"Nagrada Beograda 86"

Kada se već činilo da od trke u Beogradu neće biti ništa zbog problema sa stazom na Ušću koja nije zadovoljavala bezbednosne standarde uporni organizatori uz pomoć sponzora uspeli su da ipak naprave trku u glavnom gradu samo je lokacija staze bila premeštena na Novi Beograd u blizini opštine.
Prvi i jedini put je ova staza vožena te 1986. godine u konfiguraciji sličnoj onoj na ušću stim da je publika na ušću imala gde da potraži spas od sunca i vrućine dok je ovde to bio malo teži slučaj.
U najslabijoj klasi do 850cc istakli su se Kunčer, Jovanović, Andjelković, Petković i Bašić koji je morao da odustane pre kraja zbog kvara na njegovom autu dok je Kunčer izleteo sa staze posle borbe sa Kovačevićem. Najbolje se snašao Nenad Andjelković vožač "donit olimpije" koje je trijumfovao ispred Petkovića i Pecelja.

Nenad Andjelković

Sava Petković

 U klasi do 1150ccm grupe A trku je poveo renato Vuk u fiatu 127 ispred Komnenovića, Vesnića i Katunarića ali je vodjstvo trajalo nešto malo više od jednog kruga pa je morao da odustane zbog kvara na automobilu.
Komnenović i Vesnić su se smenjivali na vodećoj poziciji ali ni oni nisu imali više sreće pa su trku završili pre kraja. Čelnu poziciju je zatim preuzeo Damir Katunarić i zadržao je do kraja pobedivši ispred Milenkovića, Hadžića, Urbančića i Mirića u automobilima marke fiat 127 i jugo 55.

Renato Vuk fiat 127 grupa A

 U najjačoj klasi spojeni su bili automobili do 1600ccm i do 1150 grupe 2, najbolji na startu je bio Tihomir Filipović u glfu ispred Kuvalje, Regvarta, Šustera i Blažuna.
Filipović je prilično lako odmakao Kuvalji dok su Šuster, Blažun i Milovanović vodili borbu iz koje je Šuster izašao kao pobednik a da je bilo još malo vremena stigao bi i do drugoplasiranog Kuvalje obzirom da je iz kruga u krug smanjivao rastojanje.
Konačni poredak bio je Filipović, Kuvalja, Šuster, Milovanović, itd. uglavnom u automobilima marke vw golf i audi.

Filipović, Kuvalja, Regvart

Nacionalna klasa deo 2.

Kako su godine odmicale tako je i nacionalna klasa postajala sve popularnija. Vrhunac ove klase je možda period od 1978. do 1982. godine kad je klasa bila podeljena na dve podklase, "juniore" i "seniore. U prvoj grupi vozili su početnici dok su u drugoj vozili iskusniji takmičari.
U obe klase zajedno moglo se videti i preko 150 automobila pa je ulazak u prvih 20ak i kvalifikovanje za trku bio ozbiljniji podvig za mnoge takmičare.

Kragujevac 1977. godina

Kraljevo 1978. godina

 Sve se više napredovalo u "friziranju" fićinog motora, polirani su razni elementi, povećavani zazori, korišćeni strani delovi poput klipova, ležajeva i ventila,  koristile se tvrdje opruge ventila za koje se često odlazilo u Italiju, karburatori domeće proizvodnje menjani su "weberima" i "soleksima" koji su bili u skladu sa homologacijom ali su imali neka bolja rešenja i podešavanja u odnosu na domaće IPM karburatore. U nekom momentu se pojavila i ekipa INA iz Rijeke koje je koristila specijalne aditive za gorivo i tako dobijala više snage na motorima svojih klubskih automobila i tako pobedjivala konkurenciju.
Bilo je svega i svačega a neretko i raznih dorada izvan homologacije što je često dovodilo do raznih disciplinskih mera i kazni za pojedine vozače i klubove.
 Radilo se više i na bezbednosti automobila, rol barovi su u početku nastanka klase bili misaona imenica, kasnije su se postavljali osovni lukovi iza vozača da bi kako su godine odmicale postajao još sigurniji.
Radilo se i na vešanju automobila koje se u početku zasnivalo samo na skraćenim ili sabijanim zadnji oprugama i "peglanim" prednjim gibnjem kao i fabričkim tvrdje punjenim amortizerima da bi kasnije počeli da se ubacuju i trkački amortizeri uglavnom nabavljani iz Italije, najčešće marke "Koni" ili "A2". Visina auta je bila propisana na 10cm od najniže tačke poda a proveravala se tako što su vozači na tehničkom pregledu morali da prodju iznad drvene kocke 10x10cm a da je ne zakače.
I izbor guma je uticao na ponašanje automobila pa su standardne "trajalke" menjane "mišelinkama" ili "barumkama". Često su korišćeni i uži pnemumatici širine 125mm zbog manjeg otpora i boljeg ubrzanja.
Podignut poklopac motora već je postao zaštitni znak ovog automobila i klase, u saobraćaju se sve češće mogao videti spušten fića sa podignutom haubom i po kojom nalepnicom što je dokazivalo koliko je ova klasa bila popularna medju mladjom populacijom koja se nije bavila trkama ali je divljala gradskim ulicama oponašajući svoje idole sa staza.  
 Sve se redje mogao videti registrovani fića koji je na svojim točkovima dolazio i odlazio sa trka već je počelo transportovanje auto prikolicama ili klubskim šleperima.
Kasnije je zastava pustila u prodaju i nove školjke kao rezervni deo pa su tako mnoge fiće sklapane u garažama i namenski pravljene za trke od samog pocetka dok je to ranije radjeno tako što se porodični fića ili neki serijski kupovao i prepravljao u trkačkog što je imalo svojih mana.

