"Nagrada Kraljeva 73"

Pred oko 40.000 gledalaca održana je 4. trka šampionata Jugoslavije na kružnim trkama na Beranovcu kod Kraljeva. Ovoga puta su nastupili zajedno automobilisti i moticiklisti. Organizator trke bio je beogradski "Akademac" uz pomoć "AMD Kraljevo" i mnogobrojnih sponzora i za ovu organizaciju su se mogle uputiti samo reči hvale.

U nacionalnoj klasi ovoga puta nije bilo toliko naizvesnosti kao na prethodnim trkama. Dvadesetak takmičara se posle par krugova osulo po stazi i svako vozio svoju trku. Za pohvalu je i to da je u ovoj klasi samo jedan automobili bio oštećen što nije bio slučaj na prethodnim trkama gde su vožnje na branik i česta udaranja dovodili do izletanja i havarija.
I na ovoj trci je trijumfovao Berić, to mu je bila treća pobeda u sezoni, iza njega su ostali Željeznak, Krajan, Šikloši i Poljanić.

 Klasa do 850ccm unela je malo promena, na opšte iznenadjenje svih pobedio je Proročić iz Kotora u zastavi 750 P za koju su se mnogi pitali sta je značila ta oznaka P koja je stajala u prijavi. Kasnije se saznao da je to značilo "poboljšana". Proročićev fića je tako dobro išao da je konkurenciju u daleko boljim abartima 850 tc i mini morisima na pravcima ostavljao i po 300m vozeći prosečnom brzinom od 124km/h.
Drugi je bio Vučković u miniju ispred Merlića u abartu i Milovanova u mini kuperu.
Kavčić nije završio trku zbog kvara na svom automobilu.

U klasi do 1000ccm ponovila se priča sa trke u Titogradu, Šverko je krenuo odlično kao i uvek i napravio veliku prednost koja mu očigledno nije bila dovoljna pa je uspeo opet da pokvari motor na svom abartu 1000 tcr. Jankovićev motor kao i na prethodnim trkama nije izdržao dugo pa je trku završio pre kraja. Holjevac je pritiskao Perovića ali ni njegov abart nije izdržao tako da je Perović ostao sam na kraju trke i trijumfovao ali ovog puta bez guranja automobila kroz cilj i sa sigurnim bodovima u džepu. Iza perovića su završili Ilić i Dobrohotov u nsu-ima tts i Aleksandrić u fiatu 850 kupe.

Trka dana odigrala se u klasi do 1300ccm izmedju Regvarta i Alihodžića u alfama 1300 gtaj, spremljenim kod "auto delte" i "bladucia". Ova staza je konačno išla na ruku alfama i njihovim vozačima pa su mogle da se pokažu u punom sjaju. Po rečima Alihodžića Regvartova alfa je bila oko 10 konja jača ali mu to nije smetalo da se bori do kraja i pruži žestoki otpor.
Smenjivali su se u vodjstvu iz kruga u krug i obarali rekorde staze, ovog puta alfe nisu posustajale. U poslednjim krugovima Alihodžić je uspeo da napravi prednost i stigne do prve pobede u sezoni dok je Regvartu pripao rekord staze. Prosečna brzina ovih automobila iznosila je 142km/h.

Sead Alihodzic alfa 1300 gtam balduzzi

 Ostali takmičari iz ove klase bili su daleko iza vodećih. Kao treći se neko vreme vozio Vidmajer ali je morao da odustane zbog kvara svog tt-a, Kulundžić je napravio veliku razliku iza Branimira Perića kome je cilj bio samo da završi ovu trku u čemu je i uspeo. Božićeva zastava nije uspela da stigne do cilja pa je peto mesto zauzeo Božilović sa nsu-om.

Najače klase ni ovoga puta nisu ništa bitno donele, mali broj učesnika tek toliko da klase mogu da se boduju. U Klasi do 1600ccm od pet takmičara na cilj stižu dvojica, Damjanović u eskortu i Marković u alfi.
U klasi preko 1600ccm opet je pobedio Nosse ali ovoga puta bmw je zamenio alfom 2000 gtam koju je ranije vozio Regvart. Iza njega trku su završili Kolić i Jevtović u bmw-ima 2002

Titograd 1973.

Treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama vožena je ulicama Titograda avgusta 1973. godine.
Velike temperature i konfiguracija staze zadavali su probleme automobilima pa je u dosta klasa bilo odustajanja i izletanja pre svega zvog otkazivanja ili popuštanja kočnica kao i pregrevanja motora.

Nacionalna klasa opet držala publiku na nogama svo vreme, bilo je sudaranja, prevrtanja, izletanja ali na svu sreću stradao je samo lim i po koji deo na automobilima.

Najuspešniji u ovoj klasi bili su Željeznak, Krajan i Berić koji su osvojili pehare i dragocene poene.

detalj sa jedne od krivina koje su bile problematične u gužvi

  U klasi do 850ccm najveće šanse za pobedu je imao Mladen Novak u štajer puhu 650 ali zbog otkazivanja motora morao da odustane. Jovica Milovanović je bio jedan od vozača koji je ostao bez kočnica na svom fiatu 850 pa je završio van staze srećom bez ikakvih posledica.

Trijumfovao je Damir Štimac sa abartom 850 tc ispred Kavčića, Proročkog, Mujića i Vučkovića. Publika je najviše bila oduševljena atraktivnom vožnjom Mujića čiji je svaki prolazak kroz krivine pozdravljan jakim aplauzom i ovacijama a ništa manje nisu bili atraktivni ni ostali takmičari klase do 850ccm.

predstart klase 850 i 1000ccm

 U klasi do 1000ccm drama i tokom i posle završetka trke. Šverko, Perović, Janković i Holjevac su trebali da vode glavnu reč u klasi. Šverko je poveo trku ali mu je vrlo brzo otkazao motor na abartu, za njim vrlo brzo odustaje i Janković kome je ovo drugo odustajanje u sezoni.
Perović je prešao u vodjstvo ali posle 20ak krugova počinju da popuštaju kočnice što koristi Veco Holjevac i preuzima prvu poziciju ali ne zadugo jer ostaje bez goriva i biva prinudjen da odustane. Kad su svi mislili da je trka bila rešena u korist Perovića i on se našao u istom problemu kao Holjevac a to je nedostatak goriva.
Perović je bio prinudjen da svog abarta na 34 stepeni celzijusa i po jakom suncu odgura do cilja što uopste nije bilo jednostavno. Uložio je poslednje atome snage i nekako uspeo da prodje kroz cilj i zatim se onesvestio.
Medjutim ni to nije bio kraj drame, posle trke i zasedanja za "zelenim stolom" Peroviću je oduzeta pobeda na komentar jednog od sudija jer navodno nije sam ugurao auto kroz cilj već uz pomoć publike. Tačno je da je publika htela da pomogne premorenom Peroviću ali im on ipak nije dozvoljavao znajući koje ga posledice čekaju ako to učine. Zbog par kapi benzina, izgubljena je značajna pobeda.
Konačni poredak u klasi bio je Fuad Mučić(fiat 850 sport), Tomislav Ilić i Miroslav Tasić u nsu-ima tts.

Staza u Titogradu nije odgovarala težim i jačim automobilima ali je bila idealna za nsu tt kakvog su vozili Kulundžić i Vidmajer u klasi do 1300ccm.
Kulundžić je na treningu imao problema sa korpom kvačila na svom tt-u i morao da završi trening pre kraja. Vidmajer je skinuo korpu sa svog serijskog nsu-a ,sa kojim je inače šlapovao trkački, i pozajmio je Kulundžicu.
Trku je poveo Kulundžić ispred Regvarta i Vidmajera ali mu brzo popuštaju kočnice i bio je prinudjen da smanji tempo, to je iskoristio Regvart i preuzeo prvu poziciju koju je zadržao do kraja trke. Vidmajer je takodje imao problema sa autom pa nije mogao dalje od trećeg mesta.
Još jedan od  vozača koji je imao problema sa autom bio je Branimir Perić sa zastavom 1300 kome je pukla guma i kad se nekako dovukao do boksa mehaničari nisu imali spreman alat, dizalicu i rezervni točak, što ga je koštalo par krugova zaostatka a imao je realne šanse da se domogne visokog plasmana. Takodje je i Slobodan Ćetković imao izvesnih problema kad je sa svojim gordinijem izleteo sa staze i nasukao se na peščani bedem pa je i on sa zaostatkom završio trku.
Konačni poredak na kraju trke u klasi do 1300ccm bio je : Regvart, Kulundžić, Vidmajer, Ćetković i Raičević.

