Titograd 1973.

Treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama vožena je ulicama Titograda avgusta 1973. godine.
Velike temperature i konfiguracija staze zadavali su probleme automobilima pa je u dosta klasa bilo odustajanja i izletanja pre svega zvog otkazivanja ili popuštanja kočnica kao i pregrevanja motora.

Nacionalna klasa opet držala publiku na nogama svo vreme, bilo je sudaranja, prevrtanja, izletanja ali na svu sreću stradao je samo lim i po koji deo na automobilima.

Najuspešniji u ovoj klasi bili su Željeznak, Krajan i Berić koji su osvojili pehare i dragocene poene.

detalj sa jedne od krivina koje su bile problematične u gužvi

  U klasi do 850ccm najveće šanse za pobedu je imao Mladen Novak u štajer puhu 650 ali zbog otkazivanja motora morao da odustane. Jovica Milovanović je bio jedan od vozača koji je ostao bez kočnica na svom fiatu 850 pa je završio van staze srećom bez ikakvih posledica.

Trijumfovao je Damir Štimac sa abartom 850 tc ispred Kavčića, Proročkog, Mujića i Vučkovića. Publika je najviše bila oduševljena atraktivnom vožnjom Mujića čiji je svaki prolazak kroz krivine pozdravljan jakim aplauzom i ovacijama a ništa manje nisu bili atraktivni ni ostali takmičari klase do 850ccm.

predstart klase 850 i 1000ccm

 U klasi do 1000ccm drama i tokom i posle završetka trke. Šverko, Perović, Janković i Holjevac su trebali da vode glavnu reč u klasi. Šverko je poveo trku ali mu je vrlo brzo otkazao motor na abartu, za njim vrlo brzo odustaje i Janković kome je ovo drugo odustajanje u sezoni.
Perović je prešao u vodjstvo ali posle 20ak krugova počinju da popuštaju kočnice što koristi Veco Holjevac i preuzima prvu poziciju ali ne zadugo jer ostaje bez goriva i biva prinudjen da odustane. Kad su svi mislili da je trka bila rešena u korist Perovića i on se našao u istom problemu kao Holjevac a to je nedostatak goriva.
Perović je bio prinudjen da svog abarta na 34 stepeni celzijusa i po jakom suncu odgura do cilja što uopste nije bilo jednostavno. Uložio je poslednje atome snage i nekako uspeo da prodje kroz cilj i zatim se onesvestio.
Medjutim ni to nije bio kraj drame, posle trke i zasedanja za "zelenim stolom" Peroviću je oduzeta pobeda na komentar jednog od sudija jer navodno nije sam ugurao auto kroz cilj već uz pomoć publike. Tačno je da je publika htela da pomogne premorenom Peroviću ali im on ipak nije dozvoljavao znajući koje ga posledice čekaju ako to učine. Zbog par kapi benzina, izgubljena je značajna pobeda.
Konačni poredak u klasi bio je Fuad Mučić(fiat 850 sport), Tomislav Ilić i Miroslav Tasić u nsu-ima tts.

Staza u Titogradu nije odgovarala težim i jačim automobilima ali je bila idealna za nsu tt kakvog su vozili Kulundžić i Vidmajer u klasi do 1300ccm.
Kulundžić je na treningu imao problema sa korpom kvačila na svom tt-u i morao da završi trening pre kraja. Vidmajer je skinuo korpu sa svog serijskog nsu-a ,sa kojim je inače šlapovao trkački, i pozajmio je Kulundžicu.
Trku je poveo Kulundžić ispred Regvarta i Vidmajera ali mu brzo popuštaju kočnice i bio je prinudjen da smanji tempo, to je iskoristio Regvart i preuzeo prvu poziciju koju je zadržao do kraja trke. Vidmajer je takodje imao problema sa autom pa nije mogao dalje od trećeg mesta.
Još jedan od  vozača koji je imao problema sa autom bio je Branimir Perić sa zastavom 1300 kome je pukla guma i kad se nekako dovukao do boksa mehaničari nisu imali spreman alat, dizalicu i rezervni točak, što ga je koštalo par krugova zaostatka a imao je realne šanse da se domogne visokog plasmana. Takodje je i Slobodan Ćetković imao izvesnih problema kad je sa svojim gordinijem izleteo sa staze i nasukao se na peščani bedem pa je i on sa zaostatkom završio trku.
Konačni poredak na kraju trke u klasi do 1300ccm bio je : Regvart, Kulundžić, Vidmajer, Ćetković i Raičević.

