Nagrada Kraljeva 76.

Peta trka prvenstva Jugoslavije na kružnima stazama vožena je na autodromu Beranovac kod Kraljeva pred oko 40.000 gledalaca.
U klasi do 785ccm posle četiri trke čak šest takmičara pretenduje na prvo mesto u generalnom plasmanu. Naizvesnost u ovoj klasi donosi i bodovanje jer se samo u ovoj klasi boduje čak 10 pozicija pa jedno odustajanje sa trke mnogo može da košta kad je plasman u pitanju.
Vodeći u generalnom Jovo Berić nije imao sreće na ovoj trci zbog kvara u prvom krugu. Šikloši, Basaraba i Kadrnka su se izdvojili iz kolone i krenuli u svoju medjusobnu borbu a iz nje kao pobednik izlazi Šikloši ispred Basarabe, Franića, Kadrnke, Leničeka i Djaniša.

U klasi do 1150ccm slavio je Miki Živanović, drugi je bio Vidic ispred Vučurovića, Hitrog i Milaveca.

Marino Ivančić je nastavio da redja prva mesta pa se i u Kraljevu popeo na najviši stepenik podijuma u klasi do 850ccm. Ovom inače četvrtom pobedom u sezoni osvojio je i šampionsku titulu za 1976. godinu.

Marino Ivančić abarth 850 tc

Ivančićev abart ne samo da je bio brz već i izuzetno pouzdan sto se ne bi moglo reći za automobile njegovih kolega. Drugi na trci je bio Josipović ispred Mujića, Merlića, Božića i Miloševskog.
U klasi do 1000ccm za volanom abarta pojavio se ovog puta samo Željko Herceg pa mu nije bilo mnogo teško da stigne do pobede obzirom da mu je jedini pravi konkurent bio Vidmajer u nesto slabijem nsu-u tt. Treci je kroz cilj prošao Dobrohotov takodje u nsu ispred Matijevića, Bugarčića i Miloradovića.

Macukić i Vidmajer

U najačoj klasi pored Regvarta izdvajali su se Nosse i Novak u alfama kao glavni pretendenti na pobedu. Tako je i bilo, Regvart je posle nekoliko krugova zbog problema na svom fiatu morao da svrati do boksa i vodeću poziciju prepusti Miroslavu Nosseu koji je napravio solidnu razliku ispred Novaka. Videvši da ima prednost odlučio je da malo prištedi svoju alfu ali to se ispostavilo kao velika greška jer je Novak pojačao tempo i ubrzo stigao Nossea koji je napravio jednu grešku i završio pored staze. Regvart se u medjuvremenu vratio u trku ali je opet morao da stane tako da nije ni završio trku. Konačni poredak na kraju bio je Novak (alfa 1300 gtaj), Atanacković (nsu tt), Jevdžić (alfa 1300 gtaj), Rudelić (alfa 1300 gtaj), Asanović (fiat 128), Ilić (fiat128)

Slavonska Požega I- 1976.

Slavonska Požega bila je domaćin četvrte trke za šampionat Jugoslavije na kružnim stazama.

Na autodromu Glavica okupilo se oko 30.000 gledalaca. 

U najačoj klasi Regvart je i ovoga puta bio najbolji ostaviviši za sobom dve alfe u kojima su bili Novak i Nosse. Jedan od glavnih rivala Regvartu, Atanacković, ovoga puta nije imao sreće jer je njegov nsu još na treningu ostao bez menjača. Vozači alfi nisu mogli da pridju Regvartovom fiatu, konstantno ih je držao na nekih 12-14 sekundi razlike i tako završio trku. Četvrti u klasi bio je Živan Mali u nsu tt.

Regvart, Novak, Mali

Milavec i Vidic su dan ranije učestvovali na reliju "Mladost" i odmah zatim došli na Glavicu. Treća zastava koje je vožena takodje na ovom reliju pala je u ruke Podboja a predao mu je klupski kolega Krsmanović koji je takodje završio pomenuti reli dan ranije.

Anderj Vidic je uspeo oba dana da osvoji najviše mesto podijuma, pobedio je i na reliju i na kružnoj trci u klasi do 1150ccm. Drugi je bio Milavec ispred Podboja, Hitrog i Vukčevića.

