Butmir 1973.

Posle trke u Kragujevcu, još jedna od malobrojnih trka ove sezone, bodovanih za šampionat Jugoslavije na krugu, održana je na butmirskom aerodromu kod Sarajeva.

Kao i po običaju najmasovnija i najneizvesnija je bila nacionalna klasa fića do 785ccm.
Pobednik prethodne trke Berić u Sarajevu je zauzeo tek 10. mesto na startu dok je pol poziciju osvojio novajlija Krajin sa vremenom 1:26.628, inače šestoplasirani sa trke u Kragujevcu, dok je iza njega startovao Poljanić koji je odmah i poveo trku.
Iza Poljanića našli su se Komnenović i Hitri koji se već u drugom krugu probija na prvo mesto.
Berić lako stiže do druge pozicije na kojoj se smenjuje sa Krajinom ali se tom "voziću" priključuju Željeznak i Šikloši čime nastavlja se borba i smenjivanje na čelinim pozicijama. Najbolje u svemu se snašao Željko Željeznak koji je trijumfovao ispred Jožefa Šiklošija. Jovo Berić iz zagrebačkog "Dinama" je morao ovog puta da se zadovolji trećom pozicijom što uopste nije bilo loše obzirom na poziciju sa koje je startovao. Iza njega su završili Poljanić, Filipović i Komnenović. Prosečna brzina pobednika na ovoj trci bila je 108km/h što je bilo za 0,5km/h manje od maksimalne brzine koju je tada  postizao serijski fića.

U Klasi do 850ccm najviše se očekivalo od prošlogodišnjeg vice šampiona  zagrepčanina Damira Štimaca ali na ovoj trci se pojavljuju Kavčić i Janušić kao ozbiljna konkurencija što se dokazuje odmah na treningu. Obojica su bili brži od Štimca za nesto više od jedne sekunde. Sva trojica vozača nastupali su u abartima 850 tc.
Od starta trka je krenula kao i trening, na vodećoj poziciji smenjivali su se Kavčić i Janušić dok je Štimac sve to mogao samo da posmatra sa treće pozicije. Doduše Štimac je imao problem sa amortizerima na svom abartu pa ga je i to malo omelo da se uključi u borbu za pobedu koju je odneo Marjan Kavčić član tima "Škofja Loka" ispred Janušića iz "Samobora". Četvrti je bio Selim Mujić ispred Duška Vučkovića iz "Crvene Zvezde" koji je nastupao sa mini kuperom.

Štimac i Kavčić

 Klasa do 1000ccm donosi i jedno izenadjenje jer Srdjan Janković uspeva na treningu da se plasira ispred Djanija Šverka sa preko pola sekunde bržim vremenom što niko nije verovao da je moguće.
Janković je i poveo trku ali u jednom krugu se okreće i gubi prvu poziciju od Šverka koji ga je do tada pratio u stopu, pokušavajuči da nadoknadi izgubljenu poziciju Janković forsira do kraja ali motor njegovog abarta nije izdržao i staje na samo 300m metara od cilja kad je već bila zagarantovana druga pozicija. Izašao je iz auta i počeo da ga gura prema cilju ali ga u medjuvremenu stiže Miodrag Perović i preuzima drugu poziciju tako da je Janković morao da se zadovolji trećim mestom što je u neku ruku i dobro obzirom da u Kragujevcu nije završio trku takodje zbog kvara motora što govori o nepouzdanosti ovih mašina. Četvrti je bio Vinko Šogorić takodje u abartu 1000 tcr kao i prva trojica dok su iza ostali Ilić i Radošević u nsu tts.

Klasom do 1300ccm očekivano su dominirali Regvart i Alihodžić u alfama 1300 gtaj.
Trku je poveo Sead Alihodžić dok ga je Regvart pretio u stopu i posle par napada uspeva da pretekne Alihodžića i preuzme vodeću poziciju.
Sead se nije predavao  i vozio je svoju alfu na granici proklizavanja što ga je u jednom momentu možda koštalo i pobede jer se okrenuo u krivini kod boksa i time Regvartu dozvolio da odmakne preko 10 sekundi što je bilo nedostižno do kraja trke tako da je popularni Sejo morao da se zadovolji drugim mestom.
Iza njih završavaju Kulunžić i Vidmajer u dosta slabijim nsu-ima tt dok je peti bio nekadašnji vozač nsu-a, član beogradskog "Akademca" Branislav Bošković u zastavi 101 1300.

