda. Najbrži je bio Dubravko Smiljanić u nsu tts ispred Damira Visnera u mini kuperu i Tomislava Ćirkovića u škodi. Odlično 5. mesto zauzela je još jedna gotovo serijska i prilično dotrajala škoda 1000 mb za čijim je volanom bio novnar i probni vozač Andrej Sedej.

 Već pomenuti  Petronijević dominirao je klasom do 1300ccm iako se mislilo da će Aleš Pušnik lako doći do pobede posle odustajanja Palikovića ali je Pušnik morao da se zadovolji drugim mestom ispred Vajovića, Novakovića(mini kuper 1300) i Novaka(reno 8).

Andrej Vidic pobedio je u klasi do 1600ccm ispred Batorija i Krašne svi u vozilima marke saab. I u ovoj klasi bilo je propusta oko rezultata pa je tako Krašna prvo proglašen devetoplasiranima da bi se posle žalbe popeo na treće mesto.

Andrej Vidic saab 96

U najačoj klasi preko 1600ccm najviše je bilo vozila marke bmw 2002 a pobedio je ljubljančanin Aleš Mrzel. Drugi je bio Gluhak ispred Mušnjaka, Santa i Perića jedinog u mazdi r100.

Beranovac 1975.

Pred oko 40.000 gledalaca održana je peta kružna trka za prvenstvo Jugoslavije na vojnom poligonu kod Kraljeva.
U najačoj klasi do 1300ccm startovalo je 7 takmičara a najveća borba se očekivala izmedju Alihodžića, Langa i Regvarta ali se od ove tri alfe samo Alihodzićeva pojavila jer Regvart i Lang nisu uspeli da pripreme svoje automobile za ovu trku. Josip Hrestak je bio još jedan od mogućih favorita ali njegova alfa je pred start trke otkazla kao i nsu Bobana Atanackovića tako da je Alihodžić lagano stigao do pobedničkog postolja obzirom da ostali automobili u klasi nisu mogli da pariraju tada neprikosnovenima alfama.
Drugi je bio Živan Mali u nsu tt koji je kasnio preko jednog minuta za pobednikom trke ispred trećeplasiranog Kaučića u zastavi 101 trivelato. Posle trke Alihodžić je izjavio da mu je žao što je bio usamljen u trci i da nije imao preteranu inspiraciju da vozi bez glavne konkurencije.

U klasi do 11500ccm Gluhak je posle ubedljivih pobeda u sezoni konačno dobio jakog konkurenta u vidu Marjana Kulundžića koji se sa malim zakašnjenjem i dužim biranjem automobila i klase odlučio takodje za fiat 128 sport kupe i ovu klasu u kojoj se inače voze zastave 101 ali i 4 fiata 128 sport koji su dosta bolji tako da vode glavnu borbu u klasi.
Druga dva takmičara u fiatima, Ivančić i Šuster su zaostajali za vodećom dvojicom.
Posle  80ak izvezanih kilometara i vožnje na braniku ipak je Gluhak uspeo da zadrži vodeću poziciju i osvoji petu pobedu u sezoni čime je postao prvak Jugoslavije i pre zvaničnog kraja šampionata u klasi do 1150ccm. Najbolje plasirani u zastavama 101 bili su Milutin Gavrilović i Nebojša Milićević na 5. i 6. mestu.

Mladen Gluhak

 Komnenović i Milovanović u abartima bili su najbolji u klasi do 1000ccm.
 Paja je bio brži na pravcima a Jovica to nadoknadjivao po krivinama i tako se smenjivali u vodjstvu tokom cele trke da bi na kraju Komnenović bio uspešniji i stigao do pobede.
Treći je bio Vidmajer takodje u abartu 1000 koji je kasnio 30ak sekundi za vodećim a četvrti Dobrohotov ispred Bogdanovića i Bulajića, sva trojica u automobilima nsu tts.
Komnenovićeva prosečna brzina na ovoj trci iznosila je oko 134km/h dok je maksimalna postignuta na najbržem delu staze iznosila oko 200km/h.