 U klasi do 1600ccm izostao je Bogdan Damjanović pa klasa nije mogla da se boduje zbog nedovoljnog broja takmičara.
Za vozače najjače klase preko 1600ccm ova staza je bila mučenje, samo četiri vozača uspela su da stignu do cilja. Pobedio je Pisuljak u bmw-u 2002, drugi je bio Josip Hrestak koji je kao i većina vozača imao problem sa kočnicama, Tomislav Orović je jedva savladavao svoju alfu 2000 ali uspeo da se popne na najniže mesto postolja dok je četvrti završio Miodrag Lučić u bmw-u

Butmir 1973.

Posle trke u Kragujevcu, još jedna od malobrojnih trka ove sezone, bodovanih za šampionat Jugoslavije na krugu, održana je na butmirskom aerodromu kod Sarajeva.

Kao i po običaju najmasovnija i najneizvesnija je bila nacionalna klasa fića do 785ccm.
Pobednik prethodne trke Berić u Sarajevu je zauzeo tek 10. mesto na startu dok je pol poziciju osvojio novajlija Krajin sa vremenom 1:26.628, inače šestoplasirani sa trke u Kragujevcu, dok je iza njega startovao Poljanić koji je odmah i poveo trku.
Iza Poljanića našli su se Komnenović i Hitri koji se već u drugom krugu probija na prvo mesto.
Berić lako stiže do druge pozicije na kojoj se smenjuje sa Krajinom ali se tom "voziću" priključuju Željeznak i Šikloši čime nastavlja se borba i smenjivanje na čelinim pozicijama. Najbolje u svemu se snašao Željko Željeznak koji je trijumfovao ispred Jožefa Šiklošija. Jovo Berić iz zagrebačkog "Dinama" je morao ovog puta da se zadovolji trećom pozicijom što uopste nije bilo loše obzirom na poziciju sa koje je startovao. Iza njega su završili Poljanić, Filipović i Komnenović. Prosečna brzina pobednika na ovoj trci bila je 108km/h što je bilo za 0,5km/h manje od maksimalne brzine koju je tada  postizao serijski fića.

U Klasi do 850ccm najviše se očekivalo od prošlogodišnjeg vice šampiona  zagrepčanina Damira Štimaca ali na ovoj trci se pojavljuju Kavčić i Janušić kao ozbiljna konkurencija što se dokazuje odmah na treningu. Obojica su bili brži od Štimca za nesto više od jedne sekunde. Sva trojica vozača nastupali su u abartima 850 tc.
Od starta trka je krenula kao i trening, na vodećoj poziciji smenjivali su se Kavčić i Janušić dok je Štimac sve to mogao samo da posmatra sa treće pozicije. Doduše Štimac je imao problem sa amortizerima na svom abartu pa ga je i to malo omelo da se uključi u borbu za pobedu koju je odneo Marjan Kavčić član tima "Škofja Loka" ispred Janušića iz "Samobora". Četvrti je bio Selim Mujić ispred Duška Vučkovića iz "Crvene Zvezde" koji je nastupao sa mini kuperom.