 U klasi do 1600ccm izostao je Bogdan Damjanović pa klasa nije mogla da se boduje zbog nedovoljnog broja takmičara.
Za vozače najjače klase preko 1600ccm ova staza je bila mučenje, samo četiri vozača uspela su da stignu do cilja. Pobedio je Pisuljak u bmw-u 2002, drugi je bio Josip Hrestak koji je kao i većina vozača imao problem sa kočnicama, Tomislav Orović je jedva savladavao svoju alfu 2000 ali uspeo da se popne na najniže mesto postolja dok je četvrti završio Miodrag Lučić u bmw-u

Butmir 1973.

Posle trke u Kragujevcu, još jedna od malobrojnih trka ove sezone, bodovanih za šampionat Jugoslavije na krugu, održana je na butmirskom aerodromu kod Sarajeva.

Kao i po običaju najmasovnija i najneizvesnija je bila nacionalna klasa fića do 785ccm.
Pobednik prethodne trke Berić u Sarajevu je zauzeo tek 10. mesto na startu dok je pol poziciju osvojio novajlija Krajin sa vremenom 1:26.628, inače šestoplasirani sa trke u Kragujevcu, dok je iza njega startovao Poljanić koji je odmah i poveo trku.
Iza Poljanića našli su se Komnenović i Hitri koji se već u drugom krugu probija na prvo mesto.
Berić lako stiže do druge pozicije na kojoj se smenjuje sa Krajinom ali se tom "voziću" priključuju Željeznak i Šikloši čime nastavlja se borba i smenjivanje na čelinim pozicijama. Najbolje u svemu se snašao Željko Željeznak koji je trijumfovao ispred Jožefa Šiklošija. Jovo Berić iz zagrebačkog "Dinama" je morao ovog puta da se zadovolji trećom pozicijom što uopste nije bilo loše obzirom na poziciju sa koje je startovao. Iza njega su završili Poljanić, Filipović i Komnenović. Prosečna brzina pobednika na ovoj trci bila je 108km/h što je bilo za 0,5km/h manje od maksimalne brzine koju je tada  postizao serijski fića.

U Klasi do 850ccm najviše se očekivalo od prošlogodišnjeg vice šampiona  zagrepčanina Damira Štimaca ali na ovoj trci se pojavljuju Kavčić i Janušić kao ozbiljna konkurencija što se dokazuje odmah na treningu. Obojica su bili brži od Štimca za nesto više od jedne sekunde. Sva trojica vozača nastupali su u abartima 850 tc.
Od starta trka je krenula kao i trening, na vodećoj poziciji smenjivali su se Kavčić i Janušić dok je Štimac sve to mogao samo da posmatra sa treće pozicije. Doduše Štimac je imao problem sa amortizerima na svom abartu pa ga je i to malo omelo da se uključi u borbu za pobedu koju je odneo Marjan Kavčić član tima "Škofja Loka" ispred Janušića iz "Samobora". Četvrti je bio Selim Mujić ispred Duška Vučkovića iz "Crvene Zvezde" koji je nastupao sa mini kuperom.

Štimac i Kavčić

 Klasa do 1000ccm donosi i jedno izenadjenje jer Srdjan Janković uspeva na treningu da se plasira ispred Djanija Šverka sa preko pola sekunde bržim vremenom što niko nije verovao da je moguće.
Janković je i poveo trku ali u jednom krugu se okreće i gubi prvu poziciju od Šverka koji ga je do tada pratio u stopu, pokušavajuči da nadoknadi izgubljenu poziciju Janković forsira do kraja ali motor njegovog abarta nije izdržao i staje na samo 300m metara od cilja kad je već bila zagarantovana druga pozicija. Izašao je iz auta i počeo da ga gura prema cilju ali ga u medjuvremenu stiže Miodrag Perović i preuzima drugu poziciju tako da je Janković morao da se zadovolji trećim mestom što je u neku ruku i dobro obzirom da u Kragujevcu nije završio trku takodje zbog kvara motora što govori o nepouzdanosti ovih mašina. Četvrti je bio Vinko Šogorić takodje u abartu 1000 tcr kao i prva trojica dok su iza ostali Ilić i Radošević u nsu tts.

