Nestor Milanov

Rodjen je 1931. godine u Banatu i u svet auto-moto sporta ulazi krajem 50ih godina kao motociklista u klasi 250ccm.
Ubrzo prelazi na automobile, nastupao je za volanom fiće, abarta 850, nsu-a i zastave 101.
Beležio je odlične rezultate na kružnim i reli takmičenjima, pobedjivao na reliju Sutjeska, Sajamskom reliju i učestvovao na mnogim drugim reli takmičenjima.
1970. godine se pojavo na reliju "London-Meksiko" koji je bio dug 25.750km i prolazio kroz 28 zemalja Evrope i Južne Amerike. Na startu u Londonu  19. aprila 1970. godine, medju 104 posade iz sveta našla se i naša posada u sastavu Ivica Vukoj(arhitekta), Nestor Milanov(reli vozač) i Sreten Djordjević(student stomatologije) u pežou 404 dizel.
Automobil je bio potpuno serijski sa gomilom rezervnih delova i alata neophodnih za tako dug put. Naša ekipa je odlično krenula i napredovala kako je reli odmicao, uz par sitnih kvarova i gumi defekata ostavljala je iza sebe daleko zvučnija imena iz sveta trka i daleko naprednije i spremnije automobile. Nestor je bio jedini poznavalac mehanike u ovoj ekipi tako da je za sredjivanje svih kvarova i rešavanje raznih problema oko automobila on bio zadužen.
Ruska fabrička ekipa "moskvič" je dosta značila našoj ekipi obzirom da su im pomagali tokom ovog relija posebno na terenima Latino Amerike. Uz razne kvarove i teške vremenske uslove preko Brazila, Urugvaja i Argentine stiglo se i do Anda a zatim i Čilea gde naša posada završava ovaj svoj nastup jer zbog kašnjenja od 20ak minuta biva diskvalifikovana sa ovog takmičenja. Na cilj u Meksiko Siti stigle su samo 23 posade. Pobednik relija bio je Hanu Mikola u ford eskortu 1850 gt.

 Tokom karijere Nestor je promenio nekoliko suvozača medju kojima je bila i njegova supruga Lia a najviše vremena u automobilu sa njim kao suvozač proveo je Sveta Siljanović

 Na kružnim trkama najveći uspeh mu je bio 1969. godine u Brnu gde je zauzeo 3. mesto sa abartom 850.

Naši u ETCC-u 80ih godina

Kako sam već i pisao posle 60ih i 70ih godina usledile su 80-te gde su Jugoslovenski vozači nastavili sa uspesima na ovom evropskom takmičenju.
Posle 1979. usledila je opet kraća pauza pa se 1983. opet moglo videti ime Jugoslovenskih takmičara na evropskim startnim listama.
O 1982. godini i nastupima Šustera i Jerančića sam već pisao u jednom od članaka pa ću samo dodati još jednu fotografiju sa staze Ena Pergusa.

1983. Franc Jerančić ponovo nastupa ali umesto Šustera vozi sa Dragomilom Božićem takodje u klasi do 1600 kubika i sa audijem 80.
Od ukupno 12 trka te sezone njih dovjica su se pojavili na pet trka. Najbolji plasman im je bio u Celtvegu gde su osvojili 5. mesto u klasi, od ostalih rezultata imali su dva 6. mesta na Valelungi i Ena Pergusi kao i 7. mesto u Mudjelu i 9. u Brnu.

Brno 1983, dole Monca iste godine, Jerančić sa mehaničarem Borisom Žgavcom

 Dagmar Šuster je tada nastupao za italijanski Jolly klub sa alfom gtv6 u klasi 2500ccm koju je delio sa italijanskim vozačima Meracijem i Nadeom.

Sledeće godine Šuster prelazi u Biesse tim takodje za volan alfe gtv6. Beleži nekoliko trećih i petih mesta u klasi, neki od suvozača sa kojima je nasupao na tim trkama bili su Kramati, Galo, Kamatias, Drovanoti, itd.
Na trci u Mudjelu se pojavljuju Jerančić i Milenković ali nisu završili trku.

Šuster u Monci 1984

1985. samo Šuster nasutpa, opet za Jolly team.