Milovanović i Komnenović

 Damir Štimac je ubedljivo poveo trku u klasi do 850ccm ispred Srbe Milovanova ali u 12 krugu zbog problema na svom abartu Štimac biva prinudjen da zastane i pokuša da otkloni kvar što i uspeva ali pada na 5. poziciju.
Željko Herceg je krenuo da pritiska vodećeg Milovanova koji je izvlačio maksimum iz motora svog mini morisa i uspeo da zadrži vodeću poziciju i stigne do maksimanog broja bodova na ovoj trci vozeći prosečnom brzinom od 120km/h.
O miniju Srbe Milovanova sa dosta spekulisalo medju takmičarima da motor nije regularan, i Herceg je posle trke novinarima rekao da je čudno da neko sa ovakvim automobilom osvaja pobede. Milovanov je posle trke dozvolio konkurentima da zavire pod haubu njegovog morisa ali da bez zvaničnog prigovora i otvaranja motora mogu samo da spekulišu i ništa više.
Razlog neulaganja prigovora je taj što klubovi na trke dolaze bez overenog čeka koji se mora priložiti uz prigovor jer u suprotnom nemaju pravo na ulaganje prigovora.
Treći u klasi do 850ccm bio je Fadil Kadić u abartu ispred Novaka u štajeru, Štimca  i Blagojevića u abartima.

Damir Štimac abarth 850 tc

Fadil Kadić abarth 850 tc i Mladen Novak steyr puch 650 tr

 U najslabijoj klasi do 785ccm pobedio je Jožef Šikloši, drugi je bio Josip Lončar ispred Željka Željeznaka, Aćimića, Franića i Kimpanova.

Ljubiša Milenković br.26

VN Beograda 1974.

Trkom oko Kalemegdana na stazi dugoj 2918m u organizaciji ask "Crvena Zvezda" otvorena je sezona šampionata Jugoslavije na kružnim trkama za 1974. godinu. Po kišnom vremenu okupilo se 20ak hiljada gledalaca ali sem kod par vozača nije se moglo videti puno na ovoj trci, verovatno zbog loše i klizave kocke na pojedinim delovima ove ulične staze.
Možda je i najači utisak na ovoj trci ostavio Drago Regvart koji je iz Italije doterao novi auto, fiat 128 sport za klasu do 1300ccm i došao naoštren za nastavak borbe sa konkurentima.
Na žalost Alihodžić sa kojim je prethodne sezone Regvart vodio glavnu borbu na ovoj trci nije želeo da vozi, da li zbog kiše ili problema na svojoj alfi on se nije pojavio na startu.
Regvart je po klizavoj stazi lako stigao do pobede vozeći prosečnom brzinom 115km/h, zvuk njegovog fiata je oduševio publiku i svi su jedva čekali nastavak na nekoj sledećoj trci i po suvoj stazi gde će ovaj auto tek doći do izražaja.
Iza njega su završili Antun Vidmajer i Živan Mali u nsu-ima tt.

Sead Alihodžić alfa 1300 gtaj

Živan Mali nsu tt 

 U najačoj klasi preko 1300ccm automobili po ovako klizavoj podlozi nisu mogli doći do izražaja, uglavnom vozila marke bmw 1602 i 2002 sa preko 200 konja po krivinama nisu išli brže od fića a i na pravcima je bio rizik pri punom gasu. Jedino se isticao Dubravko Smiljanić koji je i pobedio ispred Nossea i Stanojevića.

Djani Šverko je imao problema da stigne na vreme na tehnički pregled pa je zaradio novčanu kaznu što ga je prilično naljutilo i rekao da više neće nastupati na trkama u Beogradu ali se ipak pojavio na startu trke u klasi do 1000ccm doduše na slik gumama sto se ispotavilo kao pogrešno pa je morao u boks po kišne gume odmah posle starta trke.
Perović je posle dva kruga zbog kvara na svom abartu morao da odustane. Pobedu je odneo Vinko Šogorić u nsu tts, drugi je bio Živojin Radošević u istom automobilu a treći Jožef Horvat u mini kuperu.

Sa klasom do 1000ccm zajedno su nastupali i vozači klasa do 850ccm i novouvedene klase do 1150ccm.
Damir Štimac i Marjan Kaučić bili su najbolji u klasi do 850ccm dok je treći bio Miodrag Proročić iz Kotora, sva trojica u abartima 850 tc.
U klasi do 11500ccm samo četiri takmičara od kojih je najbolji bio Branko Nadj ispred Brauna, Kolića i Tomića, svi u vozilima marke zastava 101.

Marjan Kaučić abarth 850 tc

Jedino je u najslabijoj klasi do 785cc trka vožena po suvom ali ni ova klasa nije imala onaj broj trkmičara koliko se očekivalo. Najbolji na treningu bio je Dragan Vranešević ali se nije pojavio na startu trke jer je na kraju treninga zbog problema sa točkom izleteo sa staze i udario u drvo i znatno oštetio svoj automobil. Trku je poveo Herceg ali se posle par krugova okrenuo na stazi i izašao iz trke. Borba se nastavila izmedju Leničeka, Filipovića, Frankovića i Poljovka koji je negde od sredine trke vozio bez soferšajbne. Pobedu je odneo Momir Filipović iz Crvene Zvezde ispred Leničeka i klupskog kolege Frankovića.