Drago Regvart alfa 1300 gtaj

Antun Vidmajer i Marjan Kulundžić

 Za kraj ostaju i najače klase do i preko 1600ccm.
U klasi do 1600ccm trku je poveo Bogdan Damjanović u ford escortu tc ispred Dubravka Smiljanića u bmw alpini ali posle Damjanovićevog zanošenja na jednoj od krivina Smiljanić preuzima prvu poziciju  i uspeva da je održi do kraja i tako zabeleži svoju prvu pobedu u klasi do 1600ccm. Treći je bio Nenad Marković u alfi 1600 gta.
Miroslav Nosse favorit klase preko 1600ccm nije imao sreće na ovoj trci jer je izleteo u krivini kod boksa i ozbiljnije oštetio svoj bmw pa je tako do pobede lako došao Slavko Pisuljak takodje u bmw-u 2002 alpina ispred Pere Kolića iz "Crvene Zvezde"

Miroslav Nosse bmw 2002 alpina

Kragujevac 1973.

Trkom u Kragujevcu otvorena je sezona na kružnima trkama za šampionat Jugoslavije u 1973. godini.
Prva od četiri trke koje su se vozile ove sezone ovoga puta je vožena na izmenjenoj lokaciji, umesto gradskim ulicama kako je do sada voženo trka je premeštena u krug fabrike "Crvena Zastava" čime je bezbednost takmičara i publike dovedena na jedan viši nivo.
Crvena Zastava je publici priredila i jedno iznenadjenje na ovoj trci, debitovao je nov trkački automobil iz ove fabrike a to je zastava 101 od čak 160 konja pripremljena za klasu do 1300ccm. Za friziranje motora bio je zadužen Diter Herman šef tjunerske kuće "Repekus" iz istočne Nemačke a za volanom je bio čuveni Milivoje Božić tada šef zastavinog trkačkog tima.
Ovaj automobil kao i vozača čekao je ozbiljan zadatak a to je suprostavljanje ostalim automobilima klase do 1300cc a pre svega alfama gtaj radjenim kod čuvanog italijanskig tjunera Balducia.  Alfe su bile jače nekih 10ak konja i predstavljale vrhunac tehničkog dostignuća tog vremena kad je ova klasa u pitanju a za volanima su sedeli iskusni i već proslavljeni asovi Drago Regvart i Sead Alihodžić. Još jedan od konkurenata domaćoj zastavi te sezone je bio i nsu tt sa mozda slabašnih 125 konja ali izuzetno lakom karoserijom tako da je na nekim stazama itekako bio u prednosti. Za volanima nsu-a bili su Marjan Kulundžić i Antun Vidmajer koji su bili i glavni konkurenti za sam vrh plasmana. 
Još jedna zastava, doduše nešto slabija radjena kod "Hermana" bila je u rukama Branka Nadja a za volanima ostalih "kečeva" ali domaće radonisti bili su Krsmanović i Siljanović.
Milivoje Božić je postigao 5. vreme na treningu sa vremenom 1:28.325 dok je najbolji u klasi Regvart bio brži od njega sa čak više od 10 sekundi prednosti. Drugi je bio Kulundžić ispred Alihodžića. Kasnije se saznalo da su Kulundžić, Regvart i Vidmajer skratili stazu za 400m i tako u stvari postigla najbolja vremena pa su zaradili i kazne pomeranjem za nekoliko pozicija nazad na startu trke.
Trku je poveo Alihodžić ali su se uprkos pomerenim startnim pozicijama odmah iza njega našli Kulundžić i Vidmajer kojima je ova staza možda više odgovala nego dosta jačim alfama. 
Božić se neko vreme vozio na 4. poziciji ali je morao da odustane u petom krugu zbog loma pedale gasa a Regvart je uspeo da se porbije do druge pozicije. 
Seadova alfa je od početka trokirala da bi u dvanaestom krugu motor potpuno otkazao pa je vodeća pozicija pripala je Dragu Regvartu i posle 20 izveženih krugova zabeležio i prvu pobedu ove sezone. Drugi je bio Kulundžić ispred Nadja dok Vidmajerov nsu nije izdržao trku.

U nacionalnoj klasi fića do 785ccm najbolje vreme na treningu i pobedu u trci odneo je Berić vodeći od početka do kraja trke. Iza sebe je ostavio Leničeka, Željeznaka, Poljanića i Filipovića. Jedan od Berićevih glavnih konkurenata Pavle Komnenović morao je da odustane zbog pucanja creva za vodu.