Klase do 850ccm i 1000 vozile su zajedno, najbolji u slabijoj klasi bio je Ivančić a za drugo mesto su se borili Mujić i Kadić koji su imali i jedan kontat na izlasku iz krivine pa je Kadić završio pored staze. Mujiću je pripala druga pozicija dok je treći bio Josipović, svi u abartima 850.

U jačoj kategoriji Paja Komnenović je zabeležio još jednu pobedu ispred Hercega, Vidmajera, Dobrohotova i Milovanovića.

Šverko je poveo trku ali opet nije imao sreće sa motorom svog abarta pa je morao da odustane.

U klasi fića do 785ccm najbolji je bio Leniček pa zatim Katunarić, Kimpanov i Kadrnaka. Favoriti ove klase Basaraba, Berić i Šikloši morali su da se zadovolje nižim pozicijama

Berić i Basaraba

Formule nisu vozile trku zbog obilne kiše a na trenigu se pojavilo šest bolida.

Oslobodjenje Kragujevca 76.

Treća trka šampionata Jugoslavije na kružnim stazama održana je u Kragujevcu u krugu fabrike "Crvena Zastava". Pred oko deset hiljada gledalaca nadmetalo se 76 takmičara podeljenih u 5 klasa.

Berić i Basaraba vodili su glavnu borbu u klasi do 785ccm, Basaraba je zbog jedne greške morao da prepusti pobedu Beriću koji mu je sve vreme vozio "na braniku". Treći kroz cilj prošao je Srba Kimpanov ispred Leničeka, Katunarića, Djaniša i ostalih.

Šikloši, Basaraba, Berić

U klasi do 850ccm najbolji je bio Marino Ivančić u abartu koje je pobegao konkurentima Mujiću i Nekiću u istim automobilima. Daleko iz njih su ostali Lončar, Božić i Kadić.
Četiri abarta 1000 u kojima su se takmičili Šverko, Komnenović, Milovanović i Herceg nisu uspela da izdrže trku do kraja, bar ne u punoj snazi, pa je pobeda pripala Dobrohotovu u nsu tt koji je kroz cilj prošao sa izbušenom gumom. Drugi u klasi 1000ccm bio je Matejić u mini kuperu, Komnenović se sa dosta kašnjenja nekako dovukao do treće pozicije a Milovanović do pete, četvrti je bio Miloradović u fiatu 850. 

Šverko, Milovanović, Komnenović

Vučurović je slavio u klasi do 1150ccm pobedivši Vidica, Šustera i Juranića, svi u automobilima marke zastava 101.

Milivoje Vučurović

U najačoj klasi do 1300ccm Regvart i Atanacković su se borili za prvo mesto. Atanacković je poveo trku ispred Regvarta ali nije mogao da izdrži pritisak do kraja i pogrešio u jednoj od krivina čime je prepustio vodjstvo iskusnom Regvartu u tada neprikosnovenom fiatu 128. Atancković je dosta dobro pripremio svoj nsu tt ali nije bilo dovoljno za pobedu ni ovog puta. Treći kroz cilj prošao je Kaučić u zastavi 101 ispred Živana Malog u nsu tt i Ivana Rojtinića u istom automobilu koji umalo nije izgoreo u poslednjem krugu usled pregrevanja motora.

Drago Regvart fiat 128 sc

Nebojša Atanacković nsu tt

Oslobodjenje Zagreba 76.

Preko dvadeset hiljada gledalaca, 83 takmičara, izvanredne mere bezbednosti i izuzetno pripremljena staza dužine 3300m uz aveniju Većeslava Holjevca neke su od karakteristika druge trke šampionata Jugoslavije na kružnim stazama za 1976. godinu održanoj u Zagrebu. Ovo takmičenje je još jednom pokazalo da se trke mogu voziti i po gradskim ulicama a da budu bezbedne, pored obezbedjenja u vidu policije i redara postavljena je i drvena ograda u dužini od 4000m koja je odvajala publiku od staze. 
Bilo je dosta favorita u svim klasama, neki su propustili prvu trku na Krku pa su iskoristili priliku da u Zagrebu prikupe značajne poene za nastavak šampionata.