Zolder 1985

 1986. Šuster nastavlja da vozi ali prelazi za volan audija 80 i sa Peterom Seikelom nastupa za Seikel motorsport. Beleže odlične rezultate, dva puta pobedjuju u klasi na trkama u Estorilu i Harami, jedno drugo mesto na Hokenhajmu i tri 3. mesta u Mizanu, Nogaru i na Nirburgringu, imali su i nekoliko četvrtih i petih mesta kao i jedno odustajanje.
Na trci u Zolderu su se jedva kvalifikovali za trku zbog pucanja motora na audiju već u trećem krugu kvalifikacija. Stavljen je drugi motor koji je bio dosta slabiji tako da su morali da se zadovolje 10. mestom na startu. Inače Šusteru je to bio sedamdeseti nastup na evropskom prvenstvu.
Trku završavaju na 5. mestu sto im je bilo dovoljno da osvoje 3. mesto u klasi kada je generalni plasman u pitanju.

 Sledeće godine Šuster nije imao konstantan nastup za odredjeni tim i sa odredjenim automobilom već je od trke do trke menjao automobile i suvozače.
Na prvoj trci na Doningtonu startovao je u mercedesu 190 sa Milošem Biklom ali nisu uspeli da završe trku.

 U Anderstorpu ponovo audi 80 kao prethodne godine samo ovoga puta sa Haincom Virtom sa kojim osvaja 4. mesto u klasi,
Na trci u Estorilu je vozio bmw 635 a tu se pojavljuje i Tihomir Filipović sa audijem ali ne beleži nikakav rezultat. Takodje je vozio i trku "4 sata Harame" na kojoj osvaja 1. mesto u klasi do 1600ccm zajedno sa nemcem Virtom.

U Celtvegu Šusteru opet društvo pravi Miloš Bikl ovoga puta automobili je bmw 325 sa kojim uzimaju 9. mesto u klasi. a u Imoli 6.

 Te iste godine se paralelno sa evropskim šampionatum održavao i svetski u kome su takodje nastupali Šuster i Bikl ali u bmw-u m3 grupe A. ali najbolji rezlutat im je bio 15. mesto u klasi.

1988 godine ETCC prelazi u WTCC tj. svetski šampionat turističkih automobila. Šuster nastavlja da vozi ven Jugoslavije i u wtcc-u ponovo vozi za Seikel motorsport ali ovoga puta tojotu korolu ae86
Sa njime su vozili Peter Seikel i De Andjelis. Najbolji plasman im je bio u Dižonu 2. pozicija i Estorilu 3. mesto, imali su i tri 4. mesta kao i jedno 5.

 Ovim je i završen nastup Jugoslovenskih takmičara na evropskom pa i svetskom prvenstvu sto se tiče 80ih godina.

Naši u ETCC-u 70ih godina

Kao što sam već pominjao ranije u nekim od članaka Jugoslovenski takmičari su pored učešća  u domaćem šampionatu nastupali i na nekim trkama Evropskog prvenstva tokom 70ih i 80ih godina prošlog veka. Na stazama u Italiji, Engleskoj, Austriji, Holandiji, itd. pored svetski poznatih imena na listama prjavljenih učesnika mogla su se videti i naša poput Gorana Štroka, Draga Regvarta, Dagmara Šustera, Djanija Šverka i drugih.
Neki od njih su postizali odlične rezlutate poput Šustera i Regvarta npr. dok su neki imali manje sreće pa često posmatrali trke iz bokseva ili publike zbog kvarova svojih automobila.
1971. godine Štrok i Šverko prvi od naših takmičara uzimaju učešće kad je u pitanju ova dekada prošlog veka, doduše samo na dve od osam trka koliko je te godine voženo u ETCC šampionatu.
Štrok se pojavljuje na trci "4 sata Monce" voženoj marta  71. zajedno sa Marsilom Pasotijem u bmw-u 2002. Posle 124 izvezenih krugova osvojli su 4. mesto u klasi do 2000ccm divizije 2.
Šverko je uspeo da ostvari 5. vreme na treningu ali se nije plasirao za trku jer su samo četvorica najboljih iz njegove klase sticali pravo učešća na trci.
Na sledećoj trci u Salzburgu Šverko uspeva da se kvalifikuje za trku ali prema zvaničnim podacima na kraju trke ga nije bilo u plasmanu, najverovatnije se radilo o kvaru njegovog abarta.

