Pjero Filipi

Ili Petar Jugović kako su ga ovde prekrstili je Italijan koji je dobar deo svoje trkačke karijere i znanja oko automobila preneo na naše prostore. Srpski zet kako su ga još nazivali je rodjen u Livornu u Italiji i svoju karijeru započeo 1971 godine u fiatu 125 da bi sledeće godine prešao u opel asconu uz pomoć lokalnog opel dilera i vozio do 1982.

jedan od nastupa u Italiji 1972

1975

 Pošto se oženio beogradjankom, 1978. godine je sa suprugom bio u Beogradu na odmoru i skroz neočekivano iste godine nastupio na YU reliju. U šetnji Beogradom u jednoj od ulica je ugledao trkački nsu princ, odmah je počeo da se raspituje čiji je auto i na kakvim trkama se vozi. Saznali su da se taj auto sprema za YU reli koji je trebalo da startuje za mesec dana. Uz pomoć supruge povezao se sa klubom akademac koji je organizovao to takmičenje i posle razgovora sa njima odlučio da se pojavi na tom reliju gde se baš i nije proslavio jer je imao izletanje i oštetio svoj automobil. Sledeće godine je sa opel kadetom osvojio 6. mesto u generalnom plasmanu.
Život ga dalje vodi u Južnu Afriku i prestaje sa auto sportom neko vreme da bi se 1986. godine ponovo vratio u Evropu i Beograd kad upoznaje Paju Komnenovića i tako kreće njegova trkačka karijera na našim prostorima.
Postaje mehaničar i takmičar "Crvene Zvezde" i prvi put seda za volan juga i pojavljuje se na kružnim trkama.
Kako sam kaže kružne trke su mu se učinile lakšim od reli takmičenja ali se uverio da i nije baš tako, sam je pripremao svoj automobil i veruje da je do dobrih rezultata stizao baš zbog dobre pripremljenosti automobila. Od direktora ask "Crvena Zvezda" i dobija pseudonim Petar Jugović pod kojim je nastupao.  Bavio se "friziranjem" svih trkačkih automobila u ovom timu, čak je pojedine delove motora nosio u Italiju na specijalnu doradu i obradu kakva se ovde nije mogla naći. Zaslužan je za mnoge rezultate ovog kluba na trkama.
Pored priprema motora uveo je i nove standarde po pitanju bezbednosti automobila konkretno rol bara.

Posle Crvene Zvezde prelazi u klub Modriča i nastavlja sa takmičenjem i pripremom automobila. Sa modričom beleži uspehe u klasi 1300, počinje sve dublje da se unosi u tjuniranje motora i da izvlači maksimume.  Za modriču je radio na projektu "super jugo" i razvio motor od 1300ccm sa 160 konja i to je bio neki vrhunac što se pripreme juga u Jugoslaviji tiče ali taj motor nije izdržao testiranja. Kasnije j napravio motor od 140 konja i 10.000 obrtaja a za taj motor je specijalno preradjivan karburator sa jamahinog motorcikla. Na žalost modriča je odustala od ulaganja u projekte pa  tako da je i Pjero prestao da se bavi motorima za juga.

Kasnije je radio na bmw-u Mike Djelmaša i Vlade Kovačevića, zatim hondu gorana Bursaća na kojoj je vršio "operaciju" prebacivanja volana sa desne na levu stranu, održavao alfu 155 Paje Komnenovića i mnogih drugih automobila.