Sejo i Alfa

Kad je reč o kružnim trkama jedan od najboljih vozača 70ih godina bio je Sead Alihodžić, polularni Sejo.
Svi pamte njegove nastupe za volanom Alfa Romea, jedan je od prvih vozača iz Jugoslavije koji je na ovim prostorima nastupao sa tom markom automobila.
Njegovo prvo pojavljivanje u ovom automobilu bilo je 1971. godine u rentiranoj alfi 2000 GTAm.
Alfa je bila rentirana kod "Auto Delte", sportskog odeljenja Alfa Romea koje se bavilo pripremom automobila za trke. Sead se pojavio u najačoj klasi preko 1600ccm gde je sa istim modelom nastupao i Drago Regvart. To su bile jedina dve alfe u klasi koje su se ravnopravno nosile sa do tada neprikosnovenim bmw alpinama.
 Pored problema sa alfom Sejo uspeva da sezonu privede kraju i završi na 3. mestu u generalnom plasmanu.

Letnja Liga 1971

Kragujevac 1971

Split 1971

  Posle izvezene i za njega neuspešne sezone, Sejo se rešava da promeni auto, 2000 GTAm je vraćena u Italiju a nabavljena "nova" 1300 GTAJ od italijanskog tjunera Balducija.
Tu alfu je pre Seada vozio italijan Alberto Pono, mehaničar u alfi koji je zajedno sa Santinom Balducijem radio na pripremi tog auta za italijansko prvenstvo.
Posle promena homologacije Pono više nije mogao da nastupa sa tim autom u Italiji zbog troškova ulaganja u motor i ostale detalje koji su pratili tu izmenjenu homologaciju i rešava da proda auto koji tako i završava kod Seada.
Početkom ove godine sam stupio u kontakt sa gospodinom Ponom, poslao mu neke fotografije Seadove alfe i on se seća nekih detalja kao i da je Sejo dolazio kod Balducija i njihove saradnje. Takodje me je povezao i sa Santinom Balducijem od kog nažalost nisam mogao da izvučem neke preciznije informacije sem da pamti Seada kao jednog od najboljih Jugoslovenskih vozača i da se seća zajedničke saradnje.
Tako je Sejo došao do novog automobila 1972 godine, nastupa u klasi do 1300ccm i osvaja naslov prvaka te godine ispred Marjana Kulundžića.

Balduzzi 1300 GTAJ

 1973 Sejo nastavlja da nastupa sa istim autom ali uz dosta problema opet osvaja treće mesto u generalnom plasmanu. Beleži samo jednu pobedu u Kraljevu.
1974 godine Regvart dovozi novi auto, fiat 128 sc koji Seadu zadaje dosta muka. Regvart pobedjuje na prvoj trci ali na sledecoj Sejo uzvraća udarac.
 Na trećoj trci šampionata, a prvoj "letnje lige" na Ušću, posle guranja i kontakata na stazi tokom trke došlo je i do fizičkog obračuna izmedju njih dvojice posle trke zbog čega zaradjuju suspenziju od 6 odnosno 12 meseci zabrane trkanja u šampionatu Jugoslavije. Time je ova sezona za Seada bila završena pre kraja.

 1975 godine propušta prvu trku zbog još uvek važeće kazne ali na ostalim trkama uspeva da pobedi i stigne do druge  titule prvaka Jugoslavije i pored prigovora na ispravnost njegove alfe posle trke u Slavonskoj Požegi.
1976. godine  Sead kreće da se takmiči sa formulom 2 u šampionatu Evrope i time je posle punih 5 godina završena njegova karijera nastupa za volanom Alfa Romea.

Bobo Ćetković

Slobodan Bobo Ćetković, crnogorski automobilista u svet auto trka ušao krajem 60ih godina. Karijeru započeo sa fićom i mini morisom da bi kasnije kupio i jedan bmw 1800 sa kojim je nastupio na nekoliko relija.
Automobil sa kojim je postigao najviše uspeha u karijeri bio je reno 8 gordini kupljen od Jovice Palikovića sa kojim je Jovica nastupao na reliju Monte Carlo.
Motor od 1300ccm sa četiri karburatora mogao se vrteti i do 8300 obrtaja, u adekvatan prnos automobil je moga da postigne brzinu i preko 200km/h.
Bobo je sa tim automobilom nastupao dve godine i beležio odlične rezultate.
Na trci Kotor-Njeguši dugoj 20 kilometara postavio je rekord staze koji ni kasnije nije oboren.
Trka Jadranskog kupa koju su organizovali italijani 1972. godine, vožena je duž jadranske obale na relacijama Dubrovnik, Herceg Novi, Kotor preko Njeguša i Cetinja do Bara, gde se medju 135 takmičara mahom italijanskih, pojavilo i 34 iz Jugoslavije.
 Bobo je osvojio tri pehara, za prvo mesto u generalnom plasmanu, prvi u klasi i prvi medju inostranim takmičarima, to mu je bio možda i najznačajniji uspeh u karijeri.
Italijani su bili oduševljeni njegovim nastupom, jedan od brzinaca mu je bio i poništen jer se sumnjalo u njegovu regularnost obzirom da je Bobo bio ubedljivo najbrži sa prosečnom brzinom  od preko 100km/h. Kada je brzinac ponovljen Bobo je opet bio brz da je stigao i takmičara koji je startovao ispred njega. Posle te trke Italijani su mu uputili poziv da učestvuje na reliju u Bariju medjutim kako je poziv bio prosledjen crnogorskom savezu isti nije ni stigao do Boba koji je za to saznao tek posle 10ak dana kad je reli već prošao. Navodno tadašnji savez kao ni njegov sekretar nisu imali para da pošalju prijavu nazad u Italiju pa zbog toga nije ni obavestio Boba.
 Taj dogadjaj je Boba odvojio od trka, ogorčen onim sto se desilo odmah je prodao svoj gordini i tako se završila njegova trogodišnja karijera u auto trkama.
Tokom te tri godine osvojio je 33 pehara a 1972. je proglašen najboljim sportistom Crne Gore.