U klasi do 785cc najbolji je ponovo bio Jovo Berić član "Dinama", drugi je bio njegov klupski kolega Leniček ispred Basarabe, Katunarića, Šiklošija i Djaniša.

Jovo Berić i Vlado Leniček

U klasi do 850ccm ovoga puta najuspešniji je bio Ivančić, posle trećeg mesta na Krku domogao se prve pozicije ispred Mujića, Nekića i Lončara, svi u abartima 850.

Komnenović je slavio u klasi do 1000ccm, posle kvara na njegovom abartu na Krku ovde je pokazao da je jedan od glavnih pretendenata za titulu.
Drugi je bio Vidmajer u nsu tt, zatim je sledio Milovanović u abartu, Dobrohotov u nsu, Bukvić, Miloradović i drugi.

Nacionalna klasa do 1150ccm, je sve zanimljivija, iako su Milavec i Vidic već malo odmakli sa bodovima i pokazali da su oni taj dvojac koji će predvoditi kolonu u sezoni ne treba isključiti iz igre ni odličnog Šustera koji je završio na trećoj poziciji.

U najačoj klasi do 1300ccm najbolji je bio Atanacković, pobednik prošle trke Regvart morao je da se zadovolji trećim mestom iza Kaučića a ispred Rojtinića.

Vozači formula su nastavili da oduševljavaju publiku, treba podsetiti da je ovo bilo drugo pojavljivanje ovih bolida u Jugoslaviji. Na ovoj trci se pojavio i Jovica Paliković a takmičari su se dogovorili sa organizatorom da u slučaju kiše prekinu trku jer nisu svi raspolagali kišnim pneumaticima a takodje i rezervnih delova je bilo malo pa je svako izvadio šta je imao, stavio na jednu gomilu, tako da je svako mogao da uzme sta mu treba, ako zatreba, što je pokazalo jednu slogu medju takmičarima i cilj da trka prodje što bolje sa što više bolida na stazi.
U trci je najbolji bio Goran Štrok, drugi je bio Gluhak ispred Langa, Pušnika, Palikovića, Šustera i Lazića.

Krk 1976.

Uprkos kiši i lošem vremenu prvoj trci šampionata Jugoslavije na kružnim stazama prisustvovalo je preko 10.000 gledalaca. Trka je vožena na aerodromu Krk u organizaciji AMD "Dinamo" i AMD " Slovenija Avto" i trka je ušla u anale auto sporta jer su se na njoj po prvi put u Jugoslaviji pojavili bolidi formule vw.
 Iako je godinu dana ranije bilo par propagandnih nastupa, 76. je bila godina kad je i zvanično otvorena klasa pod nazivom  "formula super fau".
Kaiman bolidi sa motorima od 1600 kubika sličnih performansi i svi na istim gumama držali su publiku na nogama iako kiša nije išla u prilog ovim bolidima trka je bila zanjmljiva. 
Na trci se pojavilo 8 takmičara od kojih je 6 završilo trku, treba napomenuti da sem Franca Jerančića većina takmičara nije imala iskustva sa ovim bolidima. 
Aleš Pušnik je imao godinu dana ranije jedan revijalni nastup u Kraljevu a Drago Lazić i Goran Štrok su imali i jedan izlet van Jugoslavije vozeći kup Evrope u Salzburgu, ostali takmičari su se maltene na ovoj trci upoznavali sa svojim bolidima.
Najbolje se snašao Mladen Gluhak dok su Lang i Štrok morali da se zadovolje nižim pozicjama na pobedničkom postolju. Štrok se posle jedne greške svim snagama trudio da stigne Langa i eventualno osvoji drugo mesto ali mu nije pošlo za rukom. 
Iza njih su se borili Jerančić, Šuster i Pušnik, Jerančić je pojačao tempo i počeo da pristiže prvu trojicu ali nije bilo dovoljno vremena pa je trku završio kao četvrti, iza njega su ostali Pušnik i Šuster.
Djani Šverko je takodje nastupio i u ovoj klasi ali nije imao sreće, posle jednog izletanja u publiku dobio je oštećenje na svom kaimanu pa je posle par krugova morao da odustane, na svu sreću posledica po gledaoce nije bilo.
Sreće takodje nije imao ni Drago Lazić čiji je bolid u krugu za zagrevanje ostao bez dovoda goriva pa nije ni startovao trku iako je start bio odložen kako bi mehaničari mogli da srede kvar ali ipak nisu uspeli u tome.