U klasi do 850 ccm glavnu reč su vodili Štimac, Janušić, Vučković i Mujić kao i novajlija Zdravković koji je iz nacionalne klase prešao za volan abarta 850 tc kupljenog od Stanišića. Zdravković je sve do petnaestog kruga vodio borbu sa Vučkovićem u mini kuperu ali su obojica preforsirali motore i morali da završe trku pre kraja. Janušić se tako domogao druge pozicije iza pobednika Štimca. Treći je bio Jovica Milovanović u fiatu 850 specijal ispred Dragoja i Merlića.

U abartima klase do 1000 kubika dominirao je Šverko koji nema premca kad njegov abart radi kako treba. Šverko i kad nema konkurenciju forsira do samih granica trkajući se sam protiv sebe pa neretko i preforsira motor što je bio čest slučaj ali ne i ovog puta kad je ubedlijvo pobedio ispred Miodraga Perovića takodje za volanom abarta 1000 tcr, Ilića, Tasića i Radoševića u nsu-ima tts.

U klasi do 1600cc, Bogdan Damjanović uspeo je da dodje do pobede uprkos problemima sa kočnicama na svom escortu tc. Iza sebe je ostavio do tada nepobedivu bmw alpinu Roberta Langa koju je na toj trci vozio Dubravko Smiljanić, treći je bio Marković u alfi gta a četvrti Brana Višnjić u alpini.

Bogdan Damjanović

 Miroslav Nosse nije imao jaku konkurenciju u klasi preko 1600ccm i lagano stigao do pobede ispred Kolića i Bogdanovića, sva trojica nastupali su za volanima bmw 2002 alpina. 

Goran Štrok

Rodjen u Zagrebu 1947 i auto trkama počinje da se bavi sa 18 godina tako što je uspeo da nagovori oca da proda svoj fiat 1300 i kupi mu mini kupera koji mu je bio prvi trkački auto i sa kojim je nastupao na trkama.

Inače vozačku dozvolu je dobio sa 17 godina, 8 meseci pre punoletstva, tako što je falsifikovao datum rodjenja u svojoj ličnoj karti.
1966. upisao pravni fakultet ali je ubrzo shvatio da ga trke mnogo više zanimaju od rimskog prava.
Pošto je sin bivšeg generala JNA svi su mislili da je na konto toga imao protekcije u sportu, više finansija i ostalih pogodnosti ali nije bilo tako. Njegova porodica je živela skromno i sem tog mini kupera od oca više nije imao nikakvu pomoć sto se auto trka tiče.
Posle kupera, 1969. godine prelazi u daleko ozbiljniji trkacki auto, bmw 2002 koji je u početku bio serijski da bi se tokom sezone povezao sa ljudima iz bmw-a u nemačkoj i krenuo sa ozbiljnijim doradama svog auta, kasnije tj bmw dobija kompletan tretman kod alpine. U pocetku je bio bele boje sa crnim prugama po haubama, pa je u alpini dobio mat crnu haubu da bi ga sledeće godine prefarbali u čuvenu alpina žuto-crnu kombinaciju. 1971. Dinamo sve svoje automobile farba u klupsku plavu boju.
Pored trka za Šampionat Jugoslavije nastupao i na trkama za šampionat Evrope krajem 60ih i tokom 70ih godina.

Brno 1969

Vozio je u Zandvortu, Monci, Celtvegu, Brnu i Budimpešti. Najbolji rezlutati su mi bili 4. mesto u Brnu i 5. u Monci.
Na domaćim stazama je bio u samom vrhu i  7 puta osvojio šampionsku titulu.
Nastupao je za Dinamo iz Zagreba i kako kaže često pre trke trenirao sa fudbalerima Dinama kako bi ostao u što boljoj formi. Za sponzore se sam snalazio, jurio na sve strane, jedno vreme je i pisao za list "plavi vjesnik" i tako se snalazio za novac a takodje i dobijao premije za osvojena prva mesta.

1971. godine je bmw zamenio za ford escort rs1600. Prvo se na Ušću pojavio u iznajmljenom belom escortu od ekipe "Broadspeed" jer njegov auto nije stigao da bi kasnije nastavio šampionat sa svojim plavim escortom a bmw je preuzeo njegov mehaničar Hrestak.

Ušće 1971 krivina "kod Save"

Trkačku karijeru završava krajem 70ih kada se sa porodicom seli u Englesku i kreće da se bavi biznisom ali ostaje veran automobilima i brzini samo tu svoju ljubav iskazuje van staze kroz kolekcije skupih i brzih automobila.