Štimac i Kavčić

 Klasa do 1000ccm donosi i jedno izenadjenje jer Srdjan Janković uspeva na treningu da se plasira ispred Djanija Šverka sa preko pola sekunde bržim vremenom što niko nije verovao da je moguće.
Janković je i poveo trku ali u jednom krugu se okreće i gubi prvu poziciju od Šverka koji ga je do tada pratio u stopu, pokušavajuči da nadoknadi izgubljenu poziciju Janković forsira do kraja ali motor njegovog abarta nije izdržao i staje na samo 300m metara od cilja kad je već bila zagarantovana druga pozicija. Izašao je iz auta i počeo da ga gura prema cilju ali ga u medjuvremenu stiže Miodrag Perović i preuzima drugu poziciju tako da je Janković morao da se zadovolji trećim mestom što je u neku ruku i dobro obzirom da u Kragujevcu nije završio trku takodje zbog kvara motora što govori o nepouzdanosti ovih mašina. Četvrti je bio Vinko Šogorić takodje u abartu 1000 tcr kao i prva trojica dok su iza ostali Ilić i Radošević u nsu tts.

Klasom do 1300ccm očekivano su dominirali Regvart i Alihodžić u alfama 1300 gtaj.
Trku je poveo Sead Alihodžić dok ga je Regvart pretio u stopu i posle par napada uspeva da pretekne Alihodžića i preuzme vodeću poziciju.
Sead se nije predavao  i vozio je svoju alfu na granici proklizavanja što ga je u jednom momentu možda koštalo i pobede jer se okrenuo u krivini kod boksa i time Regvartu dozvolio da odmakne preko 10 sekundi što je bilo nedostižno do kraja trke tako da je popularni Sejo morao da se zadovolji drugim mestom.
Iza njih završavaju Kulunžić i Vidmajer u dosta slabijim nsu-ima tt dok je peti bio nekadašnji vozač nsu-a, član beogradskog "Akademca" Branislav Bošković u zastavi 101 1300.

Drago Regvart alfa 1300 gtaj

Antun Vidmajer i Marjan Kulundžić

 Za kraj ostaju i najače klase do i preko 1600ccm.
U klasi do 1600ccm trku je poveo Bogdan Damjanović u ford escortu tc ispred Dubravka Smiljanića u bmw alpini ali posle Damjanovićevog zanošenja na jednoj od krivina Smiljanić preuzima prvu poziciju  i uspeva da je održi do kraja i tako zabeleži svoju prvu pobedu u klasi do 1600ccm. Treći je bio Nenad Marković u alfi 1600 gta.
Miroslav Nosse favorit klase preko 1600ccm nije imao sreće na ovoj trci jer je izleteo u krivini kod boksa i ozbiljnije oštetio svoj bmw pa je tako do pobede lako došao Slavko Pisuljak takodje u bmw-u 2002 alpina ispred Pere Kolića iz "Crvene Zvezde"

Miroslav Nosse bmw 2002 alpina

Brno i Budimpešta 1969.

Dve trke koje su vožene za evropski šampionat turističkih automobila 1969. godine okupile su najveći broj Jugoslovenskih takmičara za sve godine u kojima su naši nastupali u ETCC šampionatu. Ujedno to je bilo i prvo ozbiljnije pojaviljivanje naših takmičara na jednoj takvoj trci, doduše godinu dana ranije se na stazi u Brnu pojavio Goran Štrok sa mini kuperom ali 1969.  je čak šest naših vozača uzelo učešce na ovim trkama.
Djani Šverko, Srdjan Janković, i Nesto Milanov su nastupili u najslabijoj klasi do 850ccm i zauzeli 4., 6., i 8. mesto na kraju trke u Brnu dok su u Budimpešti bili 6. i 4. a Milanov nije završio trku.

Djani Šverko

Srdjan Janković

Nestor Milanov

  U klasi do 1000ccm nastupili Mladen Gluhak i Branislav Bošković obojica sa nsu tts-om. Gluhak je osvojio 2. mesto u klasi na obe trke dok je Bošković bio 3. u Budimpešti i 7. u Brnu.

Bošković

Gluhak

 U najjačoj klasi do 2000ccm divizija 3 vozio je Goran Štrok bmw 2002 ti i bio 3. u Brnu.