1978 godine. u šampionatu Jugoslavije uvedena je nova klasa do 2000ccm grupa 1.
Grupa 1 je nešto što je bila kasnije N klasa koja i danas postoji, znači serijski automobili sa manje prepravki od onih grupe 2 ili A.
Cilj otvaranja ove klase je zamena skupih i "kvarljivih" automobila grupa 2 koji su do tada voženi u klasama do 1000 i 1300ccm
Escort je u to vreme bio najkonkurentniji model na trkama u ovoj klasi širom Evrope pa se tako našao i na našim stazama.
Za volanom ovog auta sedela su imena poput Gluhaka, Vidmajera, Djokića, Dačića, Markovića, Kadića i ostalih.
Serijska varijanta ovog modela je razvijala 110 konja dok je trkačka imala oko 170 sto je uz težinu auta od 865kg omogućavalo ubrzanje do 100 km/h za oko 7 sekundi i maksimalnu brzinu, u zavisnosti od prenosa, do 220km/h.
Napajanje gorivom je bilo preko dvostrukih vertikalnih weber karburatora. Prenos je za ovaj automobili radjen je u dve varijante, "duži"(sport) i "kraći" kod kojih je razlika bila u dužini prva tri stepena prenosa. Diferencjal sa 75% zatvaračem.
Ugradjivan je i direktniji volan kome je bilo potrebno 2,7 okretaja od jednog do drugog krajnjeg položaja točkova. Za vešanje je bila zadužena firma Koni a za kočnice Ferodo. Automobil je stojao na točkovima od 13 coli širine 6J sa Michelin i Goodyear slik pneumaticima različite smeše.
Spoljašnost automobila je bila po spacifikaciji grupe 1 i nije se razlikovala od serijske verzije escorta, unutrašnjost se izdvajala po sportskom sedištu, pojasevima i rol baru, instrument tabla je i u serijskoj varijanti imala sve bitne pokazivače u vidu obrtomera, temperature motora i pritiska ulja tako da nije bilo potrebe za izmenama. Glavna mana ovog automobila je bila cena, u to vreme je koštao 35.000 maraka, duplo više od serijske verzije a u rangu formule super fau pa otud i manjak interesovanja od strane takmičara kad je ova klasa bile u pitanju.
Grupa 1 je nešto što je bila kasnije N klasa koja i danas postoji, znači serijski automobili sa manje prepravki od onih grupe 2 ili A.
Cilj otvaranja ove klase je zamena skupih i "kvarljivih" automobila grupa 2 koji su do tada voženi u klasama do 1000 i 1300ccm
Escort je u to vreme bio najkonkurentniji model na trkama u ovoj klasi širom Evrope pa se tako našao i na našim stazama.
Za volanom ovog auta sedela su imena poput Gluhaka, Vidmajera, Djokića, Dačića, Markovića, Kadića i ostalih.
Serijska varijanta ovog modela je razvijala 110 konja dok je trkačka imala oko 170 sto je uz težinu auta od 865kg omogućavalo ubrzanje do 100 km/h za oko 7 sekundi i maksimalnu brzinu, u zavisnosti od prenosa, do 220km/h.
Napajanje gorivom je bilo preko dvostrukih vertikalnih weber karburatora. Prenos je za ovaj automobili radjen je u dve varijante, "duži"(sport) i "kraći" kod kojih je razlika bila u dužini prva tri stepena prenosa. Diferencjal sa 75% zatvaračem.
Ugradjivan je i direktniji volan kome je bilo potrebno 2,7 okretaja od jednog do drugog krajnjeg položaja točkova. Za vešanje je bila zadužena firma Koni a za kočnice Ferodo. Automobil je stojao na točkovima od 13 coli širine 6J sa Michelin i Goodyear slik pneumaticima različite smeše.
Spoljašnost automobila je bila po spacifikaciji grupe 1 i nije se razlikovala od serijske verzije escorta, unutrašnjost se izdvajala po sportskom sedištu, pojasevima i rol baru, instrument tabla je i u serijskoj varijanti imala sve bitne pokazivače u vidu obrtomera, temperature motora i pritiska ulja tako da nije bilo potrebe za izmenama. Glavna mana ovog automobila je bila cena, u to vreme je koštao 35.000 maraka, duplo više od serijske verzije a u rangu formule super fau pa otud i manjak interesovanja od strane takmičara kad je ova klasa bile u pitanju.
 | |
| šampionski escort Mladena Gluhaka |
 |
| Antun Vidmajer pored svog escorta |
No comments:
Post a Comment