"letnja liga" 1972

VII. YU Rally

Održan 1973 godine u organizaciji auto kluba "Akademac" i bodovan za šampionat Evrope i Jugoslavije. Ukupna dužina relija 2519km sa 14 specijalinih ispita dužine 144km.
Reli je kretao iz Hrvatske preko Bosne i Hercegovine do Srbije tj Beograda gde je i bio cilj. Vožen na različitim podlogama, asfalt, makadam, kocka, dosta loših i zahtevnih etapa i brzinaca pa su ga neki baš zbog toga smatrali najtežim relijem u Evropi.
Na startu se pojavile 72 posade, od favorita za generalni plasman bili su Pinto i Donatela Tominz u fiatima 124 abarth, Atila Ferjancz u renou 12, Čubrikov u reno alpini a od naših Petar Kolić u bmw-u i Jovica Paliković u renou 12 gordini.

Automobili fiat 124 Pinta i Donatele Tominc, renoi 12 Ferjanca i Čubrikova na Tašmajdanu

 U prvom delu relija trebalo je preći 1268km i 6 brzinskih ispita. Od Poreča do Rijeke voženo je po makadamu preko Učke gde je vožen prvi brzinac u dužini od 7km gde Pinto ima najbolje vreme ispred Donatele i Palikovića.
Zatim se išlo preko BiH gde je "otpalo" već 20 posada.
Pitno na jednoj od etapa oštećuje vešanje na svom fiatu i kasni 14 minuta pa pada na 11 mesto u generalnom plasmanu. Preko teških puteva u Bosni stiže se do Tare gde je vožen drugi brzinski ispit dužine 23km. Još 8 posada se nije pojavilo na tari tako da startuju samo 44 automobila. Opet Pinto ima najbolje vreme ispred Donatele i Ferjancza. Paliković je imao problema sa autom i vozio sa probušenom gumom na ovom brzincu. Od naših posada na ovom brzincu najbolji je bio Vučković u škodi na 6. mestu a iza njega Kolić(bmw 2002) i Tatalović u escortu.
Treći brzinac "Karan" dužine 4km po makadamu opet dobija dvojac Pinto i Tominc u izvanrednim fiatima 124 abart, treći je Jelinek u škodi.

Jelinek škoda 120 s

 Četvrti i peti brzinci Tara i Karan opet bez promena u plasmanu. Šesti brzinac i prvi po asfaltnoj podlozi vožen je na Avali. Poredak Pinto, Ferjanc, Tominz, Jelinek, Kolić, Kolev, Tatalović, Srnski, Živanović i Milanov u zastavama 101 koje nisu mogle biti bodovane za šampionat Evrope vec samo za domaći šampionat jer nisu bile još uvek homologirane u Evropi. Ovim poretkom i brzincima je završen i prvi deo 7. YU relija, ukupno je završilo 34 posade.

Bmw-i Kolića i Vrhoveca

 Drugi deo relija se sastojao od 8 brzinaca voženih na Divčibarama, Goliji, Kopaoniku, Goču, Brzeću i Avali.. Startuje samo 16 posada za šampionat Evrope od toga dve jugoslovenske, Kolić u bmw-u i Matošević u serijskoj "bubi" 1300 iznajmljenom od rent a car agencije sa dodatim rol barom i halogenkama za noćnu vožnju.
Kolić beleži 5. mesto na prvom brzincu na Divčibarama ali ubrzo ima problema sa menjačem pa smanjuje tempo. Matoševićev najbolji rezultat bio je 7. i 8. mesto na brzincima Brzeće i Avala.  Motor Pintovog fiata nije izdržao uspone na Kopaoniku tako da on ispada iz trke pa je konačni poredak na kraju relija je izgledao ovako:

Donatela Tominz (fiat 124 abarth)
Atila Ferjanc (reno 12 gordini)
Jaroslav Jelenek (skoda 120 s)
Egon Kulmbaher (wartburg 353)
Kalfrid Weigelt (wartburg 353)
Eberhart Asmus (trabant 601)
Stojan Kolev (reno 12 godini)
Petar Kolić (bmw 2002ti)
Ivica Matošević (vw 1300)

Donatela Tominz

Atila Ferjancz

Grobnik 1982

U organizaciji AMD INA iz Rijeke, pod nazivom "INA Delta 5" vožena je 6. i poslednja trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama na Grobniku.
Nastupilo je 83 takmičara u četiri klase.