Mladen Gluhak

Pušnik i Šuster

Najača kategorija automobila, klasa do 1300ccm , protekla je u znaku Draga Regvarta i njegovog odlično pripremljenog fiata 128. Regvart je pobedio ispred Atanackovića u nsu tt i Kaučića u zastavi 101, trku su jos završili i Aleksandrović, Rudelić, Mali i drugi ali nisu mogli da pariraju vodećoj dvojici.

Drago regvart fiat 128 sc

Kao i sto je bila praksa zbog manjeg broja takmičara klase do 850 i 1000ccm su bile spojene i vozili su zajedno. Inace ovi automobili su slični po preformansama i većinu je radio abarth tako da nisu previše smetali jedni drugima, čak su pojedini takmičari slabije klase bili na boljim pozicijama od takmičara iz jače klase.
U klasi do 850ccm najbolji su bili Nekić, Lončar i Ivančić, u abartima 850, dok je u klasi do 1000ccm Jovica Milovanović u abartu 1000 tcr trijumfovao ispred Dobrohotova u nsu tt i Bukvića u abartu.
Inače trku je poveo Komnenović kog je pratio Vidmajer koji izbija na čelo pred kraj trke jer Komnenovićev abart počinje da posustaje ali slavlje Vidmajera nije trajalo dugo je ni motor njegovog nsu-a nije duže izdržao.

Milovanović, Komnenović, Herceg

Jovica Milovanović abarth 1000 tcr

U klasi do 1150ccm popularnim kečevima do kraja trke dominirali su domaći tamičari Vidic i Milavec i tim redosledom i završili trku iako je Milavec imao najbolje vreme vozeći prosečnom brzinom od 112,5km/h. Iza njih trku su završili Vučurović, Poberaj, Šuster, Hitri i dr.

U najmasovnijoj ali i najslabijoj klasi do 785ccm od početka do kraja trku je vodio Berić u stopu praćen od strane Basarabe, Šikloši je bio treći a Djaniš četvrti.

Slavonska Požega 2 - 1976.

Šesta trka šampionata Jugoslavije za 1976. godinu na kružnim stazama po drugi put u sezoni vožena je na autodromu "Glavica" u Slavonskoj Požegi i ovom trkom je završena trkačka sezona u toj godini.
Katunarić, Hlača, Horo, Kimpanov i Leniček su napravili najbolja vremena na treningu u najslabijoj klasi do 785ccm i obećavali odličnu borbu u trci. Za njima su sa sekundom zaostatka bili Berić, Basaraba i Djaniš. Trka je krenula silovito i počela su smenjivanja iz kruga u krug na vodećim pozicijama. U celoj priči se najbolje snašao Djaniš koji je ostvario i svoju prvu pobedu u karijeri ali radovanje nije dugo trajalo. Leniček je uložio progovor na ispravnost Djaniševog motora u fići, tačnije na podizače ventila. Direktor trke je dozvolio Djanišu da bira, "otvaranje" motora ili pismeno priznanje da je Leničekov prigovor na mestu gde je Djaniš bez mnogo razmišljanja pristao na ovo drugo i dao je pismenu izjavu u kojoj priznaje nedozvoljene prepravke za koje je bio "optužen" tako da je izgubio bodove.
Direktor trke je pored ovoga okupio svih deset vozača koji su završili u bodovima i saopštio da će svima "otvoriti" motore kako bi se utvrdilo ko je "čist" a ko nije i da će svi oni koji budu imali nedozvoljene prepravke na motoru sami snositi troškove otvaranja motora kao i ostale prateće troškove. Samo se Zoran Basaraba složio sa ovim, dok su ostali imali različite izgovore, Leniček je čak hteo i da povuče prigovor koji je uložio na Djaniša. Naravno ovaj predlog direktora trke bio je samo psihološki način provere takmičara kojim se i ovoga puta dokazalo koliko je malo vozača iz nacionalne klase u stvari imalo tehnički ispravne motore i u skladu sa homologacijom. Svi su se snalazili na razne nedozvoljene načine kako bi svoj motor i svog fiću učinili bržim i boljim.