Šverko Salzburgring 1971

 1972. godine ponovo se vozi četvoročasovna trka u Monci i nastupa više naših vozača ali na žalost bez uspeha. Goran Štrok ovog puta nastupa sa ford eskortom 1600 zajedno sa Seadom Alihodžićem ali ne završavaju ovu trku.
Drago Regvart je takodje nastupao na ovoj trci sa italijanom Invernicijem u alfi 1300 GTAj za Balduzzi team ali ni njihov plasman na kraju trke nije zabeležen.
Treći par na ovoj trci su bili Robert Lang i Dagmar Šuster u bmw-u 1602 takodje bez plasmana.
Djani Šverko se  takodje pojavio na ovoj trci ali se nije plasirao na kvalifikacijama tako da nije ni startovao.
 Sledeća runda ove sezone je bila trka u Austriji na stazi u Salzburgu.
Ova trka nije vožena u tandemu već pojedinačno, odnosno jedan vozač po autu i voženo je 50 krugova.
Od naših takmičara učešće uzimaju Drago Regvart , Damir Visner i Robert Lang.
Drago i Visner nastupaju u klasi do 1300 kubika koja je brojala preko 20 takmičara na startu. Regvart je i ovog puta nastupao u alfi 1300 GTAj i osvojio 10. mesto ispred Damira Visnera u fiatu 128 italijanskog tjunera Trivelata.
Robert Lang je bio 9. u klasi do 1600cc vozeci bmw 1602.
Na sledećih sedam trka Evropskog prvenstva nije bilo naših takmičara.

1973. opet samo Monca.
Regvart ovog puta menja automobil, ostaje u alfi ali sada u dosta ozbiljnijoj mašini, modelu 2000 GTAm. Robert Lang mu pravi društvo na ovoj trci i beleže pobedu u klasi i sedmo mesto u generalnom plasmanu.

Regvart i Lang

Pored ove dvojice u Monci se pojavljuju Štrok i Marjan Kulundžić u escortu 1600 ali i ovoga puta bez uspeha.

I 1974. godine Regvart belezi odličan rezultat u Monci. Langa je zamenio Miroslav Nosse i ovoga puta uzimaju 4. mesto u klasi do 2000ccm i 9. u generlanom plasmanu. Njih dvojica su bili i jedini naši takmičari na ovoj trci i celoj sezoni uopšte.

Regvart i Nosse

 Posle pauze od nekoliko sezona 1977. se ponovo moglo čuti naše ime u ovom šampionatu. Naravno opet je to bio Drago Regvart koji je nastupao zajedno sa Dagmarom Šusterom. Ovog puta nije bila u pitanju alfa romeo već vw široko u klasi do 1600 kubika divizija 2.
Ova sezona je bila solidna za njih dvojicu. Od dvanaest trka nastupili su na pet gde su zabeležili i dva podijuma, prvo mesto u Zolderu i drugo u Zandvortu. Od ostalih plasmana tu su 5. mesto u Austriji i 4. u Italiji na stazi u Mudjelu. Drugu trku u Italiji na stazi Ena Pregusa nisu završili.

Brno 1977

Šuster i Regvart

 1978 nastavljaju u istom tandemu sa istim atomobilom. Ovoga puta se pojavljuju na 8 od 12 trka u sezoni. Tri trke ne završavaju u plasmanu, to su bile trke u Monci, Celtvegu i Zandrvortu. Na trci u Engleskoj na stazi Brends Heč uzimaju 4. mesto u klasi a na ostale četiri trke beleže i podijume. Dva druga mesta u Estorilu i Salzburgu i dva treća u Španiji i Brnu.

Regvart na trci u Harami 1978

Brno 1978

 1979. Šuster se pojavljuje samo na jednoj trci dok je Regvart od ukupno 13. trka uzeo učešće na četiri. Regvart je te sezone nastupao sa švajcarcem Saigristom takodje u vw široku sem trke u Mudjelu gde su vozili audi 80 ali ni na jednoj trci u ovoj sezoni nisu imali razultate.

Brno 1979

 Ovom sezonom je i završena druga dekada pojavljivanja naših u ETCC šampionatu, 80ih godina su nastavljeni odlični razlutati Jugoslovenskih vozača ali o tome ću pisati u nekom od sledećih članaka.