U najslabijoj klasi do 785ccm borba za naslov prvaka vodjena je izmedju timskih kolega, članova "AMD Zastava" Jožefa Šiklošija, Predraga MIlićevića i Slavka Miljkovića.
Trku je najbolje iskoristio Milićević pobedivši posle ispadanja Miljkovića i Šiklošija i tako postao prvak države za 1982. godinu. Poredak u klasi do 785ccm na kraju trke bio je: Milićević, Stevanović, Lončar, Baračkov...

U klasi do 1150ccm grupa 1 takodje nije bilo rešeno pitanje prvaka.
Nastupilo je 19 zastava 101 a vozači Radiša Žurka i MIlun Vesnić su se borili za osvajanje šampionaske titule.
Žurka  je posle kontakta sa Ljubišom Milenkovićem, timskim kolegom Vesnića, na početku trke morao da odsutane i tako titulu prepusti Milunu Vesniću članu "Jugoauta".
AMD Zastava je u ime Radiše Žurke pisala prigovor na nesportsku vožnju Milenkovića ali je prigovor odbijen tako da je Vesnić postao prvak na kružnim i brdskim trkama.
Poredak u klasi na kraju ove trke bio je: Milenković, Vesnić, Mirić, Djelmaš, Blanuša, Jović...

Tihomir Filipović trijumfovao je u klasi do 1150ccm grupe 2 za volanom vw pola, ali i bez te pobede njegovo pitanje šampionaske titule je već bilo rešeno, ovom pobedom je samo potvrdio dominaciju u klasi.
Iza njega su ostali Rajko Vlah, Drago Regvart, Žarko Bauman i Mario Delmoro.

U klasi "slobodne formule" bilo je samo 7 vozača.
 Trku je poveo Djani Šverko ispred Finžgara i Jerančića. Pred sam kraj trke Jože Finžgar uspeva da pretekne Šverka i pobedi sa 3 sekunde prednosti vozeći prosečnom brzinom od 153km/h. Treći je bio Jerančić ispred Zvonimira Blažuna.

Milivoje Božić

Rodjen 1923 godine, bio član Titove pratnje i prvi Srbin sa Grand Prix licencom za formulu 1.
Karijeru započeo u  bmw-u 328 iz 1938 godine kog je vozio četiri godine dok auto bukvalno nije počeo da se raspada i više nije bio za trke.
Kako nije mogao da ostavi trke posle tog bmw-a Milivoje se oprobao i u motociklizmu. Kupio je neki polovni bmw sa prikolicom i odmah osvojio vicešampionsku titulu 1957 godine.
1958 godine dobija porše 1500 RS ili 550 Spyder kako je još nosio oznaku,  koji je po nekim pričama naknadno i specijelno napravljen za njega obzirom da je cela serija od 30 komada bila unapred rasprodata. Glavni "krivac" za kupovinu tog automobila  bio je prof. Mihajlo Borisavljević (kasnijie profesor na mašinskom fakultetu u Beogradu) koji je studirao u Berlinu zajedno sa Ferdinandom Poršeom i najverovatnije najkvalitetniji i najcenjeniji stručnjak za motore i automobile sa naših prostora.  Njemu je bila poverena misija pregovora oko kupovine tog sportskog poršea za Milivoja Božića. Takodje stoji i priča da je lično Tito kupio i poklonio taj auto Božiću jer mu je ovaj spasao život u jednoj saobraćajnoj situaciji.
Kada je porše stigao bio je čudo od trkačkog auta u to vreme, 1500ccm 135 konja i lagana i aerodinamična karoserija obećavali su rezultate.