U klasi do 11500ccm Vučurović, Živanovć, Komnenović i Milavec su najbolje krenuli dok se u jednom trenutku nije dogodio incident izmedju Vučurovića i Živanovića u kome je Živanović izvukao deblji kraj i totalno uništio svoju zastavu 101 a i on sam zadobio lakše povrede. Sudije krivne su ocenile da je Vučurović bio kriv za incident jer je presekao stazu i naleteo na Živanovića usled čega su obojica završila u jarku. Komnenović je imao problema na svojoj pozajmljenoj zastavi tako da je morao da se zadovolji 6. pozicijom na kraju trke.
Pobedu je odneo Milavec ispred Vidića, Juranića, Šustera i Šebalja.

Živanovićeva zastava posle udesa

Marino Ivančić je imao sličnu sudbinu u klasi do 850ccm kao i Djaniš u nacionalnoj stim da je Ivančićev motor abarta bio otvaran i merena zapremina istog ali je sve bilo u skladu sa pravilnikom tako da je opravdao prvo mesto u klasi. Lončar, Muljić i Macukić, koji su inače i sumnjali u ispravnost Ivančićevog motora i uložili prigovor morali su da se zadovolje drugom, trećom i petom pozicijom na kraju trke.

Djani Šverko je konačno završio trku u klasi do 1000ccm, njegov abart je ovoga puta izdržao trku i osvojio treće mesto u klasi. Trku nisu vozili Komnenović i Milovanović a pobedu je odneo Željko Herceg (abarth 1000) ispred Vidmajera (nsu tt), Šverka (abarth 1000), Dobrohotova (nsu tts), Matijevića (mini moris) i Miloradovića (fiat 850 sc).

 U najačoj klasi do 1300ccm trijumfovao je Drago Regvart u fiatu 128 sc ali i pored svih očekivanja nije uspeo da obori rekord koji je držao Sead Alihodžić sa prosečnom brzinom od 160km/h. Regvart je ovom pobedom osvojio šampionsku titulu i po treći put "zlatnu kacigu"
Drugi je bio Mladen Novak u alfi gtaj ispred Rojtinica u nsu tt i Nossea takodje u alfi.

Miroslav Nosse alfa 1300 gtaj

 U formuli super fau pobedio je gost iz Švajcarske Kurt Graft ispred Štroka, Gluhaka, Langa, Dobrohotova i Jerančića.i postavio novi rekord staze vozeći prosečnom brzinom od 184km/h.

"Evropski Trofej Budućnosti"

Četvrta trka ovog takmičenja vožena je na autodromu "Beranovac" kod Kraljeva 1976. godine.
Šampionat je bio zamišljen kao "endurans" takmičenje gde su se trke vozile i po nekoliko sati a učestvovala su vozila "grupe 1" podeljena u više klasa.
Na trci u Kraljevu koja je trajala 2 sata pored naših, pojavilo se i dosta vozača iz Evrope.
Johan Vajshajdinger, tada vodeći vozač u ovom šampionatu i u Kraljevu je uspeo da trijumfuje sa opel komodorom od 3 litre u klasi preko 2000ccm, vozeći prosečnom brzinom od 139km/h nije uspeo da obori rekord staze ali je iza sebe bez većih problema ostavio Mihaela Miningera takodje u opelu i Heralda Nehera u bmw-u 3.0

Italijani Franko Furlaneto i Dino Grasi bili su najbolji u klasi do 2000ccm obojica za volanima alfa romea dok je u klasi do 1600ccm slavio nemac Hans Novak u audiju 80 ipsred belgijanca  Šapela u alfi i italijana Djentule takodje za volanom alfe.