Klasom do 1300ccm očekivano su dominirali Regvart i Alihodžić u alfama 1300 gtaj.
Trku je poveo Sead Alihodžić dok ga je Regvart pretio u stopu i posle par napada uspeva da pretekne Alihodžića i preuzme vodeću poziciju.
Sead se nije predavao  i vozio je svoju alfu na granici proklizavanja što ga je u jednom momentu možda koštalo i pobede jer se okrenuo u krivini kod boksa i time Regvartu dozvolio da odmakne preko 10 sekundi što je bilo nedostižno do kraja trke tako da je popularni Sejo morao da se zadovolji drugim mestom.
Iza njih završavaju Kulunžić i Vidmajer u dosta slabijim nsu-ima tt dok je peti bio nekadašnji vozač nsu-a, član beogradskog "Akademca" Branislav Bošković u zastavi 101 1300.

Drago Regvart alfa 1300 gtaj

Antun Vidmajer i Marjan Kulundžić

 Za kraj ostaju i najače klase do i preko 1600ccm.
U klasi do 1600ccm trku je poveo Bogdan Damjanović u ford escortu tc ispred Dubravka Smiljanića u bmw alpini ali posle Damjanovićevog zanošenja na jednoj od krivina Smiljanić preuzima prvu poziciju  i uspeva da je održi do kraja i tako zabeleži svoju prvu pobedu u klasi do 1600ccm. Treći je bio Nenad Marković u alfi 1600 gta.
Miroslav Nosse favorit klase preko 1600ccm nije imao sreće na ovoj trci jer je izleteo u krivini kod boksa i ozbiljnije oštetio svoj bmw pa je tako do pobede lako došao Slavko Pisuljak takodje u bmw-u 2002 alpina ispred Pere Kolića iz "Crvene Zvezde"

Miroslav Nosse bmw 2002 alpina

Kragujevac 1973.

Trkom u Kragujevcu otvorena je sezona na kružnima trkama za šampionat Jugoslavije u 1973. godini.
Prva od četiri trke koje su se vozile ove sezone ovoga puta je vožena na izmenjenoj lokaciji, umesto gradskim ulicama kako je do sada voženo trka je premeštena u krug fabrike "Crvena Zastava" čime je bezbednost takmičara i publike dovedena na jedan viši nivo.
Crvena Zastava je publici priredila i jedno iznenadjenje na ovoj trci, debitovao je nov trkački automobil iz ove fabrike a to je zastava 101 od čak 160 konja pripremljena za klasu do 1300ccm. Za friziranje motora bio je zadužen Diter Herman šef tjunerske kuće "Repekus" iz istočne Nemačke a za volanom je bio čuveni Milivoje Božić tada šef zastavinog trkačkog tima.
Ovaj automobil kao i vozača čekao je ozbiljan zadatak a to je suprostavljanje ostalim automobilima klase do 1300cc a pre svega alfama gtaj radjenim kod čuvanog italijanskig tjunera Balducia.  Alfe su bile jače nekih 10ak konja i predstavljale vrhunac tehničkog dostignuća tog vremena kad je ova klasa u pitanju a za volanima su sedeli iskusni i već proslavljeni asovi Drago Regvart i Sead Alihodžić. Još jedan od konkurenata domaćoj zastavi te sezone je bio i nsu tt sa mozda slabašnih 125 konja ali izuzetno lakom karoserijom tako da je na nekim stazama itekako bio u prednosti. Za volanima nsu-a bili su Marjan Kulundžić i Antun Vidmajer koji su bili i glavni konkurenti za sam vrh plasmana. 
Još jedna zastava, doduše nešto slabija radjena kod "Hermana" bila je u rukama Branka Nadja a za volanima ostalih "kečeva" ali domaće radonisti bili su Krsmanović i Siljanović.
Milivoje Božić je postigao 5. vreme na treningu sa vremenom 1:28.325 dok je najbolji u klasi Regvart bio brži od njega sa čak više od 10 sekundi prednosti. Drugi je bio Kulundžić ispred Alihodžića. Kasnije se saznalo da su Kulundžić, Regvart i Vidmajer skratili stazu za 400m i tako u stvari postigla najbolja vremena pa su zaradili i kazne pomeranjem za nekoliko pozicija nazad na startu trke.
Trku je poveo Alihodžić ali su se uprkos pomerenim startnim pozicijama odmah iza njega našli Kulundžić i Vidmajer kojima je ova staza možda više odgovala nego dosta jačim alfama. 
Božić se neko vreme vozio na 4. poziciji ali je morao da odustane u petom krugu zbog loma pedale gasa a Regvart je uspeo da se porbije do druge pozicije. 
Seadova alfa je od početka trokirala da bi u dvanaestom krugu motor potpuno otkazao pa je vodeća pozicija pripala je Dragu Regvartu i posle 20 izveženih krugova zabeležio i prvu pobedu ove sezone. Drugi je bio Kulundžić ispred Nadja dok Vidmajerov nsu nije izdržao trku.