Milivoje Božić porsche 550 spyder

U početku je bilo problema sa automobilom, na prvoj trci u Opatiji ostao je bez kvačila ali su ubrzo krenuli uspesi. Pobeda na trci u Budimpešti mu je donela posebno priznanje za atraktivnu vožnju.
1959. godine Božić dobija pozive iz inostranstva da nastupa na Evropskim takmičenjima.
Prva trka te godine je bila u Monci. Obzirom da nije imao pomoć Jugoslovenskog auto saveza Božić je za ovu trku morao da se snadje i sam obezebedi gume koje su mu bile neophodne za ovu trku. Iz svog džepa je izdvojio 60.000 lira za nove gume a obzirom da je na trku išao sa suprugom i mehaničarem morali su da se snadju za hranu i spavanje jer više nisu imali novca.
Milivoje je odvezao samo pet krugova na treningu i izašao sa staze kako bi sačuvao gume za trku, mnogima nije bilo jasno kako neko ko vozi porše nema para za gume ali na žalost bilo je tako. Trku je završio na trećem mestu.
Bitna trka te godine je bila u Insbruku na kojoj je Milivoje morao da da sve od sebe kako bi se pokazao u najboljem svetlu i možda tako sebi obezbedi egzistenciju u ovom sportu i bude primećen od strane nekih bitnih ljudi vezanih za auto sport tog vremena.
Njegov porše je bio već dve godine star, motor spreman za reparaciju kao i ostali elementi ali Božić se nije predavao, vozio na granicama izdrzljivosti automobila i po cenu "crkvanja" motora trku završio na drugoj poziciji iza Fogela u tada novijem i jačem poršeu ali i ista takva dva automobila ostavio iza sebe.
 Posle trke šef trkačkog odeljenja poršea mu je prišao i upitao ga šta je od prepravki radio na svom autu kad se tako dobro plasirao na šta je Milivoje odgovorio sa osmehom rekavši da nije ništa radjeno i da su u Jugoslaviji delovi za takav automobili gotovo nemogući za pronaći.
Posle sedam dana je iz poršea stiglo pismo u kome su još jednom pohvalili Božićevu vožnju i ponudili mu da svoj auto dotera kod njih na besplatnu reparaciju.
Sledeće dve godine Božić je nastavio da vozi istim tempom, 1961 godine je morao da odveze pet obaveznih trka kako bi stekao plasman u 10 najboljih u Evropi i tako sebi obezebedio licencu za formulu 1.
Na poslednjoj trci u Salcburgu Božić je na treningu izleteo i slupao svoj porše. Kad se već pomirio sa tim da je sve završeno sto se ove tke i plasmana tiče, od jednog Austrijanca dobija delove koje treba da spakuje na svoj automobil kako bi sutra mogao da učestvuje na trci. Cele noći se radilo na autu i spasavalo sta se spasti moze tako da je sutra ipak uspeo da se pojavi na trci i završi na 5. mestu sto mu je bilo dovoljno za plasmanu u 10 najboljih na kraju sezone.
Tako je i stekao grand prix licencu koja mu je uručena u Cirihu 1961 godine i time postao prvi Jugosloven sa ovom licencom.
Kada se činilo da je njegova Evropska karijera tek počela i da će se tek redjati uspesi Božić je napustio automobilizam bar neko vreme.
 Njegov porše, u prilično lošem stanju posle udesa, auto moto savez je kasnije prodao italijanskom kolekcionaru, tačnije zamenili su ga za neki fiat 850.

Milivoje Božić pored svog poršea, Klagenfurt 1960

Božić i Čarls Vogele, Kalgenfurt 1960

 Božić je 70ih godina opet krenuo u takmičenja ali ovoga puta na domaćoj sceni, prvo sa fićom a zatim i zastavom 101 i nastavio da redja uspehe. Karijeru je završio u jednoj zastavi 101 radjenoj u Nemačkoj kod Hermana za grupu 2 ali ipak taj automobil nije mogao da se nosi sa konkurencijom u klasi i time je trkačka karijera Milivoja Božića definitivno završena.
Milivoje Božić preminuo je 1991 godine.

Milivoje sa osvojenim peharima i priznanjima

"1000 km Beograda"

U organizaciji "AMTK Beograd" ovim relijem je 1969. godine završena još jedna trkačka sezona šampionata Jugoslavije.
Reli je trajao dva dana, voženo je 800 kilometara kroz Vojvodinu i užu Srbiju i nekoliko brzinskih ispita a 71 takmičar je uzeo učešće na ovom takmičenju.
Prvi deo relija završilo je 48 vozača. Jedan od favorita, Goran Štrok je  odustao posle brzinca koji je vožen na Avali zbog kvara na bmw-u a Djani Šverko je diskvalifikovan za vreme brzinca na Kosmaju. Jovica Paliković se najbojle snašao u prvom delu relija i vodio u generalnom plasmanu. 
Inače reno tim je ovde nastupio sa tri takmičara, Palikovićem, Gluhakom i  Pušnikom, sva trojica u renoima 8 gordini.