 U klasi do 1300ccm pored trojice nemaca pojavilili su se i naši takmičari Marjan Kulundžić u fiatu 128, Paja Komnenović, Miki Živanović i Peca Dobrohotov u zastavama 101 kao i Bošković u miniju 1275 gt. Najbolje plasirani domaći takmičar je bio Kulundžić iza nemaca Urmahera u alfi i Hafa u krajsleru, drugi nemački vozač takodje za volanom krajslera jer pred kraj trke imao problema sa automobilom koji se zapalio pa je tako Kulundžić uspeo da stigne do 3 mesta u klasi i 10. u generalnom plasmanu.
Komnenović i Živanović su vodili odličnu borbu u svojim zastavama ali je Komnenović bio uspešniji obzirom da je Živanović imao problem sa jednim od zaostalih takmičara, inače treba pomenuti i da je Komnenović vozio na mišelin gumama dok je Živanović nastupao sa domaćim trajalkama koje su se odlično držale u prvoj polovini trke ali su kasnije počele da popuštaju.
Bošković i Dobrohotov su se takodje odlično vozili da bi posle jednog sata vožnje Dobrohotov napravio grešku, izleteo sa staze i oštetio svoj automobil. Bošković je bez obzira na odličnu vožnju ipak dosta zaostajao za Komnenovićem i Živanovićem.

Za Predraga Dobrohotova trkački dan nije bilo završen obzirom da ga je čekao još jedan nastup u klasi formula u kojoj je debitovao i odlično vozio. Pobednik ove klase i novi rekorder staze bio je Mladen Gluhak vozeći prosečnom brzinom od 147,6km/h

Gluhak formula super fau

12. Sajamski reli

Održan je aprila 1976. godine u organizaciji beogradskog kluba "Akademac" pod pokroviteljstvom "Beogradskog Sajma" i "Naftagasa".
Posle starta ispred beogradskog sajma reli je išao itinererom preko Barajeva do Arandjelovca, Čačka, Vrnjačke Banje i Stopanje pa opet nazad do Beograd gde je bio i cilj.
Startovalo je 75 posada a na cilj relija stiglo samo 27 zbog dosta odustanja usled loših terena po kojima se vozilo. Čak 18 posada je zalutalo na reliju a veliki broj njih kasnio na kontrole što je govorilo o težini ovog relija tj samih etapa ali je bilo potrebno i pažljivo čitanje karata i saobraćajnih znakova.
U najačoj klasi preko 1300ccm nisu se pojavili Paliković i Alihodžić pa je pobeda relativno lako pripala Alešu Pušniku u renou 12 gordini koji je ovoga puta radio kako treba i nije ga izdao.
Edo Holtaner je takodje nastupao za volanom renoa 12 i bio je jedini koji je mogao da ugrozi Pušnika. Dagmar Šuster se po drugi put pojavio na reliju i opet u pozajmljenom bmw-u 2002 i zauzeo odlično 3. mesto u klasi ispred Petrovića i Lampe.

Aleš Pušnik reno 12 gordini

Dagmar Šuster bmw 2002

 U klasi do 1300ccm pojavilo se 10 posada ali su samo 2 stigle do cilja. Drago Zonta u nsu-u tt bio je uspešniji od Vidljinovića u svom porodičnom audiju 80.
Favoriti klase do 1150ccm grupa 2, Momir Arsić i Dragan Vučković ovoga puta nisu stigli do cilja, Arsiću je na zastavi 101 pukao nosač motora a ni Vukčović sa škodom nije imao više sreće.
Pobedio je Zoran Marić takodje u škodi ispred tima "Balkanija", drugi je bio Milovanović sa zastavom 101 ispred Matijevića, Blanuše i Mikija Živanovića koji je zbog nedostatka novčanih sredstava i guma jedva izvezao ovaj reli.
U slabijoj klasi do 11500ccm grupe 1 glavnu reč su vodili Krsmanović, Milavec i Vidic u zastavama 101 koji su se od brzinca do brzinca smenjivali na čelnoj poziciji. Posle jednog od brzinaca reli je napustio Krsmanović zbog pucanja gume i kvara menjača a Vidić je uspeo da osvoji prvo mesto ispred Janeza Milaveca, Markovića, Vučkovića i Vesnića.
U nacionalnoj klasi do 785ccm na cilj je stiglo 6 od 15 posada koliko je startovalo. favorit relija Mile Petković jer vrlo brzo odustao zbog problema na svom fići pa je Zoran Basaraba lako došao do pobedničkih bodova u klasi i do odličnog 10. mesta u generalnom plasmanu, drugi je bio Simončić ispred Črniveca i Jovanovića, svi u vozilima marke zastava 750.

Zoran Basaraba

posada Simončić-Hvala