Kraljevo 1984.

od 1982. godine klasa do 785 kubika prelazi u klasu 850 da bi koju godinu kasnije prešla u grupu A što je fiću učinilo ozbiljnom trkačkom spravom. Klasa do 785cc je ostala da se vozi ali samo za šampionat Srbije dok je 850 bodovana za državno prvenstvo kako na kružnim tako i na brdskim trkama.
Korišćeni su dosta kvalitetniji delovi stranih proizvodjača, olakšavani su ventili, razbušivani kanali u glavi motora, korišćene jače opruge ventila, najčešće abartove od fiata 127, bregasta od fiće specijala, takvi motori su imali snagu i do 50 konja i postizali brzine preko 150km/h. Gume su bile velikoserijske proizvodnje marke "mišelin mxl" dimenzija 145/70-12, mogle su se koristiti felne od lake legure, kočione obloge merke "textar" ili "ferodo" su bile gotovo obavezne kako bi se auto bolje zaustavljao.
1990. godina je bila i poslednja kada se fića u okviru nacionalne klase vozio za prvenstvo Jugoslavije.
Još dve godine kasije nastavljeno je da se vozi ali za prvenstvo Srbije i posle toga je fića definitivno povučen sa takmičenja a samim tim i ugašena nacionalna klasa kakvom je mnogi pamte. Doduše nacionalna klasa je kasnije nastavljena kroz klasu jugića ali je svi mnogo više pamte po fićama.

Kraljevo 1988

Avala 1990

Aerodrom Niš 1990

1986 INA Delta Rally

Trinaesto izdanje ovog relija pored šampionata Evrope bodovano je i za Alpe Adria Kup.
Iako je bilo prijavljeno 95 posada na startu se pojavilo 75.
Start relija krenuo je u petak sa trga Maršala Tita u Zagrebu i sastojao se od 18 brzinskih ispita ukupne dužine 300km.
Jedna od najboljih Jugoslovenskih posada Kizmič-Šali nije nastuplia na ovom reliju jer se u istom terminu vozio reli u Bugarskoj koji im je bio prioritet.
 Favorit je bio Italijan Gracijano Kvartezan u poršeu 911 i austrijanac Janda u asconi 400 ali obojica izleću već u prvom noćnom delu relija i završavaju svoj nastup.
Medju favoritima za pobedu na ovom reliju ostaju Silvan Lulik, Romana Zrnec, Albin Trobec, Vojko Podobnik i drugi.
Trobec sa asconom 400 pravi odlične rezultate ali odustaje zbog kvara pumpe za gorivo.
Parcelo i Riegler takodje odustaju kao i Lulik zbog pucanja poluosovine na opel manti .
To su bili neki od favorita koji su odustali u prvom delu relija.
U nastavku relija borbu vode Vojko Podobnik u porešeu i Romana Zrnec u renou 11, Podobnik je imao vodjstvo sve dok nije ostetio svoj porše kada pobedu prepušta posadi Zrnec-Kožar.

Podobnik porše 911

 U klasi 1150 grupa A borba se vodila izmedju Komela u jugu i Polanca i Erklaveca u fiatima 127.
Iako su fiati imali prednost zbog razlike u homologaciji Komel je ipak uspeo da trijmfuje sa jugom ispred Satlera ali i Vidica u dosta jačoj tojoti.
Vlada Dubljanin pobedjuje za više od 8 minuta ispred Jania Trčeka u najslabijoj klasi do 850ccm.