Aleš Pušnik R8 godini

 Drugi deo relija se završavao na beogradskom ušću, tu se odlučivao pobednik po klasama i u generali.
Prvo su startovali vozači klase do 1000cc, gde se na startu najbolje snašao Darko Vlahović u nsu-u tts ali ga Branislav Bošković ubrzo prelazi i pobedjuje na tom brzincu, Marjan Kulundžić je bio treći
U genralnom plasmanu klase do 1000ccm  poredak je na kraju relija bio: Vlahović, Bošković i Kulundžić, sva trojica u automobilima nsu tts.
U klasi do 1300ccm samo je bilo pitanje koji od renoovih vozača će zauzeti koju poziciju. Paliković je imao problem sa autom pa je ovaj brzinac završio na 4. mestu što nije bilo dovoljno za pobedu koju odnosi Gluhak koji ne samo da je pobedio u klasi već i u generalnom plasmanu ispred daleko jačih bmw-a 2002, treći u klasi do 1300 je bio Pušnik.
Najača klasa je imala nekoliko bmw-a 2002 a najbolja je bla posada Damjanović-Širenberg ispred Vrhoveca i Ugrinovića, sva trojica u bmw-ima. 

Naši u ETCC-u 70ih godina

Kao što sam već pominjao ranije u nekim od članaka Jugoslovenski takmičari su pored učešća  u domaćem šampionatu nastupali i na nekim trkama Evropskog prvenstva tokom 70ih i 80ih godina prošlog veka. Na stazama u Italiji, Engleskoj, Austriji, Holandiji, itd. pored svetski poznatih imena na listama prjavljenih učesnika mogla su se videti i naša poput Gorana Štroka, Draga Regvarta, Dagmara Šustera, Djanija Šverka i drugih.
Neki od njih su postizali odlične rezlutate poput Šustera i Regvarta npr. dok su neki imali manje sreće pa često posmatrali trke iz bokseva ili publike zbog kvarova svojih automobila.
1971. godine Štrok i Šverko prvi od naših takmičara uzimaju učešće kad je u pitanju ova dekada prošlog veka, doduše samo na dve od osam trka koliko je te godine voženo u ETCC šampionatu.
Štrok se pojavljuje na trci "4 sata Monce" voženoj marta  71. zajedno sa Marsilom Pasotijem u bmw-u 2002. Posle 124 izvezenih krugova osvojli su 4. mesto u klasi do 2000ccm divizije 2.
Šverko je uspeo da ostvari 5. vreme na treningu ali se nije plasirao za trku jer su samo četvorica najboljih iz njegove klase sticali pravo učešća na trci.
Na sledećoj trci u Salzburgu Šverko uspeva da se kvalifikuje za trku ali prema zvaničnim podacima na kraju trke ga nije bilo u plasmanu, najverovatnije se radilo o kvaru njegovog abarta.

Šverko Salzburgring 1971

 1972. godine ponovo se vozi četvoročasovna trka u Monci i nastupa više naših vozača ali na žalost bez uspeha. Goran Štrok ovog puta nastupa sa ford eskortom 1600 zajedno sa Seadom Alihodžićem ali ne završavaju ovu trku.
Drago Regvart je takodje nastupao na ovoj trci sa italijanom Invernicijem u alfi 1300 GTAj za Balduzzi team ali ni njihov plasman na kraju trke nije zabeležen.
Treći par na ovoj trci su bili Robert Lang i Dagmar Šuster u bmw-u 1602 takodje bez plasmana.
Djani Šverko se  takodje pojavio na ovoj trci ali se nije plasirao na kvalifikacijama tako da nije ni startovao.
 Sledeća runda ove sezone je bila trka u Austriji na stazi u Salzburgu.
Ova trka nije vožena u tandemu već pojedinačno, odnosno jedan vozač po autu i voženo je 50 krugova.
Od naših takmičara učešće uzimaju Drago Regvart , Damir Visner i Robert Lang.
Drago i Visner nastupaju u klasi do 1300 kubika koja je brojala preko 20 takmičara na startu. Regvart je i ovog puta nastupao u alfi 1300 GTAj i osvojio 10. mesto ispred Damira Visnera u fiatu 128 italijanskog tjunera Trivelata.
Robert Lang je bio 9. u klasi do 1600cc vozeci bmw 1602.
Na sledećih sedam trka Evropskog prvenstva nije bilo naših takmičara.

1973. opet samo Monca.
Regvart ovog puta menja automobil, ostaje u alfi ali sada u dosta ozbiljnijoj mašini, modelu 2000 GTAm. Robert Lang mu pravi društvo na ovoj trci i beleže pobedu u klasi i sedmo mesto u generalnom plasmanu.

Regvart i Lang

Pored ove dvojice u Monci se pojavljuju Štrok i Marjan Kulundžić u escortu 1600 ali i ovoga puta bez uspeha.

I 1974. godine Regvart belezi odličan rezultat u Monci. Langa je zamenio Miroslav Nosse i ovoga puta uzimaju 4. mesto u klasi do 2000ccm i 9. u generlanom plasmanu. Njih dvojica su bili i jedini naši takmičari na ovoj trci i celoj sezoni uopšte.