U nacionalnoj klasi fića do 785ccm najbolje vreme na treningu i pobedu u trci odneo je Berić vodeći od početka do kraja trke. Iza sebe je ostavio Leničeka, Željeznaka, Poljanića i Filipovića. Jedan od Berićevih glavnih konkurenata Pavle Komnenović morao je da odustane zbog pucanja creva za vodu.

U klasi do 850 ccm glavnu reč su vodili Štimac, Janušić, Vučković i Mujić kao i novajlija Zdravković koji je iz nacionalne klase prešao za volan abarta 850 tc kupljenog od Stanišića. Zdravković je sve do petnaestog kruga vodio borbu sa Vučkovićem u mini kuperu ali su obojica preforsirali motore i morali da završe trku pre kraja. Janušić se tako domogao druge pozicije iza pobednika Štimca. Treći je bio Jovica Milovanović u fiatu 850 specijal ispred Dragoja i Merlića.

U abartima klase do 1000 kubika dominirao je Šverko koji nema premca kad njegov abart radi kako treba. Šverko i kad nema konkurenciju forsira do samih granica trkajući se sam protiv sebe pa neretko i preforsira motor što je bio čest slučaj ali ne i ovog puta kad je ubedlijvo pobedio ispred Miodraga Perovića takodje za volanom abarta 1000 tcr, Ilića, Tasića i Radoševića u nsu-ima tts.

U klasi do 1600cc, Bogdan Damjanović uspeo je da dodje do pobede uprkos problemima sa kočnicama na svom escortu tc. Iza sebe je ostavio do tada nepobedivu bmw alpinu Roberta Langa koju je na toj trci vozio Dubravko Smiljanić, treći je bio Marković u alfi gta a četvrti Brana Višnjić u alpini.

Bogdan Damjanović

 Miroslav Nosse nije imao jaku konkurenciju u klasi preko 1600ccm i lagano stigao do pobede ispred Kolića i Bogdanovića, sva trojica nastupali su za volanima bmw 2002 alpina. 

Rodoljub Malenčić

Mnogima verovatno nepoznato ime u svetu automobilizma a neki se možda sećaju tog imena iz sveta fudbala. Rodoljub junior, je sin poznatog golmana, bivšeg igrača FK Vojvodina i FK Jugoslavija i reprezentativca, Rodoljuba Malenčića. Rodjen je u Novom Sadu 1932. godine gde i danas živi.
Novinar i urednik novosadskog "glasa omladine", "dnevnika" itd., pravnik, osnivač kluba "neoplanta" i jedan je od prvih novosadskih reli trkmičara, pored Karlavarisa, Mušickog, Sauera i dr.
 Takmičarsku karijeru započeo krajem 60ih godina prošlog veka na reliju "oslobodjenje Subotice" prvo kao amater a kasnije i ozbiljnije počeo time da se bavi. Nastupao i na raznim novinarskim relijima, ispitima spretnosti i sl.