Jani Trček "kompas hertz"

Na cilj relija, posle 600 izvezenih kilometara stigle su 32 posade. Pobeda je pripala posadi Romana Zrnec-Špele Kožar u renou 11 turbo.

"Oslobodjenje Kragujevca 88"

Sedma i poslednja trka u šampionatu Jugoslavije za 1988. godinu vožena je u krugu fabrike "Crvena Zastava" u Kragujevcu.

Jedino je u klasi do 850ccm bila rešena titula šampiona i pre ove trke koja je pripala Vitomiru Cvetiću ali i pored toga on je još jednom trijumfovao ispred Pavlovića, Jovanovića i Milenkovića.

Vitomir Cvetić

 U klasi do 1150ccm grupa N, Dragan Banić je imao najbolje šanse da osvoji titulu i tako je i bilo, trku je završio na 3. mestu sto je bilo dovoljno da postane šampion sa dva boda više od Zorana Stevanovića. Poredak na kraju trke bio je Stevanović, Milićević, Banić, Brkić.

Dragan Banić

Trka u klasi do 1150ccm grupa A je odlučivala šampiona izmedju tri vozača, Katunarića, Vesnića i Filipija.
Trku je poveo Filipi ispred Katunarića i Denića dok je Vesnić odustao zbog izletanja već u drugom krugu tako da su titulu ostali da jure samo Katunarić i Filipi koji su se smenjivali na vodećoj poziciji.
Filipi pred sam kraj trke ima kontakt sa Urbančićem koji je zaostajao i time biva izbačen iz borbe za titulu koju pobedom osvaja Katunarić iz Splita.
Crvena Zvezda je posle trke uložila protest na nesportsku vožnju i tražila da se ponište rezultati trke do čega naravno nije došlo. Damir Katunarić je postao prvak Jugoslavije u klasi A ispred Vesnića i Filipia koga je ovo odustajanje koštalo i vicešampionaske titule.

Pjero Filipi

Vožena je i trka za šampionat Srbije u klasi do 785ccm gde je Zvezdan Jovanović osvojio titulu i pre ove trke sa maksimalnim učinkom i pobdama na svim prethodnim trkama. Kao da mu to nije bilo dovoljno i ovde je trijumfovao ispred Bahusa, Radojčića i Davinića,
I u ovoj trci desio se jedan nesportski dogadjaj, Miroslav Jovanović, diskvalifikovan je posle trke na prigovor Bahusa zbog nesportskog ometanja na stazi. Iako Miroslav nije imao nekih šansi za dobar plasman smetao je Bahusu koji je mogao do pobede.

"Nagrada Kraljeva" 1989

Na stazi "Beranovac" kod Kraljeva vožena je šesta trka šampionata na kružnim stazama.
U istom terminu trebalo je da se vozi i motorciklistička trka ali su motorciklisti otkazali učešce na ovoj trci pa su pred nekoliko hiljada gledalaca nastupili samo naši automobilisti u četiri klase.
U klasi do 850ccm popularnim fićama pojavilo se 14 takmičara. Najbolje startno vreme imao je Pavle Komnenović koji je pauzirao prethodne tri trke jer je bio kažnjen zbog neregularnosti svog automobila. Komnenović je poveo trku ali u osmom krugu zbog problema sa menjačem popularni Paja je morao je da odustane a vodeću poziciju i pobedu na kraju uzima njegov klubski kolega Velimir Jovanović.
Borba za drugo mesto se vodila izmedju Otenhajmera, Narodovića, Nikolića i Milenkovića. Na kraju Narodović uzima drugo mesto ispred Stanimira Milenkovića.

fića Velimira Jovanovića

 U klasi 1150ccm grupa N prvi je startovao Miodrag Djelmaš ispred Stevanovića i Banića. oZoran Stevanović odustaje u drugom krugu zbog kvara na menjaču. Posle 12 krugova pobedu odnosi Miodrag Djlemaš ispred Dragana Banića i Franje Kunčera.

 Klase 1150 grupa A i 1300 vožene su zajedno. Komnenović koji je posle kvara manječa na fići dao sve od sebe da pobedi sa jugom. Odličonom vožnjom stiže do pobede u klasi 1150 gr.A sve vreme jureći za vozačima klase do 1300ccm. Drugi je bio Milun Vesnić ispred Predraga Milićevića.
U klasi do 1300ccm trku je poveo Dagmar Šuster ispred Pjera Filipija ali je Filipi ubrzo prešao u vodjstvo i pobedio ispred Šustera i Božića vozeći prosečnom brzinom 138,4 km/h

Komnenović i Šuster u prvom startnom redu