Regvart i Nosse

 Posle pauze od nekoliko sezona 1977. se ponovo moglo čuti naše ime u ovom šampionatu. Naravno opet je to bio Drago Regvart koji je nastupao zajedno sa Dagmarom Šusterom. Ovog puta nije bila u pitanju alfa romeo već vw široko u klasi do 1600 kubika divizija 2.
Ova sezona je bila solidna za njih dvojicu. Od dvanaest trka nastupili su na pet gde su zabeležili i dva podijuma, prvo mesto u Zolderu i drugo u Zandvortu. Od ostalih plasmana tu su 5. mesto u Austriji i 4. u Italiji na stazi u Mudjelu. Drugu trku u Italiji na stazi Ena Pregusa nisu završili.

Brno 1977

Šuster i Regvart

 1978 nastavljaju u istom tandemu sa istim atomobilom. Ovoga puta se pojavljuju na 8 od 12 trka u sezoni. Tri trke ne završavaju u plasmanu, to su bile trke u Monci, Celtvegu i Zandrvortu. Na trci u Engleskoj na stazi Brends Heč uzimaju 4. mesto u klasi a na ostale četiri trke beleže i podijume. Dva druga mesta u Estorilu i Salzburgu i dva treća u Španiji i Brnu.

Regvart na trci u Harami 1978

Brno 1978

 1979. Šuster se pojavljuje samo na jednoj trci dok je Regvart od ukupno 13. trka uzeo učešće na četiri. Regvart je te sezone nastupao sa švajcarcem Saigristom takodje u vw široku sem trke u Mudjelu gde su vozili audi 80 ali ni na jednoj trci u ovoj sezoni nisu imali razultate.

Brno 1979

 Ovom sezonom je i završena druga dekada pojavljivanja naših u ETCC šampionatu, 80ih godina su nastavljeni odlični razlutati Jugoslovenskih vozača ali o tome ću pisati u nekom od sledećih članaka.

Reli Saturnus *85

Osmi po redu Saturnus reli vožen od Ljubljane do Portoroža bodovan je za šampionat Jugoslavije, Evrope kao i za Alpe Adria kup. Učestvovale su posade iz Austrije, Italije, Nemačke, Čehoslovačke, Rusije, Holandije, Poljske i naravno Jugoslavije. Na startu se pojavila 81 posada njih 42 završilo. Vozeno je ukupno 284km brzinskih ispita od toga 174km po makadamu.
Naša najbolje plasirana posada u sastavu Kizmič-Šali za volanom renoa 5 turbo zadala je ozbiljne muke posadi Kvartezan-Vianelo u poršeu 911 ali i napravila nekoliko ozbiljnih grešaka što ih je koštalo pobede.

italijanska posada u poršeu 911

Kizmič je od ukupno 19 brzinskih ispita bio najbrži na 10 dok je Kvartezan pobedio na 7 brzinaca a dva brzinca su pripala rusu Filimonovu u miskoviču.

Silvan Lulik pored problema sa automobilom osvaja svoje prve bodove za šampionat Evrope.

Odličan rezultat beliži posada Satler-Strle koja sa jugom 55 osvaja 13. mesto u generalnom plasmanu ispred daleko brzih i skupljih automobila i prvo mesto u klasi do 1150ccm.

Romana Zrnec je rezervisanije vozila ovaj reli za koji kaze da joj je bio izuzetno naporan.

U klasi do 850ccm pobedjuje Podobnik ispred Dubljanina i Gladića.

Generalni plasman za prvenstvo Jugoslavije bio je : Kizmič, Lulik, Satler, Zrnec, Vidic, Milosavljević... Dok je u generalnom plasmanu za Alpe Adria Cup i šampionat Evrope poredak bio Kvartezan, Kizmič, Van Der MArel, Blanha, Filimonov, Janda...

"Oslobodjenje Kragujevca 88"

Sedma i poslednja trka u šampionatu Jugoslavije za 1988. godinu vožena je u krugu fabrike "Crvena Zastava" u Kragujevcu.

Jedino je u klasi do 850ccm bila rešena titula šampiona i pre ove trke koja je pripala Vitomiru Cvetiću ali i pored toga on je još jednom trijumfovao ispred Pavlovića, Jovanovića i Milenkovića.

Vitomir Cvetić

 U klasi do 1150ccm grupa N, Dragan Banić je imao najbolje šanse da osvoji titulu i tako je i bilo, trku je završio na 3. mestu sto je bilo dovoljno da postane šampion sa dva boda više od Zorana Stevanovića. Poredak na kraju trke bio je Stevanović, Milićević, Banić, Brkić.

Dragan Banić

Trka u klasi do 1150ccm grupa A je odlučivala šampiona izmedju tri vozača, Katunarića, Vesnića i Filipija.
Trku je poveo Filipi ispred Katunarića i Denića dok je Vesnić odustao zbog izletanja već u drugom krugu tako da su titulu ostali da jure samo Katunarić i Filipi koji su se smenjivali na vodećoj poziciji.
Filipi pred sam kraj trke ima kontakt sa Urbančićem koji je zaostajao i time biva izbačen iz borbe za titulu koju pobedom osvaja Katunarić iz Splita.
Crvena Zvezda je posle trke uložila protest na nesportsku vožnju i tražila da se ponište rezultati trke do čega naravno nije došlo. Damir Katunarić je postao prvak Jugoslavije u klasi A ispred Vesnića i Filipia koga je ovo odustajanje koštalo i vicešampionaske titule.