Sedeo je za volanom fiće, renoa 4, zastave 101 i nsu-a. Bio je jedan od organizatora i direktora "glalax " i "glisantin" relija od 1970-1973. godine.
 1970. godine zajedno sa klubom Neoplanta bio je šampion Srbije u reliju i  23. u pampionatu Jugoslavije. Osvajač mnogih novinarskih relija i značajnih rezultata u automobilskim takmičenjima u Jugoslaviji. tokom 70ih godina.

odlazak na Yu reli 1969.

"zimski reli" 1971

Reli "bratstvo i jedinstvo 73"

Preko 40 takmičara uzelo je učešće u ovom jednodnevnom takmičenju u organizaciji "artk Srbija" sa itinererom od 862km sa 8 etapa i 4 brzinska ispita.
Glavna borba vodila se u klasi do 11500ccm izmedju zastave i škode.
Miki Živanović je ponovo startovao posle kazne od 6 meseci i ovoga puta sam spremao svoju zastavu 101.  Njegovog glavni konkurent bio je član akademca i predstavnik "balkanije" Mališa Vučković u škodi 110. Dva različita automobila koja na prvi pogled možda nisu za poredjenje ali ipak su imali podjednake šanse na različitim terenima i podlogama. Ovoga puta ipak je Živanović u zastavi bio brži, sa ukupnom razlikom od 17 sekundi na četiri brzinska ispita. Vučković je bio bolji samo na brzinskom ispitu na Tari i etapi Sarajevo-Goražde, ostale etape i brzince dobio je Živanović.
Siljanović, Gavrilović, Ješić i Olijić bili su ostali konkurenti u klasi do 1150ccm ali nisu mogli da pariraju dvojici iz vrha.

U klasi do 1300ccm bilo je ukupno 9 prijavljenih takmičara sa zastavama 101 kojih je bilo sve više na takmičenjima a favorit je bio Branko Nadj pored Tatalovića u istom automobilu i Cirkovića u škodi.
Na opšte izmenadjenje svih Ivan Juričić i Zrenjanina sa nsu-om tt je bio taj koji je vodio glavnu reč u ovoj klasi.
Juričić je samo na prvom brzincu na Tari bio sporiji dok je na drugom brzincu na istom terenu bio brži od Nadja, kao i na Trebeviću a na Avali imao isto vreme kao Nadj.
Na poslednjem brzincu je bio brži za čitav minut i tako napravio ukupnu razliku od 25 sekundi i 25 kaznenih bodova manje čime je i ostvario svoju prvu pobedu sa automobilom koji je bio sve manje zastupljen na reli takmičenjima.
 Mihajlo Tatalović u zastavi je bio treći ispred Boškovića u istom automobilu, Vesića u eskortu i Novakovića u renou 8.

Palikoviću, Pušniku i Careviću niko nije mogao da parira u klasi preko 1300ccm. Sva trojica su nastupali u renoima 12 gordini a Paliković je bio najuspešniji i pored pobede u klasi bio i najbrži u generalnom poretku na kraju relija.
Pušnik je bio drugi ispred Carevića dok je Kolić sa bmw-om zauzeo 4. mesto. u klasi preko 1300ccm.

U nacionalnoj klasi vodila se oštra borba izmedju Komnenovića, Benedika i Podboja.
Komnenović je bio ubedljivo najbolji na tri brzinska ispita i pobedio ispred Slobodana Podboja, Janeza Benedika, Pavla Vukotića i Staniše Vukčevića.

Medju vozačima koji nisu završili reli bili su Milisav Krsmanović zbog otkazivanja kvačila na zastavi 101, Ćirković zbog kvara motora na škodi, Aca Todorović je sa svojim nsu-om sleteo sa staze na poslednjem brzincu na Tari, Ivici Vukoji je otkazao termostati na fiatu 128, Zdravkocić je imao bliski kontak sa automobilom iz saobraćaja na jednoj od etapa.
Poredak u generalnom plasmanu na kraju relija bo je: Paliković, Pušnik, Carević, Živanović i Vučković.