Goran Štrok

Rodjen u Zagrebu 1947 i auto trkama počinje da se bavi sa 18 godina tako što je uspeo da nagovori oca da proda svoj fiat 1300 i kupi mu mini kupera koji mu je bio prvi trkački auto i sa kojim je nastupao na trkama.

Inače vozačku dozvolu je dobio sa 17 godina, 8 meseci pre punoletstva, tako što je falsifikovao datum rodjenja u svojoj ličnoj karti.
1966. upisao pravni fakultet ali je ubrzo shvatio da ga trke mnogo više zanimaju od rimskog prava.
Pošto je sin bivšeg generala JNA svi su mislili da je na konto toga imao protekcije u sportu, više finansija i ostalih pogodnosti ali nije bilo tako. Njegova porodica je živela skromno i sem tog mini kupera od oca više nije imao nikakvu pomoć sto se auto trka tiče.
Posle kupera, 1969. godine prelazi u daleko ozbiljniji trkacki auto, bmw 2002 koji je u početku bio serijski da bi se tokom sezone povezao sa ljudima iz bmw-a u nemačkoj i krenuo sa ozbiljnijim doradama svog auta, kasnije tj bmw dobija kompletan tretman kod alpine. U pocetku je bio bele boje sa crnim prugama po haubama, pa je u alpini dobio mat crnu haubu da bi ga sledeće godine prefarbali u čuvenu alpina žuto-crnu kombinaciju. 1971. Dinamo sve svoje automobile farba u klupsku plavu boju.
Pored trka za Šampionat Jugoslavije nastupao i na trkama za šampionat Evrope krajem 60ih i tokom 70ih godina.

Brno 1969

Vozio je u Zandvortu, Monci, Celtvegu, Brnu i Budimpešti. Najbolji rezlutati su mi bili 4. mesto u Brnu i 5. u Monci.
Na domaćim stazama je bio u samom vrhu i  7 puta osvojio šampionsku titulu.
Nastupao je za Dinamo iz Zagreba i kako kaže često pre trke trenirao sa fudbalerima Dinama kako bi ostao u što boljoj formi. Za sponzore se sam snalazio, jurio na sve strane, jedno vreme je i pisao za list "plavi vjesnik" i tako se snalazio za novac a takodje i dobijao premije za osvojena prva mesta.

1971. godine je bmw zamenio za ford escort rs1600. Prvo se na Ušću pojavio u iznajmljenom belom escortu od ekipe "Broadspeed" jer njegov auto nije stigao da bi kasnije nastavio šampionat sa svojim plavim escortom a bmw je preuzeo njegov mehaničar Hrestak.

Ušće 1971 krivina "kod Save"

Trkačku karijeru završava krajem 70ih kada se sa porodicom seli u Englesku i kreće da se bavi biznisom ali ostaje veran automobilima i brzini samo tu svoju ljubav iskazuje van staze kroz kolekcije skupih i brzih automobila.

Brno i Budimpešta 1969.

Dve trke koje su vožene za evropski šampionat turističkih automobila 1969. godine okupile su najveći broj Jugoslovenskih takmičara za sve godine u kojima su naši nastupali u ETCC šampionatu. Ujedno to je bilo i prvo ozbiljnije pojaviljivanje naših takmičara na jednoj takvoj trci, doduše godinu dana ranije se na stazi u Brnu pojavio Goran Štrok sa mini kuperom ali 1969.  je čak šest naših vozača uzelo učešce na ovim trkama.
Djani Šverko, Srdjan Janković, i Nesto Milanov su nastupili u najslabijoj klasi do 850ccm i zauzeli 4., 6., i 8. mesto na kraju trke u Brnu dok su u Budimpešti bili 6. i 4. a Milanov nije završio trku.

Djani Šverko

Srdjan Janković

Nestor Milanov

  U klasi do 1000ccm nastupili Mladen Gluhak i Branislav Bošković obojica sa nsu tts-om. Gluhak je osvojio 2. mesto u klasi na obe trke dok je Bošković bio 3. u Budimpešti i 7. u Brnu.

Bošković

Gluhak

 U najjačoj klasi do 2000ccm divizija 3 vozio je Goran Štrok bmw 2002 ti i bio 3. u Brnu.