Pjero Filipi

Vožena je i trka za šampionat Srbije u klasi do 785ccm gde je Zvezdan Jovanović osvojio titulu i pre ove trke sa maksimalnim učinkom i pobdama na svim prethodnim trkama. Kao da mu to nije bilo dovoljno i ovde je trijumfovao ispred Bahusa, Radojčića i Davinića,
I u ovoj trci desio se jedan nesportski dogadjaj, Miroslav Jovanović, diskvalifikovan je posle trke na prigovor Bahusa zbog nesportskog ometanja na stazi. Iako Miroslav nije imao nekih šansi za dobar plasman smetao je Bahusu koji je mogao do pobede.

Goran Štrok

Rodjen u Zagrebu 1947 i auto trkama počinje da se bavi sa 18 godina tako što je uspeo da nagovori oca da proda svoj fiat 1300 i kupi mu mini kupera koji mu je bio prvi trkački auto i sa kojim je nastupao na trkama.

Inače vozačku dozvolu je dobio sa 17 godina, 8 meseci pre punoletstva, tako što je falsifikovao datum rodjenja u svojoj ličnoj karti.
1966. upisao pravni fakultet ali je ubrzo shvatio da ga trke mnogo više zanimaju od rimskog prava.
Pošto je sin bivšeg generala JNA svi su mislili da je na konto toga imao protekcije u sportu, više finansija i ostalih pogodnosti ali nije bilo tako. Njegova porodica je živela skromno i sem tog mini kupera od oca više nije imao nikakvu pomoć sto se auto trka tiče.
Posle kupera, 1969. godine prelazi u daleko ozbiljniji trkacki auto, bmw 2002 koji je u početku bio serijski da bi se tokom sezone povezao sa ljudima iz bmw-a u nemačkoj i krenuo sa ozbiljnijim doradama svog auta, kasnije tj bmw dobija kompletan tretman kod alpine. U pocetku je bio bele boje sa crnim prugama po haubama, pa je u alpini dobio mat crnu haubu da bi ga sledeće godine prefarbali u čuvenu alpina žuto-crnu kombinaciju. 1971. Dinamo sve svoje automobile farba u klupsku plavu boju.
Pored trka za Šampionat Jugoslavije nastupao i na trkama za šampionat Evrope krajem 60ih i tokom 70ih godina.

Brno 1969

Vozio je u Zandvortu, Monci, Celtvegu, Brnu i Budimpešti. Najbolji rezlutati su mi bili 4. mesto u Brnu i 5. u Monci.
Na domaćim stazama je bio u samom vrhu i  7 puta osvojio šampionsku titulu.
Nastupao je za Dinamo iz Zagreba i kako kaže često pre trke trenirao sa fudbalerima Dinama kako bi ostao u što boljoj formi. Za sponzore se sam snalazio, jurio na sve strane, jedno vreme je i pisao za list "plavi vjesnik" i tako se snalazio za novac a takodje i dobijao premije za osvojena prva mesta.

1971. godine je bmw zamenio za ford escort rs1600. Prvo se na Ušću pojavio u iznajmljenom belom escortu od ekipe "Broadspeed" jer njegov auto nije stigao da bi kasnije nastavio šampionat sa svojim plavim escortom a bmw je preuzeo njegov mehaničar Hrestak.

Ušće 1971 krivina "kod Save"

Trkačku karijeru završava krajem 70ih kada se sa porodicom seli u Englesku i kreće da se bavi biznisom ali ostaje veran automobilima i brzini samo tu svoju ljubav iskazuje van staze kroz kolekcije skupih i brzih automobila.

Abarth 1000 u ex YU deo 2.

...Tokom 70ih godina abarth 1000 nastavlja takmičenje na stazama Jugoslavije pa se Ševrku prvo pridružuje Dubravko Smiljanić 1971, zatim sledeće godine i Veco Holjevac, Miodrag Perović i Srdjan Janoković, pa Vinko Šogorić. Šverko uglavnom pobedjuje na većini trka, abarti su bili "kvarljiva roba" a održavanje skupo, nije svako mogao da opstane u toj klasi sa takvim automobilom, mnogi nisu imali sreće sa njima pa već na treninzima odustajali i završavali trke i pre početka.

Šverko i Smiljanić

 Djani Šverko je često menjao abarte i teško je reći koliko ih je promenio u svojoj karijeri ali sigurno je neko ko ih je najviše promenio. Jovica Milovanović je svog prvog abarta kupio baš od Šverka, čini mi se posle trke na Kalemegdanu 1974. godine.
U jednom trenutku se u klasi do 1000ccm, u kojoj su abarti i voženi, moglo videti i preko 10 auta na startu. Trke su bile uzbudljive i neizvesne, vozilo se "na žilet" a pobednika je često odlučivao kvar ili izletanje konkurencije.
U klasu su još ušli i Paja Komnenović 1975, Željko Herceg koji osvaja titulu 1976., zatim tri imenjaka Drago Bukvić, Drago Macukić i Drago Merlić, Antun Vidmajer je svog nsu-a zamenio za abarta sa kojim je imao manje sreće obzirom da je nsu bio dosta popuzdaniji auto u toj klasi,  zatim Dragan Dragoj koji je vozio ex Pajninog i Šverkovog abarta, Aco Manevski i Stevo Miloševski iz Skoplja, Velimir Nekić, Josip Lončar, Marino Ivančić, Mario Delmoro, Žarko Bauman i verovatno još neko koga sam zaboravio da nabrojim ali bilo je dosta vozača tokom 70ih godina koji su vozili ovaj auto na našim stazama.

Stevo Miloševski iz Skoplja

Kragujevac 1975 Milovanović, Šverko, Komnenović

Abarth Marina Ivančića

Macukić, Šverko, Milovanović, Nekić...

 1978.  godine oformljena je nova klasa do 1150ccm grupa 2 u koju su ubačeni abarti i nsu koji su do tada nastuapli u klasi do 1000ccm. Abart je ipak bio nesto slabiji i manje konkurenatan u odnosu na novije i naprednije automobile ove klase poput fiata 128 kupe i berlina koji su odnosili sve pobede u klasi ali se abart i dalje nekako držao do 1979. godine koja je bila i poslednja sezona abarta na našim prostorima. Djani Šverko je od početka do kraja ostao veran abartu i postoje priče da je većinu, ako ne i sve abarte, posle prestanka njihovog učešća u šampionatu Jugoslavije baš on otkupio i da i danas ima par komada u svojoj kolekciji.

Poslednjeg koga je kupio je bio abart Dragana Dragoja 90ih godina.

Ovim se i završava priča o ovom fenomenalnom automobilu koji je harao stazama bivše Jugoslavije izazivajući oduševljenje publike. Dan danas se i oni koji nisu pomno pratili automobilizam sećaju tih jurilica dok obožavaoci sa velikim uzbudjenjem pričaju o njima.

poslednja sezona abarta, Dragoj i Herceg

IV. YU rally

Auto moto klub "Akademski" iz Beograda 1970. godine organizovao je 4. Jugoslovenski reli.
Od 136 prijavljenih posada na startu relija u Kopru pojavilo se 109 takmičara.
Reli je Vožen kroz Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju do Vrnjačke Banje gde je i bio cilj relija.
Glavnim favoritima za generalni plasman su se smatrali Paliković sa renoom 8 i Štrok i Gluhak sa bmw-ima 2002.

Goran Štrok

 Već na početku relija Paliković oštećuje vešanje na svom autu ali odlična i brza mehaničarska ekipa  renoa menja kompletan prednji trap i on nastavlja dalje i vodi u generalnom posle 2 brzinca ispred Štroka i Gluhaka u bmw-ima.
Na cilj prvog dela relija u Vrnjačku Banju stiže samo 67 automobila, dosta kvarova, izletanja i odustajanja su učinili svoje.
U drugom delu relija vozače je čekalo 900km puta i 5 brzinaca na različitim podlogama. Paliković pojačava prednost, iza njega je stojala odlična prateća ekipa sa dva servisna vozila puna delova i guma za različite uslove vožnje.
Štroka su takodje pratili mehaničari bmw-a ali dosta slabije opremljeni od ekipe renoa.
Fabrička ekipa škoda je prijavila sedam svojih vozila i imala takodje dobru prateću ekipu, čak su imali i kompletne motore i menjače spremne za zamenu.

Paliković sa mehaničarima renoa

 Štrok je ozbiljno ugrožavao Palikovića vozeći se u par sekundi iza njega ali na kraju relija ipak Paliković uzima prvo mesto u klasi i u generalnom plasmanu.
Drugo i treće mesto u njegovoj klasi, do 1300ccm, uzimaju česi sa škodama, četvrti je bio Ivica Karlavaris a peti Muhamed Bukvić, obojica sa nsu-ima tt.
Štrok ubedljivo trijumfuje u klasi preko 1600ccm ispred Gluhaka i Mutevelića dok u klasi do 1600 kubika pobedu uzima Đorđe Novaković u bmw-u ispred Pere Kolića u fiatu 124 kao i Vrhoveca i Vidića.
u Klasi do 1000ccm pobedu odnosi Lijeskić Miloš sa fiatom 850 sc. Drugi je bio čeh Karel u škodi a treći Fadil Kadić takodje u fiatu 850 sc.
Milorad Živanović pobedjuje u najslabijoj klasi.